G

 

autor tekst 002 ›››

 

 

Zoran Bojarovski

 

E-GENERACIJA: Generacija koja odbija da umre u tunelu tranzicije

 Nijedna generacija nije donela i neće doneti savršen sistem, ali, naravno, uvek donosi bolji od prethodne. Taj ciklus ne sme da prestane. Vreme je da se suočimo i damo e-generaciji zasluge

 Razbijene iluzije o ratu u Vijetnamu, aferi „Votergejt”, ostavka Niksona, tada najmoćnijeg čoveka na svetu..., bili su događaji koji su odredili okvire velike prekretnice u istoriji Ujedinjenih nacija. Države Amerike u kojima je sedamdesetih godina prošlog veka rođena nova era za novu američku generaciju: generacija Ks (Ks). Generacija rođena iz slobodne ljubavi bejbi bum generacije. Kao posledica ili lekcija iz neefikasnosti hipi roditelja, generacija Ks je naučila tri važne stvari:

 1. Vlast definitivno laže ili krije istinu;

 2. Mediji su moćno oružje laži ili istine;

 3. Niksonova maska je super maska za Noć veštica.

 Nije uvek precizna uzročno-posledična veza, ali iz želje da se stvari sistematizuju i stave u određeni razumljiv kontekst, možemo povući sličnu paralelu u odnosu na novu generaciju građana u R. definisano je nekoliko važnih i odlučujućih procesa u našoj novijoj istoriji: e-generacija. 

GENERACIJA ODGOJANA NA INTERNETU

 Rođeni krajem osme decenije 20. veka u nekadašnjoj zajedničkoj državi svih naroda i narodnosti – Jugoslaviji, pripadnici e-generacije su sinovi i ćerke jugoslovenske hipi generacije koja je pamtila dobre dane tog vremena, ali takođe generacija koja je bila svedok raspada nekada idealne države. 

Rat u Jugoslaviji bio je naš Vijetnam.

 E-generacija je odrasla na mreži, povezujući se sa novim medijima i deleći na društvenim mrežama. Generacija je ta koja artikuliše pobunu u Makedoniji kao reakciju na sistem koji je potpuno propao. To je generacija koja je shvatila da je rođena i da može da umre u tunelu tranzicije. Oni to odbijaju da prihvate. Odlučili su da ne budu izostavljeni iz događaja, da uzmu sudbinu u svoje ruke i da povrate moć odlučivanja koja je autentično njihova.

 Nijedna generacija nije donela i neće doneti savršen sistem, ali, naravno, uvek donosi bolji od prethodne. Taj ciklus ne sme da prestane. Na putu ka slobodi... 

Naš Votergejt je afera Prisluškivanje ili Zaev bombe. 

E-GENERACIJA PIŠE SVOJ MANIFESTO

 I dok su neki, ugušene i izgubljene duše u sopstvenoj korupciji, sebi kupile VIP mesto sa druge strane raja, slobodni građani e-generacije ispisuju građanski manifest.

 To su ljudi iz cele zemlje koji su povratili svoja prava da sami odlučuju o svojoj sudbini. S ljubavlju i odgovornošću brinu o svom okruženju, o parkovima i drveću, o tržnim centrima i školama kao mestima u kojima su odrasli i zaljubili se...

 E-generacija zna da su naši životi povezani sa budućnošću i da će ono što rade sada imati uticaj na buduće generacije. Prepoznali su to na sopstvenoj koži iz samodovoljnosti, korupcije i pohlepe elita tranzicione makedonske generacije. Zato su preuzeli odgovornost za sebe, ali i za svoje prijatelje i građane iz budućih generacija. Sasvim je jasno da se detaljni rezultati njihove inicijative nikada ne mogu u potpunosti predvideti, ali jedno je sigurno – preuzeli su odgovornost da Makedoniju učine boljim mestom za život, a ne zemljom iz koje je bolje otići.

