G

 

 BOG priča

 

Cilj života je voljeti Boga i postati potpuno Njegov

NAJLjEPŠA ŽENA NA SVIJETU...

Priča o Rabiji Al Basri

Jednog jutra pre zore, trgovac se probudio i čuo kako se njegova robinja moli. Prišunjao se i video je kako kleči u malenom prostoru za meditaciju koji je uredila za sebe.

Iznad glave joj je bila Svetlost koja je osvetljavala sobu. Rabija je govorila: «Gospode Univerzuma, ti znaš da ja želim da služim samo tebi. Moram li da služim i Tebi i čovjeku?»

Bog uklanja njene ropske okove

Potresen, trgovac se vratio u krevet. Sutradan je dao Rabiji slobodu, i ona je otpešačila u pustinju želeći da bude sama sa svojim Božanskim Voljenim. Neko vreme je živela sama u jednoj pećini, razgovarajući sa Bogom i svirajući frulu. Kad joj je trebala hrana, odlazila je među ljude i zarađivala novac sviranjem.

Rabija je stasala u prelepu ženu s blistavim očima i fino izvajanim crtama lica. Vlasnik javne kuće koji je čuo njenu muziku ponudio joj je službu u njegovoj ustanovi, i ona je prihvatila. Bio je siguran da će njena nadzemaljska lepota privući mnoge muškarce i u tome se nije prevario.

Rabija je zaista uvek privlačila muškarce, ali njen jedini ljubavnik bio je Bog.

Razume se da su putujući trgovci, kad su čuli da se najljepša žena na svijetu nalazi u kupleraju u Basri, bili veoma zaintrigirani. Često nisu mogli da se smire dok ne vide tu ženu. Bilo da su išli samo da je vide ili s namerom da kupe njene usluge, rezultat je uvek bio isti.

Bili bi toliko dirnuti čistotom njenog lika i unutarnjim sjajem da su padali pred njena stopala jecajući, ili bi odlazili zbunjeni i postiđeni.

Mnogi su dolazili samo da bi naslađivali oči na njoj i slušali njene priče o Bogu i Božjoj ljubavi. Često su odlazili preobraženi...

 BOG priča

 

G

 

 BOG priča

 

 

 FONTANA MLADOSTI

 

Ima jedna priča koja ide otprilike ovako:

Bio jedan bogobojažljiv čovek koji se svakodnevno molio Bogu, činio dobra dela i davao milostinju. Jednog dana dođe anđeo Božiji u posetu tom čoveku i kaže mu da je Bog video šta sve on čini i da mu je veoma drago zbog toga, te stoga hoće da mu ispuni jednu želju. I eto on, anđeo Božiji, je tu da mu ispuni želju: "Razmisli dobro i reci želju".

Počeše čoveku da naviru mnoge želje, i što je duže razmišljao sve mu je bilo teže da se odluči za jednu. Tako da reši da zamoli anđela da dođe malo kasnije dok on donese odluku, jer je ovo velika stvar i ne bi da pogreši.

Anđeo se složi i ode. A čovek počne da prepričava događaj svojim prijateljima tražeći savet kako da postupi i šta da traži. Jedni su ga savetovali da traži novac, drugi imanje, treći mudrost, razum, znanje... I što je više tražio odgovor bilo mu je sve teže da odluči šta bi bilo ono pravo.

Posle dužeg vremena dođe anđeo ponovo do njega da ga pita šta se dešava i da je već prošlo dosta vremena za donošenje odluke. Čovek poče da se pravda i da objašnjava svoju situaciju i razloge za odugovlačenje. Na kraju se seti da pita anđela: "Ti si stalno u Božijem prisustvu i najbolje znaš šta je dobro za poželeti, pa ako ti je po volji posavetuj me šta da poželim". Na to mu anđeo odgovori: "Traži da budeš radostan ma šta se oko tebe dešavalo".

Ovu priču sam čuo pre više od deset godina i stalno me je čačkalo kako čovek može da bude radostan ma šta se oko njega dešavalo. Vremenom sam počeo da razumevam i da svoj život vodim u tom pravcu. Našao sam blago koje je obogatilo moj život. Nisam postao savršen da me ništa ne može izvesti iz takta ali gledajući na svoj život od pre dvadesetak godina i sad, napravljen je ogroman pomak, i ja sam sada radostan čovek (namerno ne kažem srećan, jer srećan čovek ne mora obavezno da bude i radostan).

