Evropski aktivisti
koji su prošlog meseca učestvovali u američkim protestima
oko interneta naučili su da postoji politička moć koja se
može iskoristiti na vebu. Sada će to znanje pokušati da
primene ne bi li pobedili nova svetska pravila o
intelektualnoj svojini.
U jeku američkih
protesta, sajtovi poput Wikipedije su se “zacrneli” 18.
januara, a preko sedam miliona ljudi potpisalo je Googleovu
online peticiju protiv nacrta zakona o zaustavljanju online
piraterije i zaštite intelektualne svojine. Na kraju su čak
i predlagači zakona iz Kongresa ustuknuli pred navalom
kritika javnosti.
Evropski aktivisti se
nadaju da će iskoristiti slični pritisak da spreče
međunarodni Sporazum o borbi protiv falsifikovanja (ACTA)
kojim bi trebalo da se prekine nezakonita trgovina dobara
zaštićenih autorskim pravima i žigovima. Oponenti kažu da će
on razoriti slobodu na internetu i zaustaviti inovaciju.
Oko 1,5 milion ljudi
je potpisalo veb peticiju kojom se od Evropskog parlamenta
traži da odbaci Actu (koja je, tvrde, SOPA i PIPA na
međunarodnom nivou). Hiljade ljudi pojavilo se na
demonstracijama širom Evrope, a dodatne su zakazane za
danas.
Posle više od tri
godine pregovora, za koje kritičari kažu da su vođeni bez
dovoljnog učešća javnosti, SAD su prošlog oktobra u Tokiju
potpisale Actu, zajedno sa Australijom, Kanadom, Japanom,
Marokom, Novim Zelandom i Južnom Korejom (Sporazum će
stupiti na snagu kad ga ratifikuje šest od ovih zemalja).
Ovaj sporazum postao
je glavni problem u Evropi nakon što ga je 26. januara
potpisala Evropska Unija i predstavnice 22 od 25 članica EU
(osim Kipra, Estonije, Nemačke, Holandije i Slovačke).
Istoga dana
specijalni izaslanik EU za Actu, Kader Arif, član
Socijalističke stranke iz Francuske podneo je ostavku. On je
rekao da su Evropski parlament i organizacije građanskih
prava bile izostavljene iz pregovora i ceo proces nazvao „maskaradom”.
Tako je pitanje, koje
je do tada dobijalo neprimetnu medijsku pažnju, stiglo na
naslovne strane, sa pozivanjem na nacionalne zakone i
zahtevima da Evropski parlament odbije sporazum.
Pritisak vršen na
političare bio je nepopustljiv. Helena Drnovšek-Zorko,
slovenačka ambasadorka u Japanu koja je u ime svoje zemlje
potpisala sporazum, javno ga se odrekla i pozvala svoje
zemljake da demonstriraju protiv njega.
Ona je priznala da je
sporazum potpisala „usled trenutka građanske nepažnje” i da
je njeno lično uverenje da ACTA „ limitira i uskraćuje
slobodu na najvećoj i najvažnijoj mreži u ljudskoj istoriji,
a time limitira i budućnost naše dece”.
Poljska, domovina
nekih od najglasnijih protesta današnjice, „suspendovala” je
sporazum, kazao je poljski premijer Donald Tusk, nakon
masovnog protesta poslanika u maskama Gaja Foksa (simbola
članova pokreta Anonymous) u državnom parlamentu.
ACTA je pokušaj da
se, uz pomoć već ustanovljene mreže civilnih i krivičnih
zakonskih procedura, prekine nezakonita trgovina dobrima i
svojinom - recimo torbama „luj viton”, holivudskim filmovima
i zvanično objavljenom muzikom - čime bi se vlasnicima
intelektualne svojine obezbedila sredstva da se protiv
piraterije i falsifikatora bore u sudovima van granica svoje
domovine.
I premda dva „teškaša”
kad je o pirateriji reč, Rusija i Kina, još nisu stavili
potpis, oni zaduženi za nacrt ACTA zakona kažu da se nadaju
da će ove zemlje uvideti korist od prijavljivanja.
Kader Arif, protivnik
ove mere u Evropskom parlamentu, smatra da je ACTA „pogrešna
i po formi i po sadržaju”.
