pandemija promo tekst

 

 

Adonis Georgiadis

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

Grčka: Sve mere zabrane ubuduće će se odnositi na nevakcinisane.

 Grčka nema para za još jednu izolaciju i zato će se ubuduće sve mere zabrane koje se budu donosile odnositi na nevakcinisane. Nemamo novca za još jednu izolaciju i ne možemo više ekonomskim paketima da pomaže privredu, kaže ministar za razvoj Adonis Georgijadis.

 “Ako novi talas pandemije stigne na jesen, našim finansijama je kraj”, dramatično je rekao Georgijadis, usled ozbiljne zabrinutosti vlade zbog mogućeg novog talasa korone u septembru.

 Više neće biti tzv. horizontalne izolacije, već će se sve mere zabrane koje se budu donosile odnositi na nevakcinisane, koji više neće dobijati ni finansijsku pomoć. Privreda i celo društvo više neće ići u karantin zbog onih koji odbijaju da prime vakcinu koja je svima dostupna, upozorio je zamenik premijera Akis Skercu.

 Tako od ponedeljka, 5. jula, vakcinisani s potvrdom nastavljaju da slobodno putuju na ostrva, dok se za ostale ponovo uvode obavezni PCR test ne stariji od 72 sata, brzi test ne stariji od dva dana ili potvrda o preležanom kovidu 19. Deca do 12 godina putuju slobodno, s tim što se svima po povratku s ostrva preporučuje da urade tzv. self test, prenosi Politika.

 Za sada se, kad je reč o kretanju u kopnenom delu Grčke, izučava epidemiološka situacija shodno kojoj mogu da budu preduzete neke nove mere.

 Od 15. jula za ugostiteljski sektor, koji negoduje zbog najavljenih mera podele klijentele na vakcinisane i “one druge”, važiće pravila o “čistim” i “mešovitim” restoranima i kafićima.

 Vakcinisani će biti usluživani u “čistim”, a u “mešovite” će moći i oni koji nisu cepljeni, ali s maskom i brzim testom ne starijim od 48 sati. Meru neće biti lako sprovoditi, ali nije jedina koja se priprema kako bi se vakcinisani zaštitili, a ostali deo nacije ostavio da odluči hoće li dobrovoljno, već na jesen, u dobroj meri biti isključen iz društvenog života.

 Epidemiološka slika se menja jer broj zaraženih raste, već ih je blizu 800 dnevno, što je porast koji zabrinjava jer se, recimo, u junu broj obolelih smanjio za 75 odsto, a umrlih za 50 odsto u odnosu na prethodne mesece.

 Obolevaju uglavnom mladi ljudi od 18. do 34. godine, ali indeks pozitivnosti još ostaje oko 1,2 odsto. Кrizni štab smatra da je uzrok tome opuštanje posle sedam meseci karantina, ali i prisustvo delta soja, koji je do sada registrovan u 54 slučaja.

 Očekuje se da će u avgustu biti novih slučajeva zaraze delta sojem, te zato epidemiolozi razmišljaju o novim merama kako bi se zaustavilo nekontrolisano širenje.

 Dve doze vakcine do sada je primilo više od 30 odsto Grka. Micotakisova vlada izbegava direktan pritisak na sunarodnike, ali merama koje donosi jasno im stavlja do znanja da je vakcinacija jedini način zaštite.

 izvor: rs.sputniknews.com ›››

◄•►

biografija: Adonis Georgiadis (Atina - Grčka) je grčki ekstremno desni političar. Trenutno služi kao ministar za razvoj i investicije u kabinetu Kirijakosa Micotakisa, potpredsednik je Nove demokratije. Prethodno je bio zamenik ministra za razvoj, konkurentnost i brodarstvo u kabinetu Lukasa Papademosa (2011–2012) i ministar zdravlja u kabinetu Antonisa Samarasa.

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Aleksandra Gardašević Slavuljica

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

”Corona free” autogol - drugi dio

 Porazno je što se iz džepova građana Crne Gore finansira neznanje Nacionalne turističke organizacije. Tender od 500.000 eura je sitnica u odnosu na propuštene prilike. Ovo se zove pucanj u crnogorski turizam

 Istina je da korona razara globalni turizam, ali je takođe činjenica da Nacionalna turistička organizacija Crne Gore (NTO) razara crnogorsku ekonomiju. Indoktrinirani NTO čelnici, umjesto da se bave turizmom, bave se politikom. Prazne plaže i planine, prazni avioni, crnogorska destinacija koju je progutao covid, a koja je mogla da ga preživi, klasični su primjeri kako NTO ruši reputaciju destinacije. Zbog toga, zapitajmo se - da li ćemo i dalje da budemo turistička kasaba ili ćemo da postanemo turistička imperija, uz šansu za rebrending destinacije koji je nametnuo covid, a od kojeg će svi građani da imaju benefite.

 Prošle godine NTO je predvodila mnogoljudnu delegaciju na Arapskoj turističkoj berzi (ATM) u Dubajiu. Pravilno su procijenili da tržište Bliskog istoka ima izuzetan potencijal.

 Ove godine, zbog covid pandemije sajam je održan “online”. Međutim, NTO nije pokazala interesovanje za učešće, iako je sajam bio znatno “posjećeniji” nego prošlogodišnji, a pored toga učešće je bilo besplatno. Tokom petodnevnog sajma održanog na online platformi, turistički akteri su se utrkivali u promociji svojih destinacija, održavanju konferencija, sastanaka, okruglih stolova. NTO nije našla interes da im se pridruži, iako je prošle godine utrošila znatna budžetska sredstva po istom pitanju. Nasuprot tome, ovogodišnji sajam u Dubajiu trebalo je da ih košta ”0 eura”, ali ni to za NTO nije bilo dovoljno inspirativno. Sajam je bio šansa da se u jeku pandemije, na originalan način, predstavi crnogorska destinacija. Da li se na ovaj način bori za turistički oporavak? Da li se ovako pripremaju najavljeni letovi iz Emirata, kojima treba da dolazi najbogatija klijentela? Bravo za NTO.

 Upravo je ovo slika promocije crnogorskog turizma. Ostaje dilema da li je u pitanju nemar ili neznanje, ali nema dileme da ovakva NTO, vodi u sunovrat crnogorski turizam. Dokaz njihovog pasivnog i neodgovornog odnosa prema građanima su prazni hoteli i prazna turistička kasa. Kao da čine sve u korist štete crnogorske ekonomije.

 Od početka pandemije, NTO kampanje su u zaostatku. Valjda su mislili da covid isključuje marketing, ne shvatajući da porast epidemija upravo povećava potrebe za promocijom. Umjesto u martu, NTO je počela promociju destinacije par mjeseci kasnije i to promašenom “corona free” mantrom. Dok su drugi svoje kampanje u potpunosti preselili na digitalne kanale, lansirajući nove brend strategije, NTO je još uvijek na corona-respiratoru.

 Iz zimskog sna su konačno počeli da se bude 30. jula, u pokušaju da svoje aktivnosti prebace na online platforme, kako se to u svijetu već mjesecima radi. Organizovali su webinar za kinesko tržište koji se može okarakerisati kao totalni promašaj jer je lansiran putem pogrešnog komunikacionog kanala. Rebuilding.travel istraživanja ukazuju na činjenicu da čak 72% Kineza, i to upravo onih turistički orijentisanih, prima promotivne poruke isključivo preko WeChat, Weibo i Tik-Toka. Jedino su kampanje preko ovih platformi efikasne i učinkovite. Dakle, kampanje preko Facebooka i Instagrama, jedinih mreža u koje se crnogorski turistički eksperti zaklinju, u Kini su osuđene na propast.

 Analize tržišta takođe ukazuju da 70% Kineza do 2023. godine neće putovati u grupama. Dakle, priča na webinaru o viznim olaškicama, ukoliko putuju u grupama, promašena je tema. Grupnih putovanja neće biti, niti će iz Kine dolaziti turisti u brojevima značajnim za oporavak evropskog, a da ne kažemo posrnulog crnogorskog turizma.

 “E-media trips” (online medijska putovanja) su najnoviji model promocije koji upražnavaju nacionalne turističke organizacije širom svijeta, pa eto i našoj šansa da se na jeftin efiksan način poveže sa inostranim medijima. Broj medijskih online putovanja je enormno porastao tokom covid pandemije, dok naša NTO za medijske kuće nije organizovala ni jedno takvo “putovanje”. Preferiraju doček i služenje priganica dobrodošlice rijetkim inostranim novinarima i diskutabilnim influenserima koje dočekuju, umjesto da jačaju medijska partnerstva na pravi način. Dodatno, svi main-stream mediji imaju online platforme, pa je to način prezentovanja informacije, a ne putem objave tekstova u magazinima i časopisima, čime se NTO jedino hvali.

 Očigledno je da njihove aktivnosti karakteriše loš tajming, nedostatak kreacije i kontinuiteta, kao i odabir pogrešnih komunikacionih kanala. Nespretne kampanjice “Ljetuj doma”, “U društvu prirode”, nestajale su prije nego što bi se pojavile.

 NTO neznanje i neodgovoran stav prema crnogorskoj ekonomiji, potvrđuje činjenica da su tek početkom juna zaključili da treba da promovišu turizam putem digitalne kampanje. U junu su donijeli takvu odluku, a u julu objavili tender koji se završava 28. avgusta. NTO navodi da će odabir ponuđača biti izvršen u roku od 120 dana od dana otvaranja ponuda. To znači da ćemo tek možda tokom decembra saznati ko je srećni dobitnik tendera i, što je pogubno, do tada se odlaže promocija destinacije. Cijena tendera je prava sitnica, tričavih 500.000 eura. Vrlo milosrdno - finansijki i vremenski jer NTO ne žuri s promocijom.

 Takođe je alarmantno da nemaju moralnu obavezu da angažuju sopstveni kadar po pitanju digitalne kampanje. Zar nije logično da u uslovima totalne besparice i kraha turizma, sa brojnim zaposlenicima, sprovede baš ono što se traži tenderom. Tender “odiše” skromnošću jer piše da će ponuđač zaraditi nepunih 10.000 eura za period od skoro godinu dana, a 490.000 je namijenjeno za uplatu reklamnog prostora. Nego, jedno je slika, a drugo je prilika, ali da ne elaboriram dalje.

 Protraćili su ljetnju, a isto rade i sa zimskom sezonom. Odgovorne destinacije su urgentno, već od marta, počele s digitalnom promocijom i njihove kampanje ne prestaju svih ovih mjeseci.

 Da rezimiramo, tender za digitalnu promociju Crne Gore glasi na pola miliona eura. Umjesto da je promocija počela u martu, shodno uslovima pandemije, njen početak se može očekivati tek krajem godine. Bilo bi komično da nije tragično što će pola miliona eura biti uplaćeno izabranom ponuđaču, umjesto da veći dio posla obavljaju zaposleni u NTO i opravdaju svoje postojanje. Porazno je što se iz džepova građana Crne Gore finansira NTO neznanje. Tender od 500.000 eura je sitnica u odnosu na propuštene prilike. Ovo se zove pucanj u crnogorski turizam.

 Od koga mi to očekujemo da od Crne Gore stvori turističku imperiju? Od NTO? Gdje su turistički poslenici (hotelijeri, vlasnici restorana, plaža, privatnog smještaja) koji tolerišu ovako neodgovoran odnos NTO? Vlado Crne Gore, ne postoje finansijske mjere podrške koje bi mogle spasiti turističke biznise kada NTO radi suprotno svemu za šta ih građani plaćaju. Ali, ne brinem ni zbog vas, ni zbog NTO, nego zbog nas, koji plaćamo njihovo neznanje.

 Zato je neophodno da se hitno preispita uloga NTO i njeni kontinuirani promotivni promašaji. Učinili su sve moguće da covid izbriše Crnu Goru sa turističke mape i postali su glavni vinovnik crnogorskog turističkog kraha. Nama su turisti neophodni, a mi njima očigledno nismo. Dok sprovode trome kampanjice, trošeći budžetski novac na diskutabilan način, crnogorski turizam krvari. Bravo, NTO. Konkurenti ste za najskuplji crnogorski autogol.

 izvor: vijesti.me ›››

◄•►

biografija: Aleksandra Gardašević-Slavuljica (Crna Gora) je generalna direktorica Direktorata za razvojne politike u turizmu Crna Gore i počasna konzulka Sejšela u Crnoj Gori.

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Aleksej Kišjuhas

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

Vakcinaški ustanak?

Zbog čega ulične proteste povodom tekuće pandemije organizuju jedino antivakcinaši, zaveraši i/ili ekstremni desničari sa alufolijom na glavi? Zašto ne bismo obrnuli igricu? Zbog čega se najzad ne pobunimo svi mi koji smo uredno – vakcinisani?

 Zbog čega ulične proteste povodom tekuće pandemije organizuju jedino antivakcinaši, zaveraši i/ili ekstremni desničari sa alufolijom na glavi? Zašto ne bismo obrnuli igricu? Zbog čega se najzad ne pobunimo svi mi koji smo uredno – vakcinisani?

 I ne protestujemo upravo zato što se javna politika vakcinacije ne sprovodi dovoljno uspešno i masovno? Zato što se ni mlako propisane mere ne kontrolišu? Zato što protivnici vakcinacije i nadrilekari i dalje uredno truju publiku po TV ekranima? Ko treba da bude gnevniji, pa da protestuje mirno ili pak mućka molotovljeve koktele – provakcinaši ili prozarazaši? Sve se odvija tačno onako kako antivakcinaši priželjkuju, zar ne? Vakcinacija (prvom dozom) u Srbiji je praktično zaustavljena, a vakcinama stečeni kolektivni imunitet je svetlosnim godinama daleko. Gde su naši protesti povodom toga što nam ljudi, deca i omladina masovno umiru? A ne bi morali?

 Srbija je nedavno bila prva zemlja u Evropi i druga zemlja u svetu po broju novozaraženih od koronavirusa (na milion stanovnika). I državni sekretar u ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je da su kovid propusnice „na stolu“, da se o njima razgovara, i da se „bira najbolji model“. A šta tačno čekamo? O čemu toliko dumamo? Umesto uvođenja čvršćih epidemioloških mera, kovid-propusnica, te obavezne vakcinacije za većinu stanovništva – mi radije otvaramo nove kovid bolnice. Super, ali da li se tome zaista valja radovati? Jer nisu antivakcinaši ti koji su zabrinuti za svoje zdravlje. Ne, provakcinaši su ti koji smo zaista zabrinuti, kao i odgovorni prema svom zdravlju i zdravlju svojih bližnjih.

 Odgovorni ljudi su se vakcinisali, i od marta prošle godine do danas su preokrenuli svoj život tako da budu što manje izloženi rizicima od ove zarazne i smrtonosne bolesti. Mi smo ti koji više od godinu i po dana izbegavamo kafiće, kafane i restorane što je više moguće. Pozorišta, bioskope i koncerte takođe. Kao i rođendane i proslave naših srodnika i prijatelja. Koji prskamo ruke, nosimo maske, ne pipamo gelendere, rukujemo se laktovima. Mnogi od nas rade od kuće, što neretko znači i da radimo mnogo duže.

 Naša deca po školama i fakultetima će već dve godine imati onlajn nastavu, što znači i mnogo nekvalitetnije školovanje. Naši stariji roditelji, i svi hronični srčani ili onkološki pacijenti, ne dobijaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu – pošto su svi kapaciteti preorijentisani na obolele od kovida-19. A zbog čega sve to demonstrativno smeta jedino antivakcinašima, umesto nama – vakcinisanima?

 Zatim, kako smo dozvolili da slobodu izbora kao koncept i vrednost preuzmu, odnosno ukradu antivakseri? Jedna ekipa ekstremnih desničara koja bi slobodu izbora komotno ukidala mnogima, poput homoseksualaca ili žena u neželjenom drugom stanju? Francuska, Italija i Nemačka već su uvele čvršće epidemiološke mere i kovid-propusnice. Stotinu mu Deklaracija o pravima čoveka i građanina, da li su to države i društva koja ne drže do lične slobode?

 A podsetimo se, svi konobari i kuvari u Srbiji odavno moraju da poseduju izvesnu Sanitarnu knjižicu, sa podacima o zdravstvenim pregledima i negativnim nalazima (na svakih šest meseci!) o tuberkulozi, oboljenjima kože, crevnim i parazitarnim bolestima, „ostalim zaraznim bolestima“ i – „kliconoštvu“. Po čemu se to tačno razlikuje od tzv. kovid pasoša? Ni po čemu. I da li je napad na ličnu slobodu ako moramo da imamo (i pokažemo) vozačku propusnicu, tzv. vozačku dozvolu, da bismo vozili automobil? Možemo mi da treniramo slobodnu volju, pa da neodgovorno prema sebi i drugima pijemo alkohol i ne vezujemo pojas u automobilu. Ali time kršimo zakon i čeka nas kazna ukoliko nas uhvate. Drugo ime za ovu Sanitarnu knjižicu, vozačku dozvolu ili pak pojas, da bismo legalno učestvovali u ugostiteljstvu ili saobraćaju jeste – vakcina.

 Jer ovo zlo i naopako je moglo da bude sprečeno ili bar maksimalno umanjeno, samo da smo se svi vakcinisali onda kad je trebalo. Ovih nedelja, Danska, Norveška, Švedska i Holandija ukidaju praktično sve mere u borbi protiv koronavirusa, pošto je tamo vakcinisano, redom, 77, 76, 72 i 71 odsto stanovništva. A u Srbiji? 44 odsto. Pa nije li to razlog za proteste i masovno nezadovoljstvo? I da li to mi, provakcinaši – ne volimo da odemo u restoran? U bioskop ili na koncert? U kafanu? I baš obožavamo da nosimo maske? Ne volimo i ne vodimo taj neki normalan život, šta li? Uz preminule i obolele, ona odgovorna i vakcinisana manjina jeste najveća žrtva epidemije u Srbiji, tvitnuto razboritim rečima direktorke Građanskih inicijativa Bojane Selaković. Deluje kao da nas, vakcinisane pridrživače mera, vlast uopšte ne zarezuje. Jer se dodvorava jedino onoj glasnoj i opasnoj manjini antivakcinaša. Dokle više? I naše strpljenje je na izdisaju.

 Vakcinisanje je humano, razumno i odgovorno ponašanje koje nas i naše okruženje štiti od bolesti i smrti, te najbolji način da ubrzamo kraj pandemije. A ukoliko neko ne veruje u to – da li zaista treba da čekamo da se on ili ona predomisle? Dok umiru ljudi? Dok brod tone, nema vremena da se femkamo oko toga da li nas žuljaju pojasevi za spasavanje ili ne, zar ne? Razlozi za odbijanje ili oklevanje oko vakcinacije su razni.

 Neko je neinformisan i dezinformisan, neko se neobavešteno plaši nuspojava, neko se plaši igle, neko nema poverenja u zdravstvo, neko i u državu i vlast, nekoga samo mrzi da se cima, a neko zaista veruje u Gejtsove čipove i ostale teorije zavere. Ali, više ne treba da nas bude briga za konkretne zabrinutosti, smatranja i tanana osećanja antivakcinaških pahuljica. Mi, vakcinisani, smo ti koji smo željni da (pre)živimo i da nastavimo svoj život. Ljudi zaista imaju puno pravo na to da sami donose odluke o svom zdravlju. Ali, njihovi (privatni ili državni) poslodavci, zdravstveni sistem, pa i vakcinisani sugrađani, uopšte nisu u obavezi da se prilagode onim neodgovornim i lošim odlukama usled par zavodljivih klipova sa Fejsbuka i Jutjuba.

 Vakcinisani građani su predugo nosili teret pandemije na svojim leđima i licima. Dosta je bilo i bogu i mozgu i narodu. Prema istraživanjima, vakcinisani će u mnogo većem broju nositi maske i izbegavati javna okupljanja nego nevakcinisani građani – iako su ovi drugi u neuporedivo većem riziku od oboljevanja. Dokazi su nedvosmisleni i postojani kano klisurine: vakcinisani će mnogo manje širiti koronavirus u poređenju sa nevakcinisanima. Pa onda, zašto organizovano ne zahtevamo obavezn(ij)u vakcinaciju? Neka zvaničnici i marketinški stručnjaci mudruju oko načina da ubede nevakcinisane da se pelcuju. Možda i otkriju neku novu i magičnu poruku koja će učiniti da antivakcinaši promene mišljenje. Ali činjenice, kao i moljakanje, očigledno nisu dovoljno dobre strategije. Možda su to građanski protesti i neredi?

 Zašto se već jednom ne pobunimo mi koji smo – vakcinisani? Zašto mi, pelcovani i špricani, ne protestujemo na ulici – sa potvrdom o vakcinaciji, maskom i distancom od dva metra, naravno? I nosimo transparente poput Pelcujmo Srbiju!, Dosta je umiranja!, Vakcine narodu!, Želimo propusnice!, Uhapsite Nestora! i tome slično? Pitanje uopšte nije retoričko ili misaono-eksperimentalno. Jer, da postoji snažniji pritisak provakcinaških građana, vlast bi reagovala kao što brže-bolje jeste reagovala na gotovo svaki ozbiljniji građanski pritisak, od advokata do frilensera.

 Vrhunac ironije jeste u tome što vakcina u ovoj poslovično zapuštenoj zemlji ima i na pretek. Samo što nema ko da ih primi. Međutim, od starta je bilo jasno da puka nabavka tih dragocenih i spasonosnih tekućina, nažalost, neće biti dovoljna. Odgovorna vlast bi tada mnogo razboritije, pa i agresivnije sprovodila vakcinaciju, umesto povlađivanja glasnoj antivakcinaškoj manjini. S druge strane, skaradna dijagnoza našeg postistinitog vremena i društvenog nepoverenja jeste da (bilo koja) vlast uopšte i mora da se dovija i da nagovara građane na vakcinaciju. Dakle, na tu neku stvar koja spašava njihove sopstvene živote, odnosno na naučno otkriće koje predstavlja sam vrhunac ljudskog znanja. S tim u vezi, može se reći i da su nauka, struka i politika uradili sasvim dovoljno. U Srbiji su vakcine bezbedne, delotvorne, dostupne – i besplatne. Pa šta još hoćete, majku mu poljubim? Prirodnu selekciju, über alles, zaista?

 Gde se dede građanska neposlušnost provakcinaša? Pobuna zbog metiljavog, dvosmislenog i nedovoljno proaktivnog pristupa vakcinaciji u našoj Republici? Zbog nesankcionisanja raspojasanog antivakcinaštva i nadrilekarstva usred globalne zdravstvene krize, te ozbiljnih rizika po nagi život? Zašto je po 40-ak preminulih i mahom nevakcinisanih ljudi dnevno, dok vakcine trunu po magacinima, samo još jedna crna hronika pred kraj TV Dnevnika? A ne zvono na uzbunu i poziv na ustanak?

 Umesto tzv. bele kuge, hajde da rešavamo ovu virusnu kugu odmah i sada? I šta tu smatra i zašto upadljivo ćuti opozicija? Zbog čega organizovano i na ulici ne pozivamo da se epidemiološke mere ne kontrolišu brže, jače i bolje? Zašto na jednom protestu protiv umiranja ljudi ne zahtevamo kovid propusnice? Obaveznu vakcinaciju zdravstvenih i prosvetnih radnika? Taksista, poštara i konobara? Naše zdravlje i zdravlje naše dece je u pitanju – ima li šta važnije od toga? Ima li koga da pozove na jedan Vakcinaški ustanak? I zašto nema? 

izvor: danas.rs ›››

◄•►

 

biografija: Aleksej Kišjuhas (Novi Sad - Srbija) je sociolog i vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavi se klasičnom i savremenom teorijskom sociologijom. Redovni kolumnista dnevnog lista "Danas" od 2006. godine.

