Da li vakcine sprečavaju bolesti ili ih stvaraju?
Pre 20 godina se niko nije pitao o potrebi za vakcinacijom.
Vakcinisali su nas kao što se žigoše telad i niko nije pravio
problem oko toga.
Hvala bogu, danas je dostupnost informacijama, zahvaljujući
internetu, neograničena i sve više ljudi je svesno sa kojim
problemima se susreće.Jedan od tih problema je i vakcinacija.
Sve je više ljudi svesno koliko su štetne. Dostupno je mnogo
izveštaja o sastojcima vakcina, mogućim posledicama, a i
kompanijama koje ih proizvode.
Već sam pisao o vodećoj farmaceutskoj kompaniji Novartis i
njenim korenima od zloglasnog I.G. Farbena.
Pomenućemo još neke: BASF, Hoechst i Dow i Bayer. Zašto? Zato
što sve te vodeće kompanije u vrhu, imaju ljude koji su bili
zaslepljeni idejom trećeg rajha, ljudima koji su osmislili
plinske komore, Ciklon B, fluor…
Dakle, veliki broj naučnika koji su radili na projektima za
ubijanje ogromnog broja civila u drugom svetskom ratu je izbegao
zasluženu kaznu, i ne samo to, već nakon besmisleno malih kazni
bivali su zaposleni kao vodeći ljudi u raznim hemijskim i
farmaceutskim kompanijama. Kompanijama koje su najveći
proizvođači vakcina.
Pomenuću samo neke: Fritz ter Meer, proglašen krivim za zločine
i masovna ubistva u Aušvicu je odslužio sedmogodišnju zatvorsku
kaznu, postao je 1956. predsednik Uprave Bayera.
Carl Krauch, izvršni član I. G. Farbena i šef Hitlerove vojne
ekonomije je proglašen krivim za iste zločine, odslužio šest
godina. Nakon izlaska je 1952. postao je predsednik odbora
BASF-a.
Neke bolesti nisu postojale pre upotrebe nekih vakcina. Nismo
mi primili iste vakcine za određene bolesti, kao i naša deca. Od
vakcina koje smo mi primali, dokazano je da su počele mnoge
autoimune bolesti da budu češće, pomenimo autizam, multipla
sklerozu, Gilijan-Bareov sindrom…
Sada vakcine sadrže genetski modifikovane organizme, nove
viruse i mnogo drugih štetnih sastojaka, za koje se ne zna koje
će bolesti da prouzrokuju. Koje će nove bolesti biti aktuelne u
budućnosti?
Koji su današnji ciljevi vakcinacije? Delom, odgovor smo dobili
od Bil Gejtsa koji je javno rekao da će se populacija ljudi
smanjiti za 10-15 % zahvaljujući vakcinama. On je rekao da imaju
odlične rezultate sa smanjenje populacije zahvaljujući
vakcinama. Depopulacija na delu!
Malo više o vakcinama – po Vence Ferrellu
Vakcine se prvenstveno sastoje od mrtvih ili oslabljenih
(ublaženih) klica koje izazivaju odgovarajuće bolesti, i koje se
ubrizgavaju u telo u nadi da će to stimulisati organizam da
proizvede proteinska antitela za zaštitu od bolesti.
“Sve je više bojazni da vakcinisanje protiv relativno
bezopasnih dečijih bolesti može da bude odgovorno za dramatičan
porast autoimunih oboljenja do kojih je došlo nakon uvođenja
masovne vakcinacije.”
To su zastrašujuće bolesti kao što su rak, leukemija,
reumatoidni artritis, multipla skleroza, Lu Gerigova bolest, i
Gilen Bareov sindrom…
Autoimuno oboljenje se može jednostavno objasniti kao oboljenje
pri kome odbrambeni mehanizmi tela ne mogu da naprave razliku
između stranih napadača i običnih telesnih tkiva, uz posledicu
da telo počinje da uništava samo sebe.
“Da li smo zauške i male boginje zamenili za rak i leukemiju?”