Кako to da neko može da bude radostan ma šta se oko njega dešavalo?

Pođimo od same radosti. Radost je osećanje koje čini da naša sudbina bude život. Samo kada je naš život ispunjen radošću onda je to život. Кada život nema radosti onda to više nije život. Radost je ono šta daje kvalitet životu, i ako radost moramo da kupujemo nikada nećemo imati dovoljno za "srećan" život. Radost treba da bude kao voda, kao vazduh; Besplatna. Da je pijemo, da je dišemo, da se hranimo njome. I samo tada mi možemo da imamo život, kada imamo izvor radosti u sebi. Jer ako u sebi imamo izvor radosti onda pijemo sa izvora života koji nikada ne presušuje. Ako ostanemo bez radosti to nije zato što je izvor presušio, već zato što smo se mi odšetali od njega.

Želim da vam otkrijem gde treba da kopate da biste iskopali izvor radosti, Fontanu Mladosti za kojom mnogi tragaju i priželjkuju je. Prvo što moramo da uradimo je da otkrijemo šta to utiče da se mi u nekoj situaciji osećamo lepo, a u drugoj loše. Naš sud je taj koji je pokretač svih naših osećanja. Sretnemo čoveka o kome imamo lepo mišljenje i već nam se usne šire u osmeh. Dok kada sretnemo nekog o kome imamo loš sud, s mukom ćemo napraviti osmeh ako ga i napravimo. Dovoljno je da pomislimo na nekog ko nam je drag pa da se nasmešimo ili da se setimo nekog ko nam nije mio pa da se namrgodimo. Vidimo da osećanja imaju jako puno veze sa našim mislima.

Zašto mi sudimo tako kako sudimo? Naš sud je uvek posledica istine koja je u nama, pa od naše istine zavisi i naš sud. Dovoljno je da samo čujemo za nekog da je učinio nešto loše, iako to možda i nije bilo tako. Naš sud će o tom čoveku biti loš i mi već nećemo imati lepa osećanja kada sretnemo tog čoveka. I ako primetimo da našim životom preovlađuju loša osećanja (gnev, bes, ljutnja, strah..), to je siguran znak da sa našom istinom nešto nije u redu. To je siguran znak da mi ne živimo u Istini, nego da živimo u Zabludi.

Šta je zabluda? Istina nastala posle bluda je zabluda. Još dok se spremamo da slažemo, ukrademo, prevarimo mi u svom umu opravdavamo to svoje bludno delo i tako pravdajući svoje postupke, mi u svom umu gradimo zabludu. Lopov u svom umu ima odličan izgovor zašto je dobro biti lopov. Prostitutka u svom umu sebe veliča nad drugim ženama smatrajući ih glupima ako su poštene, kao i lopov što poštene ljude smatra budalama. Oni ne shvataju da će takav način mišljenja naneti štetu njihovoj istini i da će im se to vratiti kroz loša osećanja koja su proizvod zablude. Od našeg suda zavisi kakav će biti naš doživljaj svega što nam se dešava, jer osećanja odrećuju kvalitet doživljaja. To nam govori da nije važno šta nam se dešava, već kako mi to doživljavamo. Ako živimo u Istini, onda je Istina izvor radosti u nama. A ako živimo u zabludi onda je zabluda izvor patnje u nama. Sve što čovek radi od svoje slobodne volje kroz um će uticati na njegovu istinu.

izvor: svitanje.rs ›››

 BOG priča

G

 

 BOG priča

 

Prolazite kroz težak period u životu? Bog to namerno radi, evo zašto!

