On podseća da je „virus potvrdio nacionalnu državu i neophodnost
da obični ljudi budu deo rešenja“.
Međutim, kako dodaje, „Veliki reset“ je „važan manifest koji
artikuliše kako globalna elita vidi budućnost, ali i kako
koristi mogućnost koju im je dala pandemija virusa korona i
sveta koji se „nikada“ neće vratiti u normalu, kako bi promenili
društvo u skladu sa svojim zamislima“.
„To je ideja koju pominju „progresivni“ političari i lideri
širom sveta, od kanadskog Džastina Trudoa, do britanskog princa
Čarlsa. Na površini, ona može izgledati razumno. Izazovi post-kovid
sveta biće veliki. Ekonomski pad i globalni karantin, ne treba
zaboraviti ni društvene posledice masovne nezaposlenosti i
globalnog siromaštava, biće bez presedana u istoriji. Međutim, „Veliki
reset“ je sofizam i nepoštenje visokog nivoa. Ko je odgovoran,
možemo se zapitati, za stvaranje doskorašnje problematične „normalnosti“
kojoj se navodno nikad nećemo vratiti“, piše Luis.
Ali,
kako dodaje, „naravno da sve te poteškoće nemaju ništa sa
milijarderima, političkim liderima, vodećim ljudima industrije i
vrhovnim zakonodavcima koji se šepure u Davosu svake godine i
preko ostriga i šampanjca „brinu“ o svetskim problemima, od
kojih najviše zarađuju“.
„A
ideja o „resetu“ je u najmanju ruku nepoštena. Ona znači da su
globalna ekonomija i društvo funkcionisali kako treba pre
pandemije korone. I da jednostavno zahtevaju reset, kao kada
isključimo i ponovo uključimo računar. To zapravo zamagljuje
realnost, koja je ovakva: svetska ekonomija i društvo bili su
bolesni pre kovida, a sada, jer su još više zavisni od neviđenih
državnih pomoći, koje će otplaćivati generacije, su u još
opasnijem stanju. „Reset“ veoma potcenjuje nivo ekonomske
propasti sa kojom se suočavamo, ekonomije kojoj je potreban
ozbiljan remont i stvarnih prepreka za budućnost“, piše Luis.
„Veliki reset“: Osam projekcija za 2030. godinu
On
navodi da „Veliki reset“ predstavlja osam projekcija za 2030.
godinu, koje „pokazuju kako su njegovi autori otuđeni od
stvarnosti“.
„Njegov ton je kao kod nasilnog učitelja, koji zna šta je
najbolje za decu i ne toleriše neslaganje. To nije dijalog, već
lekcija koju treba da prihvatimo bez pitanja“, navodi Luis i
objašnjava šta su tih osam projekcija.
1. Ništa nećete imati i bićete srećni
Sve što nam je potrebno ćemo iznajmljivati i to će nam biti
dostavljano dronom. Da li to znači da nećemo moći da prodajemo
ni sopstveni rad? Ako sve iznajmljujemo, od koga to činimo.
Verovatno od onih koji su vlasnici svega, koji će, bez sumnje,
biti mnogo srećniji nego mi. I dostava dronom do 2030? Biće nam
potrebno više vremena da dobijemo potrebne dozvole s obzirom na
to koliko su industrija i vlade postali neskloni riziku.
2. Amerika više neće biti jedina vodeća svetska sila
Dominiraće veći broj zemalja. To je lep način da se izbegne
činjenica kako će u bipolarnom ili multipolarnom svetu (SAD
protiv Kine protiv EU protiv Rusije) globalno odlučivanje biti
čak i više otežane i nezgodne. U post-kovid svetu, tendencije
samodovoljnosti, a ne saradnje, predstavljaju pretnju bilo kom
pojmu harmonične globalne vladavine, a kamoli koordinacije.
3. Nećemo umirati čekajući na organe donora
Transplantacije će biti stvar prošlosti, umesto toga, novi
organi će biti štampani. Ovo je divna zamisao i bila bi veoma
dobrodošla. Međutim, postoji nezgodan problem zdravstvenog
sistema koji teško može da se izbori sa sezonskim gripom i koji
je morao biti zaštićen od lečenja bolesnih ljudi zatvaranjem
celokupne ekonomije. Rešavanje ovog problema u roku od 10 godina
zahtevaće štampanje više novca, koji nemamo, bez obzira na
organe.
4. Ješćemo manje mesa
Meso će postati povremena poslastica, a ne glavna hrana, a mi
ćemo ga jesti manje, jer je to dobro za životnu sredinu i naše
zdravlje. Ovo je poput „izbora“ koji nude državni
telekomunikacioni monopoli: možete imati bilo koji telefon koji
vam se sviđa dok je crn. Zbogom, slobodo izbora.
