_002-1.jpg)
Cane „Partibrejkers“: Prodali smo budućnost naše dece
"Nismo im ostavili dobar svet.
Ostavili smo im gomilu kukavičluka, oportunizma i nekih
kompromisa koji nisu dobri. Iz sitnih interesa smo prodali
budućnost naše dece", poručuje Zoran Kostić Cane.
O tome „kuda vodi ovaj put“ i da
li je moguće biti „slobodan i samo svoj“ u vreme laži i
obmana za Nova.rs govori frontmen grupe „Partibrejkers“.
Potomak Gavrila Principa
primećuje da kukavičluk uzima svoj danak, ali ne odustaje od
borbe.
Na
pitanje da li prati politiku kratko odgovara:
„Toliko je pratim da odustajem
da je pratim“, kaže Cane i na početku razgovora ističe da u
karantinu nije sticao nove veštine, poput većine, već se
bavio promišljanjem i očuvanjem zdravog razuma:
„Izolaciju sam proveo kao i svi
ljudi kod kuće u Zrenjaninu. Imam psa, pa sam imao i dodatnu
mogućnost da prošetam. Nisam stvarao ništa. Nisam naučio
neki jezik, niti sam savladao grnčarstvo, niti čitao knjige.
Samo sam razmišljao i nastojao da izbegnem neke velike
oscilacije raspoloženja, da to sve prođe sa što manje
posledica“.
I
do kakvih zaključaka ste došli?
– Ovo je neki delirijum u
čovečanstvu. Svakakve informacije dolaze, neko je čuo ovo,
neko je ono. Svako ti preporučuje nešto. Mutna je situacija,
ne znamo šta se krije iza brda. Čovečanstvo je u raskoraku.
Čovek čoveku smeta. Pare predstavljaju moć nad ljudima,
mislim da je to presudno u svemu ovome.
U
nekom trenutku je izgledalo da ni novac više ne pomaže?
– Pribijeni smo uza zid. Nije
frka za nas koji smo nešto videli i iskusili od života, već
za ovu decu. Problem je to što ova deca postaju poslušnici.
Mada, svi mi smo prihvatili taj domino efekat – neko je
rekao, došlo je neko naređenje… Ostali smo bez elementarne
hrabrosti. Pogledajte i ovo što se desilo sa crkvom.
Navodno, nema bogosluženja, pa frka za Vaskrs… Polako smo se
predali.
Da
li je korona sve, pa i veru, stavila na ispit?
– Svi smo mi pali na ispitu.
Međutim, uvek možemo da se sakrijemo iza nečeg. Uplašili smo
se žrtve, to je počelo da nas boli. A ne možeš ništa dok
nešto ne uložiš. Dok ne uložiš sebe i svoj bol, ne možeš
ništa dobiti. Jer ovo sve što se nudi, sumnju budi.
Jeste
li ispratili sve priče o koroni tokom vanrednog stanja?
– S obzirom na to da smo mi
primitivan i neodgovoran narod, morali smo da saslušamo i
postupamo u skladu sa merama koje su doneli. Meni je to ok.
Međutim, nije mi ok to što su stariji ljudi morali da idu u
nabavku od 4 do 7. Mogli su neku nijansu da pokažu, recimo
od 6 do 8. Ne može kućni ljubimac da bude važniji od
penzionera. Mogli su i ti penzosi da izađu od 8 do 10. Mogla
je da bude pokazana neka nijansa, da se o nekome razmišlja.
Propast je i ovo što se dešavalo online. Koncerti bez
publike?! To je suludo, to ne može da postoji. To je kao kad
bi neko prodavao ruže koje lepo izgledaju, ali ne mirišu.
Kao kad prodaju hranu koja nema ukusa. Prodaju život bez
ukusa, jer su svojim delanjem koje traje vekovima, izvukli
sve sastojke života: sreću, osećaj da si u nekoj dobroj
energiji, da veruješ u nešto, da postoji neka vertikala… Ne!