On će nas oblikovati i izložiti nas količini nevolja iz kojih treba da učimo i to će uvek biti nevolje koje smo u stanju da podnesemo kako bismo spoznali koja je naša uloga u ovom životu

  

MLADIĆ I ŠOLJA

Bio jednom jedan mladić, prilično nezreo u svom životu, ali spreman da uči. Imao je snažnu naklonost za antikvitete i uvek je bio nestrpljiv za posećivanje različitih prodavnica antikviteta tokom svojih odmora u Evropi. Vremenom je razvio snažno zanimanje za antičku keramiku, a posebno za šoljice čaja. Osećao je da su sve imale svoje jedinstvene priče…

Jednom je, u nekom mračnom zabitom antikvarijatu, uočio izuzetno lepu šoljicu s jasnim turskim uticajem. Upitao je prodavca: "Smem li da vidim onu izuzetno lepu šoljicu tamo? Čini se da dolazi iz Turske…"

Kad mu je prodavac predao šoljicu, mladić je pomno počeo da je proučava i divio se njenoj lepoti. Pitao se kako je moguće da nešto ovako lepo uopšte postoji. Odmah ju je kupio bez razmišljanja i postavio je na posebno mesto u svom domu. Gledajući je s kauča, kako blista u svom svojem sjaju, mladić je počeo da razmišlja i polako utonuo u san… Šoljica je počela da govori…

Ja nisam uvek bila šoljica. Bilo je vreme kada nisam imala pojma šta znači služiti nečemu. Bila sam samo pasivna hrpa crvene gline na zemlji. Živela sam mnogo, mnogo hiljada godina, svedok sam ratova i mirnih perioda koji su dolazili i odlazili. Čitave civilizacije su prešle preko mene dok sam sedela tamo i čekala… Šta sam čekala, ne znam, ali sam imala duboki osećaj da ovo nije život kojem sam namenjena. Onda je jednog dana došao moj gospodar. Odveo me u svoj dom i postavio na svoj sto. Nisam bila sigurna šta sledi, ali sam osećala da se nešto posebno sprema. Na moje iznenađenje, on je počeo da me udara o drveni sto! Iznova i iznova me udarao i mesio svojim rukama dok konačno nisam vrisnula: "Ne radi to! Ostavi me na miru!" Ali, on se samo nasmešio i nežno rekao: "Ne još!"

Šoljica je postajala sve više i više uživljena dok je govorila šokiranom mladiću. "Onda, vuuuuum! Vrtela sam se u krug neprekidno dok nisam izgubila sav osećaj za orijentaciju. "Zaustavi to! Zar ne vidiš da postajem bolesna? Skini me odavde!" Ali, gospodar je samo klimnuo s razumevanjem i tiho rekao: "Ne još!" Nastavio je da me presavija i oblikuje i onda me je pažljivo me stavio u… pećnicu! Nikad pre nisam osetila takvu toplinu. Vrištala sam i lupala na vrata. "Toplije je nego u paklu; gorim u pepeo! Molim te, izvadi me odavde pre nego što bude prekasno!" Mogla sam da ga vidim kroz maleni otvor i mogla sam samo da čitam s njegovih usana dok je pomerao glavu s jedne strane na drugu i tiho govorio: "Ne još!"

Kad sam mislila da ne mogu više da podnesem vrućinu, vrata su se otvorila. Pažljivo me je izvadio i stavio me na policu gde sam počela da se hladim. Osećala sam se tako dobro kad me ostavio na miru.

Ali to nije bio kraj. Nakon što sam se ohladila, pažljivo me podigao, pogledao me i očetkao prašinu. Zatim je doneo boju s natpisom: glazura. Isparavanja su bila strašna! Mislila sam da sam gotova! "Molim te… nemaš milosti! Zar ne shvataš moju muku? Molim te, molim te odustani od mene! Molim te! Prestani!" Ali, on je samo klimnuo glavom i rekao: "Ne, još nisi još spremna!"

Neočekivano i vrlo brzo vratio me opet u pećnicu. Bilo je duplo toplije nego prvi put. Osećala sam kako sada sigurno dolazi moja smrt… Molila sam. Kumila. Pretila. Vrištala sam. Konačno sam plakala bez suza. Čak bez vrućih suza. Bila sam uverena da više nikad to neću moći. Bila sam spremna da odustanem. Upravo tada – kada sam malaksala, otvorila su se vrata i on me izvadio. I opet me je stavio na policu da se ohladim. Čekala sam… i čekala… i čekala. Šta će se sledeće dogoditi?