 E-generacija u Republici Makedoniji odbija da se razlikuje po etničkoj osnovi, odbija da bude samo potrošač, klijent i pasivni primalac informacija. Ova generacija daje do znanja da poseduje institucije, procese, algoritme i sisteme koji oblikuju njen život, a koje je pokrala, okupirala, prisvojila aktuelna politička elita. Povezana e-generacija želi da sazna iz prve ruke kako i zašto se odlučuje i želi da ostvari svoje pravo da kontroliše one koji privremeno, na jedan izborni mandat, upravljaju resursima koji su vlasništvo građana. E-generacija želi da se direktnije uključi u kreiranje zakona i procedura, u rad institucija koje su formirane da štite i služe građanima, a ne da budu oruđe za bogaćenje i korupciju elita.

 Okolnosti su se promenile, a upravo te okolnosti omogućavaju e-generaciji da to učini. Ova generacija, za razliku od korumpiranih elita koje i dalje misle da treba da upravljaju društvom alatima 12. veka, udaljena je jedan klik od sveta informacija i znanja. E-generacija zna kako da pristupi tom znanju, ume da proceni svoje mesto u svetu informacija, zna da čita, obrađuje i vizuelizuje podatke i – povrh svega – zna da izvodi zaključke i radnje i zna da to može i mora učiniti zarad budućnosti koja pripada svim budućim generacijama. 

 ALATI 19. VEKA NE REŠAVAJU IZAZOVE 21. VEKA

 Kada kažemo da e-generacija zna da može i mora da preduzme akciju, za razliku od toga imamo sliku sadašnje strukture vlasti, koja se sa mentalnim sklopom iz 19. veka pokazala nesposobnom da reši izazove 21. veka. Pre svega uslovi za pristojan život i bezbednost građana. Tako je u najvećoj meri jer on to nije prepoznao, a onda je u zanosu pljačke i pohlepe pomračio razum i izgubio kontakt sa novom, e-generacijom. 

Ono što pomračeni i pokvareni um ne vidi:

 Građani e-generacije izgubili su poverenje u drevne elite i pozvali da žele da budu odgovorni za svoje živote, mesta na kojima žive i rade i koja vole;

 1. Politička moć ne može biti vlasništvo, ali svi građani imaju pristup njoj i imaju koristi od nje;

 2. E-generacija zna gde da dobije potrebne alate, znanje i podršku;

 3. Za novu generaciju najvažnije vrednosti su saosećanje, dijalog i poverenje;

 4. Građani e-generacije prilagođavaju tehnologiju sopstvenim potrebama;

 5. Oni pomažu ljudima na pametan način;

 6. Postavljaju pitanja i nakon što ih postave, pitaju više pre nego što daju odgovore;

 7. Aktivno učestvuju u prepoznavanju pojava u cilju donošenja najboljih odluka;

 8. Oni rade sa iskrenom strašću, modelirajući pretpostavke, brzo testiraju i znaju kada da počnu iznova;

 9. Ne odustaju pred velikim izazovima;

 10. Oni bezrezervno dele znanja, veštine i informacije jer znaju da odatle izviru nove i prave vrednosti;

 11. Oni znaju kada da traže dozvolu, a kada da traže oproštaj.

 12. Nova, e-generacija, želi da vidi vladu, iz bilo koje političke pozadine, koja će preuzeti odgovornost da se uključi u otvoreni dijalog za radikalno preispitivanje sistema.

 Da bi ponudila odgovore na izazove novog veka, e-generacija zahteva redefinisanje pojmova „vlada“ i „upravljanje“. „Mi smo naša vlast“, ​​kaže ova generacija. „Bez nas nema nikoga. Narod, narod, građani čine društvo, a ne članovi političkih partija.

 E-generacija zna kako to da uradi. Sa novim tehnologijama to je lakše nego ikad. Ako ljudi znaju da naprave pametne telefone, pametne televizore, pametne automobile, pametne gradove, zašto ne bi znali kako da naprave pametna društva.

