Tekst

autor tekst 001

Vinko Moderndorfer

Izborna nedelja svaki dan

Verovatno još nismo u potpunosti svesni šta znače nedavni izbori. Birači su sasvim jasno stavili do znanja da žele pristojnu demokratiju, a ne arogantnu autokratiju koja radi samo za sebe i svoje pristalice. Ovo je neosporno.

Ali desilo se nešto drugo.

Dogodilo se civilno društvo.

Ne želim da kažem da ga do sada nije bilo, ali nije bilo onako kako se formiralo u protekle dve godine. Civilno društvo je postalo politički faktor visokog profila.

Već duže vreme je očigledno da je parlamentarna demokratija u krizi. Ne samo u Sloveniji, već i drugde. Parlamentarne stranke su sve drskije otimale državu. Zbog društvene prihvatljivosti lažnih vesti, takozvano uravnoteženo novinarstvo, potpuna relativizacija istine, otela je javna glasila, zbog demagogije koja je odjednom postala normalan deo skupštinskog govora, zbog pada svih etičkih vrednosti, finansijskih i moralnih korupcija... parlamentarne stranke su mogle da rade šta su radile.hoteli. Čim su zauzeli poslanička mesta, izneverili su svoja obećanja, njihovi birači, članovi stranke su mogli nekažnjeno da vređaju, lažu, čak i očigledno kradu... i nikom ništa. Ako bi ljudi protestovali, vlasti su se okružile ogradama i policijom i nastavile da rade svoj prljavi posao. Ni parlamentarna opozicija nije mogla ništa. Nemoralna politika je kao valjak pregazila sve i svakoga. Kada padnu etički i moralni standardi, istina pada. Oni koji su možda protestovali umorili su se od osećaja bespomoćnosti i beznađa i polako su rezignirani odustajali.

Protestni pokret, koji je nastao pre dve godine kada je nova desničarska vlast stupila na dužnost, nešto je novo. Različit.

Sve je počelo sa Dženulovim protestnim dešavanjima tokom prvog covida. Setimo se robota koji se vozio po parlamentu i komunicirao sa policijom. Ili Dženulovo rekreativno trčanje sa transparentom visoko iznad, takođe oko parlamenta. Polako se sve spontano razvilo u protestno bicikliranje i na kraju u masovne proteste u trajanju od sto šest petka, iz kojih se razvio snažan sveslovenački narodni pokret.

Naravno, Slovenci su protestovali u prošlosti. I to u različitim prilikama. I u svakom trenutku. Fantastična knjiga dokumentarne fotografije Toneta Stojka Naš bes je bezgranični svedok slovenačkog otpora i odličan je dokument tog vremena, kao i fotoesejistički pogled na buntovni slovenački karakter. Mi Slovenci smo već poslovično važili za pohlepe, sluge, kako nas je nazvao Cankar. Stojkova knjiga slovenačkog bunta, koju je pedeset godina snimao svojom kamerom, vrlo jasno nam govori da su Slovenci uvek i svuda pružali otpor i protestovali u svim društvenim uslovima i sistemima.

I u novoj zemlji smo se pobunili. Da nije bilo tako jake volje naroda za pobunom, sigurno ne bismo stigli do nezavisne Slovenije. Iako su kasniji desničarski političari posebno privatizovali pobunu za nezavisnu Sloveniju. A protestovali smo i kasnije kada su nam političari oteli i oteli državu i pretvorili je u svoj bankomat. U proteste su se aktivno uključili i sindikati. Mnogo toga smo postigli, ali je na kraju parlamentarna partijska demokratija ipak pokazala svoje najgore lice.

Ljudi su protestovali, izašli na izbore, ali ništa se nije promenilo. Ili bolje rečeno, promenio je izgled. U stvarnosti, političari su uvek pobeđivali. Mi ljudi smo im pomogli da pobede svoje političke protivnike, ali su onda zaboravili na nas i ubrzo postali kao njihovi prethodnici. Sa poslednjom vladom parlamentarna demokratija je dostigla dno. Više nije gledala u ljude. Nikome. Naravno, tome je pomogla posebna kovid situacija, koju su vlasti iskoristile u svoju korist.