5. Milijardu ljudi biće raseljeno zbog klimatskih promena
Za 10 godina moraćemo bolje da radimo na dočeku i integraciji
izbeglica. Da li misle da treba da budemo gostoprimljivi kao EU
sa svojom „Tvrđavom Evropom“? Ili da sledimo američku vlast sa
dobronamernim graničnim zidom prema Meksiku? Možda misle na
princa od Velsa koji je otvorio Bakingemsku palatu za izbeglice?
6. Zagađivači će morati da plate za emisiju ugljen-dioksida
Predstavljanje međunarodne cene za emisiju ugljenika sa ciljem
da fosilna goriva odu u istoriju se predstavlja kao Sveti gral.
Uzimajući u obzir loše stanje svih državnih kasa kao rezultate
pandemije virusa korona i krizu inovacija, ovo je možda i
najnestvarnije od svega.
7. Treba da budete spremni za odlazak na Mars
Naučnici će smisliti kako da nas održavaju zdravima u svemiru,
što će najaviti početak putovanja kako bismo pronašli
vanzemaljski život. Možda bi mogla biti dobra ideja da nas za
početak održe zdravim na Zemlji, posebno kada su u pitanju post-kovid
smrti, ne od virusa, već zbog odloženih tretmana i operacija.
Ovo je puka fantazija.
8. Zapadne vrednosti biće testirane do kritične tačke
Međusobne provere i ravnoteže u političkom sistemu, na kojima su
zasnovane naše demokratije, ne smeju se zaboraviti. Ovime
sigurno ne misle na pokušaje da se odbace glasovi za Bregzit ili
za Trampov izbor 2016. godine koji se nisu svideli elitama? Ne
sugerišu da bi globalno neizabrana tela kao što su Ujedinjene
nacije ili Svetska zdravstvena organizacija trebalo da imaju
prednost nad nacionalnim demokratijama, čak i kod odluka koje su
važne, poput onih u vezi sa klimatskih promena? Da li žele da
nacionalne vlade budu kontrolisane od strane neizabranih
eksperata i tehnokrata, radije nego da se oslanjaju na sopstvene
građane prilikom donošenja odluka? To je potpuna propast.
„Veliki reset“ nije tako veliki niti nudi nešto ostvarivo
„Veliki reset“ ipak nije tako veliki. Niti nudi nešto novo ili
ostvarivo. Umesto toga, to je preispitivanje globalističkog
projekta koje pokušava da iskoristi kovid krizu kako bi u prvi
plan stavilo zabrinutosti i fantazije elite i da zacementira
njihove pozicije u bogatstvu i moći i uvede novu eru diktata sa
vrha na dole, piše Luis.
„Ključna tačka nerealnosti u svemu tome je da je pandemija
odbacila globalističke pretpostavke na kojima je zasnovana ova
nova utopija (ili, bolje rečeno, distopija). Kovid je virus
potvrdio vrednost nacionalne države. Samo nacionalna država je
imala autoritet da uvede karantine i da obezbedi ili pokuša da
obezbedi hitnu finansijsku pomoć kako bi nadoknadila štetu
biznisu ili pojedincima nastalu zbog karantina“, dodaje on.
Prema njegovom mišljenju, „nasuprot viđenju Svetskog ekonomskog
foruma, nije se sve promenilo kao rezultat kovida. Promene koje
su se dogodile samo su ubrzale i iskristalisale tendencije koje
su prethodno postojale“.
„Pravo stanje stvari je jasnije -. svet je još nervozan, i
doslovno i figurativno, i oprez i izbegavanje rizika, kao i
osećaj ranjivosti, i dalje dominiraju stanjem duha elite. Albert
Ajnštajn je jednom primetio da „nijedan problem ne može biti
rešen sa istog nivoa svesti koja ga je kreirala“. Zato je pojam
„izgraditi bolje“, koji se nalazi u srcu „Velikog reseta“,
osuđen na propast“, smatra Luis.
Misli da „Veliki reset“ „pokušava da zaobiđe najznačajniju
lekciju pandemije: da je budućnost mnogo više zavisna od volje
javnosti da prihvati remetilačke promene nego od bilo kog
programa transformacije“.
„Mi smo deo rešenja, a ne objekat prema kom je elita
darežljiva. Mi želimo da budemo vlasnici svetske agende, i sada
i u budućnosti. Ništa manje nas neće učiniti srećnim, čak ni ako
naručujemo namirnice putem Interneta, a kamoli da nam štampaju
novo srce ili dva“, zaključuje Norman Luis.