– Robert Mendelsohn
Vakcine i deca
Protiv čega nas sve vakcinišu? – obavezne vakcine
Male boginje
Vakcinacija protiv malih boginja je počela 1964. čudno nedugo
nakon što su Hitlerovi naučnici zauzeli glavne funkcije u
vodećim kompanijama za proizvodnju vakcina.
Istraživanje medicinskih knjiga otkriva da vakcina protiv malih
boginja može da prouzrokuje probleme sa učenjem, retardaciju,
ataksiju, aseptični meningitis, paralizu i smrt.
U sekundarne komplikacije povezane sa vakcinom protiv malih
boginja spadaju encefalitis, subakutni sklerozni panencefalitis,
multipla skleroza, toksična epidermalna nekroliza, anafilaktički
šok, Rejev sindrom, Gilen-Bare sindrom, poremećaji sa
zgrušavanjem krvi, juvenilni dijabetes, i možda Hočkinova bolest
i rak!
Male boginje su u prošlosti predstavljale jedno od češćih
dečjih bolesti. Iako mogu da izazovu ozbiljne komplikacije,
predstavljaju relativno bezopasno oboljenje u najvećem broju
slučajeva… današnje promocione kampanje za vakcine retko
spominju da je poznato da je sama vakcina povezana sa ozbiljnim
komplikacijama uključujući encefalitis sa ozbiljnim, trajnim
oštećenjem mozga i mentalnom retardacjom.
Male boginje su relativno bezopasne u današnje vreme. Da li
treba da rizikujete i da vaše dete izložite ovako opasnim
bolestima. Ne pita se samo država i zakon, pitate se i vi.
Pojavom vakcina protiv malih boginja 1964. pojavili su se i
novi oblici ove bolesti, ”atipične male boginje” sa zapanjujućim
brojem komplikacija: upala pluća, petehije (kožne mrlje), edemi,
jaki bolovi… koji su teško mogli da se povežu sa malim
boginjama.
Isto tako simptomi atipičnih zauški su takođe teško mogli da se
detektuju: … anoreksija, povraćanje, eritemozni (crveni) osip…
Tetanus
Evo nekoliko zanimljivih statistika za poređenje: Tokom Drugog
svetskog rata bilo je 12 zabeleženih slučajeva tetanusa. četiri
su se javila među vojnim osobljem koje je primilo vakcinu protiv
ove bolesti. U celoj SAD je od 1976. godine bilo manje od 100
slučajeva tetanusa. Većina tih slučajeva javila se među osobama
starijim od 50 godina. Tokom tog perioda, nije došlo ni do
jednog smrtonosnog slučaja među osobama mlađim od 30 godina.
Vakcine protiv tetanusa nisu odgovorne za uspeh, pošto
imunizuju samo 12 godina ili manje; a većina tih vakcina se daje
deci. Međutim, nasuprot tome, sama vakcina protiv tetanusa može
da dovede do niza ozbiljnih komplikacija, uključujući povratni
apsces (zagnoj), visoku temperaturu, oštećenje nerva unutrašnjeg
uha, anafilaktički šok, gubitak svesti, i demijelinizaciju? u
neuropatiju (progresivna degeneracija nerava).
Zašto se onda deca vakcinišu protiv tetanusa? Broj slučajeva
tetanusne infekcije postepeno se smanjivao tokom dvadesetog veka
zbog boljeg obraćanja pažnje na higijenu rane.
Istraživanje navedeno u časopisu New England Journal of
Medicine (26. novembar 1981.) otkrilo je da revakcinacija protiv
tetanusa izaziva privremen pad broja T limfocita u krvi ispod
normale – uz najveće smanjenje dve sedmice nakon vakcinacije.
Ako ste čitali članke o sidi, prepoznaćete opasnost – pošto
smanjen broj T limfocita dovodi do potpuno razvijene side.
Difterija
Slučajevi difterije su retki. U Americi je 1980. godine
prijavljeno samo pet slučajeva. Od 1900. do 1930. godine pad
broja slučajeva difterije bio je veći od 90%. Tek kasnije je
razvijena vakcina protiv difterije. Naučnici nam kažu da je do
pada broja slučajeva došlo zahvaljujući boljoj ishrani i
sanitarnim uslovima.