Samo su nas betonirali. Ubeđuju nas. Ovo je vreme sugestije.
Postoje ljudi koje ne zanima druga strana. To su neki
„birokratski“ ljudi koji su našli druge roditelje jer se
svojih stide. Oni rade za one koji su im poklonili neko
poverenje, koji su ih pustili da pripadaju nečemu, da
pobegnu iz svoje sitauacije, koje se stide. Prodaja duše je
u toku…
Je
li moguće danas „biti slobodan i samo svoj“? Kuda vodi ovaj
put uopšte?
– Geomertija birokratije je na
delu. To su neki ljudi koje ništa ne zanima. Oni hoće svoj
nauk da sprovedu do kraja. Te neke osobe koje misle da njima
svet pripada, a da su ostali ljudi suvišni pored njih.
Napravili su nered u svetu, glad i siromaštvo, a sada hoće
da istrebe ljude. Kako to? Seku granu na kojoj celo
čovečanstvo sedi, pa i oni sami. Nisu u dosluhu sa ljudima.
Njihov mozak radi bez srca. To nije nešto što se sad desilo,
nego je planirano. Sva osećanja i svi ti pojmovi su
predstavljeni kao slabost čoveka. Ako ih imaš – pojam
slobode, nekog dostojanstva, čistote i svega toga, za tebe
nema mesta u društvu gde se primaju naređenja. Ta naređenja
savesti nemaju. Nameću nam život bez savesti, bez neke
elementarne vesti koja će da ti dođe u mozak i kaže: ‘Ej,
probudi se, pa nije to tako baš’. To su ta neka nova
vremena. Po kajronima na TV-u izlaze informacije koje se
više nikad ne javljaju. Plasiraju se nedokumentovane stvari.
Ako ima neka tvrdnja, nju ne prati slika. Može svako nešto
da kaže i napravi kajron. Došlo je vreme privida i obmane.
Sve je to propaganda koja ima cilj da nam opljačka mozak i
navede nas da pomislimo da je kod njih naše rešenje. A tvoje
rešenje je u tebi samom! To je ukidanje junaštva. Ukidanje
svetlog primera. Svet postaje veštački, postaje Matriks,
virtuala.
Da li to znači da
čovek koji misli svojom glavom gubi bitku?
– Ne, bitka traje. Moramo sve da
gledamo u Božijem kontekstu. Život nije apoteka, da te sve
na mestu čeka. Uplašili smo se sopstvene žrtve. Moraš da se
odrekneš nečeg da bi dobio nešto. Mi smo svi u sebi
„vakumirani“. Svi živimo u tesnom knapu koji je neka
birokratija raspisala za sve ljude. E sad, moraš da se
prilagodiš svemu tome. Sve teče, ide dalje. Uvek je bilo
tako. Uvek su postojali ljudi koji se razlikuju od većine.
Verujem da se ljudi bude, da shvataju da su ostavljeni na
cedilu. Sada kapiraju da je njihova sudbina u njihovim
rukama. Ideja spasenja, sve vas menja. A to „da li ću imati
pare“, „ako mi ne pomogne neko, ja ću da skapam“ – ne može
tako. Život je borba. Rat uvek traje. Rat i u nama i oko
nas. To su borbe između sila mračnih i sila zračnih. Ne može
razočarenje da zameni poverenje. Mi smo svi deformisani i
razmaženi. Svi smo u nekom komforu, luksuzu, koji je dat da
bi mi umrli na miru i da ne bi razmišljali o nekim stvarima
koje su nadahnjivale neke ljude. Pojam ljubavi ne postoji,
već samo odnosi – ti meni, ja tebi. Nismo ni braća, ni
sestre, nego smo suparnici. Čovek čoveku smeta.
Mnogi se plaše 5G
mreže, vakcina, čipovanja, raznih zavera…
– Sve te vakcine i čipovanja su
stvarne stvari. To je kao i u životu. Neko ima, neko nema
sreće. To je isto kao kad vidiš bogalja koji se trudi, iako
je bogalj. A tebi sve smeta, iako si fiktivno zdrav i prav.