 E-generacija to zna, a ne oni iz plemenski organizovanih partija.

izvor: proverkanafakti.mk ›››

G

 

autor tekst 001 ›››

 

 

Zoran Bojarovski

 

Fušerska država

 Fuš je svuda oko nas. Od medija, preko „Skopja 2014” i Fušer političke krize, do objašnjenja zemljotresa

 Ne znam da li je to strani jezik, ne-makedonski sleng, ali pošto nam je to maternji, dijagnoza najbolje oslikava strukture naše zemlje. A to su najvažnije, najvidljivije.

 Fuš, nekompetentnost, amaterizam, petljanje, neprofesionalizam, novajlija, ljigavost, površnost, diletantizam...

 Možda se još može dodati, ali evo, toliko od mene, a znate kako se nacionalna strategija i karakteristike proširuju i nadograđuju.

 Da li je ovo poređenje preuveličano i neprikladno? Hajde da to proverimo i počnimo sa medijumom. Moje područje, moja tema.

 Od proteklih godina, naša zemlja je svrstana u kategoriju neslobodnih zemalja po pitanju medija i slobode izražavanja. Zašto?

 Zato što su urednici u većini medija u Republici Makedoniji ili u dobrovoljnom odnosu sa dva odlučujuća faktora – vlasnicima medija i političkim centrima moći, ili su pod njihovim beskrupuloznim pritiskom.

 Okruženje naročite političke polarizacije i pristrasnosti čitavog sistema stvorilo je podelu u medijskoj sferi, između novinara i urednika. Preovlađuje percepcija da postoje samo provladini i opozicioni mediji.

 Iako postoji dobro medijsko zakonodavstvo, ono legalno ne funkcioniše, zašto sistem ne funkcioniše, a sistem ne radi po zakonskim, zašto je napravljen da radi na principu servisa i klijentelizma.

 U trouglu vlasnici-političari-urednici, većina urednika je stavljena u ulogu političkih komesara. Nekritički zastupaju interese političkih centara moći ili poslovne interese i krše profesionalne standarde. Iz takve njihove uloge proističu neistinite informacije kao što su vesti, kvazivesti, lažne vesti, nepostojeća medijska realnost. 

To je rezultat medijskog haosa!

 Neradna fontana, fasade od stiropora, most koji puca, zarđala ograda, predmeti koji padaju u vodu... Samo su neke od anomalija kontroverznog projekta „Skoplje 2014”. U navedenom periodu tema je bila kritikovana od strane javnosti i pojedinih stručnjaka. Kakva će biti potražnja za objektima, fasadama i drugim elementima, arhitekte ne žele da komentarišu, ali je očigledno da je građen na brzinu i nekvalitetno. 

Fušerski! Barem među građevinskim radnicima, ovaj termin je prilično poznat.

 Uzmite bilo koji izveštaj Evropske komisije o napretku naše zemlje i odmah ćete razumeti zašto pišem o političkim pehovima. Konačno, za 2015. se kaže da se „Republika Makedonija suočava sa najgorom političkom krizom od 2001. godine. Politička kultura podela, nedostatak kompromisa i prekid dijaloga poprimili su formu kontinuirane i dugotrajne političke krize, uključujući bojkot parlamenta od strane glavne opozicione stranke i dodatnu eroziju poverenja u javne institucije. Kriza se dodatno produbila objavljivanjem narednih razgovora u kojima su učestvovali visoki državni zvaničnici i funkcioneri vladajuće stranke, koji ukazuju na kršenje osnovnih prava, mešanje u nezavisnost pravosuđa, slobodu medija i izbore, kao i politizaciju i korupciju u različitim oblastima. . . Makedonska vlada, parlament i nadležni nadzorni organi ne reaguju adekvatno na otkrića”.

 Zašto nisu adekvatno reagovali na otkrivenja? Zato što su politički diletanti – Fušeri!

izvor: proverkanafakti.mk ›››

G