Zanimljiv niz događaja odigrao se tokom Drugog svetskog rata:
stopa difterije širom Evrope bila je niska krajem 1930-ih.
Međutim, nakon što je Nemačka otpočela sa obaveznom vakcinacijom
protiv difterije 1939. godine, u roku od tri godine javilo se
150.000 slučajeva bolesti među vakcinisanim osobama.
Francuska je odbila vakcinaciju, ali je bila prisiljena na
obaveznu vakcinaciju protiv difterije nakon nemačke okupacije.
Do 1943. godine javilo se skoro 47.000 slučajeva. Međutim, u
obližnjoj Norveškoj, koja je dosledno odbijala primanje vakcine
protiv ove bolesti, bilo je samo 50 slučajeva.
virusi u vakcinama
Poliomijelitis (polio)
Poliomijelitis (spinalna dečja paraliza) može da dovede do
oozbiljne paralize; međutim, 90% izloženih, čak i tokom
epidemije, ne ispoljava nikakve simptome. Od 1923. do 1953, broj
slučajeva poliomelitisa u SAD opao je za 47%. Sličan pad odigrao
se i u Evropi. Stopa pada je bila strma i nakon proizvodnje
Salkove vakcine 1955.godine i Sejbinove oralne vakcine koja se
pojavila se na tržištu 1959.godine.
Danas se polio skoro i ne javlja. Mnoge evropske zemlje odbile
su da koriste polio vakcinu, pa ipak je njihova stopa nastavila
da pada istim tempom kao i u Americi. Naučna istraživanja su
izvršena u oblastima u kojima je izvršena vakcinacija protiv
poliomijelitisa. često se stopa polio infekcije više nego
udvostručila nakon toga.
O polio vakcinama se govori u knjizi Slučaj protiv vakcinacije
(Case Against Vaccinations, Allen Hannah, 1985, str. 146). Na
primer, tokom perioda od godinu dana, od 30. avgusta 1954. do
30. avgusta 1955, Masačusets je imao 273 slučaja, pre nego što
je masovno vakcinisanje počelo, i 2.027 nakon toga. To je
predstavljao porast stope poliomelitisa od 642%.
Dr Džonas Salk (Jonas Salk) je razvio prvu polio vakcinu 1955.
Koristio je mrtve polio viruse. On je 1976. godine svedočio pred
kongresnim komitetom da je vakcina (oralna) sa živim virusom
(zbog praktičnih razloga, jedina koja se koristi u Americi od
početka 1960-ih) bila “glavni, ako ne i jedini uzrok”svih
prijavljenih slučajeva poliomelitisa od 1961.
Godine 1955. počeli su da se prijavljuju slučajevi nove
bolesti. Nazvana je “paralitički poliomelitis”. Ova nova bolest
je u potpunosti bila prouzrokovana polio vakcinama.
Postoji poseban – veoma opasan – problem povezan sa oralnom
polio vakcinom koga bi trebalo da budete svesni: Vakcina može
biti data detetu; zatim vi možete da dotaknete dete i dobijete
paralitički polio!
Tako da znate. Izlaganje vašeg deteta nedavno vakcinisanoj deci
predstavlja potencijalnu opasnost!
Sendler je u svojoj knjizi izvršio detaljno istraživanje
ishrane i načina na koji polio virus deluje. U knjizi otkriva da
kada osoba unosi značajne količine hrane koja sadrži prerađene
šećere, a šećer izvlači kalcijum iz kostiju, mišića i nerava,
polio virusu je lakše da napadne oslabljene nerve – pri čemu je
rezultat bio obogaljujući poliomelitis.
Statistike su pokazale da su zemlje sa najvećim unosom šećera
po glavi stanovnika imale najveći broj slučajeva poliomelitisa.
Sendler je napomenuo da deca jedu najviše hrane koja sadrži
šećer (gazirana pića, sladoled, slatkiše, itd) po vrućem
vremenu; a dobro je poznato da polio naročito napada leti.
