G

 

lgbtq tekst

 

Nemanja Minić ›››

TEKST

ŠARENA ZASTAVA

Da živimo u nekom ranijem vremenu niko pojma ne bi imao o čemu je ovde reč, ali mislim da danas već svi znaju o kakvim osobama se radi. Odmah da se razumemo, ja nisam jedan od njih i niti sam pristalica niti protivnik toga. Ne. I ovde ću biti, kao i uvek dosad u životu, neutralni posmatrač kako ja volim da kažem. Reći ću neka svoja mišljenja o tim ljudima koji su drugačiji od nas ali po mnogim pitanjima opet isti kao mi. Objasniću kako ovo mislim. Videćete.

Prvo, iako je izraz seksualno "opredeljenje" ustanovljen i svi ga govore kao da ima ikakvog smisla, na samom startu ću odmah da se usprotivim tome. Kakvo crno opredeljenje?! O čemu pričate?! Opredeljenje, polupismeni neznaveni narode, znači izbor, a niko ne može da odabere da postane lgbt osoba (inače se ovo piše velikim slovima mada mi je iskreno to nekako ovaj put jezivo, iz nekog razloga, verujte mi ne znam baš ni ja o čemu se tačno radi, pa ću u ovom blogu tu skraćenicu pisati malim slovima). 

Drugo, to nije ni bolest, jer da je tako bila bi privremena. Trajalo bi neko vreme, a onda bi se izlečilo. Ali nije ni to u pitanju, kao što svi znamo. Neki stručnjaci smatraju da čak i ovo može da se promeni u toku života, ali ipak ja nešto ne bih rekao. Uvek sam mišljenja da je sve moguće, mada mi je ovo nekako nelogično. Nije dakle ni opredeljenje ni bolest, ni poremećaj jer se zna šta znači poremećaj. Po mome su mnogo poremećeniji oni koji se boje onoga što je drugačije i što ne razumeju, kao što je slučaj i u ovoj temi. 

Treće, i opet ću biti iskren, ovo već nije moje zapažanje nego nešto što sam pročitao upravo na ovom portalu, i sa čime se itekako slažem. Kako IKO na svetu može da bude lgbt osoba? Jer kad imamo u vidu šta ova skraćenica označava, onda se postavlja vrlo logično pitanje - kako neko može da bude sve to istovremeno?  

Dobro, ova poenta možda i nije baš toliko bitna ali je svakako interesantno zapažanje. Te ljude itekako dovoljno diskriminišemo samo zbog toga što su jedno od ove četri stvari - zamislite tek kako bi bilo nekome ko je sva 4 istovremeno, kad bi tako nešto uopšte bilo moguće, to jest. 

Onda, u vezi onog prvog argumenta o opredeljenju - i sad već dolazimo do ključne stavke - kako uopšte možete da napadate i otežavate život nekome koga je zapalo nešto rođenjem? Otežavanje je ustvari preblag izraz, pakao je već približnije istini. Mnogo približnije, da se ne lažemo. 

Htedoh reći, kako neko može da bude kriv zbog nečega nad čim nema nikakvu - i možda nisam bio dovoljno jasan i glasan - nad čim nema   N-I-K-A-K-V-U jebenu kontrolu. Ko god redovno čita moje blogove zna da inače ne volim uopšte da psujem, vrlo retko sam to radio, pa onda kad ja to uradim znate već da je nešto vrlo ozbiljno u pitanju. Potom, znate onaj izraz "kriv što je živ?" E pa to se nekako najviše odnosi na njih. 

To je isto kao da nekog bukvalno krivite što je živ. Što je najveća besmislica u životu. Ne biramo ni oćemo li uopšte da se rodimo, a kamoli kakvi ćemo da se rodimo. Priroda radi svoje, i tu se ne može ništa. To je isto kao da nekog krivite zato što recimo pada kiša, zato što je sneg bele boje, ili možda zato što je Zemlja okrugla. Nisu te osobe ništa krive, i pustite ih više na miru! 

Zapravo, neću više ni da govorim osobe, nego ću odsad da koristim izraz ljude. Znate zašto? Jer iako izraz osobe nije uvredljiv, nekako mi zvuči ružno. Nekako distancirano. Koristiću kao što već rekoh mesto toga izraz ljude jer je to već lepše, to je već nešto drugo, i na kraju krajeva su i oni ljudi isto kao i svi mi. 