Građansko društvo koje je zapravo pobedilo na izborima 22. aprila 2022. izborilo je sasvim drugu vrstu pobede. U tome joj sindikati nisu pomogli – sa građanskim pokretom su sarađivali samo kada su im interesi bili ugroženi, ali su inače tiho pokupili mrvice koje im je vlast svako malo bacala u krilo. U protekle dve godine sindikati su se pokazali kao zajednica u interesu. Što je u krajnjoj liniji i uloga sindikata. Ukratko, na biciklističkim protestima u petak nisu učestvovali ni sadašnji ni bivši političari, ni parlamentarna opozicija, iako su i njihovi predstavnici otišli da poziraju i pokažu svoje nove skupocene bicikle. Na biciklističkim protestima nije bilo političkih govora, nije bilo ozvučenja, samo škripe megafona, nije bilo etabliranih glumaca iz dramskih institucija, nije bilo recitovanja izlizanih pesama primerenih svakom vremenu i svakoj prilici, nije bilo unapred određenog programa... sve zajedno je bilo iskreno spontano i naizgled neorganizovano. Dženulov pokret (ja ga zovem Dženulov, jer bi bez njegove volje i tvrdoglavosti bio mnogo drugačiji) bio je zapravo donekle izmišljen. Svake nedelje su kreativno izmišljali različite hepeninge, usmeravali gomilu ljudi različitim putevima prestonice, uvek pretvarali protest u suštinski događaj, na duhovit način odražavali političke floskule prethodne nedelje, na primer, bombardovali zaštićeni parlament sa papirni avioni.. čitav niz stvaralaca, koji su svi na svoj način dodali svoju kreativnost pokretu. Da, biciklistički petak je bio izraz kreativnosti i kreativnosti ljudi koji nisu voleli autokratiju i autoritarnu bahatost koja im je ukrala slobodu.

Protiv agresivne vlasti demonstranti su se borili humorom, poezijom, uličnim pozorištem, satirom, raznim pozorišnim idejama... Ne smemo zaboraviti da je Dženul pozorišni reditelj, da je Andrej Rozman Roza pozorišni umetnik, da je Svetlana Makarovič a Boris A. Novak je i dramaturg. Lutkari Sanja Filder i Brane Solce žrtvovali su se svake nedelje da svojim lutkama obogate proteste. Ceo trg ispred Skupštine postao je protestno i umetničko mesto. Zauzelo bi previše prostora ako bih pokušao da nabrojim sve umetnike koji su nas impresionirali na protestima. Bravo, bravo!!

Kultura, umetnost, književnost, pozorište i muzika doprineli su energiji i kreativnosti koji su privukli ljude i učinili pobunu mnogo inteligentnijom i zabavnijom u dvogodišnjoj pobuni protiv janizma/fašizma. Zbog drugačijeg stava petkovih prettestatora, koji su svoj program buntovnih demonstracija gradili na vaninstitucionalnoj kulturi i spontanoj uličnoj umetnosti, nijedna politička partija nije mogla da prisvoji pobunu. Političari nisu duhoviti. Ne razumeju humor. Političari koji se kunu u red i disciplinu, to jest, skloni su totalitarizmu, plaše se humora i satire kao đavo krsta. Mislim da nikada nije bilo toliko duhovitih ideja, toliko jasnih parola ni na jednom slovenačkom pokretu za predtestiranje i da toliko kreativnih i kreativnih ljudi nikada nije učestvovalo u protestima. Protesti su bili kulturno-umetnička manifestacija koja je trajala dve godine. Političari toga moraju biti svesni. Poslanički mandat dobili su zbog kulturnog protesta.