 

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Andrej Ivanji

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

Vakseri vs. Antivakseri 

 U Nemačkoj masovna vakcinacija takoreći nije ni počela, a već se razbuktala javna debata oko pitanja: Da li ljudima koji su se vakcinisali protiv Kovida-19 treba vratiti sve građanske slobode, kakve su uživali u pretpandemijskom dobu? To jest: Da li za ljude koji odbijaju da se vakcinišu treba da ostane na snazi pandemijska mera oduzimanja dela građanskih sloboda sve dok se na nacionalnom ili globalnom nivou zvanično ne proglasi kraj epidemije?

 Drugim rečima: Da li bi vakcinisani građani sa odogovarajućom pismenom potvrdom – kovid-pasošem ili već nekim kovid-dokumentom – trebalo da mogu slobodno da idu u restorane, klubove, pozorišta, bioskope, hotele, na koncerte..., u koje nevakcinisani građani ne bi trebalo da imaju pristup?

 To je jedno od ključnih pitanja i za industriju zabave i ugostiteljstvo i za, pandemijom ekonomski teško pogođene, turističke destinacije, koje bi svoje već pomalo zarđale kapije mogle širom da otvore za sve turiste i goste koji imaju potvrdu da su vakcinisani i revakcinisani.

 Odmah se po tom pitanju oglasio nemački Etički savet – nezavisno telo koje razmatra etičke aspekte društvenih problema – ocenivši ad hoc da je prerano za povlačenje ograničenja individualnih sloboda za vakcinisane građane, već i zbog toga što se ne zna zasigurno da li vakcinisane individue i dalje mogu da prenose virus. Pritom se postavlja i pitanje pravičnosti i ravnopravnosti, kao i pitanje da li privatnici i privatna preduzeća imaju pravo da uskrate svoje usluge nevakcinisanim osobama, što spada u domen slobode stupanja u poslovne i ugovorne odnose sa odabranim strankama, ali istovremeno otvara problem zakonima demokratskih država zabranjenih diskriminacija.

 Odmah se u debatu uključila i kancelarka Angela Merkel i svima daleko jasnijim rečnikom presudila: "Okay, ko neće da se vakciniše, taj možda neke stvari neće moći da radi". Ali tako nešto može da važi tek kada budu bile obezbeđene vakcine za sve stanovnike Nemačke, pa onda ako neke neće, neka snosi određene posledice. Nemačkoj dotle predstoji još dug put.

 Ali, kako sada stvari stoje, Srbija bi, za razliku od država članica EU, uskoro zaista mogla da obezbedi vakcine za sve građane Srbije. Što znači da će na dnevni red prilično brzo doći pitanje: Šta sa onih milion, dva ili tri stanovnika Srbije koji ama baš neće da se vakcinišu, mada im je vakcina obezbeđena? Da li za njih treba da ostane na snazi ograničenje kretanja, koje bi se ukinulo za one vakcinisane? Da li treba uvesti obaveznu vakcinaciju, kao u slučaju predškosle i školske dece za određene bolesti?

 Svako ima pravo da se prema sopstvenom zdravlju odnosi kako god hoće, ali ne i ako time ugrožava druge.

 U situaciji kada su bolnice krcate kovid-pacijentima, pa oboleli od drugih akutnih ili hroničnih bolesti imaju samo ograničen pristup bolnicama, oni koji odbijaju vakcinaciju direktno ugrožavaju zdravlje i život sugrađana.

 U situaciji kada se čitave ekonomije i pojedine industrijske grane urušavaju zbog pandemije, oni koji odbijaju da se vakcinišu direktno ugrožavaju egzistenciju drugih ljudi, jer ne žele da učine što je u njihovoj moći da se država u kojoj žive što pre vrati u normalu.

 Zbog svega toga ja jesam za obaveznu vakcinaciju protiv Kovida-19, jer na tasu između opšteg dobra i individualnih sloboda u ovom slučaju preteže društveni, opšti interes. U najmanju ruku oni vakcinisani pravac klubovi, žurke, koncerti, utakmice..., a oni koji ne žele da se vakcinišu neka sede kod kuće.

 Sve to, naravno, pod uslovom, da je obezbeđen dovoljan broj vakcina za sve građane Srbije.

 izvor: vreme.com ›››

◄•►

biografija: Andrej Ivanji (Mjesto - Srbija) je urednik, novinar, dopisnik nemačkih medija.

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Balša Brković

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

Novax  

Mislim da sportisti poput Đokovića (ili Kajrija Irvinga), svojim odnosom prema vakinaciji, ne pokazuju dovoljno poštovanja prema igrama koje su ih napravile time što jesu. I izvan kojih oni, zapravo, i ne postoje

 ”Pariz je vrijedan jedne mise”, glasi slavna rečenica koju je izgovorio Anri IV, prije nego će ispuniti posljednji uslov da postane francuski kralj - prelazak na katoličanstvo.

 Izreka Paris vaut bien una messe je postala slavna, iako neki tvrde da je u pitanju uspio apokrif, ali, da nije bio u stanju izgovoriti tu rečenicu (uz svu njenu moralnu upitnost), Anri bi ostao samo jedan od brojnih i danas nepoznatih velikaša. Ova rečenica ga je “kvalifikovala” za kralja, i to ne - beznačajnog, kakva u principu jeste većina kraljeva. Biće to kralj rodonačelnik Burbonske dinastije, ali, prije svega značajan po donošenju Nantskog edikta (1598), zakona koji je uspostavio toleranciju i zagarantovao vjerske slobode protestantima/hugenotima.

 Novak Đoković, najbolji teniser današnjice, koji uporno odbija da se vakciniše, nalazi se u hotelskom karantinu na aerodromu u Melburnu. Navodno je neko iz njegovog tima pogrešno popunio aplikaciju za vizu ili što god, a tamošnje vlasti ne pokazuju želju da slavnom sportisti “učine”. Ne ide to svuda baš tako.

 Medijske interpretacije događaja otišle su u nevjerovatnim pravcima. Očekivano, veliki teniser je odmah postao “heroj” antivakserske zajednice. Zato je prekonoći osvanuo kao - Novax.

 Ipak, najmaštovitije interpretacije čitave ove australijske sapunice nesumnjivo pripadaju Đokovićevom ocu. Njegov diskurzivni fokus je prilagođen retorici iz vremena kada se očekivala svjetska revolucija. Poslušajte ovo: “Moj sin je u zarobljeništvu… Novak je postao simbol i vođa slobodnog sveta, sveta siromašnih i potlačenih zemalja i naroda…”

 Čekajte, ovako se govorilo o Staljinu u kakvom kolhozu 1947. “Vođa slobodnog sveta”? Pride i “siromašnih”? Teniser težak preko 200 miliona dolara?

 Nastavlja otac: “Novak je Spartak novog sveta koji ne trpi kolonijalizam i licemerje, već se bori za ravnopravnost svih ljudi na planeti” (a vi ste mislili da igra tenis? Nemojte da ste naivni…) Na kraju, kako i dolikuje, ide i malo prorokovanja globalnog raspleta: “Na jednoj strani će biti pohlepni i oholi pripadnici svetske oligarhije, a na drugoj čitav slobodarski i ponosan svet koji još veruje u pravdu, istinu…”

 A sve povodom - jedne vakcine. Koju teniser odbija iako dolazi u zemlju gdje je to obavezno.

 Veliki teniser bi morao naći način da ućutka svoga oca. Što, zasigurno, nikada i nikome nije lako. Ako nema potrebu da ga zamoli da “smanji doživljaj”, situacija je još gora… Ovakva gubitnička histerija (i civilizacijska frustracija koja vrišti iz kazanog) ne pripada nekome ko je dokazani pobjednik.

 Iako ponekad imate utisak da i Novak, makar posljednjih godina, olako skrene u neke teme u kojima se naprosto ne snalazi. Njegova priča o “duhovnosti” (ili “moralnoj etici”) je nivo malog Perice iz viceva.

 Morao bi biti svjestan nečega drugoga. Sve što jeste i što ima stvorio je zahvaljujući tenisu. I njegova odgovornost prema samoj igri morala bi biti neupitna. On zapravo ne postoji izvan tenisa i svog impresivnog talenta i umijeća baš za tu, a ne neku drugu igru. On može biti humanitarac koji pomaže mnogima (uključujući i australijske požare, svojevremeno), ali i to je zahvaljujući tenisu i onome što mu je donijela ta igra.

 Novac koji je on zaradio, Bah ili Šekspir, Dante ili Kant nisu mogli ni zamisliti a kamoli zaraditi za života. Iskustvo pandemije i suspenzije popularnih društvenih rituala, pokazalo je da svijet lako može i bez tenisa, košarke ili fudbala. I, što smo radili? Čitali Kanta i Šekspira ili slušali Baha. Oni su “radili” i tada. I to veličanstveno, kao i uvijek.

 Zato mislim da sportisti poput Đokovića (ili Kajrija Irvinga), svojim odnosom prema vakinaciji, ne pokazuju dovoljno poštovanja prema igrama koje su ih napravile time što jesu. I izvan kojih oni, zapravo, i ne postoje.

 U najkraćem, Đoković bi, valjda prije i bolje od svih, morao znati da je - Melburn vrijedan jedne vakcine… 

izvor: vijesti.me ›››

◄•►

biografija: Balša Brković (Podgorica - Crna Gora) je crnogorski pisac, esejista i pozorišni kritičar. Takođe je urednik kulturne rubrike dnevnog lista Vijesti i jedan od istaknutih članova socijalno liberalne opozicione partije Ujedinjene reformske akcije (URA).

 ◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Dr. Darija Kisić Tepavčević

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

Srpski epidemiolog: Maska na ulici ničemu ne služi 

Svetska zdravstvena organizacija preporučila je ljudima da ne nose zaštitne maske, osim ako su zaraženi koronavirusom ili neguju bolesnu osobu. S druge strane, vodeći kineski stručnjak za koronu smatra najvećom greškom SAD i Evropljana to što odmah nisu svi počeli da nose maske. Koga slušati?

 „Velika greška SAD i Evrope je što ljudi ne nose maske. Ovaj virus prenosi se kapljicama i bliskim kontaktom. Morate da nosite masku jer, kad govorite, uvek iz usta izlaze kapljice. Mnogi ljudi imaju asimptomatske ili predsimptomatske infekcije. Ako nose maske za lice, to može da spreči da kapljice koje nose virus zaraze druge“, rekao je Georg Gao, šef kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti u intervjuu za magazin Science.

 Paralelno, članovi Svetske zdravstvene organizacije (SZO) apeluju na ljude da ne nose maske, već da ih ostave onima kojima su neophodne – zaraženima i zdravstvenim radnicima.

 „Nema konkretnih dokaza koji bi upućivali na to da je masovno nošenje maski potencijalno korisno. Ali nepravilno korišćenje maske može doneti više štete nego koristi u borbi protiv širenja koronavirusa“, rekao je dr Majk Rajan, direktor SZO za vanredne situacije, na konferenciji za novinare održanoj u Ženevi. On je ukazao na globalni problem nedostatka maski i ostalih medicinskih potrepština, posebno ističući koliko je „strašna pomisao na to da zdravstveni radnici nemaju maske“.

 „Dakle, upotrebu maski preporučujemo onima koji su oboleli jer nošenjem maske sprečavaju širenje bolesti na druge. Istovremeno preporučujemo da maske nose oboleli koji borave kod kuće i pojedinci koji o njima brinu“, podvukla je dr Maria Van Kerkhov, epidemiološkinja koja radi za SZO.

 Međutim, i ako na trenutak ostavimo po strani nestašicu zaštitnih sredstava koja je, čini se, u osnovi ovog apela, postavlja se pitanje – koga poslušati? Kineskog stručnjaka koji maske smatra nezamenljivim u borbi protiv koronavirusa ili SZO koja kaže da „nema dokaza da je masovno nošenje maski korisno“? Nositi maske ili ne?

 „Ja se slažem s kolegama iz Kine, maske treba koristiti. Međutim, nisam za to da se nose uvek. Treba ih nositi u zatvorenim prostorima, ali nema potrebe da čovek koji ide sam ulicom nosi masku. Nosite masku kad uđete u zgradu, šetate hodnicima, ulazite u lift, u kancelariju“, kaže epidemiolog dr Radmilo Petrović, kojeg smo zamolili da nam pomogne oko ove dileme i objasni čitavu konfuziju.

 „Klice virusa i bakterija izlaze putem izdisaja, to su kapljice koje se razleću u ogomnim količinama prilikom kijanja, kašljanja i glasnog govora. One krupnije padaju brzo na zemlju, sitnije polako gube težinu sušeći se u vazduhu, a najsitnije mogu i više sati da lebde dok se ne osuše ili zaustave na ravnim površinama. Zato u zatvorenim prostorima, gde nema vazduha, ako je neko zaražen kinuo, možete da se zarazite i samo ako uđete i udahnete. Na otvorenom prostoru, gde postoji bilo kakva cirkulacija vazduha, klice se razrede i nestanu“, pojašnjava dr Petrović.

Kako tu maska može da pomogne? I kome? Zavisi od maske.

 „Hirurške maske su razvijene da spreče klice virusa i bakterija da se šire iz grkljana, usta, nosa, dakle, da lekari ne bi zagadili operacionu salu. One sprečavaju klice da izlaze u prostor. S druge strane, kad je bio SARS aktuelan, ja sam 2003. sarađivao s našom firmom koja proizvodi zaštitne maske i tad smo konstruisali nove maske, koje sam krstio „epidemiološke maske“. Epidemiološke maske imaju mnogo sitnije pore, sprečavaju i najsitnije čestice da prodru i osmišljene su tako da prvenstveno sprečavaju ulazak klica. Svojevremeno smo iz Hong Konga uvozili maske sa nanofilterom koji je u sebi imao i srebro, koje ubija klice“, kaže dr Petrović.

 Ipak, to ne znači da hirurška maska nema nikakvog efekta kao zaštita za pojedinca koji je nosi.

 „Epidemiološke maske odbijaju oko 95 odsto zaraznih materija, a hirurške 60-70 odsto. Ali one tako, propuštanjem određene količine klica, mogu obezbediti takozvano prokuživanje. Dr Darija Kisić Tepavčević je pominjala tu „tihu imunizaciju“. Naime, za svaku vrstu klica postoji minimum koji može da prenese zarazu. Što se udahne više virusa, klinička slika je teža, kraća je inkubacija… Ali, ako se udahne manje od toga, organizam ima odbrambeni mehanizam da savlada virus. „Tiha imunizacija“ ili prokuživanje dešava se kad udišete u više navrata minimalnu, subinfektivnu dozu, i polako stičete otpornost na virus. To važi i za koronavirus“, ističe dr Petrović.

 Maske iz domaće radinosti, s druge strane…

  „…Nemaju nekog smisla. Maske se prave tako da idu od pola nosa do dva prsta ispod brade, imaju falte da mogu da se razvuku i bakarnu žicu da možete da je modelirate da bude pripijena oko nosa. Bez toga maska nije naročito korisna“, objašnjava nam. Ukoliko nemate hiruršku ili epidemiološku masku, držite se preporučenih mera i distancirajte od drugih, posebno kad kašljete ili kijate. „I nikako u rukav, to je totalna glupost. Moja preporuka je šal ili maramica – ako je papirna maramica, odmah je bacite; ako je šal, iskuvajte ga čim dođete kući.“ 

izvor: nova.rs ›››

◄•►

biografija: Darija Kisić Tepavčević (Beograd - Srbija) je srpska lekarka, specijalista epidemiologije, te profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Od oktobra 2020. godine je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije.

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Dr. Dragan Maloševac

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

 

Ako ponižavaš blagajnicu i ne nosiš masku,

nisi borac za slobodu, nego si glupan

 Da, podržavam cijepljenje djece i mladih. I moji će se sinovi cijepiti

 Teško je ne zapitati se: Kako ima snage i kada nađe vremena ponajprije da stalno bude u tijeku s najnovijim znanstvenim spoznajama o koronavirusu, da ih potom pristupačno interpretira svojim pratiteljima na Facebooku, a ponajviše za to da s toliko žara iz dana u dan demantira antivakserske lučonoše i njihovu sljedbu te opskurne portale koji nehajno ili zlonamjerno šire fake news, ne mareći za fatalne posljedice kakve samo neznalice mogu sijati posvuda oko sebe? A opet, dobro ga poznajući, bilo bi čudno da to ne čini.

 Znanjem i činjenicama

 Nepokolebljivi je pandemijski borac za istinu o COVID-19 član udarničkog tima Objedinjenog hitnog bolničkog prijema KBC-a Osijek, dr. med. Dragan Maloševac, spec. hitne medicine, rođeni Zagrepčanin koji je humanitarnim radom i liječničkim angažmanom u Osijeku zaslužio nadimak Lega Purger. Unatoč rupturi svih mišića stražnje lože natkoljenice 54-godišnji se iskusni (ultra)maratonac šepajući vratio na stazu nakon što su mu liječnici sućutno preporučili da zauvijek objesi tenisice o klin. "Zamislim da i dalje imam te mišiće i istrčim polumaraton", kaže. Humoreske koje je s uspjehom pisao pod egidom Kolega hitnjak zamijenio je svakodnevnim pisanjem o COVID-19. U onome što kontaminira javni i medijski prostor pretvarajući ga u kloaku lažnih vijesti bilo mu je teško naći čak i najsitnije čestice zdravog humora, pa je dr. Maloševac odlučio djelovati u žanru pandemijskog naturalizma. Sarkazam kojim se obraća neistomišljenicima oni, nažalost, ne shvaćaju. Publika mu je podijeljena - jedni ga doživljavaju prosvjetiteljem, drugi ga nazivaju najgorim imenima, neki i prijete smrću. Potonjima - antivakserima, ravnozemljašima i plandemičarima - ne ostaje dužan. Uzvraća im najjačim oružjem - činjenicama. "Pratim sve što se zbiva od samog početka pandemije, pročitao sam na stotine znanstvenih tekstova i rezultata istraživanja. U stalnom sam kontaktu s mnogim velikim hrvatskim znanstvenicima koji rade u prestižnim svjetskim institutima i istraživačkim centrima", kaže.

 Specijalist ste hitne medicine na OHBP-u KBC-a Osijek, a posljednje ste tri godine dodatno angažirani i u OHBP-u OŽB-a Našice, dakle ovu ste pandemiju s kolegama hitnjacima doživjeli doslovno od početka.

 - Točno. Naravno, osim nas hitnjaka najveći su teret borbe s koronom na svojim leđima iznijeli kolege anesteziolozi, infektolozi i svi oni koji su mukotrpno odrađivali svoja dežurstva u respiracijskom centru. Problem s pandemijama nije samo u bolesti koja je dovela do pandemije nego i u posljedičnoj preopterećenosti zdravstvenog sustava. Život, pa tako i druge bolesti, ne staje s pandemijom te samim time preopterećenost zdravstvenog sustava ugrožava sve bolesnike, a ne samo one oboljele od korone.

 Kad vam oboljeli od korone zauzmu sve raspoložive respiratore, onda su u velikoj opasnosti i svi drugi pacijenti koji zahtijevaju intenzivnu medicinsku skrb, svi politraumatizirani, teški srčani bolesnici i oni kojima je potrebno "zamijeniti" oštećena pluća i druge vitalne organe. Nije samo problem u broju respiratora i količini raspoložive medicinske opreme, problem je i u nedostatku medicinskog kadra. Što će vam veći broj respiratora ako u tom trenutku nemate dovoljan broj onih koji se znaju služiti njima?

 Neumorno pišete o COVID-19. Sami za sebe kažete da ste postali isključivi i agresivni. Zašto?

 - Veliku ulogu u borbi s pandemijom imaju i mediji. Možda se baš u trenutcima velikih svjetskih katastrofa kao što su ratovi, elemantarne nepogode i pandemije vidi velika odgovornost i moć medija. Naravno, upravo je to u današnje vrijeme dvosjekli mač, zato što se u medijima mogu pojaviti i oni koji šalju potpuno pogrešne poruke. Upravo sam zbog toga i postao beskrajno isključiv i agresivan. Nažalost, bio sam dežuran kad mi je dovezen vrlo drag kolega liječnik u dosta teškom zdravstvenom stanju zbog infekcije koronavirusom. Intubirao sam ga i pratio u transportu do respiracijskog centra. Bio sam, nažalost, zadnji koji je s njim razgovarao. Možete li zamisliti tu gorčinu i očaj kad nakon svega dođete kući i pročitate hrpu besmislica, tekstova i komentara u kojima se tvrdi kako je sve ovo velika prijevara, kako korona ne postoji i kako se u biti radi o velikoj teoriji urote? Kolega je preminuo nakon dva tjedna, sve me to jako pogodilo i "prebacilo" pa sam tada odlučio krenuti u borbu protiv antivaksera, plandemičara, ravnozemljaša i ostalih teoretičara urote. U borbu znanjem, iskustvom i znanstvenim činjenicama!

 Kakvima doživljavate antivaksere?

 - Postoje, grubo rečeno, dvije skupine onih koji se sustavno bore protiv epidemioloških mjera. Velik je broj ljudi koji su, jednostavno, zbunjeni i uplašeni. Njima je sve ovo velika nepoznanica, čitaju ono što im se servira i time im se samo pojačava strah od trenutne situacije, a pogotovo strah od cjepiva. Drugi su puno opasniji. To su ljudi iz struke vođeni svojim lošim karakterima, željom za isticanjem i prenapuhanim egom. Oni su puno opasniji od onih prvih jer nam sustavno serviraju pogrešne informacije i nanose veliku štetu društvu. Nije li sramotno da netko s titulom i akademskim zvanjem stečenim na PMF-u širi okolo laži i govori kako virus ne postoji, kako je sve ovo velika svjetska urota, a da se u cjepivima nalaze mikročipovi za praćenje ljudi!?

 Organiziraju se nekakvi festivali slobode na koje se dovlače psihoorganski promijenjene osobe, liječnici u mirovini, kvaziznanstvenici i lakrdijaši, koji onda šalju potpuno pogrešne poruke, koje nemaju nikakvo uporište u znanosti i znanstvenim činjenicama.

 Kada namjerno bez maske uđeš u dućan pa vičeš na blagajnicu ili prodavačicu, slikaš se bez te iste maske i napišeš kako si ponizio djelatnike tog dućana, onda to nije nikakva borba za slobodu i borba protiv oštromjeraša, nego obična glupost. Nošenje maske u dućanu i zatvorenim prostorima nije oštra mjera, a ti nisi nikakav borac za slobodu, nego si običan glupan.

 Ljudi iz struke imaju veliku odgovornost. Ja vas kao liječnik ne trebam i ne smijem liječiti svojim privatnim životnim stavovima ili svojim mišljenjem. Koga briga za moje mišljenje!? Dužan sam vas liječiti adekvatno stečenim znanjem, službenim smjernicama, znanstvenim spoznajama i medicinom baziranom na dokazima.

 Niste zagovornik oštrih mjera i lockdowna, o tome ste javno pisali od samog početka. Štoviše, odmah ste isticali kako moramo naučiti živjeti s virusom.

 - Treba zaštiti stariju populaciju, imunokompromitirane i one s težim komorbiditetima te zaštititi zdravstveni sustav i spriječiti njegov kolaps. Život mora ići dalje i ne smijemo rješavajući jedan problem stvoriti nekoliko novih i nepotrebnih problema. Tu prvenstveno mislim na ekonomski aspekt, ali i na neke druge zdravstvene probleme koje lockdown može potencirati poput epidemije pretilosti ili psihičkih bolesti i smetnji. Nije lako voditi ovako veliku i izazovnu pandemijsku krizu, ali lažnim informacijama, lošim odlukama i upletanjem politike u struku nećemo postići doslovno ništa.

 Cjepiva nisu eksperimentalna

  Upravo su cjepiva i cijepljenje jedna od najčešće isticanih tema u medijima i jedan od najvećih problema struke i onih koji se svakodnevno moraju nositi s problemima vođenja zemlje u doba pandemije.