Što me dovodi do onoga sa početka, onoga u uvodu. Rekao sam da ću objasniti i hoću, jer se uvek trudim koliko god mogu da budem čovek od reči (osoba od reči već zvuči ružnije, je l' da?) Dakle, kao što se kaže "ispod kože smo svi krvavi." Svi mi imamo iste potrebe, slične težnje, strahove, nade, ambicije, snove (i metaforičke i bukvalne). Zašto prebijati nekoga na smrt nasred ulice SAMO zato što nije isti kao i ti, a pritom nije ni mogao da bira to svoje stanje? 

Svakom razumnom je valjda više muka od svega toga. Meni svakako jeste. Zamislite da neko krene da vas brutalno prebija samo zato što, na primer, imate plave oči a on ne voli plavu boju. Ili da vas ubija jer ste visoki 1,80 a on bi želeo da ste visoki 1,95. Ili nešto tome slično. Jeza poduhvati svakog od toga. 

Nego, kao što negde već ranije pomenuh milije je ludim osobama (ovde već neću reći ljudima namerno!) da traže razlike i oko toga da se svađaju nego da nalaze sličnosti i da se zbližavaju. Valjda zato što su razlike očiglednije, pa je onda lenjom i pakosnom narodu lakše da svaljuje krivicu na nekoga tamo gde nikakve krivice nema i ne može je ni biti, što bih ja rekao. 

Naravno, i među lgbt pripadnicima uvek ima i loših i dobrih, to se valjda i podrazumeva, ali rekoh samo da istaknem Ali nema veze. Ne valja moralisati, jer niko savršen nije, i kad bi tako gledali onda bi svako najpre morao da bude protiv samog sebe, sam sebi najveći neprijatelj. Ko god je drugačiji od drugih - ali u dobrom, pravom smislu, da ne bude zabune - valja ga poslušati.  

Ili valja je poslušati, može da bude i žensko naravno, nije sporno. A kad smo već kod toga nekad kod nekoga nije baš jasno čak ni je li muško ili žensko, ali nema ni to veze. Gledajte nečije srce, a ne spoljašnost koja je ionako promenljiva. Nek vam bude i najveći prijatelj svako ko je vredan truda i pažnje, bez obzira na sve druge okolnosti. 

Nego sad ipak moram da istaknem i ponešto drugo. Takozvane parade "ponosa" (opet, zašto bi se neko ponosio nečim s čime nema nikakve veze i sa čim se nije ni pitao? Blog o "patriotizmu" dodatno pojašnjava stvari) su čista glupost i verovatno najveća moguća greška koju ovi ljudi mogu da naprave. 

Jer, ako već znaju da je ovaj blesavi narod sklon nasilju i za mnogo manje razloge, onda bukvalno nepotrebno izlažu sebe riziku, povredama, a verovatno ni smrt nije redak slučaj. Možda ne ni toliko čest, ali... pa, šta znam. Uglavnom poenta je jasna. Što reče neka žena u jednom intervjuu za rtcg1, i potpuno se slažem, ni ja ga ne bih bolje sročio:

"Ne znam samo šta s tim postižu." 

Ja sam ranije baš nešto razmišljao o tome i uporedio sam te parade sa time kad neko maše bikom nečim ispred očiju. Bik se naravno razljuti, i znamo šta se dešava. Inače, dokazano je da su bikovi daltonisti i da nema blage veze hoće li to nešto s čim se maše biti crveno ili kakvo god, bitno je samo da se maše. Mada možda nije čak ni to mahanje u pitanju. Zapitajte se samo na trenutak - kako biste se vi osećali da vas neko drži zarobljenog?  

Ovo normalno nema veze sa glavnom temom ali eto rekoh čisto da kažem. Pošto mi je ionako najdraže razbijanje ustanovljenog mišljenja. Jer kad se nešto predugo ustanovi i ne da se tako lako promeniti, onda već umesto obične bare postaje žabokrečina. A niko na svetu ne voli žabokrečinu. Uprkos tome, ipak je prihvataju. Eh, u ludom svetu živimo. Ludom, ludom, ludom... 

Nego, da se vratimo temi. Njihova najčešća parola je "ljubav je ljudsko pravo". Pa dobro, sa time se apsolutno  slažem, ali je li im ikad palo na pamet da možda to pravo traže na pogrešan način? Neka rade u svoja četri zida šta god hoće, to im valjda ne može niko zabraniti, ali ako stalno idete "mečki na rupu" što bi se reklo, ne može se ništa lepo ni očekivati. Sem toga, klinička definicija ludila je raditi uvek iste stvari a očekivati različite rezultate. Hm.... 

