Page 240 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 240

После  оваквог  гледања  на  ствари  можемо  смело  продужити  наш  рад
           прегледом биљака.



           1. ПИРЕВИНА

           Лек од корена пиревине и раније се употребљавао као сред-ство за растварање
           камена  у  бубрежној  бешици,  против  рана  и  камена  у  мокраћној  бешици (у
           жучној бешици такоће); а и сад се употребљава у лечењу запаења у бубрежно-
           мокраћним  органима,  као  и  у  лечењу  запаљења  у  органима  за  варење.  У
           његовом  соку  има  и  слузи,  и  шећера,  и  скроба,  и  особене  ма-терије  која
           мирише на ванилу, соли калијума итд. (др С. П.). Све се то раствара у води.
           Зато је његова примена као благог средства које тера на мокрење корисна и
           научно доказана.

           Лек се спрема овако: 30 грама корена пиревине кува се је-дан минут у већој
           количини воде. Та се вода проспе — због своје опорости и горчине. Затим тако
           размекшану пиревину треба изгњечити да би се распала кора, која је тврда и
           дрвена-ста. Поново се све кува у 1250 грама воде — док се не укува до 1000
           грама. У ту течност при крају треба спустити још 8 грама махуна од слатког
           дрвцета. Дићи с ватре, охладити и процедити. Још је бољи напитак ако се с
           махунама од слатког дрвцета спу-сте и комадићи лимуна. Пити у току 24 часа
           и више.

           Апотекари могу да спреме од пиревине лек по овом ре-цепту:

           Згустка (екстракта) од пиревине ....   5 грама

           Воде клучале колико треба до ..... 1000   „

           Попије се за дан или дан и по. Понављати не треба, јер ша-мггру бубрези не
           подносе дуго.

           Од  пиревине  се  у  Француској  прави  чај  по  болницама.  До-ав  му  је 10—30
           грама на литар воде, као што је горе речено. (чак се и пиви прави)зато што у
           корену и ; има шећера и скроба.
           Пиревина се може брати преко целе године, али кад желио ла сачувамо корен
           за лек — најбоље ју је брати у октобру
           •  за  сувих  дана.  Бира  се  најмлаће  корење,  које  виси  у  ваздуху,  г  ол  њега  се
           кидају оне жилице које чине прави корен. Затим ;г суше у малим снопићима
           на сунцу или у топлој пећници.
           Пиревина  може  послужити  и  као  замена  за  корен  сарса-тариле,  која  се  с
           успехом употребљава у лечењу сифилиса. До-за је иста као што је речено, или
           мало јача, 30—60 грама за 24 часа. Спрема се на исти начин.


           Пиревина је трава с пузећим кореном а усправним стаблом. Лишће је с корае
           стране оштро, храпаво, зелено. Клас од два реда, обично са пет цвема. клинаст,
           јајаст. Цветићи су заоштрени или затубасти. Плева је оштра. Време цветања:
           јун—јул.
           Морам овдв додати једну важну ствар која вреди не само ж пиревину него и

           за остале чајеве који се узимају ради бољег локрења: свима тим чајввима може
           се  додавати  и  апотекарски  лех  звани  калијум-ацетат,  који  се  врло  добро
   235   236   237   238   239   240   241   242   243   244   245