 - Cjepiva su najveće dostignuće moderne znanosti i definitivno su, trenutno gledajući, jedino rješenje u borbi protiv korone. Cjepiva i pridržavanje epidemioloških mjera! Većina je lažnih i štetnih informacija iznesenih u medijima vezana upravo uz cjepiva. Ne, cjepiva nisu opasna, nisu eksperimentalna, ne mijenjaju našu genetsku strukturu, nemaju u sebi grafenov dioksid i mikročipove za praćenje, a mi liječnici nismo nikakvi plaćenici Billa Gatesa i okrutne farmakomafije. Upravo je prije desetak dana FDA, američka agencija za hranu i lijekove, potpuno odobrila Pfizerovo cjepivo. To stručno odobrenje definitivno znači put k većem povjerenju u cjepivo i cijepljenje, a ujedno ruši i jednu od glavnih teza antivaksera, onu o eksperimentalnom cjepivu.

 Osim teze o eksperimentalnim cjepivima glavni je argument antivaksera i plandemičara česta promjena određenih stavova i preporuka. Međutim, baš je to glavna odlika znanosti! Znanost nije sveta krava, znanost nije dogma. Najveća je odlika znanosti upravo to što stalno propitkuje, istražuje i traži prave odgovore. Upravo se onim što je odlika prave znanosti antivakseri koriste kao nekakvim argumentom u negiranju znanosti i znanstvenih činjenica.

 Kad imate nov i nepoznat virus, onda do mnogih odgovora i rješenja možete doći jedino u hodu, otkrivajući nove činjenice i nove spoznaje. Trenutno se, recimo, raspravlja o trećoj dozi cjepiva. U situaciji kad smo na manje od 50 posto stanovništva cijepljenog dvjema dozama cjepiva, postavlja se pitanje svrhovitosti treće doze i potrebe za njom. Postavlja se i pitanje cijepljenja djece. Ja vam mogu dati odgovor koji se ne bazira na mom osobnom stavu ili mišljenju, nego na onome što sam saznao i naučio od pametnih i stručnih ljudi. Da, podržavam cijepljenje djece i mladih. Moj se najstariji sin već odavno cijepio, a cijepit će se i ostala dvojica čim dođu na red. Da, smatram da će biti potrebna i treća doza cjepiva. Jedino što ja kao liječnik mogu jest pratiti razvoj situacije, čitati i proučavati najnovije znanstvene radove i usvajati nova znanja vezana uz koronavirus i epidemiološku situaciju. I ne odustati od sustavnog iznošenja tih informacija svima koji prate moj profil na Facebooku. Netko mora biti kakva-takva protuteža raznim šarlatanima i dezinformatorima, netko treba sjesti na drugi kraj klackalice, onaj znanstveni i stručni.

izvor: glas-slavonije.hr ›››

◄•►

biografija: Dr. Dragan Maloševac (Osijek - Hrvatska) je član tima Objedinjenog hitnog bolničkog prijema KBC-a Osijek i autor stranice Kolega hitnjak na kojoj kroz humoreske i satire progovara o avanturama liječnika hitne medicine. Ovog rođenog Zagrepčanina u gradu na Dravi zovu Lega Purger, a šira javnost ga zna i kao "doktora" za pizzu.

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Dr. Goran Stevanović

 

OVO JE SRPSKI DOKTOR HAUS Kad niko ne zna šta je pacijentu, dovode ga kod ovog lekara

 Ako ste mislili da čuveni doktor Haus postoji jedino u megapopularnoj TV seriji - samo delimično ste u pravu... 

"Blic" vam predstavlja dr Gorana Stevanovića. Ovaj uvaženi lekar srpski je pandan doktoru (u seriji ga glumi Hju Lori) koji uspostavlja dijagnoze kada niko drugi ne može, rešava nerešiva medicinska stanja i spasava pacijente od kojih su drugi digli ruke. Naravno, kao i uz Hausa, i uz našeg doktora je tim izuzetno stručnih i posvećenih kolega.

Visoka temperatura

Dr Goran Stevanović, načelnik Klinike za tropske i infektivne bolesti, karijeru je posvetio potrazi za pravom dijagnozom u slučajevima kada ju je veoma teško postaviti. Njemu, na primer, dovode pacijente koji po nekoliko nedelja imaju visoku teperaturu, a da se uzrok ne zna ni nakon opsežnih analiza. To su takozvana nejasna febrilna stanja.

- Jedna mlada Beograđaka stigla je kod nas nakon što ju je mesec dana mučila povišena temperatura, a lekari nisu znali šta joj je. Počeli smo od analize na bakterijske i gljivične izazivače i dobili negativne rezultate. Zatim smo izvršili pretragu imunoloških, pa malignih bolesti, ali rezultati nam nisu dali odgovor. Posle dva meseca svih raspoloživih testova, došli smo do poslednje opcije koju Klinički centar može da ponudi - pozitronske emisione tomografije, metode kojom se snima celo telo i pokazuje gde se nešto dešava i odakle dalje da krenete - priča doktor Stevanović.

 Čak i kad su nalazi negativni, uvek u njima nađete nešto što će vas uputiti u kom pravcu da idete daljeDr Goran Stevanović

Kako kaže, u tom slučaju, to je pomoglo.

Važni telefoni

- Pokazalo se da su u pitanju pluća. Otkrili smo sarkoidozu, iako su raniji testovi na tu bolest bili negativni. Nakon toga nije bilo teško naći terapiju - objašnjava dr Stevanović.

U KC Srbije njemu i njegovom timu svakodnevno dolaze pacijenti u čijim se telima kriju različite misterije. Neke dijagnostikuju brzo i lako, dok pojedine sve njihovo znanje i iskustvo stave pred veoma teške ispite.

- Uspevali smo da pronađemo i neka neverovatna stanja, toliko retka da smo slučajeve objavljivali u stranim časopisima. Pre nekoliko godina pacijentkinji smo pronašli limfom sa jedinom lokalizacijom u koži, što se skoro nikad ne viđa u svetu. Srećemo i infekcije koje veoma kasno probude simptome, te pacijent i zaboravi da napomene kako je pre 10 godina boravio u tropskim predelima i tamo zaradio, na primer, lamblije, parazite koji mogu da u telu žive decenijama i ne prave nikakve probleme.

 Večita borba

Od infekcija iz centralne Afrike, do boljki koje su u svesti laika istorijska kategorija, nema stanja na koje lekari Infektivne klinike smeju da zaborave.

- Između nas i mikroorganizama vodi se borba bez prestanka. Mi hoćemo da ih se rešimo, oni hoće da prežive. Ne postoje iskorenjene bolesti, izuzev velikih boginja. Sredinom devedesetih na Infektivnoj se pojavio pacijent oboleo od lepre ili gube, koju mnogi vide kao biblijsku pošast, a ona se stalno javlja i u zemljama veoma visokog standarda.

Oblast nejasnih febrilnih stanja je stoga vrlo neizvesna, izazovna i interesantna, kaže naš sagovornik.

- Neki slučajevi iziskuju komplikovanu dijagnostiku, koja svuda u svetu traje veoma dugo - što zbog ograničenih resursa, što zbog toga što ne možete ni sve sprovesti u tri dana, to niko živ ne bi izdržao. Prvo se traže najteže bolesti koje mogu da ugroze pacijenta za kratko vreme. Čak i kad su nalazi negativni, uvek u njima nađete nešto što će vas uputiti u kom pravcu da idete dalje. Najbitnije je da infektolozi imaju mnogo strpljenja, da se pridržavaju protokola i nikad ne zavedu idejom da negde uštedimo.

 Moto ovog lekara je da uvek bude potpuno iskren i prema pacijentu i prema porodici

Dodatni izazov je to što njegovi pacijenti traže ne samo lek već i odgovor, i što im neznanje često teže pada nego sami simptomi.

- Zato je najvažnije biti potpuno iskren i prema pacijentu i prema porodici - čvrsto je pravilo ovog doktora.

Na 15% slučajeva niko nema odgovor

Čak i u najboljim svetskim centrima, od 15 do 30 odsto bolesnika sa nejasnim febrilnim stanjem na kraju ostane bez dijagnoze.

Iza najvećeg broja nejasnih febrilnih stanja koji zbrinjava naša klinika skrivaju se, nažalost, maligniteti, sistemske bolesti vezivnog tkiva ili hronične infekcije, kao što je tuberkuloza. 

izvor: www.blic.rs ›››

◄•►

biografija: Goran Stevanović (Beograd - Srbija) je srpski lekar-imunolog, docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u penziji, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije i član Kriznog štaba Vlade Republike Srbije tokom pandemije kovida 19.

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Dr Jelena Borovinić Bojović

 

PANDEMIJA PROMO TREKST

 

Nema indicija da će doći do zaključavanja Crne Gore,

apelujem na mlade da se vakcinišu!

Istakla je da dolaskom na mjesto ministarke zdravlja zatekla veliki jaz koji je ostavila prethodna vlast

 Ministarka zdravlja Jelena Borovinić Bojović u intervjuu za portal BORBU istakla je da dolaskom na mjesto ministarke zdravlja zatekla veliki jaz koji je ostavila prethodna vlast, kako u borbi sa koronavirusom, od nezainteresovanosti za nabavku vakcina, do nula doza koje su ih zatekle 4. decembra prošle godine, tako i u ostalim aktivnostima samog Ministarstva, gdje nije zatekla nijednu izrađenu nacionalnu strategiju, ali nijedan plan aktivnosti koje bi činilo jedno ministarstvo pozitivnim.

 Ona je uputila saučešće porodicama preminulih i apelovala na sve punoljetne građane Crne Gore da se vode relevatnim činjenicama i odluče se na vakcinaciju kako bi zaštitili sebe i svoje najbliže, a poseban apel uputila je mladima, koji sve češće obolijevaju sa veoma teškim kliničkim slikama, koje nažalost dovode do smrti.

 Prema njenim riječima, za sada nema indicija da bi Crna Gora mogla da se potpuno zaključa, kao što je to bio slučaj u proljeće prošle godine.

 Da li tokom jeseni i zime isključujete mogućnost novog zaključavanja Crne Gore, kao što je bio slučaj tokom prošle godine i početkom ove?

 – Trenutni trend u svijetu, a samim tim i u Crnoj Gori da se prednost daje imunizaciji, odnosno vakcinaciji. Vakcinacija vodi ka dodatnoj liberalizaciji epidemioloških mjera. Za sada se ne razmišlja o zaključavanju Crne Gore, naravno, mi budno pratimo epidemiološku situaciju i shodno njoj mjere će biti uvijek prilagođene situaciji na terenu, ali ono što je trenutno trend, ponavljam, jeste da se prednost daje imunizaciji, odnosno osnovni zadatak i cilj jeste da što prije dođemo do kolektivnog imuniteta kako bi na taj način mogli da razmišljamo o liberalizaciji mjera.

 Da li isključujete mogućnost zatvaranja škola i vrtića?

 – Što se tiče zaključavanja škola i vrtića, finalnu odluku o tome ne donosi Ministarstvo zdravlja, već Ministarstvo prosvete, nauke, kulture i sporta na predlog Instituta za javno zdravlje. Institut za javno zdravlje se jako detaljno bavi praćenjem situacije kako u školama, tako i u vrtićima. U ovom trenutku ne postoji razlog za zatvaranjem škola i vrtića, naravno kakva će situacija biti u buduće, to niko sa preciznošću u ovom trenutku ne može da kaže, ali svakako, u svakom trenutku Institut raspolaže adekvatnim podacima u datom trenutku i u odnosu na to, odluka će se donositi, naravno u budućnosti-

 Kada će se početi sa davanjem treće doze vakcine protiv koronavirusa i za koje kategorije je ona planirana?

 – U svijetlu razgovora o trećoj dozi vakcine treba da budemo svjesni da o tome može da se priča samo o tome u koliko je država obezbjedila dovoljan broj vakcina. Shodno tome, podsjetiću da je Crna Gora u kojoj je oko 650.000 stanovnika, ima skoro milion obezbjeđenih doza vakcina. Paralelno s tim, kao i sa analizom svih relevatnih studija, Stručno savjetodavno tijelo za imunizaciju, koje se skraćeno zove NITAG, predložilo je 2. oktobra ove godine, da se omogući administriranje treće doze vakcine protiv kovida-19 za cijelu populaciju punoljetnih građana, nakon proteklih najmanje pet mjeseci od druge doze, odnosno od revakcine ili nakon jedne doze za osobe koje su vakcinisane Johnson vakcinom, osim kod izuzetaka. Prije toga, na snazi je bila odluka da se trećom dozom vakcine vakcinišu samo vulnerabilne grupe, odnosno hronični bolesnici, odnosno od 2. oktobra ova odluka je preinačena u pravcu da se cijela populacija punoljetnih građana vakciniše trećom dozom. To je prilika, naravno, da pozovem i one građane koji su prirodno stekli imunitet da ne odlažu vakcinaciju koja će dodatno ojačati njihov imunitet. Treća doza je njihova rezervna oprema, da tako kažemo, za borbu protiv koronavirusa, jer nikad ne znate kako i zbog čega vaš organizam može da zataji u toj borbi i tada bi umjesto vas, vakcina mogla da postigne očekivani rezultat savladavanja bolesti i naravno zaobilaženje bolnice.

  

Sa koliko vakcina i kojih proizvođača trenutno raspolaže Crna Gora i od koga planirate da nabavite nove količine u narednom periodu?

 – Od proljeća 2021. godine do danas, Ministarstvo zdravlja uspjelo je da obezbjedi da Crna Gora raspolaže sa 920.000 doza vakcina, a uskoro stiže još 100.000 doza vakcina. Dakle, sa vakcinama koje nam uskoro stižu, obezbjedili smo preko milion doza vakcina. U ovom trenutku Crna Gora raspolaže sa oko 350.000 doza, od čega je Sinofarma oko 250.000, Fajzera oko 60.000, Sputnjik V oko 40.000, Astrazeneke preko 5.000 i podsjećam, da očekujemo veoma brzo, u narednim danima donaciju Turske gdje stiže 100.000 doza Sinovak vakcina u Crnu Goru. Važno je znati, da npr. dok je Portugal započinjao masovnu imunizaciju u decembru 2020. godine, Ministarstvo zdravlja se tada našlo na ledini, jer smo 4. decembra 2020. godine imali nula vakcina i nula vakcinisanih, iako su većinom zemlje regiona imale već, tada obezbjeđene adekvatne i dovoljne doze vakcina dovoljne za započinjanje imunizacije. Međutim, zahvaljujući žestokim naporima došli smo do činjenice da je sada preko 55 odsto odraslih vakcinisano jednom dozom, a svaki drugi punoljetni građanin je i revakcinisan. To znači, da sada u Crnoj Gori imamo više odraslih koji su vakcinisani u odnosu na one koji još nisu. To je odličan rezultat i ja sam svakako srećna što građani Crne Gore odavno mogu da “biraju” kojom vakcinom će se imunizovati protiv koronavirusa, a koje mi apsolutno ravnomjerno tretiramo iz razloga što je svaka vakcina jednako bezbjedna, efikasna i učinkovita. Koristim i ovu priliku, naravno da pozovem i sve one koji se nisu vakcinisali, da to što prije učine kako bi na najbolji mogući način zaštitili sebe i svoje najbliže naravno, i da podsjetim da Crna Gora raspolaže sa i više nego dovoljnim količinama vakcina u ovom trenutku.

 Koliko su mjere poput zabrane boravka u ugostiteljskim objektima, te mjere koje su nedavno ukinute, a to je boravak u tržnim centrima i poslovnim prostorima, te najavljene mjere zabrane ulaska u super i hiper markete bez kovid potvrde, podstakle vakcinaciju kod građana?

 – U poslednje dvije sedmice Crna Gora bilježi pad oboljelih za oko 30 odsto, što je dobro, smanjuje se i broj preminulih, kao i hospitalizovanih i u koliko se budemo pridržavali osnovnih, odnosno elementarnih epidemioloških mjera sa jedne strane i sa druge strane odazivali se vakcinaciji u što većem broju, jer u Crnoj Gori birate da li ćete se vakcinisati, jednom ili drugom ili trećom vakcinom, jer su sve vakcine praktično na raspolaganju, mi vjerujemo da bi epidemiološka slika mogla da bude bolja. Ja bih voljela da odluka o vakcinaciji ne bude posledica restrikcija, već jedna promišljena odluka bazirana na naučnim istraživanjima, jer opet ponavljam, vakcinacija je dobrovoljna i tako će i ostati. Nije slučajno što je 8 ili 9, nažalost od 10 preminulih pacijenata bilo nevakcinisano i što je nažalost u jedinicama intezivne njege preko 95% onih koji nisu vakcinisani. Takođe, moram da kažem da postoji i određeni broj onih koji su vakcinacijom i spasili, odnosno i spasili svoje živote, o čemu svedoče sada, kliničke slike koje su relativno blage i gotovo asimptomatske. Zamislite, kakve bi te kliničke slike bile, da oni nisu bili vakcinisani. Dakle, vakcinacija je, sa poštovanjem elementarnih epidemioloških mjera u stvari osnovni put kojim svi treba da stremimo. Naravno, vjerujem da će i u Crnoj Gori kao i u regionu, ljudi blagovremeno shvatiti značaj vakcinacije i na taj način doprinijeti zajedničkom prevazilaženju problema, a svakako svako ima individualnu odgovornost i tako treba i da bude.

 Da li ste u zdravstvenom sektoru otkrili nove nepravilnosti bivšeg rukovodstva?

 – Nepravilnosti bivšeg rukovodstva je bilo jako puno i ja ne volim da se vraćam na tu temu, naravno, primarno zato što se ne rukovodim revanšizmom i stvari uvijek posmatram tako da treba gledati naprijed i treba uraditi sve što je moguće da bude bolje, ne okretati se unazad. Naravno, ono što sam već rekla, jeste ta, nažalost cifra od nula doza vakcina i uopšte nezapočetih pregovora oko vakcine. Što se tiče pacijenata, bivši režim su na neki način ugrozili funkcionisanje zdravstvenog sistema za vremenski period duži od šest mjeseci zato što se prosto radilo i liječilo samo sa kovid pacijentima, što je, sa jedne strane, napravilo velike liste čekanja i sa druge strane, otežalo funkcionisanje u daljoj organizaciji ovoga posla. Srećom, mi sada nemamo prekide u radu i zbrinjavamo paralelno i kovid i nekovid pacijente. Uz to ću skrenuti i pažnju da su i relevatni rezultati u praćenju epidemije tokom prošle godine, jer izn nekog razloga od početka epidemije do 4. decembra 2020. godine urađeno samo 130.000 testova, što je više i nego nedovoljno, da bi rezultati koji su prezentovani mogli biti smatrani validnim, a od 4. decembra do kraja avgusta ove godine uradili smo preko pola miliona testova. Dakle, to samo po sebi govori o tome, kako je nadzor bolji sada nego tada. Na osnovu takvog obuhvata testiranja izvode se jasni podaci, a na osnovu skoro nikakvog praćenja epidemije ste lako mogli, kao što i bilo učinjeno prošlog ljeta da dovedete građane u ozbiljnu zabludu proglašavajući nas navodno korona free destinacijom ili nečim bliskim korona free destinaciji, što je zaista apsolutno iluzorno. Tako da, to je samo nešto što se odnosi samo na kovid-19. Međutim, ono što svakako želim da naglasim jeste da smo mi naišli na jedan veliki jaz između planova u vezi sa strateškim dokumentima i rezultatima u realizaciji. Mnogo toga što je navodno bilo započeto, zapravo nikada nije započeto ili je postojalo samo na papiru.

 Takvih pitanja smo imali na desetine i mi se sada trudimo da to koliko je moguće ispratimo i paralelno ažuriramo, ali to zahtijeva dodatni, veliki rad.

 I za kraj želite li da pozovete mlade na veći odziv za imunizaciju?

 – Naravno, prvo i osnovno jeste da pozivam mlade da se vakcinišu. Nažalost, ponavljam uz iskaze velikog i iskrenog saučešća svim porodicama čiji su članovi izgubili živote i borbu sa koronom. Ja moram da naglasim da niko mlađi od 40 godina koji je preminuo nije bio vakcinisan, dakle to je jedan podatak koji sam po sebi dovoljno govori o tome koliki je značaj vakcinacije. Takođe, sam nedavno imala razgovore sa ljekarima Domova zdravlja koji su mi rekli da imaju situacije, da ljudi koji su vakcinisani imaju značajno blaže kliničke slike, od onih koji nisu vakcinisani, u prijemnim ambulantama, što je prvo mjesto gdje se svi mi javljamo kada se razbolimo i to je ono mjesto na kojem je vjerodostojnije tražiti zapravo informacije. Na osnovu, do sada svih analiza koje su urađene ne samo u Crnoj Gori nego i u svijetu, jasno je da mladi moraju da se vakcinišu i da je ovo bolest koja je nepredvidiva i koja ne bira ko će se razboljeti. Dakle, ne može da postoji ta mogućnost da mi predvidimo da li će jedna mlada osoba proći dobro ili ne ako se razboli, ali ono što sigurno znamo jeste da će proći značajno bolje u koliko se vakciniše i to je stvarno dovoljan razlog da vjerujem da će mladi shvatiti značaj vakcinacije. 

izvor: www.in4s.net ›››

◄•►

biografija: Dr Jelena Borovinić Bojović (Podgorica - Crna Gora) trenutno je na doktorskim studijama iz Interne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

Radni vijek započela je kao ljekar opšte prakse u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć i Domu zdravlja Podgorica 2002.godine. Kao ljekar kliničar nastavlja rad na Infektivnoj klinici Kliničkog Centra Crne Gore u periodu od 2002.- 2009. godine. Internista je na Odjeljenju Pulmologije u KCCG do 2016, a kao supspecijalista pulmolog na Odjeljenju Pulmologije Interne Klinike ostaje do 4.12.2020. godine.

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Dr. Jelena Knežević

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

Od infekcije do karcinoma od pet do 20 godina.

 Postoje niskorizični i visokorizični HPV genotipovi virusa za maligne promjene na grliću. Niskorizični tipovi HPV se manifestuju pojavom genitalnih bradavica (HPV 11 i 16) dok visokorizični tipovi virusa ne daju specifične simptome u prvim godinama infekcije ali otkrivaju se lezije na grliću prilikom redovnih ginekoloških pregleda – kazala je za Pobjedu ginekološkinja dr Jelena Knežević, naglasivši da je mogućnost zaraze nakon prvog kontakta veća od 65 odsto ako je vakcinacija protiv infekcija izazvanih humanim papiloma virusima, koji su uzročnici karcinoma na grliću materice, najavljivana za kraj godine, ona je opet odgođena.

 Iz Instituta za javno zdravlje za Pobjedu su objasnili da je odlučeno da se početak ove vakcinacije odgodi za septembar naredne godine zbog borbe sa pandemijom kovid-19, odnosno brojnih izazova i opterećenja sa kojima se suočava zdravstveni sistem, kao i bolje pripreme, sprovođenja edukativnih aktivnosti i cijelog procesa.

 - Definitivan uzrast u kojem će se sprovoditi vakcinacija biće definisan kroz program vakcinacija za 2022. godinu. Prema trenutnom planu predviđeno je da se sa imunizacijom započne među djevojčicama uzrasta od devet godina. Vakcinacija djevojčica starijih uzrasta nije predviđena na samom početku. Međutim, ukoliko se procijeni da je potrebno i bude interesovanja, može se predvidjeti kampanjama sustizanja koje mogu biti sprovođene i u nekim od narednih godina – kazali su iz Instituta. 

Preporuke

 O uvođenju ove vakcine u našu zemlju govori se od 2019. godine, a nakon preporuke Nacionalnog savjetodavnog tijela za imunizacije i Svjetske zdravstvene organizacije, ona je godinu kasnije uvrštena u kalendar. Međutim, kako su ranije saopštili iz Ministarstva zdravlja ona je zbog epidemiološke prilike i pandemije korona virusa prolongirana za period povoljnijih epidemioloških parametara.

 Za nabavku vakcine protiv HPV virusa, budžetom Crne Gore iz prošle godine, bilo je planirano 700.000 eura, ali je taj novac preusmjeren za urgentnu nabavku medicinske zaštitne opreme i vakcine protiv sezonskog gripa.

