Dostojanstvo
je po definiciji pozitivan kvalitet koji potvrđuju visoke
moralne vrednosti i samopoštovanje.
To
je po definiciji, ali ovde u Makedoniji postoje različita
tumačenja, a još više različitih manifestacija. Mogu da
kažem da smo lideri na ovim prostorima, a bogami i na širem
prostoru, u rušenju dostojanstva svakog građanina po raznim
osnovama. Imamo kršenja osnovnih ljudskih prava, nedostatak
sredstava za život, izbrisani identitet, pod pretnjom još
većih šokova i trauma. Zdravlje pod velikim rizikom sa
haotičnim i preskupim sistemom zdravstvene zaštite,
zaglavilo je međunarodnu politiku, sada dodatno ugroženo
životom u mraku.
Želim da zvučim optimistično, čak
i ako struja ne nestane, njena cena će postati previsoka i
neko vreme ćemo imati građane koji neće moći da plaćaju
prevelike račune i živeće u mraku, kao što je mnogo ljudi
živelo tokom pandemije. Pravo“ kao znak humanosti i
solidarnosti“.
Najintrigantnija pojava u našem
društvu je da se poslednjih godina traži dostojanstvo
narodnih predstavnika u „najvišem zakonodavnom domu”.
Namerno ne pišem poslanike, već
narodne poslanike. Ima šire značenje. Jer svi zahtevi koje
iznosimo u skupštini su zahtevi građana, a ne naši lični.
Dakle, ako poslanik ima 3,7,10 hiljada glasova, u zavisnosti
iz koje izborne jedinice dolazi i u tom pravcu njegov uspon
nije samo lični, već svih onih koji su glasali za njega, pa
i onih koji su nisu.glasali su za njega/nju.
Poraz dostojanstva svih 120
poslanika imali smo 11. novembra ove godine, kada je jedan
poslanik nestao. Ne ulazim ni u način implementacije,
razloge za to, ali želim da istaknem posledice tog zamaha.
Nema drugog radnog mesta u državi gde možeš biti izgubljen,
kidnapovan u tuđu, a ne državnu, kako kažu ovi iz
„progresivnog građanstva”.
Ali isključivo u svoju ličnu
korist, ali ne u ime onih koji su glasali za njih, već
isključivo u svoje. Svi ćute kao da se ništa nije desilo, a
zapravo je to veliki udarac demokratiji. Udar na
dostojanstvo poslanika je udar na 7 do 10 hiljada građana
koji su glasali za njega i verovali mu.
Poslednjih godina možemo
zaključiti da ljudi koji čiste i održavaju naše ulice, uz
dužno poštovanje prema njima, imaju više dostojanstva od
narodnih izabranika. Pokazalo se i da dostojanstvo poslanika
može da košta previše, ali da uopšte ne vredi. Inače,
dostojanstvo i čisto lice nemaju cenu i ne mogu se
trgovati.
Bar bi tako trebalo da bude...
izvor: kurir.mk ›››