Imaš sve udove, još ako ti nije toliko pokvarena glava, znaš
nešto… A onda vidiš čoveka koji je fizički onemogućen, ali
se i dalje bori. Ja mislim da je veći problem to što se
otapaju lednici, jer se oslobađa nešto za šta čovek ne zna
šta ti lednici kriju. Da li su to neki virusi, neki gasovi?
Naudili smo planeti. Čovek joj smeta, jer kad nije bio
prisutan pojavili su se kitovi, delfini, ptičice, neko novo
cveće… Čovek je od svoje izuzetnosti počeo da smeta samom
sebi. Počeo je da se dorađuje i misli da je on sam rešenje
svoje zagonetke. E, nije! A tajni više nema. To je velika
frka, jer sve kreće iz tajne. Ona je naša baza podataka, naš
unutrašnji svet, a on se ukida. Kome to više treba
skromnost? Sve je programirano: ‘Ne možeš da gledaš gore –
gledaj dole’. ‘Ja ću da ti izmerim koliko ti treba od tačke
do tačke’. Moralo bi da se gleda malo šire i Božiji kontekst
mora da bude prisutan. Bio ja u pokušaju da budem neki
vernik ili ne, mislim da je to to. Vera u Boga bistri našu
mutninu koju prave ljudi koji su rođeni za to. Ljudi koji
traže druge roditelje, koji bi sebe promenili, koji bi
izbirsali sve svoje tragove. Ljudi koji bi da stave na
pijedestal neke potpuno glupe elemente ljudskog postojanja.
To je kao kad prate modu. Ne mislim samo na tekstil, već
modu kao model razmišljanja. Zamenjuju se pojmovi. Sve se
radi da čovek ne zna šta se radi. Okrenu te kao kokošku.
Vitlaju, vitlaju i onda stave. Ti ne znaš gde ćeš dalje.
Kako
gledate na situaciju u Americi?
– Sigurno da je frka. Svi daju
objašnjenja olako. Ljudski život je izgubio vrednost,
jednako kao i ljudsko postojanje. Ja mislim da je to što se
sada dešava između njih borba za vlast u Americi. Kako
dalje?! Neko bi da podilazi čoveku i da ga pusti da na miru
propada, a neko bi da ga spase. Pošto kapira. Ima dobrih
ljudi, oni nikad neće da nestanu. Njima je jasnije, postoji
suština koja živi u nekim ljudima. Postoji suština koja je
uvek jača od količine, od mase. Sad, da li je to što se
dešava u Americi rasizam, ne znam, ali neka frka jeste.
Frka, koja se dešava kad kreneš da razmišljaš o čoveku kao
beskorisnom biću, kao ne donosi ti profit. Kao nosi neke
tvoje falsifikovane stvari od kojih ti nemaš nikakvu korist.
Onda nastaje frka. Ne može tako! Postoje ljudi koji hoće da
te zatvore u svoj krug interesa. Frka tek predstoji.
Videćemo tek kako će sve biti. O Trampu sam gledao neke
filmove u kojima je on predstavljen kao neki baja koji će u
sprezi sa Vladimirom Putinom da napravi novi poredak.
Međutim, otkud ja znam te stvari, ja ne znam šta će biti sa
mnom. U frci sam za svoj život i za život svoje porodice.
Nisam toliko uzrastao u Bogu da kažem: ‘Ej, važi, sve je u
Božijim rukama, kako on odluči tako će biti’. Uvek ima ono –
daj ja nešto da uradim, a onda vidim da ne mogu ništa da
uradim specijalno. Mogu samo da sedim u svojim ograničenjima
kojih je mnogo.
Šta
je sa svirkama, hoćete li uskoro pred publiku?
– Nešto su krenuli da zivkaju.
