Možda vam se čini
čudnim, ali to ima savršenog smisla za nas u
ovom gradu. Sve što ste smatrali proizvodom,
sada je postalo usluga. Imamo pristup prevozu,
smeštaju, hrani i svim stvarima koje su nam
potrebne u svakodnevnom životu. Sve ove stvari
jedna po jedna postale su besplatne, tako da na
kraju nije imalo smisla da posedujemo puno, piše
autor članka koji je objavio Forbs.
Komunikacija je
postala digitalizovana i besplatna za sve. Čista
energija postala je besplatna, stvari su počele
da se kreću veoma brzo. Cena prevoza dramatično
je opala. Više nije bilo smisla da posedujemo
automobile, jer smo u roku od nekoliko minuta
mogli da zovemo vozilo bez vozača ili leteći
automobil za duža putovanja.
Počeli smo da se
prevozimo mnogo organizovanije i koordinisanije
kada je javni prevoz postao brži i komforniji od
automobila. Sada teško mogu da verujem da smo
prihvatali zagušenja i gužve u saobraćaju, a da
ne spominjemo zagađenje vazduha od motora sa
unutrašnjim sagorevanjem. O čemu smo razmišljali?
Ponekad koristim svoj
bicikl kad odem kod nekoga od prijatelja. Uživam
u vežbi i vožnji. Neke stvari nikada ne gube na
značaju: hodanje, biciklizam, kuvanje, crtanje i
uzgajanje biljaka. Ima smisla i podseća nas na
to kako je naša kultura nastala uskom
povezanošću sa prirodom.
U našem gradu ne
plaćamo kiriju, jer neko drugi koristi naš
besplatni prostor kad god nam nije potreban.
Moja dnevna soba se koristi za poslovne sastanke
kada nisam tamo.
S vremena na vreme
odabraću da kuvam za sebe. Lako je - potrebna
kuhinjska oprema mi se isporučuje na vrata za
nekoliko minuta. Otkako je prevoz postao
besplatan, prestali smo sve stvari trpati u svoj
dom. Možemo ih jednostavno naručiti kada nam
zatrebaju.
Ovo je takođe
olakšalo proboj kružne ekonomije. Kada se
proizvodi pretvore u usluge, nikoga ne zanimaju
stvari kratkog životnog veka. Sve je dizajnirano
da traje, da može da se popravi i reciklira.
Materijali se mogu prilično lako transformisati
u nove proizvode. Ekološki problemi izgledaju
daleko, jer koristimo samo čistu energiju i
čiste metode proizvodnje. Vazduh je čist, voda
je čista i niko se ne bi usudio dodirnuti
zaštićena područja prirode, jer ona
predstavljaju takvu vrednost za naše blagostanje.
U gradovima imamo puno zelenila i biljaka i
drveća svuda. Još uvek ne razumem zašto smo u
prošlosti sva slobodna mesta u gradu ispunjavali
betonom.
Šoping? Ne mogu
se stvarno setiti šta je to. Za većinu nas je to
pretvoreno u odabir stvari koje ćemo koristiti.
Ponekad mi je ovo zabavno, a ponekad samo želim
da algoritam to uradi umesto mene. Zna moj ukus
bolje nego ja.
Kada je veštačka
inteligencija preuzela veliki deo našeg posla,
iznenada smo imali vremena da se dobro najedemo,
dobro naspavamo i provedemo vreme sa drugim
ljudima. Posao koji radimo možemo obaviti u bilo
kom trenutku. Ne znam stvarno da li bih to više
nazvao radom. To je više kao vreme razmišljanja,
vreme stvaranja i vreme razvoja.
Jedno vreme je
sve pretvoreno u zabavu i ljudi nisu želeli da
se zamaraju teškim pitanjima. Tek u poslednjem
trenutku smo saznali kako da koristimo sve ove
nove tehnologije u bolje svrhe od pukog ubijanja
vremena.
Moja najveća briga su
ljudi koji više ne žive u našem gradu. Oni koje
smo izgubili na putu. Oni koji su odlučili da je
za njih sve to previše, sva ta tehnologija. Oni
koji su se osećali beskorisno kada je veštačka
inteligencija preuzela veliki deo naših poslova.
Oni koji su se uznemirili zbog političkog
sistema i okrenuli se protiv njega. Oni žive van
grada. Neki su osnovali male komune. Drugi
jednostavno borave u praznim i napuštenim kućama
u malim selima iz 19. veka.
S vremena na
vreme me iznervira činjenica da nemam stvarnu
privatnost. Nigde ne mogu da odem i da me ne
registruju. Znam da je negde zabeleženo sve što
radim, mislim i sanjam. Nadam se samo da to niko
neće koristiti protiv mene.
Sve u svemu, to je
dobar život. Mnogo bolji od puta kojim smo išli,
gde je postalo toliko jasno da nismo mogli da
nastavimo sa istim modelom razvoja. Dogodile su
nam se sve te strašne stvari: bolesti, klimatske
promene, izbeglička kriza, degradacija životne
sredine, potpuno zagušeni gradovi, zagađenje
vode, zagađenje vazduha, socijalni nemiri i
nezaposlenost. Izgubili smo previše ljudi pre
nego što smo shvatili, preneo je Forbs.
.jpg)
