Ujedinjene nacije su službeno
odredile da 31. oktobar 2011. postane “Dan 7
Milijardi Ljudi”. Na taj dan populacija sveta,
po prvi put, dostigla je 7 milijardi ljudi. Ali,
umesto da su ovaj “kamen temeljac” od 7
milijardi ljudi proslavljali po onome šta
predstavlja, UNPF (Fond za populaciju
Ujedinjenih nacija) se nasuprot tome
skoncentrisao da taj datum upotrebi kako bi
podigao svest o mogućnosti “održavanja”
činjeničnog stanja u svetu, kao i o neophodnosti
“održavanja napretka sveta” zbog samog
činjeničnog stanja.
Drugim rečima, Ujedinjene nacije
se još jednom izjašnjavaju da na ovoj planeti
ima previše ljudi i da moramo preduzeti dodatne,
direktne mere kako bi umanjili plodnost kod
ljudi.
Tokom proteklih godina, UN i
druge međunarodne organizacije su postale
smelije u pokušaju sprovođenja bolesnih planova
svetske elite. Većinu proteklog vremena
organizacije poput UN su koristile da bi
jednostavno govorili o “stabilizaciji” globalne
populacije, ali kao što ćete u ovom članku
videti, ima mnogo onih među globalnom elitom
koji se ne plaše da otvoreno pričaju o cilju
smanjenja svetske populacije do nivoa od 500
miliona ljudi (ili čak manje od toga).
I vama i meni može izgledati kao
ludost da neko želi odstranjenje više od 90%
svetske populacije, ali ipak dolazi do
postepenog usaglašavanja među svetskom elitom da
je sve ovo apsolutno neophodno za dobrobit
planete.
Do sada se pojavilo na
stotine članaka u novinama širom sveta gde se
objavljuju proglasi o tome kakva je to užasna
stvar da smo dogurali do 7 milijardi ljudi.
ŠTA VIŠE, nije svakako
slučajnost da su Ujedinjene nacije odredile da
“Dan 7 Milijardi Ljudi” padne na isti dan kao i
‘Halloween’ – ‘noć veštica’. To je američki
praznik – sastavni plan rada masonerije, gde se
inspiracija uzima iz okultnog, odnosno crne
magije. Želeli su da istaknu da će to biti
“zastrašujuće” da mi imamo 7 milijardi ljudi na
ovoj planeti. Hteli su da nam pošalju poruku
uništenja kada su podesili da “Dan 7 Milijardi
Ljudi” padne u isti dan kada je i “proslava
smrti” (tj. ‘noć veštica’).
Danas je fraza “održavanje
napretka sveta” postala jedna od onih ključnih
fraza koje oni u radikalnom pokretu ekologista
vole da koriste, ali većina ljudi nema pojma da
je jedan od ključnih elemenata u tom “održavanju
napretka sveta” zapravo kontrola populacije
(njeno smanjenje).
Prema tome, šta se zapravo
smatra idealnom populacijom na ovoj planeti od
strane onih koji promovišu “održavanje napretka
sveta”?
Naravno da ima dosta neslaganja
oko ovog pitanja, ali mnogi su jako otvoreni oko
činjenice da oni smatraju da bi ova planeta
trebala da ima samo 500 miliona ljudi (ili čak
manje od toga). Na primer, prva od “deset novih
zapovesti” neslavnih Georgia Guidestones
(granitni spomenik u saveznoj državi Džordžija,
SAD, koji je podignut 1979. godine, a čiji je
naručilac nepoznat) diktira sledeće:
“Ljudski rod za sva vremena
održavajte ispod 500 miliona ljudi kako bi se
održavao permanentni balans sa prirodom”.
Osnivač CNN-a
Ted Turner je
otišao čak i dalje od toga:
“Ukupna populacija sveta od
250-300 miliona ljudi, ili pad od 95% sa
sadašnjeg nivoa, to bi bilo idealno”.
Dave Foreman, jedan od
ko-osnivača pokreta “Earth First” (tj. “Zemlja
prvo”) je izjavio da je smanjenje naše
populacije na nivo od 100 miliona ljudi jedan od
tri glavna cilja koje on lično ima:
“Moja tri glavna cilja bi bila
da smanjimo ljudsku populaciju na nekih 100
miliona ljudi širom sveta, da uništimo
industrijsku infrastrukturu kako bi nakon toga
dobili prirodnu divljinu, sa svojim punim
sadržajem flore, a koja bi se vratila nazad
čitavom svetu”.