 Načelnica organizacione cjeline izabrani doktor za žene Doma zdravlja Podgorica ginekološkinja dr Jelena Knežević za Pobjedu kaže da je HPV vakcinacija kao primarna prevencija uz organizovani skrining jedini put u borbi protiv karcinoma na grliću materice.

 Komentarišući odlaganje imunizacije protiv HPV virusa koja se najavljuje godinama ona kaže da je to uslovljeno globalnim dešavanjima koja se, ,,nažalost nisu mogla predvidjeti“.

 - Očekujemo uvođenje HPV vakcine koja bi nam pomogla da smanjimo stope obolijevanja i smrtnosti od kancera grlića materice. Ovo je i dalje jedna od najskupljih vakcina koju mnoga zdravstvena osiguranja u svijetu ne pokrivaju pa mislim da će naši građani imati privilegiju da vakcina bude dostupna i besplatna - kazala je dr Knežvić.

 Ona je podsjetila da se imunizacija protiv HPV virusa u svijetu sprovodi od 2006. godine, te da su registrovane tri profilaktičke vakcine koje štite protiv dva, četiri ili devet visokorizičnih genotipova HPV koje pružaju zaštitu u 70 odsto karcinoma grlića.

 - HPV vakcina štiti i u 80 procenata karcinoma anusa, 60 procenata vaginalnih karcinoma i za 86 odsto smanjuju učestalost genitalnih bradavica. Vakcine se daju u uzrastu od devete do 12. godine, prije izlaganja HPV virusu, u dvije doze a od 16. se daje u tri doze. Prema dosadašnjim studijama (Centers for Disease Control and prevention-CDC) ) zaštita kod vakcinacije traje najmanje deset godina – naglašava dr Knežević.

Više od 120 genotipova

 Govoreći o HPV virusu, naša sagovornica ističe da on broji više od 120 genotipova od kojih je 40 specifično za anogenitalnu regiju i visoko su kontagiozni. To, prema riječima dr Knežević znači da je mogućnost zaraze nakon prvog kontakta veća od 65 odsto.

 - Postoje niskorizični i visokorizični HPV genotipovi virusa za maligne promjene na grliću. Niskorizični tipovi HPV se manifestuju pojavom genitalnih bradavica (HPV 11 i 16) dok visokorizični tipovi virusa ne daju specifične simptome u prvim godinama infekcije ali se otkrivaju lezije na grliću prilikom redovnih ginekoloških pregleda – kaže ona. 

Najveća učestalost HPV virusa je, kako dodaje dr Knežević kod djevojaka i žena do 25. godine.

 - Nakon prve godine od zaražavanja, imuni sistem žena u oko 80 odsto slučajeva eliminiše HPV iz organizma a, u roku od dvije godine još 10 odsto njih postane HPV negativno, što znači da će oko 10 procenata žena imati perzistirajuću HPV infekciju i vjerovatnoću za pojavu maligne bolesti – objašnjava ona.

 Na naše pitanje ko su prenosioci HPV virusa i koliko je potrebno vremena da se nakon zaražavanja pojavi karcinom na grliću materice dr Knežević kaže da se HPV virus prenosi polnim putem, a zadržavanje infekcija humanim papiloma virusom uz faktore rizika dovodi do pojave karcinoma grlića od pet do 20 godina nakon zaražavanja.

 - To znači da je period progresije početne lezije na grliću do pojave karcinoma spor i mjeri se godinama. Iz tog razloga je značajno da žene dolaze na redovne ginekološke preglede, da bi ukoliko postoje promjene uzrokovane HPV virusom mogle na vrijeme da se otkriju i izliječe – poručila je dr Knežević.

 Od raka grlića materice u Crnoj Gori godišnje oboli oko 110 žena, a po stopi obolijevanja naša zemlja je na prvom mjestu u Evropi, a po učestalosti na drugom mjestu nakon raka dojke. Prema podacima Globokana u prošloj godini od raka na grliću materice oboljelo je 113 žena, a od ove opake bolesti umrlo je njih 54. 

Očekuje se nastavak skrininga 

Dr Knežević je najavila da se ubrzo očekuje nastavak skrininga raka na grliću materice.

 On je počeo u junu 2016. i to za žene od 30. do 34. godine, a dvije godine kasnije ciljna grupa proširila se na populaciju od 30. do 49. godine. Program se, kaže naša sagovornica uspješno sprovodio sve do početka pandemije korona virusom kada je obustavljeno sprovođenje svih skrining programa.

 - Skrining program je podrazumijevao testiranje žena na visokorizične HPV genotipove virusa. Ukoliko je nalaz bio negativan obavljalo se ponovno testiranje nakon pet godina. U slučaju da žena ima visokorizični HPV virus rade se dodatna dijagnostička ispitivanja u smislu ranog otkrivanja promjena na grliću – rekla je dr Knežević, naglasivši da je procenat visokorizičnih HPV u opštoj populaciji od 16 do 17 odsto.

 izvor: pobjeda.me ›››

◄•►

biografija: Dr. Jelena Knežević (Podgorica - Crna Gora) je specijalista ginekologije i akušertva.

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Lucy Adams

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

Korona virus: „Od dugotrajnog Kovida iscrpljena sam već sedam meseci“

 Više od sedam meseci nakon što sam se zarazila Kovidom-19, delujem prilično normalno. Imam velike podočnjake, ali uglavnom izgledam dobro.

 To je jedna od prvih stvari koje ljudi kažu: „Izgledaš dobro - sigurno se osećaš bolje?" I tu se negde krije lekcija.

 Radeći tokom godina kao novinarka, pisala sam priče i snimala dokumentarce koji su se bavili životima ljudi sa hroničnim bolovima. Pitanje je bilo kako dočarati njihovu patnju za kamere i navesti gledaoce da saosećaju sa nečim što je praktično nevidljivo?

 Odgovor je bio: ispričati priču njihovim rečima. Omogući im da na vlastiti način izraze bol. 

Kako je sve počelo

 Kao i hiljade ljudi širom zemlje, počela sam da osećam simptome Kovida-19 sredinom marta.

 U ranim sam četrdesetim i generalno u prilično dobroj formi i fizički aktivna, ali ovo me je baš dotuklo. Boleli su me udovi i glava, peklo me je grlo i osećala sam se „maglovito" u glavi.

 Ali uspevala bih da ležim na podu spavaće sobe i učim decu o gepardima ili već nečemu sličnom.

 Bio je to pokušaj držanja nastave kod kuće koja se često završavala tako što bih zaspala. I dalje sam uspevala da prošetam decu po bloku da bismo udahnuli malo svežeg vazduha, ali bih posle prespavala čitavo popodne.

 Posle sedam dana, moja temperatura skočila je sa grozničavih 37,7 stepeni Celzijusa na užarenih 39,4 i zadržala se tamo 10 dana. Bol u leđima bio je čista agonija.

 Moja starija ćerka, koja je tada imala sedam godina, dobila je temperaturu u isto vreme, ali ona je uglavnom bila samo umorna, dok je njena mlađa sestra imala temperaturu jedan dan, a potom se oporavila. Moj muž nije imao nikakve simptome.

 U mom slučaju, bolest je ostala. Nisam mogla da spavam. Osećala sam mučninu i strašne stomačne bolove. Znojila sam se i tresla sve vreme.

 Nisam mogla da stojim, a samo ležanje bilo je bolno. Očajnički sam želela da se testiram, ali u tom ranom stadijumu pandemije nije bilo testova izvan bolnica.

 I moja ćerka i ja smo se osule po čitavom telu i izgubile čulo mirisa i ukusa.

 Onda je nastupilo ostajanje bez daha. Prvo od penjanja uz stepenice. Onda samo od ležanja u krevetu. Izgledalo je nemoguće ispuniti pluća vazduhom.

 Pozvala sam vanrednu liniju za pomoć britanske Nacionalne zdravstvene službe, a oni su me savetovali da ostanem kod kuće sve dok uopšte više ne budem mogla da govorim ili mi usne ne poplave.

 Moja ćerka je takođe ostajala bez daha, ali onda je delovalo kao da se oporavila.

Sramota me je što sam tako dugo bolesna

 Kad sam već bila bolesna sedam nedelja, sećam se da sam rekla bratu da me je sramota što ne radim toliko dugo.

 Nacionalna zdravstvena služba je saopštila da bi Kovid-19 trebalo da traje oko dve nedelje, a ja sam i dalje dobijala temperaturu, palpitacije i mnoge druge simptome čak i posle dva meseca. Tad sam pročitala članak za BMJ Pola Garnera, profesora zaraznih bolesti pri liverpulskoj Školi za tropsku medicinu.

 Zaplakala sam od olakšanja. On je prolazio kroz sličnu mešavinu sporadičnih simptoma. I ne samo to, počeo je da se oseća bolje.

 Razboleo se negde u isto vreme kad i ja, tako da sam pomislila da to sigurno znači da i mene za koji dan čeka oporavak. 

Nažalost, nije bilo tako.

 U sledećem članku, profesor Garner je ispričao kako je pošao u dugu šetnju i bolest mu se vratila. Opisao ju je kao igru „zmija i merdevina" i govorio je o „nevidljivim kamerama za prekomernu brzinu" kod kojih je nemoguće znati koja su ograničenja.

 Dobrih dana mogu da odem u laganu šetnju - zastajući da posedim na ivičnjaku ili oborenom drveću kako bih povratila dah.

 Mogu da pričam s nekim i izdajem se za nekog ko je prilično normalan. Loših dana se osećam kao da ne mogu da ustanem iz kreveta.

 Dušek deluje kao brod koji se ljulja na nemirnom moru, ruke mi se tresu, vid mi se muti, borim se za vazduh, telo mi se trese i pulsira, a svaki zvuk me preseca u glavi kao razbijanje stakla.

 Nikad nisam doživela ništa slično. Bolovala sam od malarije. Kad se danas osvrnem, to je bila dečja šala.

 Teško je objasniti psihološke posledice toliko dugog neozdravljenja.

 Posle bolesti očekujete postojani oporavak i povratak u normalnost, možda da provedete nekoliko dana ili sedmicu u krevetu - ali to nikako da se desi.

 „Vreme pre nego što se mama razbolela" 

Pre nego što sam se razbolela, vozila sam bicikl svaki dan, plivala dvaput nedeljno i pešačila po brdima kad god sam mogla. Sada posle lagane šetnje po parku ostajem bez daha i budem iscrpljena.

 I dalje mogu da radim razne stvari, ali svaka radnja ima svoju cenu.

 Ukoliko ispraznim čitavu mašinu za pranje sudova odjednom, mogu da dobijem migrenu, tako da je praznim nivo po nivo.

 Ako izađem u šetnju, moram pravo u krevet posle. Ukoliko odem predaleko, mogla bih da dobijem temperaturu.

 Vrtoglavica, maglovitost u glavi, tremori i srčane palpitacije dolaze i odlaze kako im se ćefne.

 A tu je konstantno i sve veći umor - plus neprijatna teskoba jer ne znam kad će mi biti bolje.

 I čini se da niko ne zna šta se dešava u mom telu.

 Moja deca govore o „vremenima pre nego što se mama razbolela" i redovno me pitaju kad će mi biti bolje.

 Pitaju me zašto ne mogu da trčim za njima, zašto ne mogu da se igram s njima s loptom. Zašto ne mogu da ustanem iz kreveta i otpratim ih u školu.

 Iz ruku mi ispadaju šerpe dok im kuvam, jer mi se ruke toliko tresu. Pre neki dan sam se strovalila pred njima zbog vrtoglavice.

 Moja osmogodišnja ćerka i dalje ima neke simptome. Vratila se u školu, ali se lako zamara i ima srčane palpitacije. Može da se penje po drveću, ali iscrpljuje je penjanje uz stepenice.

 Obe smo imale opsežne analize krvi, rendgenske snimke pluća i skenove srca. Obema nam je rečeno da čekamo, odmaramo i raspoređujemo snagu, ali koliko dugo?

 I kako da objasnim raspoređivanje snage osmogodišnjakinji ako ni sama ne mogu da je potrefim kako treba? 

Šta je dugotrajni Kovid?

Analiza podataka koju je sproveo Kraljevski koledž u Londonu sugeriše da otprilike svaka dvadeseta osoba koja se zarazila Kovidom-19 u Velikoj Britaniji pati od dugotrajnih simptoma. Svaki deseti boluje tri nedelje ili duže.

 Tim Spektor, profesor genetske epidemiologije na Kraljevskom koledžu i lider aplikacije Studija simptoma Kovida, kaže da je oko 300.000 ljudi u Velikoj Britaniji prijavilo da im simptomi traju duže od mesec dana - što je takozvani dugotrajni Kovid.

 Podaci pokazuju da je oko 60.000 ljudi bilo bolesno duže od tri meseca. On kaže da što više saznajemo o Kovidu, „on postaje sve neobičniji".

 Vlada sve veća zabrinutost zbog posledica post-viralnih upala i dugotrajne štete po organe i kardiovaskularni sistem.

 Na Fejsbuku i Sleku hiljade ljudi u Velikoj Britaniji i u inostranstvu učlanilo se u grupe za podršku obolelima od dugotrajnog Kovida.

 U njima majke i očevi, sinovi i ćerke, opisuju trajnu mešavinu simptoma, uključujući ostajanje bez daha, temperature, srčane palpitacije, gastrointestinalne probleme, glavobolje, upalu grla i hronični umor.

 Mnogi od njih u grupama su nekada bili zdravi i aktivni i ne uklapaju se u grupu ljudi za koje nam je rečeno da su potencijalno najviše ugroženi od virusa.

 Mnogi su u tridesetim, četrdesetim, pedesetim. Tu su maratonci, biciklisti i vežbači po teretanama, roditelji koji govore o maloj deci sa dugotrajnim Kovidom i studenti u dvadesetim.

 Mnogi imaju problema da dobiju pomoć. Neki su bili pozitivni na testu za Kovid-19. Drugi su se, poput mene, razboleli u vreme kad nije bilo dostupnih testova.

 Za nas u Fejsbuk grupama podrške za pacijente dugotrajnog Kovida, to su jedna od retkih mesta na kojima možemo da dobijemo bilo kakvu pomoć.

 Kad sam počela da gubim pune šake kose, drugi članovi su mi objasnili da se isto dešavalo i njima.

 Profesor Garner mi kaže da se trenutno oseća kao da „mnogi pacijenti znaju više od lekara".

 On kaže da je vreme da se to znanje podeli i da se osigura da oni sa dugotrajnim Kovidom dobiju pravi medicinski pregled. 

Niko ne može da kaže koliko dugo će da traje

Moja lekarka opšte prakse je bila pažljiva. Specijalisti su bili zainteresovani i isključili su sve drugo sem Kovida-19, ali čini se da niko od njih ne može da objasni koliko dugo će simptomi trajati ili kako ih se rešiti.

 Jedan specijalista je objasnio da iako je živi korona virus praktično umro, moje telo i dalje misli da je on tu.

 Postao je duh u mom sistemu i ja se svaki dan iscrpljujem boreći se protiv nečega čega nema.

 Kardiolog mi je objasnio da virus može da izbaci iz koloseka inače automatske sisteme - brzinu otkucaja srca, disanje, telesnu temperaturu. Sve one stvari koje su prilično važne.

 Neki lekari, pacijenti i akademici vode kampanju za više istraživanja i rehabilitacije za obolele od dugotrajnog Kovida.

 Britanska vlada i Nacionalna zdravstvena službe Engleske saopštili su da rade na rehabilitacionim centrima za Kovid i službama u zajednicama u svakom delu Engleske.

 Ali kako stvari trenutno stoje, mnoge oblasti nemaju takve centre i ljudi u Fejsbuk grupama za dugotrajni Kovid se muče da obezbede medicinsku i psihološku pomoć.

 Mnogi smatraju da ih niko ne sluša.

 Škotska vlada govori o „okvirnom planu" za dugotrajni Kovid i rehabilitacionim centrima usredsređenim na pojedinca.

 Ali kad zamolim svoju lekarku opšte prakse da me uputi na rehabilitacioni centar, ona kaže da im nije rečeno ništa o njihovom postojanju.

 NHS kaže da sada zvanično priznaje postojanje dugotrajnog Kovida, ali čak i lekari sa kojima sam razgovarala stekli su utisak da pacijenti imaju problema da dođu do testova, nege i podrške.

 Većina je prepuštena samima sebi da se snađu kako umeju.

 Ja, međutim, imam sreće. Imam muža i porodicu koji mi pružaju veliku podršku, veselu malu decu koja me zasmejavaju i sjajne prijatelje koji me stalno zovu. I još uvek imam posao kom mogu da se vratim.

 Mnogi drugi nisu bili te sreće. Razgovarala sam sa ljudima u Škotskoj i drugde koji su izgubili posao jer su bili predugo na bolovanju zbog dugotrajnog Kovida.

 Drugi, uključujući čistače i negovatelje, smatraju da su bili prisiljeni da se vrate na posao uprkos svim simptomima zato što su na ugovorima kao honorarci ili zato što su iskoristili svo plaćeno bolovanje.

 To postavlja ozbiljna pitanja poslodavcima i vladi na svim nivoima kako pomoći onima koji boluju od dugotrajnog Kovida. 

Nema kraja na vidiku

 Pretpostavila sam da mogu da se izborim s ovom bolešću. Da mogu da je se oslobodim vežbom, zdravom ishranom i suplementima.

 Uvek je funkcionisalo u prošlosti, ali ispostavlja se da sada ne radi. A neke skorašnje studije na malom uzorku pokazuju da bi dodatni trud da se izvučeš zapravo mogao da pogorša stvari.

 U januaru se naša tada sedmogodišnja ćerka toliko uplašila da će korona virus stići u Škotsku da smo joj na mapi pokazali koliko je daleko Kina.

 Rekli smo joj da čak i kad bi stigao do nas, to bi bilo kao da si se malo ozbiljnije prehladio. Bila je to stravično pogrešna prognoza. 

Širom sveta umrlo je oko 1,25 miliona ljudi. Čitave porodice su desetkovane.

 Svi su počeli da se mire sa novom realnošću.

 Kako broj ljudi koji se muče sa dugotrajnim Kovidom raste, čini se da postaje sve važnije promeniti narativ isključivo sa toga koliko smrtonosan ovaj virus ume da bude.

 Postoji hiljade ljudi sa dugotrajnim posledicama za koje još uvek nema kraja na vidiku.

 izvor: www.bbc.com ›››

◄•►

biografija: Lucy Adams (Glazgov - Škotska) je iskusni dopisnik sa dokazanom istorijom rada u industriji elektronskih medija. Vješt u pisanju vijesti, najnovijim vijestima, uređivanju, novinarstvu i odnosima s medijima. Snažan profesionalac za medije i komunikaciju sa Mlittom iz kreativnog pisanja sa Univerziteta u Glazgovu. Godine 2010. Lusi je osvojila nagradu za škotsku novinarku i škotsku reporterku godine za svoje izveštavanje o slučaju Lockerbie.

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Dr. Marija Dimzova

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

 

LJUDI PIJU LEKOVE ZA „SVAKI SLUČAJ“,

A ONDA LEKARI IMAJU OZBILJAN PROBLEM DA IH LEČE:

 

Intervju sa infektologom Dimzovom

 Dr Marija Dimzova, specijalista infektolog na Klinici za infektivne bolesti u Skoplju, u intervjuu Faktoru govori o najvećim izazovima u poslednjih godinu i po dana, suočavanju izbliza sa pandemijskim virusom SARS-CoV-2, koji izaziva bolesti Covid-19 od koje je u Makedoniji obolelo tačno 183.523 pacijenata, a umrlo je 6.259 pacijenata. On posebno ističe da lekari nailaze na ogromne probleme u lečenju pacijenata koji su prethodno sami uzimali razne lekove, antibiotike, pa čak i vitamine bez konsultacije sa lekarom.

 - Imam osećaj da je svaki drugi u Makedoniji postao stručnjak za lečenje COVID-19. Od davanja/uzimanja ivermektina jer je komšiji pomogao ovaj lek (a komšija je imao minimalnu ili nikakvu kliničku sliku COVID-19 koja bi sama nestajala) do samoinicijativnog uzimanja Favipiravira (ili Favira) iako se ispostavilo da i ovaj lek ima mnogo manji efekat od očekivanog na tok bolesti, uzimanjem kortikosteroida kod kuće (iako postoji tačna indikacija kada ovaj lek treba davati pacijentima sa COVID-19) davanjem/uzimanjem Remdesivira čak i kod kuće (iako postoje tačne indikacije za ovaj lek i kada ga treba dati). Da ne govorim da svaki drugi ionako uzima Aspirin ili Andol, za svaki slučaj!? Pre samo nekoliko dana pozvao me je kolega na konsultaciju o svom pacijentu sa COVID-19 koji je samoinicijativno tri dana kod kuće uzimao visoke doze aspirina, usled čega mu je broj trombocita pao na 16 ( normalno je preko 150)!“ ističe dr Dimzova u današnjem intervjuu.

 Ona ističe da GOOGLE nije udžbenik i da ljudi koji pretražuju internet ne čine ih stručnjacima za lečenje ove teške virusne bolesti, ističući da su vakcine obećavajuće sredstvo u suzbijanju pandemije Covid-19.

 Da li ste kao infektolog ikada pomislili da ćete se suočiti sa pandemijom, odnosno epidemijom bolesti koja je u početku bila nepoznata nauci?

 Dr Dimzova: Kada se lekar specijalizuje za zarazne bolesti, reči epidemija i pandemija su deo uobičajenog rečnika, jer brojni infektivni agensi imaju potencijal za pojavu epidemije ili pandemije. Tako da bih rekao da deo edukacije infektologa uključuje i postupanje sa obolelima u slučaju epidemije ili pandemije. Za mene, kao infektologa, sa dvadesetogodišnjim iskustvom na Univerzitetskoj klinici za infektivne bolesti i febrilna stanja u Skoplju, kao ni za moje kolege infektologe, pojava i epidemije i pandemije nije nepoznata. Kao najjednostavniji primer dao bih svima nama dobro poznati grip, odnosno grip, koji osim što je sezonski, ima i potencijal za pojavu epidemije i pandemije. Svi se dobro sećamo 2009. godine kada smo imali pandemiju virusa gripa, odnosno gripa A, podtip H1N1, tzv. svinjskog gripa, na koji većina svetske populacije nije bila imuna, pa je upravo zbog toga imao potencijal da izazove pandemiju što je i učinio, i odneo mnoge ljudske živote, kako u svetu, tako i kod nas. Otprilike svakih 5 godina u Makedoniji imamo epidemiju virusa hepatitisa A, odnosno žutice; imali smo i epidemije tularemije, epidemije malih boginja, alimentarne epidemije i tako dalje. Dakle, na vaše pitanje bih rekao da smo mi kao infektolozi uvek spremni da se data zarazna bolest pojavi i u epidemijskom i u pandemijskom obliku. Svet i dalje pamti epidemije SARS-a (teški akutni respiratorni sindrom-SARS-CoV) i MERS-a (Bliskoistočni respiratorni sindrom-MERS-CoV), koje su izazvali beta korona virusi, a 2019. i novi koronavirus iz istog genoma betakorona virusa. je registrovan SARS-CoV-2. Sva ova tri virusa su rođaci u filogenetskom smislu te reči, a pandemijski potencijal novog SARS-CoV-2, uzročnika bolesti COVID-19 koja je dovela do globalne pandemije koja je bukvalno bacila svet na kolena , bilo je iznenađenje, još uvek ne vidimo kraj tome.

 U proteklih godinu i po hiljade pacijenata obolelih od covida otišlo je na Infektivnu kliniku, šta je za vas bio najveći izazov?