(prerađen šećer, unet u telo, apsorbuje kalcijum i druge
minerale iz tela da bi bio iskorišćen. To je zato što su od
prečišćenog šećera uklonjeni minerali koji ga prirodno prate.
Izvlačenje minerala iz tela može da dovede do poliomelitisa!
U istoriji poliomelitisa, od vremena raširenih epidemija
prethodnih decenija pa do sadašnjeg vremena, postoji druga
strana priče koja se retko čuje. To je odnos između
poliomijelitisa i šećera iz ishrane. Kada se ima u vidu da je
šećer u bilo kom obliku bio redak ili čak nepoznat velikoj
većini ljudi sve do relativno skorijeg doba, i kada uvidimo da
je korišćenje šećera strmoglavo poraslo od početka prošlog veka
do sadašnjeg nivoa onda treba razmisliti o šteti koja se nanosi
ljudskom zdravlju!
Uprkos činjenicama, neprestano se tvrdi da je poliomijelitis
suzbijen polio vakcinama. Međutim, u televizijskom intervjuu iz
1983, dr. Mendelson (R.S. Mendelsohn) je rekao da je polio
nestao iz Evrope tokom 1940-ih i 1950-ih bez masovne
vakcinacije.
Primena polio vakcina je počela sredinom 1950-ih. Od tada je
usledio tako upečatljiv porast broja slučajeva poliomelitisa da
vlada trend zvaničnog prijavljivanja slučajeva poliomelitisa kao
“meningitisa”.
Pomenom dijagnoze poliomijelitisa u meningitis, “naučnici” su
dobili opravdanje da je vakcina poliomijelitisa uspešna jer je
broj obolelih nula (0) jer su se svi slučajevi kasnije nazivali
meningitis.
Danas se zna da polio vakcina može da predstavlja uzrok niza
degenerativnih bolesti – uključujući reumatoidni artritis,
leukemiju, dijabetes, i multiplu sklerozu.
Zašto smo onda obavezni da primamo Polio vakcinu, ako je
poliomielitis odavno iskorenjen i ako sama vakcina prouzrukuje
mnoge teške bolesti?
Zauške
Zauške su retko opasne u detinjstvu; obićno nestaju u roku od
deset dana nakon oboljevanja na prirodan način. Kao rezultat
dolazi dotrajnog imuniteta. Međutim, opasno je kada ih dobiju
muškarci posle puberteta. Kod oko 35% razvija se orhitis, ili
zapaljenje testisa. To može da dovede do steriliteta.
Pošto vakcina protiv zauški pruža imunitet koji nije doživotan
– već postepeno nestaje, dečaci koji su primili vakcinu protiv
zauški mogu da dobiju zauške kasnije tokom života, sa opasnim
komplikacijama. Statistike otkrivaju da se zauške sve češće
javljaju nakon detinjstva, kao posledica vakcinacije protiv
zauški.
Vakcina protiv zauški takođe može da izazove neposredne i
štetne reakcije, uključuju?i groznične napade, osip, jednostranu
nervnu gluvoću, a povremeno može da izazove i encefalitis.
Influenca (grip)
Većina ljudi influencu naziva “grip”. Vakcine protiv gripa
variraju po tipu i efektima, iz godine u godinu. Stalno se
razvijaju novi sojevi u pokušaju savladavanja epidemije gripa za
datu godinu. Naravno, to takođe znači da vakcinacija protiv
gripa prethodne godine ne može puno da pomogne osobi naredne
godine.
“Više od 500 ljudi koji su primili vakcinu protiv gripa 1976.
godine ostalo je paralizovano Gilen-Bareovim sindromom. Trideset
njih je umrlo.
Medicinski izveštaji otkrivaju da je jedan od efekata programa
vakcinacije protiv svinjskog gripa bila multipla skleroza kao i
Gilen-Bareov sindrom.
Komentarišući ovu vezu, dr Vajzbren (Waisbren) jep predložio da
virus iz vakcine protiv svinjskog gripa možda oštećuje ili
uništava mijelin koji oblaže spoljašnjost nerava.
