Page 109 - dr. Alberto Rivera - Vatikanske ubice

Jedna nevidljiva sila me je uhvatila i kroz otvor
vrata uvukla u kuću. Narod je prestrašeno govorio da
sam otišao u smrt. Počeo sam da se vrtim kao čigra,

do plafona. Neko je svukao s mene svu odeću i
iscepao je na komade. Unutrašnja scena je bila užas-
na, prava noćna mora. Ćerke Karmen Montez su bile
čas na podu, čas su letele po vazduhu velikom brzi-

nom, povraćajući neku zelenu materiju. Međutim,
sila čak ni u svom punom besu nikada nije došla blizu
Margarete. Čuo sam i vrisak i smeh. Divlji vetar je
lomio, nosio nameštaj i stvari svuda po sobi. Stolice

su se raspadale.
Konačno sam pao na pod koji je bio pokriven
penom i zelenom sluzi. Kada sam pokušao da bla -
goslovim kuću svetom vodom, Margaretina tetka je

iznenada vrisnula:
- “Oče, vi nemate krst”.
Istegnula se preko poda i zgrabila neke makaze, te
je oblikovala krst od njih. Sila je odmah prešla u

drugu sobu. U tom trenutku su svi moji pomagači
ušli kroz prednja vrata. Zgrabio sam krst i započeo
latinsku molitvu. Tek što sam se počeo moliti, devoj -
ke su pale na pod. Čula se galama, vrisak i smeh. Ja

sam onda uzeo hostiju - “Božji kolačić”, i dao prvo
Margareti, pošto je ona bila centar sve ove aktivnos-
ti. Potom sam svim prisutnima podelio hostiju.

108