Uprkos opiranju velikog dela javnosti, vlasti pripremaju
legalizaciju proizvodnje i prometa genetski modifikovanih
proizvoda. Dok bi od toga nesumnjivu korist imale velike
kompanije koje posluju u toj oblasti, štetne ekološke i
ekonomske posledice osetila bi većina građana.
Nakon što je pre par godina široka anti GMO koalicija izvojevala
privremenu pobedu i sprečila izmene zakona o zabrani proizvodnje
i prometa genetski modifikovanih organizama na teritoriji Srbije,
ponovo se priprema teren za novu ofanzivu koja bi dovela do
legalizacije prometa i proizvodnje genetski modifikovanih (GM)
proizvoda.
Pre par meseci ministarstvo poljoprivrede, uz saglasnost
ministarstva zdravlja, formiralo je stručni
savet za procenu rizika u oblasti genetski modifikovane
hrane sastavljen od petnaest eksperata, i to telo će doneti
odluku o prometu GM proizvoda u Srbiji. Ministar poljoprivrede
Branislav Nedimović najavio je da će poslednju reč o prometu GMO
imati struka, a ne politika. Ovom izjavom i zaklanjanjem iza
struke, koja je u stvarnosti veoma heterogena i daleko od
konsenzusa povodom različitih aspekata GMO, ministar pokušava
ponovo da progura da se GM proizvodi stave u promet uprkos
neslaganju većine stanovništva. Naime, dosad je 135 gradova i
opština, koji pokrivaju više od 77% površine i 85% stanovništva
kao i 75% poljoprivrednog zemljišta Srbije usvojilo deklaraciju
u kojoj se izričito kaže da ne žele GM proizvode na svojoj
teritoriji.
Ne treba zaboraviti ni da je legalizacija prometa genetski
modifikovane hrane jedan od uslova za prijem Srbije u Svetsku
trgovinsku organizaciju kao i deo preduslova za zatvaranje
poglavlja 30. pretpristupnih pregovora sa EU. Prihvatanjem
takvih uslova država čini korak dalje ka odustajanju od
prehrambene suverenosti.
Poseban motiv u svemu ovome imaju i multinacionalne kompanije
koje proizvode i distribuiraju GM proizvode, i profitiraju od
njihovog prometa, a u Srbiji im je tržište još uvek zatvoreno.
Nakon konsultacija sa Aleksandrom Vučićem (u tom trenutku
premijer/predsednikom), ministar Nedimović se ovoga puta odlučio
da ide linijom manjeg otpora i odluku prepusti timu eksperata.
Ovo je još samo jedan u nizu slučajeva kada se zarad „većeg
dobra“ mogućnost odlučivanja otuđuje od građana i prebacuje na
takozvane nezavisne (od čega?) eksperte i tehnička tela. Ovakva
tehnička tela, koliko god ih nazivali nezavisnim, zapravo to
nisu. Sam nedemokratski proces izbora ljudi koji će sedeti u
ovim telima doprinosi tome da oni jasno zauzmu jednu stranu. Ta
strana je gotovo uvek ona koja je povoljna za krupan kapital, a
protivna ekonomskom, ekološkom i zdravstvenom interesu većine
građana koji će osetiti posledice njihovih odluka.
U čemu je problem s genetski modifikovanom hranom
Kada se priča o negativnim efektima genetski modifikovane hrane
obično se u prvi plan stavljaju zdravstvene posledice
konzumiranja ovakve hrane. To i olakšava poziciju „progresivnih“
snaga koje usled objektivne nedovoljne istraženosti negativnih
efekata na ljudsko telo, svakoga ko se pobuni proglase nazadnim
teoretičarom zavere koji se protivi „prirodnom“ napretku
tehnologije. Ono što jesu dokazane i očigledne dalekosežne
posledice korišćenja GMO-a jeste produbljivanje ekonomske
nejednoakosti i zavisnosti uz stravične ekološke posledice.
Ipak, ni dokazi o zdravstvenoj opasnosti nisu zanemarljivi. Da
li biste prihvatili da se vozite vozilom za koje i sami
konstruktori kažu da nisu sigurni da li i kako svi delovi vozila
funkcionišu? Upravo ovo je slučaj s GM proizvodima. Ni sami
stručnjaci nisu sigurni u efekte koje GMO može imati. Sva
istraživanja koje kompanije za proizvodnju GM semena vrše
ograničena su na 90 dana, što je prekratak period da bi se
uvidele moguće nuspojave. Ali čak i u tako vremenski ograničenim istraživanjima na
testiranim pacovima hranjenim GMO kukuruzom primećene su
različita oboljenja od kancera bubrega i jetre, teških plućnih
oboljenja do genetskih mutacija.
Kao jedna od prednosti GMO navodi se njihova otpornost. Ova
otpornost ide zajedno s veštačkim herbicidima za GM biljke.
Poznat je primer kancerogenog herbicida „glifosav“, na koji su
GM biljke otporne, ali ovaj herbicid donosi pustoš i smrt sveg
biljnog sveta u okolini, kako neželjnog tako i željenog. U
neposrednoj prostornoj ali i vremenskoj blizini GMO zasada
postaje nemoguće uzgajati druge useve.
Prelaskom na GM proizvode zapravo dolazi do gubitka vrednog
genetskog materijala. Upotrebom GM semena onemogućava se
dugogodišnja praksa poljoprivrednika da deo semena od prethodne
berbe sačuvaju za narednu setvu. Mnoga GM semena dizajnirana su
tako da biljke nikada ne završe do kraja svoj reproduktivni
ciklus. Uz to, proizvođači uživaju zaštitu intelektualne svojine
nad GM semenom, te sakupljanje može da bude sankcionisano,
a poljoprivrednik primoran da plati odštetu. Ovim mehanizmom se
zemljoradnici stavljaju u potpuno zavisan položaj i primoravaju
se da svake godine kupuju novo seme, i tako obezbeđuju stalni
izvor profita korporacijama koje to seme proizvode.