Rubeola – MMR vakcine
Kada dete dobije rubeolu, rezultat je blaga bolest sa malo
problema. U stvari, većina njih ni ne primeti da je ima.
Simptomi su curenje iz nosa, bol u grlu, veoma blaga
temperatura, i donekle uvećani, osetljivi limfni čvorovi sa
strane vrata. Ružičaste, blago izdignute ospe pojavljuju se na
koži.
Međutim, situacija je potpuno drugačija ako trudnica oboli
tokom prvog tromesečja (prva tri meseca trudnoće). Njena beba
može da se rodi sa urođenim mana (kao što su defekti udova,
mentalna retardacija, poremećen vid, oštećen sluh, ili srčane
mane).
Očigledno, opasno je vakcinisati mladu devojčicu protiv
rubeole! Kada kasnije imunitet nestane, ona je odrasla – i tada
može da dobije rubeolu za vreme rane trudnoče. Rezultat može da
bude dete sa urođenom manom.
To je dovoljan razlog zbog koga vakcinu protiv rubeole ne treba
tek tako davati deci. A u medicinskim krugovima je poznato da
približno 25% vakcinisanih protiv rubeole gubi imunitet u roku
od pet godina.
Ipak se deci – uključujući i devojčice – rutinski daju MMR
vakcine – koje uključuju vakcinu protiv rubeole. “Vakcinu protiv
rubeole je nepotrebno davati”
Neobična je činjenica da su dva medicinska časopisa izvestila
da se u mnogim bolnicama zahteva od celokupnog osoblja da prime
vakcinu protiv rubeole –ali da lekari (oni su ti koji čitaju
medicinske časopise) odbijaju da prime vakcinu protiv rubeole
dok ih drugo bolničko osoblje dobrovoljno prima. Ti lekari rade
u okviru dve medicinske oblasti koje su najstručnije za
opasnosti vakcina.
“Sedmog avgusta 1989. primila sam vakcine protiv rubeola, malih
boginja, i varičela zoster. Školujem se za medicinsku sestru. U
roku od tri sedmice počela sam da se osećam slabo, umorno i
tromo.To je dovelo do utrnulosti u obe ruke i stopala. Do
novembra se razvio Gilen-Bareov sindrom i dva meseca sam provela
u bolnici. Nisam mogla da hodam, imala sam poteškoće da pomeram
gornje udove, imala urinarne i abdominalne probleme, delimičnu
paralizu lica, i značajno sam smršala. Pre toga sam bila aktivna
zdrava žena, željna da završi program za medicinsku sestru”.
Kada roditelji odvedu svoju decu na rutinski lekarski pregled,
standardna je procedura da im lekari daju MMR vakcine. One bi
trebalo da štite od zauški, malih boginja, i rubeole. Medicinske
smernice preporučuju da se ove vakcine daju deci staroj oko 15
meseci.
Da li ove vakcine treba da se daju? Po mušku decu, rubeola je
maltene bezopasna, a ženskoj ne pomaže jer vakcina štiti
uglavnom oko 5 godina! Što znači da je bolje da se dobije
prirodni TRAJNI imunitet u mlađim godinama, nego da se oboli
kasnije, kad vakcina prestane da deluje, što ženama može
napraviti nesagledive posledice, pogotovo u trudnoći.
Još jedna velika tema: MMR vakcina je povezana sa autizmom
Autizam predstavlja veliki problem u današnje doba. Slučajevi
autizma nisu postojali pre vakcinisanja dece. Najčešće se
oboljenje javlja oko druge godine, u vreme kad se i daje MMR
vakcina. O ovoj temi ću se pozabaviti u nekom od sledećih
ćlanaka. Najbolje bi bilo da, ukoliko vas interesuje tema,
pratite nove objave preko naše fesbik stranice
Pertuzis (veliki kašalj) i DTP vakcina
“Voleli bismo da vidimo smanjenje broja slučajeva bolesti po što
manjoj ceni je moguće. Međutim, ovaj cilj je teško ostvariti jer
način razvoja imuniteta protiv velikog kašlja nije jasan; zbog
toga znamo malo toga o principu imunizacije od bakterije. Da
bismo ostvarili zaštitu dajemo celu bakteriju kako bismo
omogućili domaćinu da pronađe efektivan imunološki odgovor. Zbog
toga moramo da uključimp sve komponente bakterije, uključujući
toksične” – Vincent Fulginiti!!!