Na žalost, ovakva vrsta
intelektualnih budalaština se predaje na glavnim
američkim univerzitetima. Na primer, profesor
biologije na University of Texas u Austin-u,
Eric R. Pianka, jednom je napisao sledeće:
“Ja ne gajim nikakvo zlo prema
ljudima. Međutim, ja sam ubeđen da bi svet,
uključujući čitav ljudski rod, bio u daleko
boljem položaju da nas nije ovoliko koliko nas
ima”.
Miahil Gorbačov smatra da bi
umanjenje globalne populacije za 90% bilo baš
ono što nam treba:
“Moramo jasnije govoriti o
seksualnosti, kontracepciji, abortusu, o
vrednostima kontrole populacije, jer je ekološka
kriza, ukratko govoreći, kriza populacije.
Presecite populaciju za 90% i neće vam ostati
dovoljno ljudi da ekologiji nanese previše
štete”.
Međutim, nasuprot iznetom,
globalna elita skoro stalno koristi “politički
korektan” rečnik kada priča o kontroli
populacije. Oni su skloni da upotrebljavaju
takve izraze kao što su “održavanje napretka
sveta”, “umanjenje nivoa plodnosti” i “kvalitet
života” kada govore o potrebi smanjivanja
populacije. Imamo članke koji izleću u glavnim
novinarskim publikacijama širom sveta, a koji
promovišu povećanje mera kontrole populacije.
Naravno, ovakve mere su uvek uvijene i
predstavljane kao “dobrovoljne”, ali, to je
način koji oni uvek upotrebljavaju kada su
ovakve stvari u pitanju. Onog momenta kada
dovoljno ljudi prihvati “dobrovoljne” mere
kontrole populacije, te iste mere će postati i
“obavezne”.
I sada, kada ste postali svesni
ovih igara sa rečima koje oni upotrebljavaju,
proverite šta je sve pisano od strane najvećih
medijskih veb sajtova na svetu povodom rođenja
7-milijarditog čoveka…
Jeffrey D. Sachs, direktor Earth
Institute (Instituta za zemlju) na Columbia
University, je u članku za CNN izneo sledeće:
“Dolazak 7-milijardite osobe je
razlog za veliku globalnu brigu. Taj dolazak
nosi sa sobom i izazov: šta će sve trebati da se
održi planeta na kojoj bi svaka osoba trebala
imati šansu za pun, produktivan i prosperitetan
život, a gde će se planetarni izvori prirodnog
bogatstva moći održavati za buduće generacije?
Kako ćemo, ukratko govoreći, moći da pričamo o
“održavanju napretka sveta” na jednoj vrlo
prenatrpanoj planeti ?”
Za Sachs-a, jedan od “ključeva”
za rešenje “održavanja napretka sveta” jeste
“stabilizacija” čitave globalne populacije:
“Drugi ključ razrešenja
‘održavanja napretka sveta’ jeste stabilizacija
globalne populacije. Ovo se već dešava u nekim
državama koje imaju populacije sa viskim
novčanim prihodima, čak i u državama koje imaju
populacije sa novčanim prihodima na srednjem
nivou, jer te porodice odlučuju da u proseku
imaju jedno ili dvoje dece. Umanjenje nivoa
plodnosti u siromašnijim zemljama bi takođe
trebalo da se ohrabri”.
(Roger Martin foto)
U članku za britanski list
Guradian, Roger Martin je izjavio da bi se svi
problemi u koje gleda čovečanstvo mogli lakše
rešiti ukoliko bi manje ljudi trčalo po samoj
planeti:
“Svi ekološki (kao i mnogi
ekonomski i socijalni) problemi se lakše
rešavaju sa manje ljudi, a sa više ljudi oni će
ne kraju biti nerešivi”.
Takođe kaže da ukoliko smanjimo
populaciju, to će značiti bolji životi za sve
nas:
“Na jednoj savršenoj planeti,
dozvoljen nivo populacije koji će omogućiti
najbolji kvalitet života za sve, sasvim jasno
leži u mnogo manjoj nego u maksimalno većoj
populaciji, koja bi jedva dozvolila goli život.
Što nas je više, to je manje za svakog da ima;
manje ljudi znače bolji životi.”
Ali, da li je zaista tako ?
Naravno da nije.
Tokom istorije uvek smo imali
ogromne patnje ljudskog roda i kada je bilo
sasvim malo ljudi na planeti. Ukoliko bi
eliminisali 90% globalne populacije, to nas ne
bi odjednom uguralo u neku vrstu “zlatnog doba”.
Ali, mnogi među globalističkom elitom su ubeđeni
da mi upropašćavamo “njihovu planetu” (!!!) i
zato oni više ne žele da nas ima toliko.
Zahvaljujući tehnologiji, njima treba samo
nekoliko miliona ljudi da pokreću čitav sistem,
a na ostatak gledaju kao na “neupotrebljiva
gladna usta” ili “beskorisne izjelice”.