 Dr Dimzova: Najveći izazov je svakodnevna borba za dobrobit pacijenata, za njihovo zdravlje i život; borbu da im pomogne da prebrode bolest i napuste bolnicu izlečeni. Izazov je dati nadu pacijentu koji je teško bolestan da izdrži, da ne odustane, da nastavi da se zajedno sa nama, medicinskim osobljem, bori protiv ove teške bolesti. Nema većeg izazova, niti veće radosti, kada za pacijenta o kome ste brinuli, koga ste lečili mesec, mesec i po dana, kada svi faktori idu protiv tog pacijenta, na kraju dana otpustimo nego iz bolnice živ i zdrav. Ne mogu a da ne istaknem da mi, zaposleni u Infektivnoj klinici, već godinu i po neprekidno radimo sa obolelima od COVID-19, da smo bukvalno svakodnevno u ratu sa virusom SARS-CoV-2 i da nam je vrlo često teško da vidimo svetlo na kraju tunela, ali ono što nas drži u radu, kao što sam rekao, su izlečeni pacijenti i spoznaja da smo zajedničkim trudom doprineli tome.

 Možete li da napravite poređenje u smislu talasa kovida, kada vam je bilo najteže?

 Dr Dimzova: Rekla bih da je možda prvi talas, odnosno prvi susret sa COVID-19 bio najteži, jer se vrlo malo znalo o kliničkoj slici, odnosno prikazu bolesti, njenom toku, moguće komplikacije i njen ishod. Poseban teret pored priliva pacijenata, od kojih sa težom kliničkom slikom, bio je i kontinuirani rad u posebnim uslovima, sa kompletnom zaštitnom opremom, sa maskom N95 na licu, vrlo često i posle pet do šest sati neprekidnog rada sa pacijentima, nešto što zahteva pored psihičke i fizičke izdržljivosti. Takođe, ne samo ja, nego i svi mi bili smo suočeni sa osećajem neizvesnosti, da ne kažem straha, ne toliko za sebe, koliko za svoje najmilije, da im slučajno ne donesemo bolest kući. Ako bih napravio paralelu između sada i marta 2020., ono što me danas opterećuje jeste da ponovo vidim toliki broj pacijenata, posebno mladih pacijenata, pacijenata sa teškom kliničkom slikom, pacijenata koji uprkos edukaciji koja se sprovodi kontinuirano kako preko Ministarstva zdravlja, tako i putem medija i društvenih mreža od početka pandemije, pacijenti koji, uprkos dostupnosti vakcina protiv COVID-19, nisu vakcinisani i oboleli od virusa.

 Tokom ovog leta, kada u jednom trenutku nismo imali ni zaražene ni hospitalizovane pacijente, da li ste se nadali da bi epidemija korona virusa konačno mogla da prođe?

 Dr Dimzova: Nažalost, Klinika za infektivne bolesti i febrilna stanja nijednog trenutka nije bila prazna od početka pandemije COVID-19, odnosno nije bilo trenutka da nije bilo hospitalizovanih pacijenata sa SARS-CoV-2. Da, u pravu ste, postojao je period, tačnije prve dve nedelje jula, kada je broj novoinficiranih i hospitalizovanih pacijenata davao nadu da se nazire kraj trećeg talasa, ali nauka, kao i Podaci koje dele međunarodne zdravstvene organizacije ukazuju na predstojeće brzo širenje i prevlast delta varijante SARS-CoV-2, tako da je bilo samo pitanje vremena kada će ova virusna varijanta doći do nas i sa kakvom žestinom će nas napasti.

 Javnost je posebno osetljiva kada čita dnevnu statistiku smrtnosti od covida, imate li objašnjenje zašto je broj umrlih od komplikacija od virusa tako visok?

 Dr Dimzova: Niko ne može da ostane imun i na broj novoobolelih i na broj umrlih. Prema onome što vidim tokom ovog četvrtog talasa COVID-19 u našoj zemlji, lično smatram da se većina pacijenata neodgovarajuće leče kod kuće sami ili od trećih i nekompetentnih lica. Prema kliničkoj slici, kao i laboratorijskim analizama pacijenata koji dolaze na hospitalizaciju na Kliniku tokom ovog talasa, stiče se utisak da su pacijenti bolesni duže nego što nam kažu pri prijemu u bolnicu. Smatram da je samopropisivanje antibiotika, ili opet ću reći, neodgovarajuće lečenje antibioticima, faktor koji komplikuje kliničku sliku.Treba imati na umu da je COVID-19 virusna bolest i kao takva ne može biti lečeni antibioticima! Takođe imam osećaj da je svaka druga osoba u Makedoniji postala stručnjak za lečenje COVID-19. Počevši od davanja/uzimanja ivermektina jer je komšiji pomogao ovaj lek (a komšija je imao minimalnu ili nikakvu kliničku sliku COVID-19 koja bi sama prošla) preko samoinicijativnog uzimanja Favipiravira (ili Favira) iako se ispostavilo da i ovaj lek ima mnogo manji efekat od očekivanog na tok bolesti, uzimanjem kortikosteroida kod kuće (iako postoji tačna indikacija kada ovaj lek treba davati pacijentima sa COVID-19) davanjem/uzimanjem Remdesivira čak i kod kuće (iako postoje tačne indikacije za ovaj lek i kada ga treba dati). Da ne govorim da svaki drugi ionako uzima Aspirin ili Andol, za svaki slučaj!? Pre samo nekoliko dana pozvao me je kolega na konsultaciju o svom pacijentu sa COVID-19 koji je samoinicijativno kod kuće tri dana uzimao visoke doze aspirina, zbog čega mu je broj trombocita pao na 16 (normalno je preko 150)! Da li treba da nastavim da uzimam vitamin D u visokim dozama? U klimi obilnoj prirodnom sunčevom svetlošću? Kod ljudi koji nemaju hipovitaminozu? Kao narod, nažalost, odavno smo uverili da se mora „nešto preduzeti da bi se bolest oslobodila“.

 Mnogi koji su došli na pregled na Infektivnu kliniku, ne samo zbog COVID-19, već i drugih virusnih bolesti, nezadovoljni su kada im se kaže da vitamin C i paracetamol treba da uzimaju samo kada imaju visoku temperaturu. Traže lekove. Jaka. Brzo. Antibiotici. Što jači to bolje. Trebalo ili nije trebalo. Da brže prebole svoju bolest. Nije uzalud rečeno da je u određenim slučajevima manje više! Neadekvatnim i neblagovremenim prijemom lekova, vezane su nam ruke kako dalje. Apelujem na vas da prepustite nama, lekarima, profesionalcima da lečimo (vas). Samo zato što neko nešto čita i nauči na GOOGLE-u ne čini ga stručnjakom za datu temu. S druge strane, naravno, postoje slučajevi u kojima postoji fudroient tok bolesti, pacijenti koji imaju tešku kliničku sliku COVID-19. Ovi pacijenti su teško i kritično bolesni i čine deset do četrnaest procenata svih osoba sa SARS-CoV-2 infekcijom u bilo kom trenutku. Kod ovih najtežih bolesnika nailazimo na brzo napredovanje bolesti; naime kod njih bolest napreduje tako brzo i dobija na zamahu, oštećenje pluća kao primarnog ciljnog mesta SARS-CoV-2 je toliko veliko da se potreba za kiseonikom povećava iz sata u sat, tako da ako im je na početku bio potreban kiseonik podršku od 3-5 litara na sat za postizanje normalne oksigenacije krvi, dešava se da im je za manje od 24 sata potrebna potpomognuta ventilacija. Kod nekih od ovih pacijenata, ni blagovremeno primenjena terapija u vidu antivirusne, kortikosteroidne i imunomodulatorne terapije, pored neophodne terapije kiseonikom, nažalost ne daje pozitivan efekat.

 Da li, po Vašem mišljenju, postoji opasnost od ponovnog preopterećenja bolničkih kapaciteta, posebno u jesenjem i zimskom periodu?

 Dr Dimzova: Jesenji i zimski period obično su praćeni dužim boravcima u zatvorenim prostorijama, smanjenom ventilacijom i konglomeracijom većeg broja ljudi u dužem vremenskom periodu, a u manjim prostorijama, što utiče na širenje infekcija koje se prenose vazduhom stoga se očekuje da se SARS-CoV-2 prenosi brže i lakše. Normalno je da povećan broj pacijenata, u kratkom vremenskom periodu, može dovesti do prenatrpanosti i preopterećenja bolničkih objekata. Treba imati na umu da su prenaseljenošću bolničkih objekata i prenamjenom bolnica u COVID centre, angažovanjem lekara drugih profesija za lečenje pacijenata sa COVID-19, istovremeno u nepovoljnom položaju ne-COVID pacijenti jer je u takvim slučajevima mnogo teže da ostvare svoja prava na zdravstvenu zaštitu. Zato apelujem da se vakcinaciji pristupi što je moguće šire, da se sve nevakcinisane osobe vakcinišu što pre, a da svi mi, i vakcinisani i nevakcinisani, pristupimo merama lične i kolektivne zaštite do trenutka kada se postigne kolektivni imunitet. Ako se svi svesno i savesno pridržavamo mera zaštite od COVID-19, ako se ostvari više od 70 odsto vakcinacije, moguće je da se život vrati u normalu. Da to nije nemoguće, svedoči Danska koja je već ukinula sve restriktivne mere, a Švedska je na putu tome zbog sveobuhvatne vakcinacije i postizanja kolektivnog imuniteta u ovim zemljama.

 Prema onome čemu smo do sada bili svedoci, covid je nekoliko puta mutirao i svaka nova varijanta je zaraznija. Svetski stručnjaci upozoravaju na nove sojeve, pa kao stručnjak za zarazne bolesti, možete li nam reći šta čovečanstvo može da očekuje u narednim mesecima?

 Dr Dimzova: Kao i svi drugi virusi, SARS-CoV-2 se vremenom razvija. Određene varijante virusa (uzrokovane mutacijama u genomu) su od posebnog značaja zbog njihovog brzog pojavljivanja u populaciji, njihovog brzog prenošenja ili zbog kliničkih implikacija povezanih sa virusom i opisane su u literaturi kao varijante od interesa. Do sada opisane varijante od interesa su Alpha (UK), Beta (južnoafrička), Gamma (japanska/brazilska), Delta (indijska) i Epsilon (kalifornijski soj). Do sada (odnosno, prema mojim saznanjima) u Makedoniji imamo infekcije pored divljeg, originalnog SARS-CoV-2, sa Alfa, Beta i Delta varijantama virusa. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), interesantna varijanta je kolumbijski soj koronavirusa, odnosno MU varijanta, za koju se zna da ima potencijal za imunološko izbegavanje, odnosno izbegava imuni odgovor organizma, prirodni i stečeni, ali je utešno što ima mnogo manji potencijal za prenos sa čoveka na čoveka u poređenju sa mnogo opasnijom delta varijantom. A šta možemo da očekujemo u narednim mesecima delom zavisi i od nas, odnosno od toga koji procenat naše populacije će biti vakcinisan i da li ćemo izabrati da se pridržavamo propisanih mera zaštite.

 Što se tiče vakcina, one su se pokazale kao najjače u borbi protiv kovida, ali u zemlji, kao i u svetu, ima pacijenata koji ni uz punu vakcinaciju, nažalost, nisu uspeli da se izbore sa bolešću. Koja vakcina je po vašem mišljenju najefikasnija u zaštiti od teškog oblika bolesti i, što je najvažnije, od fatalnog ishoda?

 Dr Dimzova: Vakcine za prevenciju infekcije SARS-CoV-2 smatraju se najperspektivnijim sredstvom za smanjenje pandemije. Preovlađujuća antigena meta za razvoj vakcina protiv SARS-CoV-2 je njen šiljasti protein, pri čemu antitela stvorena protiv njega sprečavaju vezivanje virusa za ćeliju domaćina i istovremeno neutrališu virus. Vakcine koje stimulišu dovoljno jak neutralizujući odgovor trebalo bi da obezbede zaštitu od COVID-19. S druge strane, mesto, odnosno način primene vakcine može da utiče na vrstu imunog odgovora. Prirodne respiratorne infekcije izazivaju i mukozni i sistemski imuni odgovor. Većina vakcina protiv COVID-19 daje se intramuskularno ili intradermalno i prvenstveno izazivaju sistemski imuni odgovor, sa mnogo manje robusnom zaštitom u sluzokoži gornjih disajnih puteva u poređenju sa prirodnim infekcijama. Nijedna od dostupnih vakcina nije proučavana jedna protiv druge, tako da se ne može sa sigurnošću govoriti o njihovoj komparativnoj efikasnosti. Opisane razlike u veličinama njihovog efekta mogu biti povezane sa faktorima koji nisu sami po sebi efikasnosti, kao što su razlike u populaciji i lokaciji studije, vreme trajanja studije u odnosu na pandemiju, dizajn studije, itd. S obzirom na to, takođe ne bih mogao da istaknem koja je od dostupnih vakcina najefikasnija. Nijedna vakcina za bilo koju zaraznu bolest nije 100% efikasna, pa je i u ovom slučaju moguća infekcija SARS-CoV-2, ali je taj rizik znatno manji. Takođe je vredno naglasiti da je većina zaraženih osoba asimptomatska. Određene studije pokazuju da postoji veća stopa prodornih infekcija (infekcija nakon potpune vakcinacije) kod Delta varijante, ali rizik od velikih infekcija ostaje nizak. Kao ilustraciju, naveo bih studiju sprovedenu u SAD, gde su od 30. aprila 2021. registrovane 10.262 probojne infekcije među 101 milion potpuno vakcinisanih osoba. Od onih koji su se, uprkos vakcinaciji, zarazili, samo 10 odsto je hospitalizovano, a 2 odsto njih je umrlo. Ono što treba naglasiti i zapamtiti jeste da ako se bolest razvije kod potpuno vakcinisanih osoba, to je da u najvećem broju slučajeva ove infekcije imaju manje simptoma, da su simptomi kraći i da imaju veću pojavu asimptomatske infekcije u odnosu na nevakcinisane osobe. Takođe želim da istaknem da pojedini epidemiolozi preporučuju da se u regionima gde postoji značajan prenos infekcije SARS-CoV-2 (preko 50 slučajeva na 100.000 ljudi u poslednjih 7 dana, ili ako ima preko 8% pozitivnih PCR testova) da vakcinisana lica nose maske u zatvorenim javnim prostorima s obzirom na postojanje potencijalne mogućnosti prenošenja Delta varijante SARS-CoV-2.

 Očekujete li da brzo dostignemo 80 odsto vakcinacije, kako bismo postigli kolektivni imunitet, koji je, po mišljenju epidemiologa, neophodan za okončanje epidemije?

 Dr Dimzova: Na ovo pitanje ne bih mogla da odgovorim, jer se više odnosi na epidemiologe i članove Nacionalne tehničke grupe za vakcinaciju protiv COVID-19, koji imaju apsolutni broj vakcinisanih u našoj zemlji. Mogu samo da izrazim nadu da će najveći broj stanovništva u Makedoniji i u najkraćem roku biti vakcinisan kako bi se postigao ne samo kolektivni imunitet, već i u slučaju bolesti kod vakcinisane osobe ili sa znatno lakša klinička slika i sa uspešnim ishodom lečenja. Apelujem i na kolege koje tvrde da je veća medijska eksponiranost da budu oprezni, odnosno da svoje izjave i stavove potkrepe proverenim činjenicama kako ne bi došlo do razilaženja u pristupu ovoj teškoj bolesti i stvaranja zabune. među stanovništvom. Slažem se, da, različita mišljenja su neizbežna, čak i dobrodošla da bi se vodila debata, iz koje bi proizašla korist, ali ta rasprava treba da bude naučna, ravna i zasnovana na činjenicama i naučnim principima, a ne na žutoj marki.

 izvor: faktor.mk ›››

◄•►

biografija: Dr. Marija Dimzova (Skoplje - Makedonija) je specijalista infektolog na Klinici za infektivne bolesti u Skoplju.

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Dr. Nebojša Kvarić

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

usvojiti preporuku SZO 

Kavarić: I djecu vakcinisati protiv kovida

 Maske, ako se pravilno koriste, ne mogu predstavljati problem

po zdravlje djece, kazao je Kavarić.

Direktor Instituta za javno zdravlje Igor Galić tvrdi da Crna Gora, po broju urađenih testova na koronavirus, prednjači ne samo u regionu, već i šire, testirajući četvorostruko više građana nego prošle godine. Ipak, epidemija eksponencijalno raste, priznao je Galić u Bojama jutra na TV Vijesti, ali nije želio da licitira hoće li i kada biti pooštrene mjere.

 "Ukoliko epidemija bude rasla, mi ćemo morati da primijenjujemo sve rigoroznije mjere, dakle, da sužavamo taj neki manevarski prostor samoj epidemiji. Mjere koje će biti predložene svakako su mjere koje su i ranije predlagane i one nisu nešto što smo mi izmislili, to koriste sve zemlje regiona i svijeta", kazao je on.

 S druge strane, na pitanje da li bi, zbog drastičnog rasta oboljelih i preminulih od koronavirusa, trebalo pooštriti mjere, bivši direktor podgoričkog Doma zdravlja Nebojša Kavarić odgovara:

 "Da Crna Gora nema vakcine za kovid, insistirao bih na zatvaranju, na lokdaunu. Kad imate tu vakcinu, znači pooštriti kampanju za vakcinaciju, uključiti sve, bez sujete, uključiti sve segmente društva."

 Galić je, govoreći o školama, kazao da će njihovo zatvaranje biti posljednja mjera, ali strogo preporučuje djeci da nose maske.

 "Zašto maska? Zato što želimo da nam djeca idu u školu. To će biti jedan od načina, obzirom da, ukoliko se u jednom odjeljenju pojavi pozitivno dijete na SARS-COV-2, odnosno oboli od koronavirusa, ukolike ne nose maske, moraće svo odjeljenje da ide u izolaciju."

 I Kavarić ističe da maske, ako se pravilno koriste, ne mogu predstavljati problem po zdravlje djece.

 "Ne može da dođe do disonantnih tonova "Nisam odgovoran ja", "Nije ova institucija, nisu ovi, nisu oni". Ne, time ćemo samo zbuniti roditelje. Moramo istrajati na primjeni epidemioloških mjera u školi. Ako nemamo dovoljnu kontrolu, dovoljan broj zaposlenih koji će to da rade, onda je besmisleno sve," kazao je Kavarić.

 Smatra i da bi trebalo usvojiti preporuku Svjetske zdravstvene organizacije da se i djeca vakcinišu protiv koronavirusa, poručujući da su vakcine bezbjedne po njihovo zdravlje.

 "Još uvijek nije u Crnoj Gori ta preporuka. Pozivam nadležne da što prije donesu i tu odluku i da se djeca vakcinišu. Posebno apelujem na školske vlasti i sve druge odgovorne da posebno obrate pažnju na djecu sa posebnim potrebama, i djecu sa invaliditetom".

 Kavarić je pozvao i ostale građane da se vakcinišu i poručio da su sve raspoložive vakcine u Crnoj Gori bezbjedne. 

 

izvor: www.vijesti.me ›››

 

◄•►

 

biografija: Dr. Nebojša Kvarić (Podgorica - Crna Gora) je koordinator u komisiji za zaštitu i unapređenje zdravlja Glavnog grada Podgorice. Pedijatrijska primarna zdravstvena zaštita. Usluge prilagođene mladima. Zdravstvena zaštita mladih. Promocija zdravih stilova života. HIV/AIDS kod dece i adolescenata. Prevencija ateroskleroze kod dece i adolescenata. Rana primarna prevencija kardiovaskularnih bolesti. Upravljanje javnim zdravstvenim ustanovama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

 

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Nela Vlašić

 

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

”Antivakser revolucija” miloševićevskoga tipa 

 Žute zvijezde, Gospa, poklič: U boj, u boj, za narod svoj… sav taj simbolički tandleraj, kao na kakvome političkome buvljaku, dovožen je autobusima i iskrcan u subotu na zagrebačkome Jelačić placu.

 Na buvljacima uz najmasovniju sirotinju (u ovome slučaju riječ je o intelektualnoj bijedi), uvijek se nađe i poneki tragač za neprepoznatim i ispod cijene ponuđenim antikvitetom, ali i gomila pripitih kavgadžija, žicaroša i ridikula, koji će za pivicu ili dvije, u čas stvoriti balkansko ozračje, atmosferu u kojoj u pravilu najteže stradaju oni najmanje krivi. Ovaj put novinari.

 Egzotike sa žutim hozentregerima koji danas zamjenjuju kape s istaknutim U, ljudi u crnom što ljube zlatovez oko crnih zastava, šahovnica, stranačkih simbola, časne sestre s plakatima Majke Božje, koje se prkosno i javno ograđuju od preporuka pape Franje… Samo u subotu u vašem gradu. Vašar, ne samo taština.

 Velim vam, Hrelić u centru metropole. Frustrirani, mrki i gnjevni ljudi. Dozlaboga neinventivni plakati o slobodi i dijeljenju naroda. Transparenti o cijepljenima i crvenim sotonistima, vrijeđanja, mržnja u potocima…

 Nedostajalo je samo da se neko od pametnjakovića dosjeti i zaurla umjesto onih neuspješnica o ”boju za narod” (?!) – inače omiljeni buvljak slogan: ”Friška roba iz kamenog doba!”. Trebalo je to učiniti barem u trenutku kad su pozornicu osvojili i zaposjeli marginalni politički manipulatori koji bi na izborima, oduzmemo li im familiju, rodbinu, prijatelje i svojtu dobili ravno nula bodova.

 Zato takvi, iako zločinca Slobodana Miloševića mrze iz dna duše i proklinju mu rod do devetog koljena, rado posežu (naravno bez spominjanja autorskih prava), za njegovom efikasnom metodom iz osamdesetih prošloga stoljeća. Sramotnim nakrcavanjem autobusa političkom robom iz provincije i popunjavanjem gradskih trgova njome pod parolom: Nu vid’ grade što nas ima necijepljenih…

 Za tjedan ili dva, ti isti ”borci za slobodan izbor”, koji bježe od igala dosljednije od pod likom majke Božje izliječenih heroinskih ovisnika, punit će mjesta na respiratorima obližnjih gradova. Šmrkati kisik po intenzivnim odjelima, jer eto njihova baršunasta, po svemu posebna, sluznica ne podnosi ni testove ni štapiće, a Bože moj, ne znaju ni disati pod kirurškim maskama, guše ih.

 Zato su bez potrebne ”brnjice”, kako oni vrlo inventivno nazivaju maske, ali i dozvole policije neophodne za prosvjed, onako krajnje ”spontano” okupirali prostor oko Trga bana Jelačića, na kojemu se nekom Božjom providnošću našla i pozornica, i megafoni, i svi oni političari s tih nekoliko smiješnih postotaka podrške birača koji pokušavaju štogod ušićariti na idejama iz kamenog doba i buntu ”pobornika prava da ne podliježu ama ni jednoj mjeri zaštite od pandemije”.

 No najstrašnije je nasilje iskazano prema novinarima. Vrijeđanja, šamaranja, udarci u glavu i rebra spadaju u taj arsenal ”kamenog doba”.

 U njega nas nepotrebno vraćaju ti politički bezidejni likovi, zalutali iz povijesnih udžbenika u prostor 21. stoljeća u kojemu im nikako nije komotno. Ne samo zbog sprečavanja širenja zaraznih bolesti cjepivima, već i zbog rodne ravnopravnosti, ženskih prava, prava homoseksualnih osoba na uređen zajednički život, prava manjina na jezik i pismo i zbog tko zna još čega drugoga što ih plaši.

 I onda udri (ovaj puta i doslovno), po novinarima, po staroj metodi ”ubijanja glasnika”. Sramotno da sramotnije ne može biti.

 Kao uostalom i šutnja političkih aktera koji su se tamo ”slučajno i spontano” našli kao podrška građanima. Izostanak osude rabijatnoga ponašanja prema ljudima koje je redakcija poslala da izvijeste s njihova ”ilegalnoga skupa”!

 Ma recite malo, tko bi normalan da posao nije u pitanju, subotnje popodne želio provesti stiješnjen u gomili ljudi bez maski, koja urla i pljuje, usred pandemije. Pandemije koja je samo u ovoj našoj zemljici odnijela života koliko je ukupan broj stanovnika Opatije s okolicom…

 Da, preko deset tisuća, a bit će ih nažalost i još – lako moguće i među pripadnicima ove subotnje, autobusne ”antivakser revolucije” miloševićevskoga tipa.