Oko sat vremena kasnije vratio se i stavio ogledalo ispred mene i rekao: "Pogledaj se!" U odrazu sam videla nešto jedinstveno. Lepotu koje se ne može opisati. Uvek sam se smatrala samo hrpom zemlje, ali sam osećala da mogu više… Tiho sam izustila: "To ne mogu biti ja. Previše je lepa…"

  

 S vrlo saosećajnim glasom je rekao: "To je ono što treba da budeš." I onda je objasnio: "Znam da te bolelo kad sam te valjao i mesio na stolu. Ali, da nisam izbacio vazduh iz tebe, ti bi se slomila. Znao sam da si izgubila sav osećaj za orijentaciju kada sam te brzo okretao. Ali, bez toga nikada ne bi mogla da dođeš u ovaj oblik. Znam da su isparavanja boja glazure bila nepodnošljiva kad sam te celu oslikavao. Ali, da to nisam učinio, ti ne bi imala nijednu boju u svom životu i ne bi očvrsnula. A kad sam te stavio u drugu pećnicu, znao sam da će to biti najteži deo. Ali, bez toga bi se polomila vrlo lako kad realnost života dođe. Veruj mi, sve što sam učinio je za tvoje dobro. Sad si ono što sam imao na umu kad sam te prvi put video na zemlji. Sad si potpuna." S ovim je šoljica čaja prestala da govori – ali su suze zahvalnosti dolazile s njene ivice…

Mladić se probudio i odlučio da će šoljicu da koristi samo kad bi nešto nudio Bogu. Nikad nije zaboravio lekciju koju je od nje dobio. I kad je god bio u teškoj situaciji i u sebi vrištao: "Prestani! Ostavi me na miru!" setio bi se reči: "Ne još…!" Međutim, postao je takođe i zahvalan, jer je znao da je sve što se dogodilo aranžman Gospoda da ga učini onakvim kakav je trebalo da postane…

Bog zna šta radi za svakog od nas. On je grnčar, a mi smo glina. On će nas oblikovati i izložiti nas količini nevolja iz kojih treba da učimo i to će uvek biti nevolje koje smo u stanju da podnesemo kako bismo spoznali koja je naša uloga u ovom životu.

izvor: atma.hr ›››

 BOG priča

G

 

BOG priča

 

Razgovor čovjeka i Boga…

 Čovjeku se obratio Bog:

– Želiš da ti pokažem tvoj život?

– Želim – reče čovjek.

 Bog ga je podigao iznad zemlje i čovjek je ugledao svoj život, i pored svojih otisaka stopala, još jedan par tragova.

– Ko je to pored mene?

– To sam ja – odgovori Bog. – Pratim te cio tvoj život.

– A zašto se ponekad vidi samo jedan trag?

– A, to su najteži periodi tvog života – odgovori Bog.

.– I šta? Ostavljao si me samog u najtežim trenucima? Kako si mogao da me ostaviš? – upita čovjek ogorčeno.

– Ne, tada sam te nosio na rukama, – tiho odgovori Bog…

BOG priča

G

 

BOG priča

 

RAZGOVOR IZMEĐU BOGA I MRTVOG ČOVEKA:

Tek posle ove priče, ljudi širom sveta su shvatili suštinu života 

Mrtav čovek je pričao s Bogom. Na kraju se desio potpuni obrt. Iako deluje jezivo, ovo je priča koju nećete moći da zaboravite i koju ćete iznova čitati svaki put i kad je lako i kad je teško.

Šta se dešava posle smrti? Ako Bog postoji, i ako bismo se sreli s njim, šta bi nam rekao? Poučna priča koja ima neverovatan obrt na kraju. Ovaj dijalog između Boga i mrtvog čoveka se godinama prepričava, a sada je, zahvaljujući Fejsbuku, još aktualniji nego ikada.

Bog: U redu je, sine, vreme je da krenemo.

Čovek: Tako brzo? Imao sam mnogo planova.

Bog: Stvarno mi je žao, ali vreme je da krenemo.

Čovek: Šta imaš u tom koferu?

Bog: Ono što ti pripada.

Čovek: Ono što mi pripada? Misliš moje stvari, odeću, novac…

Bog: Te stvari nikada nisu bile tvoje, one pripadaju Zemlji.

Čovek: Jesu li to moja sećanja?

Bog: Ne, ona pripadaju Vremenu.

Čovek: Jesu li to moji talenti?

Bog: Ne, oni pripadaju Okolnostima.

Čovek: Jesu li to moji prijatelji i porodica?