Sve ovo mnogima može izgledati
kao potpuno ludo, ali ta vrsta ludila se predaje
na fakultetima i univerzitetima širom zapadnog
sveta. Šta više, u zapadnom svetu vidimo porast
broja ljudi koji zaista predlažu da prihvatimo
“politiku jednog deteta” koja postoji u Kini. Na
primer, sledi mišljenje koje je objavljeno u
članku koji se pojavio u časopisu National Post:
“Jedan zakon za čitavu planetu,
kao na primer “politika jednog deteta” u Kini,
je jedini način da se preokrene katastrofalni
globalni priraštaj koji iznosi jedan milion
rođenja svakih četiri dana.”
Autor ovog mišljenja veruje da
bi takva politika “jednog deteta” smanjila
svetsku populaciju na nivo od 3,43 milijarde do
2075. godine. Iskazana pamet iza svega ovoga je
sledeća:
Ukoliko bi od tog momenta na
svaku žensku osobu bilo rođeno jedno dete,
svetska populacija bi do 2050. godine pala sa
tadašnjih 6,5 milijardi na 5,5 milijardi, i to
po osnovu jedne studije koja je rađena za naučnu
akademiju Bečkog instituta za demografiju.
Do 2075. godine, bilo bi 3,43
milijarde ljudi na planeti. To bi odmah imalo
pozitivne efekte na svetske šume, na druge
prirodne vrste, na okeane, na kvalitet atmosfere
kao i na standard života.
Ovo su sulude teorije o kojima
mnogi od tih ljudi razmišljaju čitavog dana.
Oni su opsednuti smrću i
smanjenjem populacije što je brže moguće. Na nas
“obične” ljude oni gledaju kao na “epidemiju”
koja razara planetu, i veruju da ukoliko bi nas
se otarasili, da bi onda zaista spasili ovu našu
zemaljsku kuglu.
Programi sterilizacije (a isti
su većinom vremena “dobrovoljni”) su u punom
pogonu preko čitave planete. Većinom delom oni
se i podržavaju i finansiraju od strane
Ujedinjenih nacija. Globalna elita je potpuno
opsednuta navođenjem žena da imaju manje beba.
To je jedan od razloga zašto je
njima abortus tako važan.
Albert
Arnold Gore (bivši predsednički
kandidat SAD) je dao sledeću izjavu u vezi
kontrole populacije:
“Jedna od stvari koje možemo
uraditi jeste to da promenimo tehnologije, da
smanjimo nivo populacije, da stabilizujemo
populaciju, i jedan od osnovnih načina da se to
uradi jeste to da se devojke i žene i opunomoće
i obrazuju. Mora svuda da postoji prisutan
‘menadžment’ plodnosti, kako bi žene odlučivale
koliko će dece imati, a ujedno i raspon rađanja
istih”.
Elita voli da upotrebljava takve
fraze kao što su “menadžment plodnosti” i
“porodično planiranje”, ali ono što zaista
nameravaju jeste to da imamo manje trudnoća a
više abortusa, kako populacija ne bi rasla tako
brzo. Oni svakako ne nemaravaju da opunomoće
žene da imaju više dece.
Ovaj nastup (tj. plan rada) se u
mnogome oslikava kroz kratki memorandum
Direkcije za populaciju Ujedinjenih nacija iz
marta meseca 2009. godine, kada je postavljeno
sledeće šokirajuće pitanje:
“Šta bi trebalo da se uradi kako
bi se pospešilo umanjenje plodnosti u manje
razvijenim zemljama ?”
Ko je Ujedinjenim nacijama dao
to pravo da u siromašnijim zemljama “pospešuju
umanjenje plodnosti” ?! Ovaj plan aktivnosti je
zastupljen na najvišim nivoima američke savezne
vlade. Glavni savetnik za naučna pitanja
Barack-a Obame,
John P. Holden, jednom je
napisao sledeće:
“Program sterilizacije žena
posle njihovog drugog ili trećeg deteta, i pored
toga što bi to predstavljalo relativno težu
operaciju nego vazektomija, bi bilo lakše
primeniti nego pokušavati da se muškarci
sterilizuju. Razvoj dugoročne kapsule za
sterilizaciju koja bi se mogla ugraditi ispod
kože i otkloniti kada se poželi trudnoća, otvara
vrata dodatnim mogućnostima kontrole plodnosti
‘po sili zakona’. Kapsula bi mogla da se ugradi
po ulasku u pubertet i mogla bi se otkloniti, uz
službenu saglasnost, za ograničen broj rađanja
dece”.
