Page 72 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Воденичица, мртва коприва. — Ова трава спрема се на овај начин: узимају се две
кашике и потопе у 300—350 грама воде. То се кува 20—30 минута док се не
укува до половине — на је-дну шољу. Затим се процеди и пије топло, млако, без
шећера — на празац стомак и пре спавања, дакле два пута дневно. Спрема се
увек свеж чај. Ако се укус не подноси, може се додати кома-дић лимуна у шољу.
„Ова је биљка слабог мириса. У њој има смоласте материје. Употребљава се

гдешто, нарочито у Немачкој, против катара плућа. Она улази у састав
Блакенхајмовог чаја, који у Немачко} простији свет прилично троши и даје се
против јектике, но нема никаква особита деловања, већ прмаже искашљавање
као и добричица и друго сродно биље" (др С. П.). Покојни др Ковја-нић из
Врњаца топдо је препоручивао смешу ове билке с раставићем, и ја сам је
многобројним бодесницима препоручивао и чуо само похвале о њеном
деловању. Реч је о свим врстама брон-хитиса и плућних катара, изузев
туберкулозе, па и ту је умесно употребити раставић, о чему ћемо говорити у
излагању о тој болести. Лечење раставићем последњих година постало је вео-ма
популарно; благодарећи нашим упутствима свуда га беру и траже.
Смрдл.ива коприва има стабло усправно, I—3 дециметра високо, гранато, с
многим коленима, а изнутра је шупље, покривено густим и кратким маљама.
Лишће је ланцетасто, јако је малаво, цвеће у пазуху жолена обично је бело-жуто, с
изузетком ружичасто. Припада уснатч-вама Једногодишња је бил>ка. Цвета у јулу
и августу.

б. момчик и КША

Може потпуно да замени страну биљку сенегу, која се употребљава у исту сврху, •
много се код нас користила. Ове две биљке треба, дакле, приме-ннти при крају
акутних катара, кад ови почну „сазревати", код хроничних катара и уопште свуда
где се лучи много слузи (др С- Петровић). Добро је да их употребљавају стари
људи код ко-_дих болест иде ка оздравлењу.

Ове билке су и боље од стране билке јер јочају органе за варење и подстичу их на
рад. Оне садрже у сржи корену 2% сенегина и полигалову киселину, дакле исте
овине као сенега.Могу да замене и најчешће давану другу страну биљку — гуану,
која, како каже проф. Лепер, код малокрвне деце и
стараца не делује добро, јер се рћаво подноси и изазива често тешко малаксавање
срца и нервног система. Може се давати је-дна или друга биљка, као сродне, и то
у облику јаког чаја: по 90 грама на пола литра воде; или као исушена исцећевина
(„во-дни екстракт" апотекара) по 0,1—0,5 грама, у каквом сирупу или у пилулама.
Прва биљка Је дуговечна, кратког корена. Има при дну дрвенасто стабло, које
навише тера многобројне широке гранчице. Лишће при дну је као кита, има облик
јаЈасто-округли,' нарочито у мла-дих биљака, средње има облик дугуљасто-
округли, а горње ланцетасти и линеарни. Цветови' су светлоплаве или црвене боје
и висе на краткој и танкој петељци, а на подужем струку као грозд. Момчић расте
по сувим лнвадама, цвета у мају.
Друге врсте, сродне ОВОЈ биљци, разликују се од ње по томе што имају Или цело
стабло веће, или им је доње лишће веће, или имају боју цвета друкчију (плаву),
или се прилагоде терену и расту као локално биље. Таква је и горка кија. Расте по
ливадама виших брда.
Исто тако и вечито зелена кија, која се на-лази по планинама, може да се употреби