Dragi hejteri, držeći fokus na vama, mnogim divnim
ljudima sam davao hladne ostatke sebe. Ni oni, a ni ja
nismo to zasluživali. Ja, zato što su i dalje bili pored
mene, a oni zato što su to dobijali od mene. Sada
shvatam da nisam bio zreo. Nagrađivao sam vas. Mislio da
ste mi neophodni kako bih postao ceo. Ponekad mi se
činilo da se u mom uspehu krije vaš neuspeh, da u mojoj
volji vidite nedostatak sopstvene, a u mojim snovima
opasnost po svoje. Zbunjivalo me je to, teralo me da se
povlačim, da ćutim. Ne želim vam zlo, želim da vam
pomognem, da vas pokrenem i motivišem. Okanite se
prljave rabote. To je lako i to može svako. A vi možete
više. Zamislite samo da sam poklekao kada ste me
sputavali i vređali. Zamislite da sam vas poslušao,
predao se i prestao da pišem. Zamislite da je Pomozi
B(l)ože ostala samo jedna od potonulih ideja. Ko zna
kome sve ne bih pomogao, da sam vas slusao. I ko zna
koliko me njih tek čeka. I koliko njih jedva čeka da me
podrži, da me nagradi, ali onako stvarno, ne kao ja vas.
Sada znam da ima mnogo onih koji me vole, koji će me
voleti uprkos svima i u inat svemu. Sada njima poklanjam
svoju ljubav, zahvalnost, energiju i pažnju. Oni su mi
snaga, oni su moj vetar. A vama, dragi hejteri, i vama
sam zahvalan. I vas volim, i za vas se neprestano molim.
Molim se da otvorite oči, pobedite strah i prihvatite
sebe. Sjajni ste, divni ste. Molim se da shvatite da vam
ne želimo zlo, i da je ovaj svet je dovoljno veliki za
svakoga od nas.