Holden takođe smatra da bi
prisilni abortus bio potpuno zakonit po osnovu
Ustava SAD:
“Šta više, zaključeno je da bi
se obavezujući zakoni kontrole populacije, čak i
zakoni koji bi uključili obavezujući abortus,
mogli primenjivati po osnovu odredbi postojećeg
Ustava ukoliko bi kriza demografije postala
toliko drastična da bi ugrozila samo društvo”.
Sledećih 8 citata pokazuje
postojeće stanje psihe kod mnogih zastupnika
kontrole populacije:
Bill Gates, predsednik
microsofta:
“Svet danas ima 6,8 milijardi
ljudi. To će dovesti otprilike do 9 milijardi.
Pa, ako sada zaista uradimo dobar posao sa
vakcinama, zdravstvenom negom, zdravstvenim
servisima za reprodukciju, mi bi mogli da to
(tj. populaciju) smanjimo za 10 ili 15 %”.
Ruth
Bader Ginsburg, sudija Vrhovnog
suda SAD:
“Pa, iskreno govoreći, smatrala
sam kada je u SAD prihvaćen princip “Roe” (tj.
opšti princip poslovanja američkih firmi gde se
za ulaganje novca očekuje i adekvatan profit),
postojala je briga oko rasta populacije, a
naročito rasta u populacijama onih koje ne
želimo da imamo previše (aluzija na siromašne,
afro-amerikance, itd.).”
David Rockerfeller
(bankar):
“Negativne posledice na ekološke
sisteme planete zbog rasta populacije postaju
užasavajuće očigledne”.
Jacques Cousteau (francuski istraživač i okeonograf):
“Da bi mogli da stabilizujemo
populaciju sveta, moramo odstranjivati 350.000
ljudi na dan (!!!!!)”.
Princ Phillip, vojvoda od Edinburgha (suprug
britanske kraljice):
“Ako ikada budem reinkarniran,
ja bi želeo da se vratim na ovaj svet kao
virus-ubica kako bi smanjio nivo ljudske
populacije (!!!!!)” – napomena: ova izjava
supruga britanske kraljice je dobro poznata, i
nju veb sajt američkog političkog ekonomiste
Lyndon LaRouche-a često citira kako bi
obelodanio planove globalista na čelu sa
privatnim bankarima.
David Brower,
prvi izvršni direktor Sierra Club-a:
“Rađanje dece se mora označiti
kao kriminalna radnja protiv društva, i to jedna
koja mora da se kažnjava, osim ukoliko roditelji
poseduju državnu dozvolu za isto … svi
potencijalni roditelji bi morali (po sili
zakona) da upotrebljavaju kontraceptivne
hemikalije, gde bi vlade izdavale anti-doze onim
građanima koji su ODABRANI samo za rađanje dece
(!!!).”
Margaret
Sanger, osnivač
pokreta “Planiranje porodice”:
“Najmilostivija stvar koju jedna
porodica može da učini svojim malim članovima
jeste da ih UBIJE (!!!!!).”
Margaret Sanger, osnivač pokreta
‘Planirane porodice’ u svojoj knjizi “Žene,
Moral i Kontrola Rađanja”, izdata 1922. godine u
Njujorku:
“Kontrola rađanja će neizbežno
dovesti do stvaranja čistije rase” Napomena: ovo
je aluzija na belu, germansku rasu – ove
principe američkih zagovornika je prihvatio i
sprovodio
Adolf Hitler, kako u Nemačkoj, tako i
van nje, što se tokom Nirnberških sudskih
procesa u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata
krilo kako u sudnicama, tako i od javnosti.
Ovo je “endgame” (završna igra)
u kojoj nastupa radikalni “zeleni plan”. Da bi
sačuvali ovu našu planetu, oni, tj. elita,
smatraju da moraju na dramatičan način da smanje
našu brojnost, a ujedno da vrlo čvrsto
kontrolišu naše aktivnosti.
Ali, da li je ovo budućnost u
kojoj bi neko želeo da živi? Da li bi neko
zaista živeo u jednoj budućnosti gde vam
birokrate na mikroskopski način kontrolišu
živote radi dobrobiti ekologije? Ja lično
smatram da bi 7 milijardi ljudi na ovoj našoj
planeti sasvim lepo živeli ukoliko bi im se dalo
puno dodatne slobode, a ujedno i slobode da žive
svoje živote onako kako oni to žele.
Činjenica da je prirodno da sami
ljudi odlučuju kako treba da žive svoje živote
je užas za one koji su zavedeni planom globalne
elite o kontroli populacije.
Pa, šta vi mislite o kontroli
populacije i ovom nastupu globalne elite?
27. 11. 2013.