 Znam ne vole kada ih se naziva antivakserima. Ni antimaskerima. Ni protivnicima testiranja, jer oni to kažu nisu. Zašto onda, kad ih te etikete smetaju ništa od ponuđenoga ne žele činiti.

 Nisu valjda, kako to svojevremeno reče nosilac žutih hozentregera, ”pobornici prava dobivanja virusa?” u subotu pokazavši zavidan borbeni entuzijazam i urlajući na sav glas stvorili ozbiljne pretpostavke da se to kroz koji dan ili tjedan i ostvari…

 Pretrpani COVID odjeli vas čekaju,

možda kisik i ventiliranje pomognu da da se misli razbistre.

Dotad samo hrabro, u boj, u boj, po virus svoj!

Friška politička roba iz kamenog doba.

 

izvor: autograf.hr ›››

 

◄•►

biografija: Nela Vlašić (Mjesto - Hrvatska) je novinar i kolumnista portala Autograf.hr

◄•►

 

 

pandemija promo tekst

 

 

Nela Vlašić

 

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

Retrogradna amnezija 

Virus ove čudnovate boljke, koja u nas poprima epidemijske razmjere, ne šire komarci, već političari. Krvopije su, ako mene pitate, i jedni i drugi

 Psihologija poznaje termin posttraumatske amnezije. Riječ je o dijagnozi. Pacijent nakon udarca, traume, šoka prolazi kroz teško, konfuzno stanje, kroz u mnogočemu zbrkano razdoblje u kojemu, mada pri svijesti, biva potpuno dezorijentiran, narodski rečeno, teško lovi konce prošlih i sadašnjih događanja u svojoj okolini. Kada se pacijent nakon traume nije u stanju dosjetiti ljudi i događaja koji su tom šoku prethodili, dobiva dijagnozu - retrogradne amnezije.

 Elem, od retrogradne amnezije, od nemogućnosti dosjećanja događaja i ljudi iz novije povijesti, ne samo onih od prije tridesetak ili četrdesetak godina već i onih od prije godinu dana ili šest mjeseci, boluje, bojim se, jedan dobar dio hrvatskih građana. Virus ove čudnovate boljke što u nas poprima epidemijske razmjere ne šire komarci, već političari. Krvopije su, ako se mene pita, i jedni i drugi, s tim da se ovih potonjih ni zaprašivanjem ne može riješiti, pa se bolest što za posljedicu ima amneziju nemilice širi Hrvatskom.

 Ruku na srce, bilo je u ovih zadnjih četvrt stoljeća stidljivih pokušaja suzbijanja širenja blagom terapijom povlađivanja prenositeljima iskrivljenih istina za ona događanja kod kojih je dvojako tumačenje odista moguće te pokušajima borbe činjenicama kod zbivanja koja se nikako nisu mogla razumjeti na način na koji ih vide traumom okrznuti pojedinci. Ta razdoblja od dva puta po četiri godine blage, neinvazivne terapije nisu, nažalost, urodila plodom. Dapače, virus kao da je ojačao.

 Oboljelih je sve više i više, pa ne čudi da je epidemija dosegla vrhunac na izborima krajem 2015. godine, a prenositelji zauzeli pozicije i dužnosti s kojih potpuno legalno svoja i traumom načeta sjećanja i dosjećanja svojih bližnjih mogu nametati kao oficijelna. To i čine. Onako zdušno. Prijete popisom izdajnika, etiketama komunjara, lustracijom svima koje virus nije zahvatio ni zdrav razum napustio.

 Mnogo je i simulanata. Znaju istinu, ali mira radi pristaju na zaborav i krivo tumačenje onih velikih povijesnih događaja.

 Glume da ne znaju, primjerice, da se velik broj Hrvata borio na partizanskoj, pobjedničkoj strani u Drugom svjetskom ratu i prešutno pristaju na nebulozu da povijest suvremene Hrvatske nije sazdana na ZAVNOH-u i antifašizmu, već isključivo na uspjehu u Domovinskome ratu ne bi li udovoljili dijelu, u pravilu anonimnog, društva s ”Pilara” koje je nova vlast instalira s isključivom svrhom ispiranja predčeonog i sljepoočnog dijela mozga zaduženog za memoriju, ali i osjećaj mira, bezbrižnosti i sigurnosti.

 Dio građana ima ispran mozak. Dijelu ljudi je taj osjećaj umjetno izazvane nesigurnosti nepodnošljiv, pa se, obamrli od straha, odlučuju na šutnju, a simulanti k’o simulanti u svojim malim, nevažnim obiteljskim povijestima uvijek pronađu neku tetku, dida, nonića, djeda koji je, gle čuda, bio baš na strani one ideologije koja je “must have u izbornoj sezoni 2015 - 2019”.

 Pa ipak, najiritantniji su mi oni likovi koji umjetno stvaraju ravnotežu između onoga što se izjednačiti ne može. U svom konformizmu, hineći nekakvu lažnu pravednost, proglašavaju dvije suprotstavljene koalicije, onu na vlasti i onu u oporbi, jednakima. One to odista nisu.

 Ne može nečiji neprimjeren izraz na predizbornom stranačkome skupu, ma kako žestok i grub bio, biti stavljen u ravan s izjavama dijela ministara i saborskih zastupnika koji svojim rigidnim, ekstremističkim stavovima i provincijalnom isključivošću sramote zemlju i njezine građane. Hrvatska je već jednom, u onoj zaboravljenoj i krivo tumačenoj povijesti, platila visoku cijenu za priklanjanje neljudskoj i nehumanoj ideologiji.

 Danas je onima koji sami sebe nazivaju domoljubima, a u stvarnosti su revizionisti, rigidni nacionalisti kojima su domoljublje, demokracija i građanske slobode zadnja rupa na svirali, jedini cilj da općeprihvaćen bude samo i jedino njihov pogled, ma kako bio stran civiliziranom svijetu.

 Dvojbeno poštenje i kompetentnost i dijela dužnosnika u Vladi, etiketiranje drugačijemislećih u funkciji je straha i discipliniranja neposlušnih. Takvi, s greškom, uvijek su bili i bit će najspremniji izvršiti svaki, pa i najodiozniji zadatak.

 Od Milanovićeve “šake jada”, premda sam nesklona svakoj grubosti u javnom govoru, strašnije mi je Karamarkovo zgražanje i snebivanje nad, kako on veli, “prostačkim istupom notornog gubitnika”.

 Politika koja relativizira proustaško divljanje ulicama glavnoga grada, mladošću autora brani tekstove što relativiziraju zločinački karakter NDH i negiraju antifašističke temelje suvremene Hrvatske, vlast koja svojim novinarima i umjetnicima spori ustavom garantiranu slobodu djelovanja, koja smjenama i gubitkom posla prijeti onima koji joj se javno usprotive ne zaslužuje birane izraze za svoje djelovanje. Ne, te dvije politike i njihovi čelnici nisu i ne mogu nikada biti blizanci, dvije strane jedne te iste medalje, čak ni onda kad koriste jednako grube izraze u javnoj komunikaciji.

 Onima koji ne simuliraju, koji nisu oportunisti, a konce ni s Crnojom, ni Hasanbegovićem, ni s Brkićem, ni s najavom Lozančićeve smjene polovili nisu - mogu samo reći da im je virus što se devedesetih proširio Hrvatskom nanio, nažalost, trajne posljedice. Mala je šansa da se ikad oporave od retrogradne amnezije.

 izvor: vijesti.me ›››

 

◄•►

 

biografija: Nela Vlašić (Mjesto - Hrvatska) je novinar i kolumnista portala Autograf.hr

 

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Nenad Kulačin

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

Tačka na bruku od Kriznog štaba 

Ono čega građani Srbije moraju ponovo da budu svjesni jeste da su po ko zna koji put prepušteni sami sebi na milost i nemilost virusu.

 Ponižavajući struku, vlast pokušava da uvjeri one koje je ohrabrivala da se ne vakcinišu, možda ipak to učine, piše autor (EPA)

Skoro mesec dana je prošlo između dve besmislene sednice Kriznog štaba koji navodno rukovodi borbom protiv epidemije COVID-19 u Srbiji. Rezultat poslednjeg zasedanja je isti kao i sa prethodnog – ništa. U međuvremenu, za tih 24 dana, Srbija je izbila na prvo mesto na svetu po broju novoobolelih na milion stanovnika. I ljubomorno ga čuva.

 Ako u ovim trenucima imamo pravo na sprdnju, ona najveća je premijerka Ana Brnabić. Toliko se osilila u svom udvoravanju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, da je naciju dovela do ivice suza od smeha kada je rekla da preuzima odgovornost na sebe i da ne veruje u mere. To je ona ista premijerka koja ništa sporno nije videla u situaciji kada su građani Srbije, u trenutku kada su se suočavali sa 148 zaraženih, dobijali uznemirujuće poruke na mobilne telefona – Zar želite italijanski scenario? Danas, kada se dnevni broj kreće između šest i osam hiljada, premijerka, udobno smeštena u vili na Dedinju koju je nekada koristila Jovanka Broz, poručuje da nema tih mera koje nas mogu zaštititi od korone. Ponavlja ko papagaj – vakcine, vakcine, vakcine.

 Premijerka Srbije, ograničenih sposobnosti, ne može nikako da shvati da je upravo ona jedna od glavnih krivaca za situaciju u kojoj se građani Srbije nalaze. Gaženjem struke, ignorisanjem zahteva za neke relativno razumne mere, glumljenjem autoriteta kojeg nema, ne može da utiče na to da se proces vakcinacije popravi. Srbija je i dalje među poslednjim državama u Evropi po broju vakcinisanih. Njoj i celom državnom aparatu je važnije bilo da hvale predsednika kako je uspeo da nabavi vakcine, umesto da su organizovali akciju i kampanju za vakcinaciju. Poput papagaja su horski ponavljali hvalospeve Vučiću i ništa više. Istovremeno su gajili antivaksere. Da, antivakseri su u Srbiji čedo Aleksandra Vučića. Imali su neograničeni pristup medijima koji su pod Vučićevom kontrolom i koristili priliku što je vlast okretala glavu. A, vlast je činila ono što radi već desetu godinu – pravili se ludi.

 Najveći broj antivaksera podržava Vučića

Dovodili su one koji su pričali da su vakcine zlo, da nam ubacuju čipove, da su eventualno dobre samo kineska i ruska. Pri tom, kineska vakcina koju je Srbija najviše pokupovala je i najskuplja vakcina na svetu koja se pokazala poprilično neefikasna. Govorili su o tome kako se od vakcina umire, da posle primljene doze Pfizera možete da držite metalnu kašiku na mestu uboda i mnogo toga još. Najapsurdnija situacija je da je najveći broj antivaksera upravo među onima koji podržavaju Vučićevu vlast i večitim branicima srpstva od svih mogućih ataka. Ti antivakseri su, u međuvremenu, postali neko koga se vlast, odnosno, Vučić pomalo i boji. Taj strah je razlog zbog čega Srbija nije uvela COVID pasoše, a ni obaveznu vakcinaciju za pojedine profesije. Koliko god takve odluke bile u konfliktu sa Ustavom i zakonima, Vučić ne mari za tako nešto. On svakodnevno prekrši najviši državni akt, a o zakonima da i ne govorimo. On se plaši izlaska naroda na ulice, jer je jedna iskra dovoljna da dovede do nečega što on ne bi voleo da vidi.

 Sa druge strane imamo stručni deo Kriznog štaba koji snishodljivo trpi uvrede i ponižavanja političara. Kada je već reč o tom stručnom delu, valja naglasiti da je vlast veoma lukavo postupila prema njima. Medijski ih je uzdigla, podelila im ordenje, unapredila, a onda kao vrhunac korupcije, pojedine članove Kriznog štaba i njihove najbliže potkupila sa mnogobrojnim unosnim poslovima za i u ime države. Pokrili su se ušima, ćute i trpe iživljavanje nekolicine hipernekvalifikovih političara.

 Predrag Kon ne može da se načudi što su odbijeni predlozi struke da svi objekti koji nisu neophodni za funkcionisanje života budu zatvoreni od 17 sati i da se uvedi COVID propusnice. I dok njemu nije jasno zašto je premijerka odbila predloge njega i njegovih kolega, ogromnom delu Srbije nije jasno šta Kon i ostatak ekipe i dalje traže u tom Kriznom štabu. Zašto ne podnesu ostavke? A, upravo se Kon drži te funkcije kao pijan plota. Kao da mu život zavisi od te pozicije, a ne čast, ponos i dostojanstvo. Ali znate kako, ko sa đavolom tikve sadi, ne može tek tako da izađe iz tog kola.

 Prešutno ponašanje Vučića 

Zanimljivo je više nego prećutno ponašanje predsednika Vučića po ovom pitanju. Potpuno se izvukao iz ove situacije. Doduše, njemu je i lako, jer je on verovatno jedini žitelj na ovoj planeti koji je u istom danu oboleo od gripa i izlečio se. Kada bi vakseri bili veća pretnja od antivaksera, uveo bi taj vanredno stanje preko noći, izveo vojsku i policiju na ulice i naredio obaveznu vakcinaciju. Ovako, sedi i čita istraživanja koja svakodnevno naručuje na račun građana Srbije i kreira dnevnu politiku na bazi zaključaka iz tih anketa. Jednostvano, može mu se.

 Zna on da i među strukom u tom Kriznom štabu ima više ljudi koji su spremni da podanički služe njegovoj volji nego da se drže Hipokratove zakletve. To što se svakog dana pun autobus surva niz provaliju, pedesetak ljudi dnevno umre u Srbiji od korone, boli ga uvo i isto ga uznemirava koliko i to što građani Srbije sada treba da kleknu prilikom ulaska na Kosovo i da prelepe simbole države Srbije na tablicama svojih vozila nekakvom nalepnicom. Važno je da opstane na vlasti, makar se niz provaliju survala čitava kompozicija vozova.

 Poslednjom sednicom Kriznog štaba stavljena je tačka na jednu od velikih bruka u Srbiji. Ponižavajući struku, vlast pokušava da ubedi one koje je ohrabrivala da se ne vakcinišu, možda ipak to učine. Od ta posla, što bi sam Vučić rekao, nema ništa. Ono čega građani Srbije moraju ponovo da budu svesni jeste da su po ko zna koji put prepušteni sami sebi na milost i nemilost virusu.

 

izvor: www.balkans.aljazeera.net ›››

 

 

◄•►

 

biografija: Nenad Kulačin. (Šabac - Srbija) U četrdeset i kusur godina odlučio je da stane pred kamere i započinje seriju intervjua u okviru emisije „Vesti plus“. Umoran od televizije, ali i zbog insistiranja novog glodura TV Šabac da ne rade zajedno, prelazi u „Glas Podrinja“ gde i dalje prima honorar. Zajedno sa našim piscem Markom Vidojković postaje autor i voditelj prvog srpskog političkog isterne – Dobar, loš, zao. Sanja trenutak kada će moći novinarstvom da se bavi u Beogradu na način koji to radi u Šapcu.

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

Nikola Dragomirović

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

Antivakseri

 Svakodnevne rituale svi imamo. Svako ih gaji, neguje i redovno zaliva žrtvujući vreme. Oni često ulepšavaju te sitne radnje koje uzimamo zdravo za gotovo. Recimo, ja uživam u tome da svakog radnog dana, kada se prihvatim šolje sa vrućom kafom, slobodnu šaku uposlim vrteći palcem po Fejsbuku na mobilnom. Bezbrižno skrolujem po ekranu, lajkujem brojne postove svojih Fejsbuk poznanika, prijatelja i saradnika; razgledam skice i crteže strip-autora, prokomentarišem pokoju – i tragam. Ne treba mi mnogo vremena da naletim na neki post ili skrinšot sa stranica posvećenih narastajućem antivakserskom lobiju, i tu počinje zabava.

 Antivakseri su – ukoliko je neko proveo prethodne godine u blaženom neznanju – relativan novitet na internetu, a pre svega na društvenim mrežama. Grupacija paranoika, najčešće okupljena oko nekog fiktivnog ili stvarnog gurua, koja veruje da su vakcine uzročnici autizma, raka, homoseksualnosti i šta znam čega sve. Spamuju virtuelni prostor društvenih mreža često nebuloznim recepturama i tvrdnjama, i čvrsto sam uveren da to rade zarad zabave pojedinaca poput mene, grešna mi duša. Ne ulazeći u porive tih grupacija ili pojedinaca, ti biseri narodnih mudrosti (koje zagušuju retke tvrdnje koje možda i nose zrnce istine) nepresušan su izvor tekstova koji, koseći se sa naukom, logikom i zdravim razumom, predstavljaju pravi odnos satire i pajtonovske gluposti, preko potrebnih organizmu u stadijumu buđenja kome je svaki oblik komunikacije stran sve dok se ne ugleda dno šolje sa kafom.

 Inspiracije im ne manjka, pa tako nailazimo na tvrdnje da se svako pošteno čeljade može izlečiti od svakolikih bolesti istrajnim klistirom od kafe (ima i dijagram ugla unosa tečnosti). U obzir, naravno, dolazi samo organska kafa. Isto tako, urinoterapija daje čudesne rezultate i diže iz mrtvih. Brižni članovi porodice tako sipaju urin u obroke svojih članova, ni krivih ni dužnih a najčešće i zdravih. Svoj ili tuđ urin, autor teksta ističe da nije bitno, mada mislim da konzumentu i nije tako svejedno. Zaperi (neke mašine za elektrošokove, valjda) i flaširane kiseline koje se aktiviraju limunom su redovna receptura.

 Tu priča tek počinje. Naime, ova grupacija čvrsto veruje kako svetom vlada misteriozna grupacija reptila odenutih u ljudsko ruho, kako su im mačke glasnici i kako im je želja da vakcinama istrebe čovečanstvo. E, da, Bil Gejts je veštom montažom videa na Jutjubu stavljen na čelo ove konspiratorne grupe ni kriv ni dužan. Dobro, nije baš toliko vešta montaža, ali ni ja nisam baš toliko budan. Potom, avioni nam sipaju otrove i teške metale kemtrejlsima (zašto?), koji se manifestuju u vidu tragova nakon prolaska letelice. Valjda su oni tragovi aviona koje smo kao deca gledali ležeći na travi bili samo plod mašte. Masa ne postoji već su sve vibracije, tako da ne treba da se bojite natrčavanja na voz; moguće je zatrudneti bez polnog odnosa gledajući u sunce i usklađujući vibracije tela sa njim (bosonogi, naravno).

 Svedočanstva "iz prve ruke" i bacanje anateme, kletvi i obećanja o osveti slede nakon svakog teksta, i predstavljaju malu riznicu zabave.

 Međutim, često na sopstveno zaprepašćenje, otkrivam da tu nije kraj. Ovde se lako nadovezuju grupe koje tvrde da je Zemlja ravna ploča, dok se Đordano Bruno i Nikola Kopernik okreću u grobu. Da, Zemlja je ravna, niste čuli? Nije, ne brinite se, ali ima onih koji u to veruju, kao da se mračni srednji vek nije završio. Dokaze za to vide u svemu. Od toga da ljudi u Australiji ne padaju sa planete, do toga da plamen ide nagore na južnoj hemisferi kao i kod nas. Avioni lete, a da se Zemlja okreće stajali bi u mestu, vele oni; oko sveta (koji je ravna ploča, jelte) nalazi se zid, a sve slike planete su zapravo fotomontaža. Zašto? Ne znam, ali grohotom se smejem, što je prvi znak da se proces buđenja privodi kraju.

 Logo UN-a je dokaz, znaju ti iluminati istinu, ali ulažu ogroman novac da nas obmanjuju, valjda da bi se sprdali sa nama u mračnim kuloarima dok vrcaju reptilskim jezicima.

 Odmahujem glavom i perem šolju od kafe. Možda sam preterani cinik ili, što bi Embrouz Birs rekao, "hulja koja zbog nesavršenog vida vidi stvari onakve kakve jesu, a ne kakve bi trebalo da budu". Možda mi pak treba malo više mašte da bih poverovao u slične stvari. Ali znam samo jedno: sutra, uz kafu, družiću se opet sa antivakserima, kemtrejlersima i fleter... fletear... ma, kako god da se zovu ovi sa ravne Zemlje.

 izvor: vreme.com ›››

 

◄•►

 

biografija: Nikola Dragomirović (Mjesto - Srbija) je novinar i kolumnista portala Vreme.

 

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Nina Gavrilović

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

Vakcinisanje 

Danas sam primila "Sinofarm" vakcinu Univerziteta u Pekingu. Koriste neke fensi tanke igle tako da po prvi put u životu nije ni bolelo niti imam ožiljak. Ljudi preljubazni. Od nuspojava sam samo bila gladna ko vuk, nema ni glavobolje ni temperature ni otoka. Osećam se odlično i srećno što uopšte imam šansu da primim vakcinu koja će mi dati zaštitu od oko 80 odsto na zarazu od kovida i čak 100 odsto od ozbiljne kliničke slike. Pitanja od jutros: 

1. Zašto kineska vakcina?

 Rekla sam da bih primila bilo koju dostupnu, a jes mi laknulo što ova koristi tradicionlni pristup neaktivnog virusa koji su koristile sve koje smo do sada u životu primili. Kineski nisam progovorila, možda posle druge doze. 

2. Da li to znači da ćeš baciti masku?

 Ne znači. To što ću ja imati imunitet ne znači da ne mogu da prenesem virus nekome ko ga nema. Šanse su male ali postoje. Nosiću masku, šta mi teško, nisam sebični kreten. 

3. Koju vakcinu ja treba da primim?

 Nemam pojma, ako vam treba savet o mrežama, tekstovima i odabiru kraft piva tu sam, ali za ostalo se konsultujte sa lekarom i farmaceutom. Moj stav je da je svaka vakcina bolja od dvostrane upale pluća i krvnih ugrušaka, ali to je moj stav i ako imate posebne bojazni ili oboljenja kao i pre svakog leka pitajte lekara. 

4. "Šta ja nevakcinisan smetam vama vakcinisanima?"

 Meni lično počevši od druge doze ne smetaš. Ali možeš da ubiješ nekoga koga voliš, nekoga ko je trudan, nekoga ko prima imunosupresante, nekoga ko ima rak, pa i sebe. 

5. Šta ako vakcina izazove neke promene, zar te ne plaše teorije zavere?

 Bavim se društvenim mrežama, da stvarno postoji teorija zavere ne biste mogli da je šerujete nigde, a posebno ne na Fejsbuku i Jutjubu. Tajni plan "duboke države" bi bio tajan, ne bi bio dostupan Slavici iz Bajmoka. 

6. Šta sad?

 Sad čekam da i moji najbliži prime vakcinu, pa da se udam ko čovek, odem na more i što neko reče "počnem ponovo da brinem o normalnim stvarima". 

Srećna nauka svima koji slave.

 izvor: nina gavrilović ›››

◄•►

 

biografija: Nina Gavrilović (Beograd - Srbija) je novinar digitalac. Putujem i pričam neke drugačije priče.

 

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Dr. Radmilo Janković

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

UPOZORENJE DR RADMILA JANKOVIĆA:

Zaključati sve na dve-tri nedelje! Dosta ljudi umire posle prve doze vakcine jer ne poštuju mere!

  Apsolutno jedan jedini način da se prekine začarani krug i smanji rast broja novozaraženih je strogi "lokdaun". Mora se sve zaključati na dve-tri nedelje, uz nastavak vakcinacije istim tempom, inače sve što smo do sada uradili pada u vodu. Dosta ljudi nam je u intenzivnoj nezi, na respiratorima i dosta ih umire posle prve doze vakcine jer uopšte ne poštuju mere. A neće da čuju da se imunitet ne stvara čim prime vakcinu, već mnogo kasnije - kaže u intervjuu za Kurir prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora Univerzitetskog kliničkog centra Niš i direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju UKC Niš.

 A gde je tu ekonomija?