Odmah da kažem i ovo, ne bih voleo da sutra eventualno moje dete bude... pa ajde da kažemo drugačije u ovom smislu. Neka bude drugačije od drugih po pitanju originalnog razmišljanja i čvrstog stava, neka bude svoje. To bih voleo, ali ne i da bude drugačije u nekom lgbt smislu. Uprkos svemu ovome što sam rekao ovde, ne želim da budem dvoličan i od srca govorim. 

E sad, reakcije roditelja koji otkriju da im je dete takvo kakvo je su različite. I prilično drastične, moram da kažem. Neke uhvati muka ali ćute i trpe jer znaju da se tu ne može ništa. Ne podržavaju dete ali ga makar ostave na miru. To je otprilike neko neutralno rešenje. Ima onih koji se deteta čak odreknu i više u životu nikad ne žele da znaju za njega, što je negativno.  

Ima najzad i onih koji pruže ljubav i punu podršku uprkos svemu, što normalno dođe pozitivno rešenje. Ima valjda i nečeg između, to mi zvuči logično. Iako meni u teoriji pozitivno rešenje zvuči najlepše, predpostavljam da bi moja reakcija bila ipak neutralna. Potrudio bih se da ostvarim pozitivnu ako ikako mogu, mada nisam baš siguran da li bih uspeo. Negativna mi je logično i najgora i sumnjam da bi se od mene moglo očekivati tako nešto. Ipak, upoznavanje samog sebe je doživotni proces, pa ko zna - živi bili pa videli, to je sve što ću da kažem. 

Sem toga, za te ljude se kaže da su drugačiji od nas i to je razlog zašto život mora da im bude pakao. Ali, čekajte samo sekund - koja je opšta definicija drugačijeg? Postoji li tako nešto uopšte? Htedoh da kažem, i mi smo drugačiji od njih, pa nikom ništa. Reč "drugačije" je vrlo teško definisati. Ne može nešto samo po sebi da bude drugačije, nego jedino u poređenju sa nečim drugim može da bude različito i drugačije. To vam dođe isto kao da na primer kažete ja sam drugačiji od samog sebe, što je besmislica, i nikad u životu sigurno niste čuli nekog to da kaže.  

Nego, najkraće i najprostije rečeno, ne možete da pravite poređenje ako nemate najmanje 2 strane. Što je i logično. Ali onda se sledeće razmišljanje nameće - Što bi rekli, kolo sreće se okreće, i ko može garantovati da neće možda jednom doći i takvo vreme kada će heteroseksualni ljudi da žive poput progonjenih životinja samo zbog toga što su takvi kakvi su? A to nam se sigurno ne bi svidelo, je li? Pa kad je tako prestanimo već jednom da zlostavljamo lgbt pripadnike. I oni su ljudi kao i mi, to bi morali da prihvatimo. Jer hteli mi ili ne, to je tako i to je najzad i očigledno.   

Eto, toliko o ovoj temi. Nemojte da se bojite onoga što je različito od vas samo zato što je različito. I na kraju ću reći ovo. Nedavno sam video na internetu jednu mnogo dobru sliku (hrvatski roker Goran Bare je u jednom intervjuu rekao da je internet 80 posto smeća i 20 posto cveća. Kompjuteri nisu za njega, jer "A ja se ne bih brčkao u smeću, tako da...")  

Uglavnom, slika prikazuje jednog prosjaka koji ima veliku kartonsku tablu na kojoj piše: "Pre nego što se okreneš i odeš, stavi se u moju poziciju". To je i zlatno pravilo života. Ovaj izraz inače nisam ja smislio, nego se uverite i sami. Ovim bih završio.

uGu autor tekst

 

G

 

lgbtq tekst

 

 

Snježana Majdandžić Gladić ›››

 

TEKST

 

Ne postoje LGBT-osobe, nego samo LGBT-ideologija i LGBT-lobi 

 

Akronim LGBT je postao vrlo zamorna skraćenica koja doslovno iskače iz sveg društvenog i političkog zbivanja, kao da je riječ o najvažnijim stvarima za opstanak Zemlje, iako većinu ljudi ne zanima ni koliko je crno pod noktom. Riječ je o skraćenici koja zajednički obuhvaća lezbijke, odnosno ženske homoseksualne osobe (L), gejeve, odnosno uglavnom muške homoseksualne osobe (G), biseksualce, odnosno osobe koje istovremeno privlače osobe istoga i drugoga spola (B), te transrodne/transeksualne osobe, odnosno one koje negiraju da se spol određuje prema spolnim organima i(li) one koji po svojim spolnim organima pripadaju jednom spolu, a sami se doživljavaju kao pripadnici drugog spola (T). Već taj akronim jasno pokazuje da nema i ne može biti LGBT-osoba, jer ni jedna osoba na svijetu ne može istovremeno biti i lezbijka i gej, a uz to i biseksualac ili transeksualac. 

