Page 233 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 233

прилично употреб-љава сируп против кожних болести деце, нарочито против
           русе (Есгета). Сок од димњаче употребљава се против кожних бо-лести (др С.
           Петровић). Доза је: 10—30 грама на 100 грама воде. Пије се ујутру као топао
           чај.


           Димњача  је  нежна,  потпуно  гола  ниска  биљка,  усправна  и  граната,

           сивозелене боје, која образује мали жбун, али у повољним условима мо-же

           порасти  до  метра  висине.  Листићи  су  обично  у  три  кратка  пера.  Цве-тови,
           поребани  у  редове  гроздова,  налазе  се  на  врху  гранчице,  или  према

           лнстовима, најпре су збијени, а после све виши и слободни. Дршке цве-това

           ничу  из  пазуха  лишћа.  Боја  цвета  је  бела  или  обојена.  Семенке  су  нешто
           угнуте  на  врху.  Расте  по  обраћеним  пол.има,  усевима  и  празним  местима.

           Цвета од маја до септембра.


           3. ГАОГ


           Црвећи  глог,  бели  глог,  чобаница. —  Ко  није  упућен  у  де-ловање  биљних
           лекова не би могао помислити да и глог има многобројних и важних улога у
           лечењу уопште, а срчаних бо-лести напосе. Мећутим, и пракса и наука имају
           искуства  с  њим.  У  његовој  кори  има  два  горка  лека,  а  у  цвету  минерала
           манга-на,  шећера  и  још  два  тела (састојка),  једно  кристално,  а  друго
           некристално. У глогињама има витамина.


           Стари  лекари  су  га  употребљавали  против  подагре („гих-та"),  запаљења
           марамице, белог прања; а његове бобице против камена у бубрежној бешици.
           „Др  Џенинкс  из  Чикага,  вршећи  опите  с  течним  згустком (екстрактом)  од
           глога у четрдесет и три случаја разних облика срчаних болести дошао је до
           убеђења  да  он  делује  на  стомачни  нерв (обе  гране)  и  на  остале  нерве  који
           регулишу рад срца, одрећујући и одржавајући на тај начин равнотежу измећу
           општег и притиска крви и снаге срчаних откуцаја. Поред тога, увидео је да
           глог  добро  делује  и  на  нервни  систем  тиме  што  врло  повољно  утиче  на
           симпатички  верв  и  тзв.  нервни „сунчани  сплет" (изнад  стомака).  У  Фран-
           дуској проф. Ишар указао је на глог као на оснажујуће сред-стао код срчаних
           поремећаја,  где  је  у  стању  да  подупре  дело-вање  напрстка (дигиталиса).
           Нервозна  срца  могу  се  такоће  овим  простим  леком (по  Рејлију);  њиме  се
           може постићи уовех онде где се напрстак добро не подноси, а тако исто и код
           болести аорте, појаве дегенерације срчаног ткива и болести срца с великим
           крвним притиском."

           Опите и искуство које је с глогом имао др Леклерк, у току лдалесет година
           клиничког  посматрања,  дали  су  му  основа  да  од 50  капи  дневно  његове
           тинктуре, он изазива знатно љ пулса и сањивост. Његова главна особина је у
           томе Јхча срчану радњу и да делује као регулатор на крвне судове


           тиме што доводи до равнотеже измећу крвног притиска и срчане снаге при
           истеривању крви у општи крвоток. Он чини срце ја-чим за дуже време тиме
   228   229   230   231   232   233   234   235   236   237   238