 - Ne postoji bilo kakvo ekonomsko opravdanje, a naročito to da uslužne delatnosti mogu doprineti održavanju nekog ekonomskog nivoa za svakodnevno gubljenje ljudskih života. Moramo da imamo mere koje će ići ka tome da nemamo nijednog preminulog. Ne možemo se nikako zadovoljiti time da imamo balans života i epidemije u kome znamo da će svakodnevno ljudi umirati. To je neprihvatljivo sa svakog aspekta, a pre svega etičkog, i naročito iz ugla nekog ko gleda smrt svakog dana i ko ju je i doživeo u svom najužem okruženju. Čitava Evropa je pod mnogo težim epidemiološim merama. Moramo biti strogo u "lokdaunu", da na najmanji mogući nivo smanjimo kontakte. Bolnice, anesteziolozi, pulmolozi, intenzivna nega, respiratori neće spasti ljudske živote. Jedino što će spasti zdravlje nacije i živote su vakcinacija i što rigoroznije mere uz striktne kontrole. I potpuno mi je neprihvatljivo ponašanje i ispred Patrijaršije i na Dunavskom keju, i konzervativaca i evropejaca. Ne može jedno nepoštovanje mera da bude opravdanje za nepoštovanje s druge strane.

 Jesmo li već u četvrtom talasu?

 - Ne verujem da je ovo četvrti talas, već da je nedovršena priča trećeg talasa koja se komplikuje možda prevelikim očekivanjima od vakcinacije i shodno tome popuštanjem discipline. A druga, potencijalno jako opasna stvar je pojava novih, mutiranih sojeva virusa u našem okruženju. Velika frekvenca tih sojeva je u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, a očekivano je da će biti i kod nas. Vakcinacija mora biti što je moguće brža kako bismo stekli što veći imunitet i ne bismo bili plodno tle za razne sojeve, koji sve još više komplikuju.

 Koliko imate slučajeva zaražavanja posle prve doze?

 - Nemam tačnu statistiku, ali imamo dosta pacijenata koji su na intenzivnoj nezi, dosta njih na respiratorima, a i dosta onih koji su preminuli poslednjih dana a da su primili prvu dozu neke vakcine. Uglavnom je to slučaj sa "Sinofarmovom" vakcinom jer je nje najviše i davano. Kliničke studije pokazuju da se imunitet dovoljan za sprečavanje hospitalizacije i ozbiljnog obolevanja stvara tek nekoliko nedelja nakon druge doze. Malo je manje zaražavanje posle prve doze ruske vakcine, koja je uistinu skoro počela i da se daje kod nas, kao i "Fajzerove", kojom je vrlo malo ljudi vakcinisano. Ne želim da kažem da je to do kvaliteta vakcina, svakoj je potrebno različito vreme da se razvije imunitet, već je problem u tome da je potpuno popustila kontrola poštovanja protivepidemijskih mera.

 Sad je i mnogo više zaražene dece.

- Sad je problematično, a što je potpuno novo, da imamo veliki broj zaražene dece, prvenstveno srednjoškolaca. I to njihovo zaražavanje dolazi, pre svega, od njihovih intenzivnih kontakata i druženja tokom popodneva i večeri, a manje iz škola. I onda zaražavaju roditelje i čitavu porodicu, što znači i bake, deke, bliže rođake. Imali smo zaražene cele porodice, pa i da iz jedne porodice umre i više članova. To su strašne drame, članovi porodice optužuju jedni druge za donošenje zaraze u kuću, uz kajanje.

 

To ne sme da bude . Više od pola zdravstvenih radnika nije vakcinisano

 Ističete i da mnogi lekari neće da se vakcinišu.

 - Tužna istina je da u zdravstvenim ustanovama imamo manje od 50 odsto vakcinisanih zdravstvenih radnika, kao i skandalozna činjenica da su nam pojedini tzv. stručni autoriteti, neretko na rukovodećim pozicijama, pobornici antivakcinalnog pokreta.

 Ali i oni, kao i svi ostali, imaju mogućnost izbora.

 - Da se ja pitam, to bi bilo najstrože zabranjeno. U bolnicama leže i ljudi koji se iz nekog medicinskog razloga ne mogu vakcinisati. I onda ne možete raditi nevakcinisani, s velikim potencijalom da zarazite pacijente. Zdravstveni radnici ne mogu imati izbora da li žele ili ne da se vakcinišu ukoliko rade u zdravstvenim ustanovama. Ako više ne žele da rade u zdravstvenim ustanovama, onda to može biti stvar njihovog ličnog izbora. Ali javno zdravlje ne može biti stvar ličnog izbora. Pa ne može hirurg operisati bez zaštitnih rukavica zato što mu od njih izlazi ekcem po rukama. Najskarednije i najopasnije je da imate zdravstvene radnike koji daju primer drugim kolegama, kao, recimo, direktori koji se nisu vakcinisali. Oni ne bi smeli da budu na takvim mestima.

 Kakvo je stanje u bolnicama na jugu Srbije?

 - Na jugu Srbije je dramatična situacija. Samo u Nišu je za dan više od 200 zaraženih, što je iznenađujuće, imajuči u vidu i to da imamo ubedljivo najveći broj vakcinisanih na 100.000 stanovnika. Već oko 70.000 ljudi je primilo vakcinu. U bolnici u Vranju je više od 100 pacijenata, pa tu i u Surdulici gotovo da nema slobodnog mesta. Pacijenti se prelivaju prema UKC Niš i ponovo ih imamo skoro 200. Takođe, kovid bolnica u Kruševcu već ima oko 110 hospitalizovanih. Zdravstveno osoblje je pod velikim pritiskom, iscrpljeno. I kao društvo i kao država moramo da učinimo ozbiljniji i zahtevniji korak kako bismo ovo stavili pod kontrolu.

 Imamo i šoping ture iz S. Makedonije u Vranje, a pričalo se i o istovremenom ilegalnom vakcinisanju.

 - Dosta kolega i prijatelja iz Kumanova i Skoplja zvalo me je da me "zamoli" da im nekako pomognem da se vakcinišu u Srbiji jer su čuli da je to moguće. Svi oni su se vakcinisali zahvaljujući donaciji Srbije u vakcinama koja je otišla u Severnu Makedoniju. Sad, da li ima ili je bilo ilegalnog vakcinisanja, ne znam, ali je pritisak do pre dve-tri nedelje bio veliki, jer mi imamo ekspanziju vakcinacije.

 Korona žurke. Kažnjavati još jače

 I pored upozorenja, sve više je korona žurki...

  - Korona žurke su skandalozne, a ponavljaju se samo zato što ljudi ne dobijaju jasnu poruku da je to nedozvoljeno. Kazne, očigledno, nisu adekvatne. Kaznio bih organizatore, osim novčano, i zatvaranjem lokala na duže vreme. Ukoliko neko organizuje žurku i plati simboličnu kaznu bez bilo kakvih posledica po dalje poslovanje, to će ponovo učiniti. I ukoliko učesnik žurke nema nikakve ili nema adekvatne sankcije, a zbog takvog njegovog ponašanja neko sutra može i umreti, naravno da će to ponoviti. Pogledajte samo kakve su kazne za nepoštovanje mera u Turskoj. Tamo, naravno, ovakvih pojava nema.

 Šta jesmo, a šta nismo naučili za ovih godinu dana korone u Srbiji?

 Nismo naučili da se poštujemo kao ljudi. Kao društvo nismo naučili da u najtežoj situaciji, a to nam se često dešavalo kroz istoriju, imamo nacionalne empatije, kada ljudima treba da budemo prijatelji. 

 U čemu smo bili dobri?

 - Imali smo prilično žilav zdravstveni sistem, koji je izdržao pritisak kakav ne bi mnoge druge zemlje. Na to sam ponosan, a naročito na jedne te iste ljude koji godinu dana rade u kovid bolnicama, ne posustaju, ne odustaju spasavajući ljudske živote, a mnogi su bili jednom ili dva puta zaraženi. I sve to i pored toga što im za mnoge stvari nije pravo, što ponekad vide kolege koje su prilično ležerno prošle kroz ovu godinu, uz odmore i egzotična putovanja. Na vodećim položajima ostali su oni koji nisu imali nikakve sankcije za svoje ponašanje iako su u mnogim aspektima ukaljali obraz lekarske profesije, a neki su čak i napredovali. 

Nepotizam

 Estradno shvatanje lekarskog poziva

 Zašto imamo manjak vakcinisanih zdravstvenih radnika?

 - To što nam toliki zdravstveni radnici nisu vakcinisani, a tzv. stručni autoriteti su antivakcinaši direktna je posledica višedecenijskog ogoljenog nepotizma koji je potpuno nezavisan od društvenog miljea i političkog pokroviteljstva. Opstaje kao rak-rana društva decenijama, najpre i najstrašnije na fakultetima, a nastavlja se i kasnije. Ulizništvo, snishodljivost i pokornost kao glavne ulaznice za uspeh decenijama odbijaju generacije mladih, uspešnih i čestitih ljudi. Čini se da je jednosmerni put odlaska tih ljudi iz Srbije sada zaustavljen, ali bojim se da je to možda trenutno. Mnogo mladih lekara sačuvalo je obraz lekarske profesije tokom pandemije i država je to cenila. Bojim se da, da nije bilo toga, ovde šansu - pored mediokriteta, lažnih autoriteta smeštenih udobno u miljeu estradnog shvatanja lekarskog poziva - nikada ne bi dobili. Ovo je vreme rodilo prave heroje lekarskog poziva i na svu sreću društvo je to prepoznalo. Čast mi je što sam ih spletom okolnosti vodio i što su mi verovali.

izvor: www.kurir.rs ›››

◄•►

biografija: Radmilo J. Janković, (Niš - Srbija) anesteziolog, doktor medicinskih nauka, profesor Medicinskog fakulteta u Nišu.

Šef je Katedre za urgentnu medicinu, rukovodilac nastave anesteziologije i reanimatologije i član nastavno-naučnog veća Medicinskog fakulteta u Nišu.

Sekretar je Evropskog udruženja anesteziologa (ESA), Evropskog udruženja Intenzivista (ESICM), Evropskog udruženja za regionalnu anesteziju I terapiju bola (ESRA) kao i Evropskog udruženja kardiovaskularnih i torakalnih anesteziologa (EACTA).

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Dr. Senad Begić

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

Uskoro novi talas koronavirusa, svaka vakcina dobra i učinkovita

Crna Gora se mora pripremiti za novi talas koronavirusa, koji će vjerovatno uslijediti tokom avgusta i septembra, ocijenio je epidemiolog i doktor Senad Begić u emisiji “Znam da znaš” Gradskog radija.

On je naglasio da niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko će još trajati borba sa koronavirusom. 

Begić, ekspert predstavništva UNICEF-a, kaže da ta globalna organizacija prati situaciju i pokušava da definiše gdje može da pomogne Crnoj Gori u borbi protiv koronavirusa. Glavni izazov je da se što više mladih vakciniše. 

- Mi kroz različite mehanizme pokušavamo da utvrdimo koji su to razlozi među mladima zbog kojih oni ne žele vakcinaciju. U ovom trenutku zaista ne znamo šta je to što mlade brine, radimo istraživanje i brzo ćemo ga objaviti-, kaže Begić. 

Podaci IJZ-a pokazuju da u Crnoj Gori postoji uzlazni trend obolijevanja i moramo pripremiti teren da spriječimo rast broja zaraženih, upozorava epidemiolog. 

Glavna karakteristika Delta soja, podsjeća, je povećana zaraznost i lakše prenošenje. Mjere u suočavanju s tim virusom su, dodaje, poznate. 

-Ne postoji nijedan delta soj koji može izbjeći distancu, higijenu ruku i korišćenje maski-, ocijenio je Begić. 

Vakcine su veoma učinkovite 

- Svaka vakcina koja je registrovana kod nas je dobra, posebno kad je riječ o sprečavanju najtežih oblika bolesti i nema potrebe da se bilo koja izdvaja-, rekao je Begić za gradski radio. 

Imamo dokaze, kaže Begić, da su vakcine koje se koriste u Crnoj Gori značajno učinkovite, kad je riječ o zaštiti od najtežih posljedica bolesti. 

Djeca su, dodaje, generatori ovakvih infekcija i bitno je da svako dijete bude vakcinisano protiv najopasnijih zaraznih bolesti. Begić podsjeća da smo, na globalnom nivou, svjedoci neravnopravne raspodjele vakcina. 

- Potrebno je i da se osobe koje su preležane koronu vakcinišu, nije bitno kojom vakcinom, a što se tiče vremenskog roka, to zavisi od nekoliko faktora-, kazao je Begić. 

Važno je da roditelji znaju koji su to rizici za djecu ukoliko ih ne vakcinišu i kakve posljedice mogu biti. 

Begić zaključuje kako su škole u Crnoj Gori, što se pokazalo u prethodne dvije godine, bezbjedne za djecu uprkos pandemiji.

izvor: portalanalitika.me ›››

◄•►

biografija: Dr. Senad Begić (Podgorica - Crna Gora) je rođen 1981. godine. Studije medicine završio na Medicinskom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Podgorici, a specijalizaciju iz epidemiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

 Usavršavao se i stručna znanja sticao u Velikoj Britaniji (London School for Hygiene and Tropical Medicine, Imperial College), Sjedinjenim Američkim Državama (The Task Force for Global Health, Icahn School of Medicine at Mount Sinai), Portugalu (Direção-Geral da Saúde), Španiji (Agencia Espanola de Medicamentos y Productos Sanitarios i Instituto de Salud Carlos III - ISCIII) gdje je i stekao diplomu terenskog epidemiologa - FETP u sklopu programa MediPIET.

 Angažovan kao konsultant iz oblasti imunizacija i vakcino-preventabilnih bolesti za međunarodne zdravstvene organizacije i organizacije koje se bave zdravljem i pravima djeteta u Ukrajni, Gruziji i Azerbejdžanu.

 Autor je više stručnih i naučnih radova iz oblasti epidemiologije zaraznih bolesti, imunizacija i ponašanja u vezi sa zdravljem.

◄•►

 

pandemija promo tekst

 

 

Vesna Rakić Vodinelić

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

Smrt i mi

 Kada, kako i zašto smo mi, građani Srbije odlučili da se pomirimo sa bolešću, čak i sa smrću? Pored sve (samo)hvale zbog nabavljenih respiratora, obilja vakcina raznih vrsta, novih kovid bolnica, tela obrazovanog samo za svrhu obuzdavanja pandemije, crna krivulja umrlih od kovida 19, dovela je Srbiju na svetski vrh – najviše umrlih na milion stanovnika je ovde, kod nas.

 Kada smo se mi to pomirili s tim – nije dobro pitanje. Fatalističko mirenje s nevoljom uvek je posledica procesa, dužeg ili kraćeg i postojanja okolnosti i događaja potresnih za svako društvo. Naročito rata i dugotrajnih vanrednih okolnosti. Društvo u Srbiji živi već gotovo tri i po decenije u antagonizmu sa gotovo celim svetom, potom sa svojom okolinom, danas još i raspolućeno unutar sebe, po gotovo svim kriterijumima za unutar-društvenu antagonizaciju. A izvor društvenih sukoba je uvek tamo gde je moć, dakle, na samom političkom vrhu. Ratni sukobi u bivšoj Jugoslaviji trajali su, s prekidima, gotovo čitavu deceniju. Smrt je postala bliska, vesti o smrti ljudi kojima inače još ne bi došlo vreme, predugo su svakodnevica. Navučeni smo na smrt.

 Kako smo, više od polovine nas, odlučili da se treba više plašiti vakcine, nego zaraze, bolesti, moguće smrti? Odgovor je samo donekle zajednički za čovečanstvo. Praznoverje, neverice, poverenje u čuda i vračeve prate čovečanstvo od rodovskih zajednica do modernih društava. Lakše je razumeti vrača nego stručnjaka, vrač nam obično povlađuje ili nas plaši, mameći naše poverenje mešavinom autoriteta i straha. Lakše je pročitati upadljive naslove sa ekrana nego knjige. A u autoritarnim i patrijarhalnim društvima u kojima stalno urlaju laž i nasilje, niko više nikome ništa ne veruje. Tad samo organizovana moć, dakle državna vlast, medijski i drugi koncerni te vlasti imaju sposobnost i sredstva za akciju. I zloupotrebljavaju ih, danas i ovde sa virulentnim (punim otrova) intenzitetom, a građani masovno odustaju od aktivnog otpora permanentnoj laži.

 A zašto se to desilo ovde u Srbiji upravo u pandemiji? Država se doživljava uglavnom kao opresija, a ne kao okvir civilizovanog života. Nju osećamo kao tešku ruku gospodara, koji građane voli da ispoštuje, a zapravo da ih tek primeti, prizove i sitno podmiti, onda kad se približe izbori, a oni su često, gotovo stalno. Odnos gospodara je jednostavan: oni koji hoće ili moraju da glasaju za njega su instrument vlasti, ostali su dehumanizovani. Ni jedni ni drugi ne zaslužuju stvarnu brigu ni pažnju. Privrženici, živi i mrtvi, su i tako „njegovi“ i pripadajuće mu mašinerije. Drugi su mete i neprijatelji, zašto bi se za njih marilo. Velike kovid bolnice dokaz su napretka. A čega u njima ima ili nema, koliko bolesnih umire, koliko namučenih lekara i medicinara radi i umire u njima, znaju samo oni koji u bolnice uđu.

 Zato se vlasti – državne i zdravstvene – već godinu i po dana nekažnjeno igraju sa nama. Predsednica vlade pre dve nedelje obećava kovid propusnice, a potom kaže kako ne zna da li će biti uvedene. Član Kriznog štaba i pokrajinski sekretar nadležan za zdravstvo uveren je da su one nepotrebne.

 Brojni lekari kažu da je za to sada kasno.

 Predsednik Republike bez obrazloženja, lakonski tvrdi da ga ništa drugo nego baš Ustav sprečava da uvede kovid propusnice i odredi obaveznu vakcinaciju za pojedine profesije i radna mesta. 

Ostavljam po strani neke bitne činjenice: predsednik Republike i predsednica Vlade su nenadležni za sve ono zbog čega se predsednik poziva na Ustav, šireći nemoćno ruke zato što ga taj pravni akt tobože ograničava; mimo ovog primera, predsednik je Ustav imao u vidu samo kad je polagao zakletvu. Inače, gazio je i gazi njegove temeljne principe: podelu vlasti, demokratiju, suverenost građana. Pa šta? Može mu se.

 Kasno je, po svemu sudeći, za kovid propusnice, ne bi to bila dovoljna mera, ali još nije kasno za obaveznu vakcinaciju određenih službi u društvu, nije (možda) još kasno za podsticanje vakcinacije ostalih građana koji nisu u tim službama. Neophodnost tih i drugih mera objavili su i uverljivo obrazložili Ujedinjeni protiv kovida u Apelu upućenom građanima Srbije i vlastima.

 Ustav ne zabranjuje ni kovid propusnice, ni obaveznu vakcinaciju, ni druga ograničenja. Predsednik se, ne samo u ovoj prilici, bezobzirno poigrao Ustavom.

 Ustavni osnov za kovid propusnice, najpre je regulisan članom 20. stav 1. Ustava Srbije, na osnovu kog ljudska prava mogu biti ograničena, ako se ispune sledeći uslovi:

 Ograničenje: mora biti izvršeno zakonom; sme se dopustiti samo radi svrha određenih Ustavom; mora biti u srazmeri sa tim svrhama; ne sme zadirati u suštinu ljudskog prava koje se ograničava. Uslovljavanje pristupa određenom prostoru kovid propusnicom jeste ograničenje slobode kretanja. U članu 39. st. 3 Ustava stoji da se sloboda kretanja, pored ostalih ustavnih svrha, može ograničiti radi sprečavanja širenja zaraznih bolesti. Dakle, ako je sloboda kretanja ograničena zakonom, a jeste Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ako je ograničenje određeno radi ostvarivanja svrhe propisane Ustavom, a jeste, što proizlazi iz čl. 39. Ustava, ako je ograničenje srazmerno svrsi određenoj u Ustavu, a jeste, zato što su se dosadašnje mere pokazale nedelotvornim, njihovo kršenje nije bilo sankcionisano, a zaraza se brzo širi poslednjih nedelja, ako se ne ukida, nego ograničava pravo, a kovid propusnice ga ne ukidaju, uslovljavanje pristupa određenom prostorima je legalno, legitimno i proporcionalno. Nema nikakvih ni ustavnih ni zakonskih smetnji da se kovid propusnice uvedu. Ne smemo zaboraviti da je sloboda kretanja u celosti bila ukinuta građanima starijim od 65 godina u vanrednom stanju i to uredbom Vlade, a ne zakonom, te je tek kasnije „ozakonjena“. Samovoljni predsednik je i pre nego što je uredba objavljena ukinuo slobodu kretanja starima, obznanivši je lično na brojnim TV stanicama.

 Članom 52. stav 1, tačka b) Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ministar zdravlja, na predlog Republičke komisije za zarazne bolesti i Zavoda za javno zdravlje, ovlašćen je da odredi ograničenje slobode kretanja. Način ograničenja nije izričito propisan, a svakako to može učiniti propisivanjem obaveze pokazivanja kovid propusnica, kao uslova da građanin pristupi određenim mestima i prostorima. Ne zna se šta je sa nadležnostima Republičke komisije, još manje Batuta, gotovo ništa o onim ministra zdravlja, izuzev kad se izvoli pojaviti na konferenciji za medije. Ali sve se zna o nenadležnom predsedniku: odjednom, on koji je mogao sve, više ne može ništa, zato što ga sprečava Ustav. A bio je, mislim na Ustav, isti na početku pandemije kakav je i danas.

 Sličan pravni režim važi i za obaveznu vakcinaciju. Obavezna vakcinacija nije isto što i prinudna. Prinudna vakcinacija, dakle davanje vakcine bez pristanka onog ko se vakciniše, zabranjena je članom 25. Ustava. Mnogi se pribojavaju pisane izjave koju moraju potpisati pre vakcinacije, a kojom potvrđuju da vakcinu primaju na svoju odgovornost. Zašto je propisano potpisivanje ove izjave – nije izvesno. Kad se ode kod zubara, takve izjave se ne potpisuju – čim sednete na zubarsku stolicu, smatra se da ste tom radnjom prećutno pristali na zubarsku intervenciju. Kad se dete rodi, majka u porodilištu ne potpisuje pristanak da dete bude vakcinisano protiv tuberkuloze. Kad odete u privatnu lekarsku praksu, potpisujete sve. Pre operacije u bilo kojoj bolnici, potpisujete pristanak. Dakle, pravila i praksa su neujednačeni, što se može pripisati, s jedne strane šlampavosti, a sa druge opreznosti onog što zovemo država prema eventualnim zahtevima za naknadu štete. Sve to zajedno ima za rezultat odvraćanje, bilo ono rezultat namere ili nepromišljenosti. Pokušala je vlast da taj odvraćajući deo ublaži novčanom nagradom, partijski oblikovanom i kratkotrajno delotvornom, zato što nije obuhvatala revakcinaciju i trajala je onoliko koliko i TV reklama proizvoda pod nazivom „AV za našu decu“. Obavezna vakcinacija, ponavljam, nije prinudna. Odbijanje ili propuštanje da se vakciniše onaj ko je dužan to da učini, ne može, kao sankciju imati prinudnu vakcinaciju, već ili novčanu kaznu ili zabranu pristupa određenim prostorima ili zabranu obavljanja određene delatnosti.

 Na osnovu čl. 33. stavovi 2. i 3. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ministar zdravlja može odrediti ne samo preporučenu, već i obaveznu vakcinaciju u dve situacije: ako se utvrdi opasnost od prenošenja zarazne bolesti i ako je zarazna bolest unesena u zemlju iz inostranstva. Obe postoje kod nas. Za odluku ministra, potreban je predlog Zavoda za javno zdravlje i saglasnost Republičke komisije za zarazne bolesti. On svoju odluku o obaveznoj vakcinaciji donosi u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Te preporuke su opšte. Nikakav poseban predlog niti pojedinačna preporuka SZO nisu potrebni, iako su se mogla u javnosti čuti i takva tumačenja. Zavod i Komisija se ne čuju i ne vide. Ovaj Zakon je jasan, tumačiti ga nije teško primenom standardnih pravila tumačenja. Nikakva licencia poetica nije dopuštena.