To još više potvrđuje akronim LGBTI, koji obuhvaća uz navedene i interseksualne osobe, odnosno one osobe koje se rađaju i s muškim i ženskim ili nedovoljno jasnim spolnim organima, te se prema tome ne mogu odrediti jesu li muško ili žensko (I), a da ne govorimo o skraćeniciLGBTQIAOP, za koju se treba dobro sabrati da bi se moglo shvatiti tko je tu sve uključen. Tako ni pripadnici tih grupacija ne znaju odnosi li se Q na“Queer” (a koji u sebi opet obuhvaća sve ili većinu grupacija već navedenih u prethodnim slovima, pa je kao takav besmislen, a uz to se odnosi i na gej aktivizam i još štošta), ili se to Q odnosi na “questioning”, odnosno na one osobe koje nisu sigurne što su u području spolnosti. O slovima A, O i Psamo se nagađa da je riječ o aseksualnim, omniseksualnim ipanseksualnim osobama, što god ti pojmovi u sebi značili.

Postoje, dakle, samo npr. ženska homoseksualna osoba, samo muška homoseksualna osoba itd., a ni jedna jedina osoba, jer je riječ o suprotnosti u sebi, ne može obuhvatiti sve – da bi se mogla nazvatiLGBT(QIAOP)-osoba. To su i sami pripadnici tih grupacija uočili kao problem, pa neki od njih (posebno Winston Gieseke) jednostavno više ne žele dozvoliti da ih se na takav način trpa među one s kojima se ne mogu identificirati. Može se govoriti o LGBT(itd.)-udruženju, grupacijama, ideologiji, lobiju.., ali se ne može govoriti o LGBT-osobama, pa čak ni u smislu poimanja “pravne osobe”, jer sve upućuje na to da je ovdje riječ o “osobi” u filozofskom smislu i mogućim konzekvencama koje proizlaze iz takvog nazivanja.

Zašto ipak LGBT-grupacije inzistiraju na pojmu “LGBT-osoba” i zašto tvrde da neki diskriminiraju LGBT-osobe, kada je to nemoguće iz navedenih razloga?

Čine to s jasnom namjerom, kako bi diskvalificirali one koji jasno uviđaju da je riječ o LGBT-ideologiji i LGBT-lobiju, a ne o LGBT-osobama.

Dostojanstvo homoseksualaca, naime, ili nekih drugih osoba koje se razlikuju od većine drugih po spolnoj pripadnosti ili vlastitom spolnom/rodnom doživljaju nije upitno, pogotovo nije upitno iz perspektive nauka Katoličke Crkve, jer Katolička Crkva uči da svaka osoba – zato što je osoba – ima jednako dostojanstvo kao i bilo koja druga osoba, i u tom smislu ne isključuje baš nikoga. Drugim riječima, svaka lezbijka, svaki gej, svaka biseksualna osoba, svaka transrodna/transeksualna osoba ili bilo koja druga osoba koja se ne doživljava u okvirima seksualnosti onako kako se to većina ljudi doživljava, ima apsolutno dostojanstvo jer je osoba, ali to se ne može, po naravi stvari, odnositi na “LGBT-osobu” jer takva osoba ne postoji.

Zasigurno da postoje konkretni oblici diskriminacije ženskih ili muških homoseksualnih osoba, biseksualaca, transeksualaca itd., što je po sebi žalosno jer svaka osoba, ponavljam, zato jer je osoba, ima puno dostojanstvo, te bi s obzirom na taj segment stvarno trebalo učiniti puno toga da se i takvim osobama prizna potpuno ljudsko dostojanstvo,ali ono što čine zastupnici LGBT-ideologije i LGBT-lobija nema veze s tim, niti je takvima stalo do dostojanstva onih za koje se kao zalažu.

