Bio jedan bogobojažljiv čovek koji se svakodnevno molio Bogu,
činio dobra dela i davao milostinju. Jednog dana dođe anđeo
Božiji u posetu tom čoveku i kaže mu da je Bog video šta sve on
čini i da mu je veoma drago zbog toga, te stoga hoće da mu
ispuni jednu želju. I eto on, anđeo Božiji, je tu da mu ispuni
želju: "Razmisli dobro i reci želju".
Počeše čoveku da naviru mnoge želje, i što je duže razmišljao
sve mu je bilo teže da se odluči za jednu. Tako da reši da
zamoli anđela da dođe malo kasnije dok on donese odluku, jer je
ovo velika stvar i ne bi da pogreši.
Anđeo se složi i ode. A čovek počne da prepričava događaj svojim
prijateljima tražeći savet kako da postupi i šta da traži. Jedni
su ga savetovali da traži novac, drugi imanje, treći mudrost,
razum, znanje... I što je više tražio odgovor bilo mu je sve
teže da odluči šta bi bilo ono pravo.
Posle dužeg vremena dođe anđeo ponovo do njega da ga pita šta se
dešava i da je već prošlo dosta vremena za donošenje odluke.
Čovek poče da se pravda i da objašnjava svoju situaciju i
razloge za odugovlačenje. Na kraju se seti da pita anđela: "Ti
si stalno u Božijem prisustvu i najbolje znaš šta je dobro za
poželeti, pa ako ti je po volji posavetuj me šta da poželim". Na
to mu anđeo odgovori: "Traži da budeš radostan ma šta se oko
tebe dešavalo".
Ovu priču sam čuo pre više od deset godina i stalno me je
čačkalo kako čovek može da bude radostan ma šta se oko njega
dešavalo. Vremenom sam počeo da razumevam i da svoj život vodim
u tom pravcu. Našao sam blago koje je obogatilo moj život. Nisam
postao savršen da me ništa ne može izvesti iz takta ali
gledajući na svoj život od pre dvadesetak godina i sad,
napravljen je ogroman pomak, i ja sam sada radostan čovek
(namerno ne kažem srećan, jer srećan čovek ne mora obavezno da
bude i radostan).
Кako to da neko može da bude radostan ma šta se oko njega
dešavalo?
Pođimo od same radosti. Radost je osećanje koje čini da naša
sudbina bude život. Samo kada je naš život ispunjen radošću onda
je to život. Кada život nema radosti onda to više nije život.
Radost je ono šta daje kvalitet životu, i ako radost moramo da
kupujemo nikada nećemo imati dovoljno za "srećan" život. Radost
treba da bude kao voda, kao vazduh; Besplatna. Da je pijemo, da
je dišemo, da se hranimo njome. I samo tada mi možemo da imamo
život, kada imamo izvor radosti u sebi. Jer ako u sebi imamo
izvor radosti onda pijemo sa izvora života koji nikada ne
presušuje. Ako ostanemo bez radosti to nije zato što je izvor
presušio, već zato što smo se mi odšetali od njega.
Želim da vam otkrijem gde treba da kopate da biste iskopali
izvor radosti, Fontanu Mladosti za kojom mnogi tragaju i
priželjkuju je. Prvo što moramo da uradimo je da otkrijemo šta
to utiče da se mi u nekoj situaciji osećamo lepo, a u drugoj
loše. Naš sud je taj koji je pokretač svih naših osećanja.
Sretnemo čoveka o kome imamo lepo mišljenje i već nam se usne
šire u osmeh. Dok kada sretnemo nekog o kome imamo loš sud, s
mukom ćemo napraviti osmeh ako ga i napravimo. Dovoljno je da
pomislimo na nekog ko nam je drag pa da se nasmešimo ili da se
setimo nekog ko nam nije mio pa da se namrgodimo. Vidimo da
osećanja imaju jako puno veze sa našim mislima.
Zašto mi sudimo tako kako sudimo? Naš sud je uvek posledica
istine koja je u nama, pa od naše istine zavisi i naš sud.
Dovoljno je da samo čujemo za nekog da je učinio nešto loše,
iako to možda i nije bilo tako. Naš sud će o tom čoveku biti loš
i mi već nećemo imati lepa osećanja kada sretnemo tog čoveka. I
ako primetimo da našim životom preovlađuju loša osećanja (gnev,
bes, ljutnja, strah..), to je siguran znak da sa našom istinom
nešto nije u redu. To je siguran znak da mi ne živimo u Istini,
nego da živimo u Zabludi.
Šta je zabluda? Istina nastala posle bluda je zabluda. Još dok
se spremamo da slažemo, ukrademo, prevarimo mi u svom umu
opravdavamo to svoje bludno delo i tako pravdajući svoje
postupke, mi u svom umu gradimo zabludu. Lopov u svom umu ima
odličan izgovor zašto je dobro biti lopov. Prostitutka u svom
umu sebe veliča nad drugim ženama smatrajući ih glupima ako su
poštene, kao i lopov što poštene ljude smatra budalama. Oni ne
shvataju da će takav način mišljenja naneti štetu njihovoj
istini i da će im se to vratiti kroz loša osećanja koja su
proizvod zablude. Od našeg suda zavisi kakav će biti naš
doživljaj svega što nam se dešava, jer osećanja odrećuju
kvalitet doživljaja. To nam govori da nije važno šta nam se
dešava, već kako mi to doživljavamo. Ako živimo u Istini, onda
je Istina izvor radosti u nama. A ako živimo u zabludi onda je
zabluda izvor patnje u nama. Sve što čovek radi od svoje
slobodne volje kroz um će uticati na njegovu istinu.
izvor: svitanje.rs ›››
čistilište
priča