Vakcina protiv velikog kašlja izaziva visok procenat
neuroloških komplikacija, uključujući i smrt. U mnogim zemljama
je ova vakcina neobavezna. Na žalost ova vakcina je obavezna u
Srbiji.
Između ostalog, značajni dokazi su povezivali vakcinu protiv
pertuzisa sa kasnijom pojavom astme i polenske groznice.
DTP predstavlja kombinovanu vakcinu, sastavljenu od vakcina
protiv difterije, tetanusa, i pertussisa (velikog kašlja). To je
verovatno vakcina koja se najčešće daje maloj deci. Takođe je
jedna od najopasnijih.
Već smo razmotrili opasnosti vakcina protiv tetanusa, difterije
i pertuzisa. DTP vakcina ih sve kombinuje u jedan paket, pri
čemu zvaničnici zdravstvenog odseka u svim državama rutinski
zahtevaju da svako dete dobije ovu vakcinu da bi moglo da pohađa
državnu školu. Vakcine protiv difterije, tetanusa i pertuzisa
obićno se daju u jednoj dozi, zvanoj “DTP vakcina”. Formaldehid,
timerozal (oblik žive), i aluminijum fosfat – sve jaki otrovi–
koriste se za “stabilizaciju” klica u DTP vakcini, kao i za niz
drugih vakcina…
Otrovne hemikalije koje su korišćene za njihovo
“stabilizovanje” dovode do toga da neki virusi obole, neki umru,
a neki se potpuno oporave. Zatim se ceo bućkuriš ubrizga u ruku
malog deteta. A mi se pitamo zašto nakon toga ono dobija čudnu
bolest.
“Da li roditelji treba da nastave sa revakcinacijama kada su
već jednom započeli? Sve te druge vakcine mogu da propadnu. Ako
u bilo kom trenutku imate sumnje, možete da prestanete sa
davanjem vakcina. Imajte na umu da vakcine često prouzrokuju
ozbiljne reakcije tek nakon treće ili četvrte inekcije”. –
Randall Neustaedter
Otrovi u vakcinama
Šta se u vakcinama sve nalazi?
Virusi u vakcinama
Virusi koji se nalaze u vakcinama mogu biti mrtvi ili
“oslabljeni”. Kod tipova vakcina sa mrtvim virusima samo se
pretpostavlja da su virusi u njima mrtvi.
Ublažene vakcine sadrže žive viruse koji su oslabljeni
dodavanjem otrovnih hemikalija. Poznato da se mrtve životinje
brzo raspadaju i da su opasne po ljudski život. čak i mirisi
koji dolaze od njih nisu zdravi. Šta je sa mrtvom životinjom
koja je ubijena otrovima? Da li biste želeli to da jedete? To je
ono što se nalazi u vakcinama sa mrtvim virusima. Ko bi želeo da
jede kravu koja je bolesna? Niko. Da li biste želeli da jedete
bolesnu kravu koja je još uvek živa? Sigurno ne. Ipak, to je ono
što se nalazi u vakcinama sa živim virusom.
To je ono što dobijate i u vakcinama sa mrtvim virusima. Virusi
iz ovakvih životinja su ti koji se ubrizgavaju u krvotok tokom
vakcinacije. Zajedno sa mrtvim virusima, deo otrova korišćenih
za njihovo ubijanje takođe je ubačen u vakcinu.