Dok se čeka još samo odobrenje Evropske komisije
da Bayer preuzme za 66 milijardi dolara Monsanto, broj aktera na
„slobodnom tržištu“ GMO-a se smanjuje.
To prate i spajanje Dow Chemicala i DuPonta u novu kompaniju
vrednu 130 milijardi dolara i preuzimanje Syngenta od
strane ChemChina za 43 milijarde dolara. Na celokupnom svetskom
tržištu ostala su samo četiri igrača, od toga dva veća i dva
nešto manja. Svako novo spajanje dovodilo je do povećanje cene
semena, pa je tako u Americi od kasnih 80-ih do danas cena kese
GM semena soje porasla sa 8 na 60 dolara.
GM biljke se gaje na ogromnim poljima kao monokulture, pa se
dešava da stotine hektara bude zasejano sa samo par različitih
GM semenâ. Ovakav način poljoprivrede vodi smanjenju genetske
šarolikosti semena, a time i do veće izloženosti različitim
bolestima i štetočinama. Zamislite taj distopijski svet u kome
postoje samo par varijeteta semena kukurza, soje, pirinča ili
pšenice, i sve su u rukama korporacija od kojih smo svi zavisni.
Dok strepimo od potencijalnih mutacija bolesti koje mogu dovesti
do kolapsa svetske proizvodnje hrane i globalne gladi.
Poznat je primer iz Indije i „sjajne“ sinergije dveju
multinacionalnih kompanija na lokalu. Nakon što
je Koka-kola preteranim iskorišćavanjem iscrpla gotovo sve
rezerve podzemne vode i izazvala sušenje useva i glad, na scenu
je stupila kompanija
za proizvodnju GMO semena Monsanto. Oni su zdušno ponudili
lokalnom stanovništvu seme koje zahteva manje količine vode, ali
njega mogu priuštiti samo bogatiji zemljoposednici, koji postaju
zavisni od kupovine te vrste semena, dok siromašni bivaju
prinuđeni da se rasele u prenatrpane gradove gde postaju
jeftina, gotovo robovska radna snaga.
Danas je u Evropi prosečnom čoveku veoma teško da uoči razliku u
pakovanjima između GM i ne-GM hrane. Uprkos pričama da je GM
hrana neškodljiva i jednako kvalitetna, nigde nije moguće naći
primer da se neki proizvod reklamira kao GMO. Zahvaljujući
lobističkim grupama u Americi, nema ni naznaka na pakovanjima da
je neki proizvod GMO dok su u Evropi zakoni nešto stroži pa je
nakon detaljnog isčitavanja deklaracija moguće uočiti da su neki
proizvodi GMO. Potrebno je otići i korak dalje i zahtevati da se
na svakom GMO proizvodu jasno naglasi njegovo poreklo kao i
moguće posledice konzumacije, kao što je danas slučaj sa
cigaretama.
Organska hrana kao alternativa
Ponovno pokrenuto pitanje proizvodnje i prometa GM proizvoda u
Srbiji poklapa se s privatizacijom nekada velikih
poljoprivrednih kombinata i prodajom i davanjem u zakup zemljišta stranim
investitorima. GM seme je idealno za bogate strane investitore
koji žele što pre da izvuku profit iz kupljenog zemljišta ne
mareći za ekološku i ekonomsku pustoš koja ostaje iza njih i
kojima se od septembra 2017.
otvara i mogućnost kupovine zemljišta u Srbiji, za razliku od
ranije mogućnosti iznajmljivanja.
Dok sela
umiru i ruralna područja ostaju pusta, umesto promene
agrarne politike „stručnjaci“ nam preporučuju da pređemo na GM
hranu koja će nadomestiti prinose proizvođačima. Jedna od
mogućih alternativa na polju agrarne politike jeste insistiranje
da se ubrzanim tempom pređe na organsku proizvodnju. To bi
morali da prate i podsticaji za zadružno udruživanje proizvođača
kao i pokretanje prerađivačke industrije koja bi bila povezana s
tom proizvodnjom i pod kontrolom samih radnika i korisnika.
Srbija ima potencijal za uzgoj organske hrane koji bi
omogućavanjem uzgoja i prometa GM hrane bio trajno narušen. Da
bi se razvila organska poljoprivreda, koja je radno dosta
intenzivnija i manje ovisna od skupe mehanizacije i fosilnih
goriva, potrebno je povećati subvencije posebno za
poljoprivrednike koji poseduju mala gazdinstva, uz dodatnu
edukaciju o organskim načinima proizvodnje i uzgoja biljaka i
životinja.
Potrebno je preusmeriti subvencije koje odlaze velikim stranim
investitorima i zemljoposednicima i uložiti taj novac u
infrastruktu koja bi omogućila udruživanje i olakšala rad malim
organskim proizvođačima. Takođe, u svetlu klimatskih promena,
umesto oslanjanja na kontroverzne GM kulture i korporacije, sem
subvencija za navodnjavanje i sl., potrebno je hitno ažuriranje
planiranja u poljoprivredi jer već danas mnogi ratari primećuju
da vrste koje su nekada bujale u određenim područjima, sada
zahtevaju relokaciju na više nadmorske visine, severniju
ekspoziciju, sveže zemljište itd. Ovo su neki od mogućih načina
da se barem malo popravi kvalitet života seoskog stanovništva,
spase prehrambeni
suverenitet i odupre se GMO industriji.
.jpg)
_001.jpg)
