Page 351 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 351

4. ХРАСТ


           Кора од храста као лек за спољну употребу примењује се против белог прања, заразе
           гонорејом итд. У ту сврху узима се одвар, у дози 100 грама коре на литар воде.


           Неоспорно добре резултате дао је овај лек (у овом обли-ку, одвару, и у истој дози)
           код  крварења  из  материце  старијих  жена,  а  услед  запаљења  материце  и  тумора
           (дивљих израштаја) на материци. Као смеша може се употребити кора од храста и
           орахово лишће у исту сврху.



           5. СРЧЕЊАК


           Срченица. — Овај назив је дат биљци због тога што пома-же код болова у „срцу", тј.
           у стомаку и у трбуху, јер народ у многим местима стомак назива „срцем", а болест
           црева срдо-бољом. Сматра се за једну од прворазредних биљака.

           И заиста, корен ове биљке садржи танина, галне киселине и скроба. Он нема мириса,
           али  има  укус  стипсе,  опор  је,  јако  стеже.  скупла.  Зато  је  то  у  народу  најбоље
           средство  у  случаје-вима  кад  треба  да  се  постигне  такво  деловање.  Оно  може  да
           замени потпуно ратанију, биљку која се увози из тропских крајева.

           Од срченице се добија врло црвен одвар, који се употребљава споља, у дози 30—60

           грама на литар воде.

           Унутарњу употребу против дизентерије узима се 5 грама на литар воде.

           Боље је биљку квасити и раскиснути у хладној води иего кувати од ње чај, јер при
           кувању настаје нерастворљив талог.
























           Врућ одвар, колико може да се поднесе, употребљава се за заустављање крварења, за
           превијање  рана.  За  заживљавање  рана  служи  и  прах  од  корена.  Стога  је  врло
           користан  и  подесан  код  свих  рана  на  полним  органима.Нарочито  је  делотворна
           примена овог корена за испирање задњег црева у лечењу дизентерије и пролива, о
           чему  смо  већ  говорили,  а  од  веће  је  важности  испирање  њиме  код  белог  пра-ња.
           Њиме  се,  дакле,  могу  заменити  многи  фабрикати.  Треба  га  само  спремити.Роле  и
           Буре  кажу  да  француски  сељаци  у  планинама  упо-требљавају  срчењак  као
           салату.Срчењак се множи помоћу семена, у сенци, на узораном тлу, у јесен, одмах
           чим семе узри. А може се пресаћивати и по-моћу коренових жилица. Корен се бере у
   346   347   348   349   350   351   352   353   354   355   356