Ljudi su željni. Hoće da im se neko obrati, ne samo po
pitanju muzike, već i pozorišta. Bilo ko, čovek čoveku da se
obrati i da ga ohrabri malo. Da mu kaže to je tako zbog
nekih stvari koje su i tebi jasne. Međutim, moraš da ih
priznaš da postoje, a ne da kažeš: ‘To su teorije zavere’.
Nisu to teorije zavere. To su odistinske zavere. To je frka
sa ljudima koji imaju mnogo para, koji misle da su mnogo
pametni. Sa ljudima koji misle da su bogovi na zemlji.
Eugenika. Taj stav da postoje ljudi koji su bolji od drugih.
To prvensto među ljudima, e to je frka – ja sam bolji od
tebe, i mene ne zanima šta ti misliš. Ja sam bolji od tebe,
ja imam telekomunikacije. Ja od ovih postojećih reči pravim
novi smisao. Znači, igram se sa nečim što ti ne možeš ni da
zamisliš da jeste. Ali, ko je puno siguran desi mu se na
kraju da se prevari. Ko misli da je otkrio toplu vodu. To
pitanje važnosti, ega, -to su smešne stvari. Jer mnogo
preživelih stvari živi u nama, mi se tako upravljamo prema
tome. Oduvek je bilo toga, bilo je ljudi da su došli do
nekih znanja i saznanja, ne znamo da li su imali neke
koristi od toga. Stvari su danas predstavljene jako
ozbiljno. Ljudi se ne šale. Iako postoji humor, sve neki
sarkazam, sve ono što izaziva kiselinu u želucu, neko
mrštenje na našim licima. Glupost se nudi kao mudrost, a
dosadni hoće da zabavljaju druge.
Kako
se postavljate prema deci kao roditelj u vreme sveopšte
konfuzije i pomeranja sistema vrednosti?
– Ne znam da li su to više naša
deca. Vrši se tehnološko janjičarenje. Usmeravaju se deca
van naše moći, a naša moć je samo u deponovanju stvari da
znaju razliku između dobra i zla. Dakle, da im mi stalno
nešto pričamo, ali mi što im više pričamo, više ih
opterećujemo. Pitam se kao Sokrat – da li će meni biti bolje
što odlazim ili vama što ostajete?! Mladi žive tako kako
žive. Nismo im ostavili dobar svet. Ostavili smo im gomilu
kukavičluka, oportunizma, gomile nekog kompromisa koji nisu
dobri. Ok, mora da postoji neki kompromis, jer ovaj svet
nije samo za nas, već i za ostale ljude, i mi moramo da
primetimo te ljude, da još neko živi sa nama, ali iz tog
sitnog interesa prodali smo budućnost svoje dece.
Da
li vas poreklo obavezuje da usadite svojoj deci svest o tome
ko su im preci, s obzirom na to da ste rođaci Gavrila
Principa?
– On je mojoj majci ujak. Ne
deda-ujak, nego pravi ujak. Znači, zov nekog junaštva javi
se s vremena na vreme. Da nema junaštva, uvenuli bi. Nigde
ne bi krenuli, nigde se ne bi pokazali. Umrli bi u
sopstvenom kukavičluku duboko uvučeni u svoj svet koji je
prazan i hladan. Umesto da bude lep, topao i dobrodošao za
svakog čoveka.
Slika bez datuma
nabavljena iz Istorijskog arhiva u Sarajevu 28. juna 2014.
godine prikazuje Gavrila Principa, bosanskog Srbina, u
svojoj zatvorskoj ćeliji u tvrđavi Terezin nakon hapšenja.
Rođen kao seljak 1894. godine u udaljenom planinskom selu
Obljaj, Princip je bio strastveni srpski i slovenski
nacionalista za čije se ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda
u Sarajevu, pre 100 godina, 28. juna, uveliko smatra da je
izazvalo Prvi svetski rat.
Jel
to znači da osećate da vašim venama teče junačka krv?