Naprotiv, LGBT-lobi ima za cilj iskoristiti homoseksualce (i sve druge navedene, da ih stalno ne ponavljam) za svoje niske ciljeve propagiranja rodne i LGBT-ideologije, kao i civilizacije smrti. Među takvima, naime, gotovo da uopće nema homoseksualnih osoba, nego je riječ o šačici ljudi koja se bori za vrlo niske interese na raznim poljima, a od države do države će se osjetiti njihovi primarni ciljevi i oni nisu apsolutno primjenjivi na sve. Drugim riječima, LGBT-lobi nije nigdje samo onaj koji se lažno bori za prava homoseksualaca, nego se daleko više bori za političke i druge ne baš časne ciljeve.

Dovoljno je pogledati kakvo je stanje u Republici Hrvatskoj i tko sve čini tzv. LGBT-lobi, pa će puno toga postati jasnije. Riječ je o sprezi sekularističkih udruga, medija, farmacije, obrazovanja, pravosuđa, medicine, vladajućih stranaka, nekih gospodarskih poduzeća i tko zna koga sve ne, a zajedničko im je da se bore protiv tradicionalnih vrijednosti i moralnog nauka vodećih Crkava i religijskih zajednica, a posebno protiv Katoličke Crkve, kao najorganiziranije zajednice s najvećim utjecajem na hrvatsko društvo.

Drugim riječima, uvijek je to ista ekipa, okupljena u mnoštvo udruga civilnoga sektora, s velikim brojem portala i izvrsnom umreženošću, a koji stalno teškim lažima i klevetama, kao izraziti i borbeni ateisti, rovare protiv Crkve, te kao oni koji žive na jaslama države, ali ju ne doživljavaju svojom Domovinom, i protiv Republike Hrvatske. Dozvoljavam i vjerujem kako se to ne odnosi na sve članove i simpatizere, čak ne ni na većinu, jer mnogi od šume ne vide stablo i misle da zapravo rade na dobro svima, alioni koji sve koordiniraju imaju izrazito niske ciljeve, odnosno da se nalazimo u iole demokratskoj zemlji, takvi bi bili osuđeni za veleizdaju i višestruka teška kaznena djela.

Upravo im je iz tog razloga važna sintagma “LGBT-osoba”, jer na takav način svakoga tko se suprotstavi LGBT-lobiju i LGBT-ideologiji označe kao onoga tko gazi dostojanstvo LGBT-osoba i pozivaju na njegov linč. Istina je da se svi oni koji su shvatili njihovu ciničnu pozadinu bore protiv takvoga lobija i protiv takve ideologije, a ne protiv osoba, jer takve “osobe” ne postoje.

LGBT-lobi i LGBT-ideologija, kao dijelovi širih sekularističkih ideologija, imaju jedan od važnih zadataka uništavati stoljećima uvriježeni moral i širiti kulturu smrti, odnosno svojim aktivističkim seansama i uz potporu medija istih svjetonazorskih načela, izravno rade na depopulaciji stanovništva, nastoje učiniti poželjnim i općeprihvatljivim promiskuitet, zataškavajući istinu o mogućim i teškim posljedicama takvoga ponašanja, kao i o vrlo bliskoj povezanosti s farmakomafijom i medicinskim kliničkim centrima, te na takav način izravno rade na uništavanju braka i obitelji.

Drugim riječima, LGBT-lobi predstavlja politički aktivna udruženja isključivo sekularističkog usmjerenja koja se izravno bore za obezvrjeđivanje moralnog nauka Katoličke Crkve i drugih religioznih zajednica istih moralnih načela, a s ciljem stjecanja materijalne i druge koristi. Dakle, kad se upozorava na agresivnost toga lobija, onda se isključivo misli na njihovu ideološku obojenost i političko djelovanje, a nipošto na LGBT-osobe, jer takvih osoba nema. Prema tome, nitko ne može diskriminirati imaginarnu LGBT-osobu, nego isključivo konkretnu osobu.

A da je taj lobi kod nas vrlo, vrlo jak i da je obilato financiran iz sumnjivih izvora, te da je znatno više politički i ideološki (a vjerojatno i geografski) povezan sa Srbijom nego s Republikom Hrvatskom, svjedoče mnogi njihovi portali i raširenost na društvenim mrežama, gdje je to evidentno, a da takvo svoje protuhrvatsko i protukatoličko djelovanje (u ime lažnog antifašizma) više ni ne skrivaju, itekako je pokazao i ovogodišnji Zagreb Pride.

izvor: vjeraidjela.com ›››

 

G

 

lgbtq tekst

 

 

LGBTQ TEKST

 

I kako sad da bilo ko shvati ovaj tekst ozbiljno. Nikako.

Nije pisan sa ozbiljnim namerama. Pisan je sa dobrim namerama.

lgbtq tekst

G