On kaže da su
evropski zvaničnici, koji su započeli pregovore o ovom
sporazumu 2007, držali zakonodavce u mraku godinama i
ignorisali njihove primedbe, da bi im konačno prezentovali
konačnu verziju sporazuma bez prava na mišljenje i opcije da
ga modifikuju.
„Voilŕ, to je
maskarada koje se odričem”, kazao je Arif. On je otkrio da
mu je veliki broj stavki iz sporazuma bio problematičan,
naročito deo koji kaže da bi internet provajderi mogli da
budu odgovorni za kršenje autorskih prava svojih korisnika,
nešto što se kosi sa postojećim zakonima EU.
Osim toga, zakon
ostavlja svakoj zemlji ponaosob diskreciono pravo da
definiše šta se podrazumeva pod „komercijalnim” nivoom
pirterije, tako da bi neke zemlje mogle da uvedu pretresanje
laptopova i muzičkih plejera putnika u potrazi za nelegalnim
sadržajem.
Zagovornici Acte
odbacuju kritike i kažu da je akcija od suštinskog značaja
za odbranu inetelektualne svojine u trenutku kada njeni
vlasnici gube desetine milijardi dolara godišnje od
falsifikatora i nezakonitog „šerovanja”. Oni optužuju
opoziciju da namerno preuveličava pojedine odredbe Acte kako
bi raspirila strahove.
„ACTA samo želi da
pojača postojeće zakone o intelektualnoj svojini i da dela
protiv masovnih prekršaja iza kojih često stoje kriminalne
organizacije, a ne protiv pojedinaca”, kazao je Džon Klensi,
predstavnik za javnost ispred odseka EU za trgovinu.
Cilj sporazuma je,
kaže Klensi, da se podignu standardi širom sveta i približe
evropskim standardima, a ne da se u Evropi pokreću parnice.
„Nije ispravna sugestija da će ACTA ograničiti slobodu
interneta”, dodao je Klensi. „ACTA ne znači da ćemo na
granicama proveravati privatne laptopove ili smartfone. Ona
neće preseći dotok interneta niti cenzurisati bilo koji sajt”.
Ron Kirk, trgovinski
predstavnik u SAD, kazao je u oktobru da je zaštita
intelektualne svojine „ključna za američke poslove u
inovativnoj i kreativnoj industriji” i da sporazum „obezbeđuje
platformu Obaminoj administraciji da sarađuje sa drugim
vladama kako bi unapredila borbu protiv krivotvorenja i
piraterije”.
SAD i EU odbacuju
optužbe da pregovori nisu bili transparentni; Amerikanci
kažu da je nacrt Acte objavljen u aprilu 2010. i da je
konačna verzija bila dostupna javnosti više od godinu dana.
ACTA je i u SAD
izazvala kritike, ali manje kontroverze od Pipe i Sope,
verovatno zato što su njene odredbe namenjene pirateriji s
druge strane Atlantika. Međutim, NetCoalition, savez IT
kompanija koje su se usprotivile Sopi i Pipi - uključujući
Google i eBay - imao je negativ stav i prema Acti.
A oko 75 profesora
prava potpisalo je otvoreno pismo predsedniku Obami, u kojem
su kritikovali, kako kažu „intenzivnu ali bespotrebnu
tajnost” u kojoj su vođeni pregovori, kao i argument Bele
kuće da je Obama imao ovlašćenja da potpiše Actu ne kao
sporazum - što bi zahtevalo raspravu u Senatu i njegovu
saglasnost - već kao „izvršni sporazum” (kada predsednik
deluje unilateralno).
To nije dobro prošlo
u Kongresu. „Ustavotvorne vlasti se pitaju da li
administracija može da potpiše ovaj sporazum bez odobrenja
Kongresa”, kazao je senator Ron Vajden, demokrata iz
Oregona.
„U svakom slučaju,
kad se međunarodne pogodbe, kao što je ACTA, osmišljavaju i
prave pod velom tajnosti”, dodaje Vajden, „teško je
poverovati da one zastupaju najšire interese generalne
javnosti. Kontroverza koja okružuje Actu ne bi trebalo
nikoga da iznenađuje”.
izvor: b92.net ›››