 Svesna sam izlišnosti ponavljanja i obrazlaganja ustavnih i zakonskih normi. One sve više postaju dekoracija i izgovor za jednu suverenu samovolju. Teško je, međutim, razumeti ćutanje Zavoda za javno zdravlje i Republičke komisije za zarazne bolesti. To su kolektivna tela. Ne progovara niko. Dok bolesnici i njihove kolege lekari umiru, podižući crnu krivulju više nego igde.

 Još teže je razumeti nas. Oni koji propagiraju nepristajanje na vakcinaciju polaze od teze da su slobodni da odlučuju šta će sa sobom. Neću prizivati Ustav – i ovde je izlišno – iako u njemu stoji i to da su prava jednih ograničena istim pravima drugih, a na tome počiva nešto što je ovde davno zaboravljeno a zove se solidarnost. Samo se pitam zbog čega ne demonstriraju svoju neograničenu slobodu kad su na pešačkom prelazu, semafor emituje crveno za pešake, a gradski autobus juri ka tom prelazu. Zašto baš tad slobodno ne pređu ulicu?

 izvor: pescanik.net ›››

◄•►

biografija: Vesna Rakić Vodinelić (Beograd - Srbija) je beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima. Dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ za 2020. godinu.

◄•►

 

 

pandemija promo tekst

 

 

Željko Ivanović

 

 

(Kiseonik je spas, Foto: Željko Ivanović) 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

Moja priča o koroni 

Korona, smrt i ljubav 

Moja priča o koroni, njenim tajnama i opasnostima, zabludama i greškama, ima samo jedan cilj - da informiše, upozori i možda sjutra spasi makar jedan život. Jer korona ubija. Njena moć transformacije, skrivanja, širenja, napadanja raznih organa - zastrašujuća je 

Bilo je gluvo doba noći. Oko 1 sat. Sjutradan treba da napustim Covid odjeljenje Kliničkog centra i idem kući. Korona je otišla, upala pluća neće tako brzo. Ali se povlači. Primio sam taman posljednju infuziju antibiotika i vitamina i okrenuo se na stranu, da probam zaspati. U tom momentu, čujem gromki glas medicinskog tehničara I. koji čitavo vrijeme koordinira rad sestara na odjeljenju ali, po protokolu, ne ulazi u sobe. Tako da ne znam ni kako izgleda, ali sam iz komunikacije koja se permanentno odvijala shvatio da čovjek leti. Od vrata do vrata, ispunjavajući zahtjeve covid sestara za novim ampulama longacefa, hemomicina, paracetamola, za braunilama i infuzionim rastvorom...

 Glas tehničara I. saopštava: Ono dvoje kritičnih, ako se nastavi pogoršanje i krenu da umiru - doktor je rekao, nema reanimacije. Ne pomaže... U pozadini čujem jezoviti zvuk respiratora iz susjedne sobe, na koji je povezan neko od ugroženih pacijenata. Uznemirujući ton, nalik onom bolničkih sirena. Ne toliko piskav, više tup i podjednako nemilosrdan. Sa tom muzikom, koja najavljuje možda i nečiju smrt, tonem u san. Okolnosti čovjeka na sve naviknu. Tako je bilo i poslije sačekuše 2007. 

Kako je počelo

 Da se vratim na početak. Moja priča o koroni, njenim tajnama i opasnostima, izazovima, zabludama i greškama, ima samo jedan cilj - da informiše, upozori i možda sjutra spasi makar jedan život. Ili pomogne nekom da ne dođe do Covid odjeljenja, posebno ne do helmet balona ili respiratora.

 Sve je krenulo buđenjem u nedjelju, 6. septembra. Jaka kostobolja, ljudi obično takvo stanje opisuju riječima - kao da me zakačio neki kamion. Temperatura blizu 37. U podsvijesti je korona, ali čovjek ipak prvo misli na bolju varijantu: protekla nedjelja, nakon izbora, bila je jako naporna i radna, pao imunitet i organizam traži dan, dva odmora. Sjutradan isto. Temperatura tokom jutra dolazi do 37,3, ali jedan aspirin i to brzo rješava. Zovem izabranog doktora K. koji mi kaže da uradim test krvi za KKS i CRP, kao i analizu urina. Za PCR treba sačekati bar još dan, dva jer koroni treba vrijeme da bi se pokazala na testu. Nalaz krvi u granicama normale, urina takođe. Izabrani doktor kaže da ga ne raduju neka mala odstupanja monocita, ali da samo PCR može da pokaže da li je korona ili ne.Već sam se pomirio - korona, nema šta. Utjehu sam nalazio u riječima prijatelja - bolje sad kad već mora nego u zimu, sad kad preguraš onda si miran pola godine, a do tada će valjda biti vakcina. U srijedu 09.09, ko vjeruje u numerologiju ne baš srećan datum, idem autom na zakazani PCR test ispred Instituta za javno zdravlje. Kolona automobila me podsjeća na vrijeme sankcija i čekanje u sličnim redovima za gorivo, koje se treba da dođe iz nepoznatog pravca. A kad će - ne znamo. Ovdje se, ipak, sve znalo. Jedan za drugim, po jedno u automobilu, klizimo utvrđenom linijom do check pointa na kome spremni čekaju laborant/kinja i ljubazno govore: Prvo nos, sada usta. I za 10 sekundi sve gotovo. Srećan što je sve prošlo tako brzo i bezbolno, vraćam se kući. Opšte stanje nepromijenjeno. Istina, kostobolja je prošla ali temperatura se varaka oko 37. Svi me pitaju za apetit, gubitak čula mirisa ili ukusa - moj dogovor je: nikad bolji. Ne sjećam se kad sam tako uživao u hrani, ukusima. Valjda i zato što dugo nijesam imao vremena ni za to. Ili što sam smatrao da ima mnogo važnijih stvari koje čekaju na mene. Četvrti dan se malo bolje osjećam, popodne bi trebalo da stignu rezultati PCR testa, već sam ubijeđen da je sve bila samo varka a ne strašna korona i zakazujem sastanke za sjutradan. Oko 18:30 dobijam sms iz IJZ - vaš nalaz je negativan!

 Ne mogu da vjerujem. Pitam da nije greška - Željko Ivanović, JMBG 0223... - nalaz negativan! Izlazim iz samoizolacije nakon četiri dana i grlim D. Kako divan osjećaj. Porodica, Vijesti, prijatelji, svi su ekspresno obaviješteni da ni korona ne može da me učini pozitivnim! Prestajem da pijem i taj šumeći aspirin za koji čak i Tramp tvrdi da je čudesan lijek i vraćam se normalnom životu. Prva greška i velika zabluda. 

Počinje drama

 Sjutradan sam već na sastancima, idem i do Hemere da vidim prijatelja, niko više ne razmišlja o koroni. Dolazi vikend, nadam se dodatnom odmoru i vraćanju snage. Malo morgen.

 U nedjelju, 13. septembra, dakle sedam dana nakon prvih simptoma nemoći, jedva ustajem iz kreveta. Teturam se nekako do kupatila i vidim da je došla ura za ozbiljan pregled. Ne bih u Urgentni, to me plaši, pa zovem privatnu ordinaciju iz komšiluka. Nakon što sam doktoru S. ispričao istoriju bolesti i predočio sms da sam negativan na koronu, slijedi kratak pregled pluća stetoskopom. Čuje se grebanje, početak bronhitisa, ako hoćeš da budeš siguran možeš otići i na rendgen. Predlažem ili antibiotik ili injekcije longacefa. Osjećam da je vrag odnio šalu i biram ovo drugo. Dva dana, pa onda kontrola.

 U utorak novi pregled, stanje isto, još dvije injekcije pojačane urbazonom. Srijeda, 16. septembra, dan za pamćenje. I nezaborav. Stanje se pogoršava, osjećam da ipak moram do KBC. Zovem doktorku J., pulmologa, za koju znam da je prava adresa. Kad sam jedva izgovorio par rečenica o stanju i dešavanjima, rekla je hladno i odlučno: Čekam te u kabinetu na Poliklinici za 10 minuta. Uput neka donese supruga kasnije.

 Na Poliklinici me preuzima sestra i vodi na rendgen. Onda se vade silne epruvete krvi. Doktorka kaže: sad idi kući, kad budu gotovi nalazi zvaću te da kažem šta dalje. Samo što sam ušao u stan, nije prošlo 15 minuta, zvoni telefon i na displeju vidim ime doktorke J. Sledih se, osjećam da nijesu dobre vijesti. Ali se javljam, život je, inače, više ispunjen lošim nego dobrim vijestima. “Slušaj, Zmaju, ovo sad već nije šala - imaš upalu pluća po obije strane. Jaku. Progresivniju na lijevom krilu. Ti moraš da legneš u bolnicu”, zaključuje doktorka J. Neću tamo osim mrtav, lupih na prvu. Daj mi D., kaže ona. Naravno, žene o svemu odlučuju. Ja sam njihov sluga. Za 20 minuta bio sam ispred Urgentnog. Tu mi je u kontejneru urađen novi PCR test. I onda prijemno, papiri, bolnička soba. Doktorka J. izdaje sestrama naloge za terapiju i testove krvi. Prije nego što je izašla, kažem joj: Pade hobotnica, neće valjda korona da mi dođe glave. Ona se uzdržano smješka, kaže ne brini, ali vidim da je zabrinuta.

 Ja prvi put nakon 10 dana agonije osjećam da sam na sigurnom. Još kad je sjutradan stigla informacija da je i novi PCR test negativan, samo što nijesam tražio da odmah idem kući.

 Stanje se, međutim, ne mijenja. Suvi kašalj je sve intenzivniji, a snage je sve manje. Odlazak do toaleta već predstavlja napor ravan uspinjanju na Bobot. Fali mi vazduha, inhalancije ništa ne pomažu... Kažem sestri da nosi mašinu za inhalaciju, ne mogu da je gledam. Jedino što mi tada vraća dah jeste voda. Negazirana. Pio sam 6-7 litara na dan. Dolazi sestra sa brisevima - radi se novi PCR test, ali sada štapići idu do balčaka. Plačem, vrištim, ali i to se završi. Doktorka J. sa kolegama i bolničkim farmakologom zaključuje da longacef ne djeluje i mijenja terapiju novim parom antibiotika. Temperatura sada već raste do 39 i to, kao po dogovoru, svakog dana u 17:30. Uzimam telefon i počinjem da skiciram kolumnu za ponedjeljak - Milo u šumu,Tamara u četnike. Kasnije ću zaključiti da žar uma gasi vatru tijela. Pišem, uživam čak, vrućicu skoro i da ne osjećam. Sestra dolazi da mi zakači novu turu infuzije, ali je molim da sačeka deset minuta da završim drugi pasus. Gleda me i ne shvata o čemu pričam.

 U petak 18.09. redovna vizita, bez bitnijih promjena, upala stabilna i solidna, još se ne zna uzrok... Doktorka J. kaže: Idemo na skener pluća.

 Napokon - korona 

 Dolazi sestra I. sa kolicima, nekako sijedam u njih, ali sa maskom preko lica već mnogo teže dolazim do vazduha. Znojim se i borim za vazduh. Srećom CT odjeljenje je blizu. Tehničar me provlači više puta kroz tunel skenera, uz komande diši duboko, ne diši - meni ovo prvo teško ide bez kašlja, a ovo drugo mi je gotovo postalo prirodno stanje. Za sat vremena doktorka J. dolazi i kaže kako je snimak potvrdio obostranu upalu, ali pošto skener pravi dublji uvid od rendgena, u dnu lijevog plućnog krila vidi se proces koji liči na koronu. “Uradićemo bris na antitijela”, zaključuje. Istovremeno, uvodi se nova terapija i novi par antibiotika. Jurnjava sa vremenom i još uvijek nevidljivom koronom ali više nego jasnom pneumonijom se nastavlja.

 Oko 15h došla je doktorka M. sa IJZ, sa istim onim štapićima - tek tada sam brojao zvijezde kada je uzimala briseve. Znao sam da je to četvrti PCR test, doktorka J. je pričom o antitijelima pokušala da me umiri i ne diže paniku. Pada veče, pojačava se kašalj, raste temperatura. Već viđeno. Meni tekst baš dobro ide i to me čini mirnim i srećnim. Oko 21h šaljem ga uredniku.

 U subotu, 14 dana nakon prvih simptoma, i nakon par dana velikog kašlja i temperature, osjećam se malo, minimalno bolje. Očito da je nova terapija najbolja dosad. Dolazi vizita, kažem kako sam sasvim ok i jedva čekam da me puste kući. Sa temperaturom se vadi krv na svakih 10 minuta, paracetamol u tom periodu ne smije da se daje. Tih sat vremena sa skoro 40 stepeni bili su pakleni. U 22:30, nakon što sam presvukao 4 majice od preznojavanja i skidanja temperature, zvoni mi telefon. Na displeju vidim ime doktorke J. Da kažem dragička, rekoh joj. Možeš. Imaš koronu, javili su mi sada iz Instituta da je posljedni nalaz pozitivan, uzvrati ona. Napokon, pomislih. Po glasu doktorke J. rekao bih da je njoj laknulo - ja sam bio patosiran. U nokdaunu. Umjesto izlaska kome sam se, iako zvuči suludo, nadao sada me čeka transfer na sprat iznad i famozno Covid odjeljenje. Sestra B. mi kaže kako je od početka znala da imam koronu, ja pakujem stvari i sve teže dišem. Nekako se spremih za neizvjestan put i istim onim kolicima ka novom odredištu. Prvo što sam rekao sestri kada smo hodnikom ulazili na Covid odjeljenje bilo je: Pa ovo je Hilton! Što ste čekali dosad da me ovdje dovedete.

 Samo se smijala i jurila sa kolicima. Ubacili su me u sobu sa sličnim pacijentom koji je bio priključen na kiseonik, sa maskom na licu. Dvije sestre u skafanderima pomogle su mi da se raspakujem i smjestim, nakon čega se između sebe dogovaraju oko braunila i infuzije. Jedna od njih kaže kako je doktorka J. rekla da kiseonik stavimo na 15. Dobijam sterilisanu zelenkastu masku, navlačim je na lice i osjećam da mi prija. Good. Lakše se diše, napokon. Narednih dana od doktora ću polako otkrivati tajne raznih metoda. Kiseonik je prva i najpovoljnija za pacijenta: preko maske se udiše onoliko litara u minuti koliko je pacijentu potrebno da se saturacija, ili procenat kiseonika u krvi, podigne iznad 88-90. Inače, normalana saturacija kod zdravih pluća se kreće od 96-98... Moja je te prve večeri bila 82. Ozbiljan kandidat za respirator. Srećom, toga uopšte nijesam bio svjestan.

 

(Klinički bi mogao biti nacionalni ponos: Detalj iz kovid sobe foto: Željko Ivanović)

Prva noć sa maskom, prva sa pozitivnim nalazom na koronu i prva noć bez temperature. Idemooooo.

Svjetlo na kraju tunela 

Narednih dana stanje se donekle popravlja. Kašalj je rjeđi i kraći, čim zagusti tu je maska i kiseonik. Nikada mu se neću odužiti za tu pomoć. Pratim portal i vidim da se već komplikuje situacija oko formiranja nove Vlade. Vučić otvoreno sabotira preko DF marioneta. Ne mogu da vjerujem. Tri decenije se čekao pad jednog režima i potrošeni trio DF bi radije Mila opet na vlast nego da odu u neku ambasadu ili savjet. Već je prošlo 22h, zovem glavnog urednika i kažem kako bih napisao tekst na temu Vučića i nove Vlade. Za sat vremena mu šaljem: Posljednji trzaj očajnika. On mi nakon čitanja uzvraća: Very good. Puštamo ujutro na portal.

 Nova infuzija i napokon prvi, pravi, duboki san. Nakon više od tri nedjelje. Toliko sam se komirao da su mi legendarni tehničar M. koga sam nazvao Pomet i njegova par sestra A., zvana Struja, dali jutarnju terapiju od tri flašice infuzije dok sam spavao. U 9:30 se budim, na telefonu desetine poruka. Svi o tekstu, niko o koroni i kiseoniku. Ipak je tog 23. septembra izabran novi parlament i novi predsjednik. Eto, još jedna pobjeda. Idemoooo... Tekst prenosi i niz nezavisnih beogradskih portala, zovu me iz Danasa i sa Nove S za izjave i razgovor. Pitam ih - odgovara li vam više sa maskom ili bez maske. Tada shvataju da sam u bolnici. Ali i to završavamo. 

 

(Praćenje vitalnih parametara foto: Željko Ivanović) 

Saturacija je već bolja, doktorka J. najavljuje novi rendgen i nove testove krvi. Popodne stižu nalazi da se stanje stabilizuje. Ujutro mu smanjite litražu na 12, kaže doktorka J. sestrama. Već sam počinjem, da mjerim saturaciju i radujem se skoku na 88 procenata. U petak, 25.09. u skafanderu, nakon infuzija i doručka, dolazi doktorka M., fizijatar. Pozdravlja me od kume V. koleginice i kaže kako ćemo raditi vježbe za pluća i disanje. Pet vježbi. Poslije svake se mjeri saturacija i ide se do prvih znakova zamora. Kao da ponovo učiš da dišeš. U pauzama uzimam masku sa kiseonikom i vodu. Suzu moju. Bez nje više nigdje. To zapamtite - voda ubija koronu takođe. Nije naučno dokazano, ali je to moj subjektivni osjećaj.

 U subotu davanje kiseonika mi spuštaju na 8 litara u sekundi. Dežurna doktorka V. dolazi u vizitu i kaže da su svi nalazi odlični i da me sprema kao da ću u ponedjeljak kući. Ali konačnu odluku će donijeti doktorka J. preksjutra, nakon novog rendgena. I za vikend radim vježbe sa doktorkom fizijatrom. Manje kašljem kada uzdišem, saturacija ne pada ispod 84. Čim uzmem pauzu i stavim masku skoči na 92-93.

 Subota je, već treba razmišljati o kolumni za ponedjeljak. Javljaju mi prijatelji da je prethodne večeri Milan K. imao žešći napad na nekoj lokalnoj TV - sve DPS poslove, kaže Marioneta, od droge do Pinka, preuzimaju Željko i Vijesti. Čitam onda na našem portalu portparola hobotnice Miloša N. koji oduševljen citira pomenuti nastup Milana K. Duplo golo, DPS i DF i tri decenije izgubljene u tranziciji. Eto nove kolumne pomislih: Milo zašto si nas prodao Pinku.

 U nedjelju dovod kiseonika smanjuju na 6, a predveče na 4 litra u sekundi. Bila je to posljednja noć na Covid odjeljenju KBC, znate već kako je prošla. Opisao sam, na početku priče. I tu da dodam: kada i pored visokih vrijednosti kiseonika koje prima preko maske, pacijent i dalje nema potreban nivo saturacije kiseonika u krvi i kada mu broj respiracija odnosno udaha i izdaha u jednoj minuti prelazi normalu od 16 do 18, onda se prelazi na helmet balon. Koji neodoljivo podsjeća na kacigu astronauta. Helmet je povezan sa mašinom koja kontroliše sadržaj kiseonika u balonu i olakšava disanje pacijentu. Rekao sam doktorki J. da mi se baš sviđa, volio bih kad sam već tu da i njega probam. Uzvratila je da sam lud i otišla ka drugim pacijentima.

 Ako ni helmet ne može da poboljša saturaciju i respiraciju, objašnjava moja genijalna doktorka (pozajmljeno od Elene Ferante), i kada vrijednosti parcijalnog kiseonika i ugljendioksida budu jako poremećene - onda se pacijent stavlja na respirator. Tada mašina “diše” za vas i počinje istinska bitka za život. Vaša pluća su u rukama te mašine.

 Opet moram o smrti. Jer korona ubija. U svijetu je već preko milion ljudi na spisku izgubljenih od posljedica izazvanih koronom. Njena moć transformacije, skrivanja, širenja, napadanja raznih organa, pluća prije svega ali i onih hronično slabih, zastrašujuća je. Ako ostane samo na jeziku ili u nosu, onda ništa. Ako se spusti niže, očekujte haos.

 Najpotresnija priča koju sam čuo jeste u stvari naša, crnogorska. Ispričala je prijateljica pacijenta koji je umro od korone sa svega 50-ak godina, u prvom zimskom talasu. Pitao sam je da li je imao nekih hroničnih bolesti. Nije, rekla je. Pa kako je umro, šta se iskomplikovalo. Ona je odgovorila: Bio je pozitivan, među prvima, u malom gradu, mislim da je umro od depresije! Ništa mi nije bilo jasno, pitao sam kakve veze ima korona sa depresijom?! Ima, rekla je tiho maramicom brišući oči. Pola grada je odmah saznalo da ima koronu, da je dakle zarazan, on je to doživio kao optužnicu da širi virus i ugrožava druge. Psihički je pao i to ga je ubilo.

O, Crna Goro O, pasja zemljo... (J. Brković) 

Ponedjeljak, 28. septembar, 22 dana nakon prvih simptoma, 10 dana samoizolacije i self dijagnostike, 12 dana KBC - idem kući. Pala je i korona. Pluća ipak traže vrijeme, sačekaću. Sestra me gleda kako se pakujem i kaže: Mora da ste srećni, idete doma. Ja bih još ostao, odgovaram, na šta ona streknu. Kao volonter, pojašnjavam. Da radim ovaj divni posao koji vi radite i kako ga radite. Sa toliko ljubavi i posvećenosti. Dvije sestre u smjeni na 16 do 20 teških pacijenata, svakom tri ili četiri puta dati više flaša infuzije, ne pomiješati, ne promašiti, biti tačan. I sve to za 400 eura mjesečno. Moram opet, kakav je taj DPS. Jer KBC bi sa svim onim što ima, sa kadrom prije svega, mogao biti nacionalni ponos. Naš Acibadem, za sve naše ljude. Treba samo da se skine ruka bilo koje partije i da se svaki cent opredijeljen za Klinički centar namjenski potroši. Za 30 godina DPS nije uspio jer su partijski i lični interesi prevladali. Zato su otišli mnogi, među njima i neki od najboljih. Vidjećemo novu vlast. Samo vas čekamo.

 Tehničar I. iz hodnika najavljuje glasno: neka se u 1.15 pacijent Ivanović i pacijent B. spreme, čekaju ih ambulantna kola za prevoz kući. Tada u kolicima kojima nas sprovode do lifta prvi put vidim pacijenta B. Iznuren, prestrašen ali srećan što je preživio. Vjerovatno sam i ja njemu slično izgledao.

 Dolazim kući i na vratima ljubavi čeka D. Opet je izvukla deblji kraj.

 Vidim joj na licu. Tješim je time da ću se napokon uozbiljiti i prihvatiti da više nijesam tako mlad i da sam dosta lajao na zvijezde.

izvor: vijesti.me ›››

◄•►

biografija: Željko Ivanović (Podgorica - Crna Gora) je crnogorski novinar, producent i aktivista za ljudska prava. Rođen je u Nikšiću (Crna Gora). Nakon što je diplomirao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Ivanović se zaposlio kao novinar. Bio je prvi stalni crnogorski reporter za Nin, novinski časopis koji je izlazio u Beogradu. Bio je osnivač i jedan od urednika prvog crnogorskog političkog časopisa Krug (1990) koji je promovisao vrednosti otvorenog društva, demokratije i liberalizma dok je nacionalizam napredovao u raspadu SFRJ.

◄•►

 

 

pandemija promo tekst

 

 

PANDEMIJA PROMO TEKST

 

I kako sad da bilo ko shvati ovaj tekst ozbiljno. Nikako.

Nije pisan sa ozbiljnim namerama. Pisan je sa dobrim namerama.

 

pandemija promo tekst