U slučaju oslabljenih virusa, imamo sićušne životinjice koje
nisu samo slabe – već su polumrtve! Životinja koja je polumrtva
je ili obolela ili će uskoro biti. Mečutim, to nije sve:
“Oslabljeni” virusi predstavljaju kombinovanu supu. Deo supe
sadrži mrtve viruse; drugi deo sadrži skoro mrtve viruse; deo
sadrži oštećene viruse koji će se uskoro oporaviti. Neki će
postati veoma jaki i energični; a neki će ostati bolešljivi, ali
će ipak živeti i razmnožavati se. Ne govorimo o jednoj, već o
milionima životinja – jer to je ono što se nalazi u značajnoj
količini tečnosti ubrizganoj u nečiju ruku. Sada shvatate zašto
osoba koja primi polio vakcinu može da dobije poliomijelitis!
Polio virusi iz vakcine se brzo oporaviljaju i množe!
Drugi virusi i bakterije
Laboratorijski tehničari uzimaju serum iz gnoja majmuna, krava,
svinja, i drugih životinja. Zatim pokušavaju da ga “prečiste”.
Ali,pošto rade sa tako sićušnim stvorenjima, nema ekonomičnog
načina na koji mogu da izbace većinu stranih supstanci i
životnih oblika iz te uzete tečnosti.
U stvari, oni ne rade direktno sa malom količinom seruma. oni
prave velike količine seruma u bačvama. Zbog toga, nemojte
pretpostaviti da je serum prvo “proveren”. Ispituju se samo mali
uzorci iz bačvi. Sada shvatate zašto osoba koja dobije vakcinu
protiv velikog kašlja može, umesto da dobije veliki kašalj, da
ostane paralizovana. Pored virusa velikog kašlja u vakcini se
nalaze i druge klice i bakterije. Ne baš proverene.
Otrovne hemikalije u vakcinama
Pored virusa bolesnih životinja i bakterijama u svakoj vakcini
se nalaze i štetni hemijski elementi i jedinjenja koji služe kao
konzervansi, neutralizatori, i noseći agensi, između ostalog
formaldehid, živa (timerozal), i aluminijum fosfat, aluminijum
kalijum sulfat, natrijum fosfat, natrijum fosfat, neomicin…
Hemijski otrovi slabe imuni sistem tela, koji počinje da se
bori protiv tih čudnih supstanci (kao što su formaldehid, koji
predstavlja tečnost za balsamovanje).
Rezultat je da virusi, kada se dovoljno umnože, mogu da
napadnutelo koje je oslabljeno toksičnim hemikalijama. Svaka od
tih supstanci veoma je toksična za ljudsko telo.
Šta sadrže pojedine vakcine?
Hib vakcina (Act HIB Haemophilus Influenzae Type B (HIB) Tetanus
Toxoid)
Proizvodi se korišćenjem amonijum sulfata, formalina, saharoze,
timerosala. Medijum: polu-sintetički.
Attenuvax Measles Virus Vaccine Live Merck & Co., Inc.
Proizvodi se korišćenjem neomicina, sorbitola, hidrolizovanog
želatina. Medijum: pileći embrion.
DPT Diphtheria and Tetanus Toxoids and Pertussis Vaccine
SmithKline Beecham Pharmaceuticals (DTP vakcina).
Proizvodi se korišćenjem aluminijum fosfata, formaldehida,
amonijum sulfata, ispranih ovčijih crvenih krvnih zrnaca,
glicerola, natrijum hlorida, timerozala. Medijum: svinjski
pankreasni hidrolizat kazeina.
Vakcina protiv hepatitisa B (Hepatitis B SmithKline Beecham
Pharmaceuticals)
Proizvodi se korišćenjem aluminijum hidroksida, timerosala.
Medijum: kvasac (moguće 5% ostatka).
Polio vakcina (IPOL Inactivated Polio Vaccine Connought
Laboratories)
Proizvodi se korišćenjem 3 tipa polio virusa, formaldehida,
fenoksietanola (antifriz), neomicina, streptomicina, polimiksina
B. Medijum: VERO čelije, linija ćelija majmunskog bubrega.
MMR vakcina – (MMR Measles Mumps Rubella Live Viruse Vaccine
Merck & Co., Inc)
Proizvodi se korišćenjem sorbitola, neomicina, hidrolizovanog
želatina. Medijumi: MM pileći embrion. Rubela-ljudske diploidne
ćelije (potiču od tkiva ljudskih abortiranih fetusa).