Bog: Ne, sine. Oni pripadaju Putu kojim si išao.

Čovek: Jesu li to moji žena i deca?

Bog: Ne, oni pripadaju tvom Srcu.

Čovek: Onda to mora biti moje telo.

Bog: Ne, ne… Ono pripada Prašini.

Čovek: Onda to sigurno mora biti moja duša.

Bog: Grešiš, sine, tvoja duša pripada meni.

Čovek sa suznim očima i strahom uze kofer iz Božje ruke i otvori ga. PRAZAN! Sav slomljen, razočaran, podiže pogled ka Bogu i reče mu:

Čovek: Nikada ništa nije bilo moje?

Bog: Tako je, nikad ništa nisi imao.

Čovek: Pa onda, šta je bilo moje?

Bog: Tvoji trenuci. Svaki trenutak koji si proživeo bio je tvoj.

*POUKA: Život je samo trenutak. Trenutak koji pripada nama. Uživajte u ovom trenutku dok ga imate. Ne dozvolite da vas bilo šta usporava u radu onog što volite. Živite svoj život sada, ne zaboravite da budete srećni. Ne opterećujte se nebitnim stvarima, ne dajte sebi za pravo da upravljate tuđim životima. Ne činite drugom ono što ne želite sebi. Uđite u svoj mikrosvet, radujte se lepom vremenu, sreći, ljubavi, radujte se što živite ovaj život. Vaše pozitivne misli će privući i druge lepe stvari. Ne dajte se…

BOG priča

G

 

BOG priča

 

Sanjati Boga

Neka je žena sanjala da je ušla u veliku prodavnicu i tu je, na svoje iznenađenje, našla Boga za pultom.

- Šta prodaješ? - upitala je.

- Sve što ti srce želi - odgovori Bog.

Žena je jedva vjerovala što je čula i odluči tražiti ono najbolje što ljudsko srce poželeti može:

- Hoću mir za dušu, i ljubav, i sreću, i mudrost, i slobodu od straha! Potom, nakon kratkog razmišljanja doda:

- Ne samo za mene. Za svakoga na svijetu!

Bog se nasmeja:

- Mislim da me nisi shvatila, draga moja. Ovdje ne prodajemo plodove. Samo sjeme.

BOG priča

 

G

 

BOG priča

 

Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.

- Dakle, ti bi želio razgovarati sa mnom? reče Bog.

- Ako imaš vremena - rekoh.

Bog se nasmiješi.

- Moje je vrijeme vječnost. Što si me kanio pitati?

- Što te najviše iznenađuje kod ljudi?

Bog odgovori:

- Što im je djetinjstvo dosadno.

Žure odrasti, a potom bi željeli ponovno biti djeca.

Što troše zdravlje da bi stekli novac, a potom troše novac da bi vratili zdravlje.

Što razmišljaju tjeskobno o budućnosti, zaboravljajući sadašnjost.

Na taj način ne žive ni u sadašnjosti, ni u budućnosti.

Što žive kao da nikada neće umrijeti, a onda umiru kao da nikada nisu živjeli.

Bog me primi za ruku.

Ostadosmo na trenutak u tišini.

- Tada upitah:

Kao roditelj, koje bi životne pouke želio da tvoja djeca nauče?

Osmjehujući se, Bog odgovori:

- Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.

Mogu samo voljeti.

Da nauče da nije navrijednije ono što posjeduju, nego tko su u svom životu.

Da nauče kako se nije dobro uspoređivati s drugima…

Da nauče kako nije bogat onaj čovjek koji najviše ima, nego onaj kojem najmanje treba.

Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi

da se duboko povrijedi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izliječi.

Da nauče opraštati tako da sami opraštaju.

Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nježno vole, ali to ne znaju izreći, niti pokazati.

Da nauče da se novcem može kupiti sve čak i sreću. Osim radosti.

Da nauče da dvije osobe mogu promatrati istu stvar, a vidjeti je različito.

Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima… a ipak ih voli.

Da nauče kako nije uvijek dovoljno da im drugi oproste.

Moraju i sami sebi opraštati.

Ljudi će zaboraviti što si rekao.

Ljudi će zaboraviti što si učinio.

Ali nikada neće zaboraviti kakve si osjećaje u njima pobudio.

BOG priča

 

G