U socijalističkom sistemu gotovo
su svi živeli su od svojih plata koje nisu omogućavale
sticanje značajnijeg bogatstva. Stoga u ubrzanoj
privatizaciji građani Srbije nisu mogli ni da učestvuju jer
nisu raspolagali kapitalom kojim bi mogli kupiti bilo koje
preduzeće. Novac su jedino imale strane zapadne kompanije za
koje je ubrzana privatizacija kroz sve ove gore navedene
poteze i pripremana. Brzo je „kupljeno“ sve ono za šta su
stranci bili zainteresovani, po bagatelnim cenama koje čak
ne prelaze ni samu vrednost zemljišta na kojoj se neka
fabrika nalazila. Tako su od strane zapada instalirani
Vlahovići, Đelići … odrađivali poslove za koje su na vlast i
dovedeni. Navešću neke primere koji mnogo toga govori i
objašnjava zašto je Srbija danas u bezizlaznoj privrednoj
situaciji osuđena da živi isključivo na kreditima MMF, SB, i
stranih poverilaca.Ovakvim i sličnim „stranim ulaganjima“ je
srpska privreda zatvarana pa će se ono frapantno zaduživanje
iz grafikona sa početka teksta samo uvećavati dok MMF i
ostali ne kažu dosta. A onda kada uskoro dođe taj trenutak
„demokratski eksperti“ zbrisaće iz Srbije, ostavljajući
građane da u bankrotiranoj državi grcaju i počnu da državu
grade iz početka. Tim donosiocima „demokratije“ i
promoterima stranih ulaganja kao spasonosne varijante
oživljavanja privrede, biće udobno na nekim egzotičnim
ostrvima i novcem koji su kroz korupcionašku privatizaciju
obezbedili na računima u stranim bankama. Biće udobno sve
dok nova ozbiljna država ne pošalje „devere“ po njih da ih
dovedu i objasne za čiji račun su se oni poigravali sa
državom, pljačkaškom demokratijom rasprodajući nacionalna
dobra, kao da im je to tata ostavio.