Polio vakcina (Orimune Poliovirus Vaccine Live Oral Trivalent
Lederle Laboratories)
Proizvodi se korišćenjem 3 tipa oslabljenih polio virusa,
streptomicina, neomicina, telećeg seruma, sorbitola. Medijum:
kultura ćelija majmunskog bubrega.
Varivax Varicella Virus Vaccine Live Merck & Co., Inc.
Proizvodi se korišćenjem saharoze, fosfata, glutamata, obraćenog
želatina. Medijum: ljudske diploidne ćelije (potiču od tkiva
ljudskog abortiranog fetusa).
Vakcine uzgajane u kulturama ćelija abortiranih fetusa:
Ovčije boginje (Varivax): Merck
Hepatitis A (Vaqta): Merck
Polio (oralna) Poliovac, Kanada: Connaught
115 Polio (Imovax): Connaught
Besnilo (Imovax): Pasteur Merieux
Rubeola (Meruvax): Merck
Vakcine sa živim virusima
Ovčije boginje (Varivax): Merck
Male boginje (Attenuvax): Merck
Male boginje i zauške (M-M-vax): Merck
Male boginje, zauške i rubela (M-M-RII): Merck
Male boginje i rubela (M-R-VaxII): Merck
Zauške (Mumps Vax): Merck
Rubeola (Meruvax): Merck
Rubeola i zauške: BIAVAX
Vakcine proizvedene korišćenjem genetičkog inženjeringa
Hepatitis B: Merck
Hepatitis B: SmithKline Beecham
Lajmska bolest (Lymerix): SmithKline Beecham
RSV (Synapis): MedImmune
Vakcine sa životinjskim i stočnim delovima
Ovčije boginje (Varivax), fetalni goveđi serum: Merck
Difterija, tetanus, acelularna pertuzis (Acel-immune), infuzija
goveđeg srca: Lederle
Difterija (Infanrix), goveđi ekstrakt: SmithKline Beecham
Grip (Flushfield), pileći embrioni: Wyeth
Grip (Fluzone), pileći embrioni: Connaught
Male boginje (Attenuvax), hidrolizovani želatin: Merck
Male boginje, zauške i rubela (M-M-RII), hidrolizovani želatin:
Merck
Zauške (MuMpsvax), hidrolizovan želatin: Merck
Polio (Ipol): teleći serum, ćelije majmunskog bubrega: Pasteur
Merieux
Polio, oralna (Orimune), ćelije bubrega, teleći serum: Lederle
Rubeola (Meruvax), hidrolizovani želatin: Merck
Rubeola i zauške (Biavax), hidrolizovani želatin: Merck
Vakcine sa stočnim materijalom (krv, fetalni teleći serum, mesni
tečni medijum) nose rizik od bolesti ludih krava.
Na donjoj listi zvezdica (*) znači da stočni delovi iz proizvoda
nabavljaju ilegalno! – NISU NAVEDENI u sadržaju paketa vakcina.
Antraks: *BioPort DPT
Certiva, antraks: *BioPort DPT
116Certiva, difterija, pertuzis, tetanus: North American /
Baxter International
DTP (Infanrix), difterija, pertuzis, tetanus: GlaxoSmithKline
Beecham
Hep A (*Havrix), hepatitis A: GlaxoSmithKline Beecham
Hib (*ActHIB), haemophilus influenzae tip B: Aventis Pasteur
Hib (*OmniHIB), haemophilus influenzae tip B: GlaxoSmithKline
Beecham
Upala pluća (*PNU-IMUNE 23): Lederle / American Home Products
Polio (IPOL): Aventis Pasteur
U vakcinama se nalazi zapanjujući niz otrova, toksičnih metala,
hemijskih vezivača, i životinjskih supstanci i sokova. Kad bi
bili svesni čega sve ima u vakcinama ne biste je dali ni svom
psu, međutim, po važećim zakonima, u obavezi ste da vakcinišete
svoju decu.
.jpg)
_001.jpg)
_001.jpg)