– Ne znam sad baš to. I o tom
mom rođaku Gavrilu, svakakve su priče bile. Ono što osećam
verovatno osećaju još neki ljudi. Nije knjiga pala na jedno
slovo. Ima još mladih i hrabrih. Hrabar je onaj koji
razmišlja svojom glavom i čuva svoje srce da radi. Koji
osluškuje ko ga zove. Traži svoj put. Čovek je stvoren da
sebe traži, dok prolazi kroz gomilu laži, a sve te laži su
neke naše projekcije. Bežanje od nas samih i onda samo
uveravamo druge, gubimo snagu koja nam treba da bi ostali
ljudi, da bi tu neku ljudskost, čovečnost zadržali. Često,
mi nismo na visini onoga što tražimo od sveta i od sebe na
kraju krajeva. Naš pandam stalno nas nešto demantuje, naše
postupke, naše reči. Međutim, nema predaje. Kome se predati,
sem nebesima?
Kako
je došlo do toga da jedan roker spozna Boga, pošto se
rokenrol uglavnom povezuje s porocima?
– Nisam ja sad tu neki primer,
postoje bolji primeri. Došlo je tako što sam shvatio da on
može da mi pomogne. Gledaš da budeš ok, da budeš dobar
čovek, da pobediš sebe i one egoizme. Nama nesvest udara
reket. Nekad nam se čini da smo u pravu, pa bi za to dali
glavu. Onda se izmaknemo sa strane i uvidimo da je to
glupost, da smo mi za glupost hteli sebe same da damo. A ako
dajemo sebe same, znači da dajemo i druge, da smo stalno u
nekoj zabludi. Da smo i mi stalno u nekom ošamućenju. Imam
mana kao pas buva, ali tu sam negde, Bog hrabre čuva.
Postoji i ta potrošnja. Istina
se pretvara u opšte mesto. Ta relativizacija da nešto može
ovako i može onako. To je bez veze. Ili izreka „ako ne
uradiš kajaćeš se, ako uradiš kajaćeš se“, to su đavolske
stvari. Bar ja tako mislim. Što sam stariji, sve sam
gluplji, ali čuvam čuku. Čuvam svoje srce. Pošto svako može
da nauči da bude pametan. Ode u tehnomaniju i kupi malo
veštačke inteligencije. Međutim, radi se o tome da samo srce
treba čuvati. Čuvati tu dušu koja je deo neba. Nebo u malom.
Kad vidiš mrtvog čoveka vidiš kako se on odjedanput osušio,
nešto ga je napustilo. Mnogi žive, a da rođeni nisu. O tome
se radi. Prolaze onako život i ne pitaju se mnogo, jer ljudi
su pristali da budu korumpirani. Mogu ja da pričam lepe
stvari, ali kad izađem u svet, gledam druge ljude, gledam da
budem ok, a često nisam ok ni sam. Mogu da reagujem i ovako
i onako, znači, naučiti da budeš dobar čovek, da budeš
siguran u tome je poenta. Dobrota je sigurnost. I te priče
koje prate rokenrol nisu baš tačne. Mnogi ti rokeri imaju
porodice, imaju decu, to je neka priča ostala da rade ovo
ili ono. Koliko ja znam, moje kolege ne rade te stvari koje
se pripisuju uz rokenrol. Ljudi imaju veći nivo svesti nego
oni pre. Znači, ne zanima ih samo forma, koju bilo koja
vrsta delatnosti nosi, zanima ih nešto više, hoće ljudi da
razmišljaju. Međutim, moraju da znaju i o čemu razmišljaju,
jer mnogo razmišljanja davi srce. Obeshrabruje čoveka. Samo
razmišljati da bi se razmišljalo, time navodiš neku jalovinu
u životu, a jalovina te zatrpa, uguši i ćao. Mislim svako
dobro svim ljudima i da se izvinim ako sam izbedačio ljude.
A ovo, korona i to, videćemo. Neka obrate ljudi pažnju na
higijenu, šta jedu, šta misle. Neka obrate pažnju na svoje
telo, na svoju dušu. Ljudi čuvajte se, mnogo vas volim.
.jpg)
_002-2.jpg)
_001.jpg)