I upravo po tome su protesti u petak bili originalni i posebni. Zato su mogli da okupe toliko ljudi oko sebe. Stoga su postigli svoj cilj. Kultura i umetnost su zaista pobedili. Ne uspostavljena kultura, već spontana kultura vaninstitucionalnih stvaralaca, siromašnih ljudi koji nisu imali šta da izgube osim svojih golih siromašnih života – ali su mogli da dobiju sve.

U Sloveniji se dogodila revolucija. Revolucija kulture i umetnosti protiv bogohulnog dna skupštinske septičke jame.

U protekle dve godine pokret protestantskih biciklista i ostatka civilnog društva nisu mogli da unište plaćeni partijski provokatori koji su uzvikivali: Ubijte Janšu, da bi demonstrante pred celom Slovenijom prikazali kao potencijalne ubice, iako premijer je mesecima ponavljao mantru o ubilačkim namerama petačkih biciklista. Pokret se nije mogao zaustaviti huškanjem, intrigama, ogradama, pa ni do zuba naoružanim policajcima, a još manje vodenim topovima i suzavcem, a ne drakonskim kaznama i pretnjama; nije mogla da ga uništi partijska interventna policija, demonstranti nisu podlegli provokacijama. Vlasti nisu uspele da ih pretvore u nasilnike, iako su organizovali profesionalne nasilnike i infiltrirali ih među bajkere da bi izazvali nasilje i nerede. Pokret nije uništen organizovanim paralelnim protestima. Ljudi su istrajali na kiši i snegu, nisu se umorili, nisu odustajali. Vlasti su pokušale sve i nisu uspele. I to zato što je pokret od samog početka bio kulturno, umetničko, intelektualno, pesničko okupljanje slobode i slobode. Poštenje i inteligencija pobedili su primitivnu demagogiju i fašistički patriotizam.

Na protestima nije bilo političkih govora, ali je bilo poezije. Mislim da smo za to vreme mi Slovenci dobili novu književnu vrstu, a to je oštra i beskompromisna politička satira. Književnica Svetlana Makarovič, koju lično smatram jednim od naših najvrednijih narodnih bogatstava, jer je ne samo vrsna pesnikinja, već nam decenijama nemilosrdno pokazuje ogledalo i svojim ljudskim stavom tvrdoglavo menja našu sliku, stvorila je novu satiričnu književnost. žanr koji ide do kraja. U briljantnim stihovima koji su duhoviti, drski, smeli, nemilosrdni, baš zli, jezgroviti... on govori istinu vremena u punom obliku. Ili pesme Borisa A. Novaka koje je policajcu u brkove čitao pred parlamentom i koje su na bolan način ispovedale strahotu totalitarne opasnosti. Njegovi stihovi, inspirisani bahatošću političke stvarnosti, munjevito su se širili među ljudima. Pesma "Sloboda je glagol" postala je himna protestnog pokreta. Andrej Rozman Roza je svojom pesmom Niso vvi sti i mnogim drugim učinio više od svih reklama i plakata. Na protestima su nastupili i mnogi drugi pesnici svih generacija. Mladi literati digli su glas. Pokret je postao inspiracija. Pesnik i glasnik poezije Dejan Koban sastavio je antologiju protestne poezije. Udruženje književnika je petkom uveče u svojoj bašti održalo čitanje poezije Sloboda je glagol u kome su učestvovali pesnici i pisci svih generacija. Protesti u petak bili su pokret ljudi i umetnosti. To je bila posebna i nova snaga protesta. Pobedi normalnijih političkih snaga i novih lica umnogome su pomogli i vaninstitucionalna kultura i umetnost. Naravno, umetnici više nisu naivni i ne očekuju da će novi političari zato smatrati da će kultura i umetnost biti važniji nego što su sve vlade u proteklih trideset godina shvatale. Čak i sa novim političkim licima, kultura je na poslednjem mestu. Tako je. Pa nije se radilo o tome. Kultura je bila sredstvo artikulacije protesta u petak, kojima su se pridružili i drugi nevladini aktivisti. Institut 8. mart ubedio je ljude svojom iskrenošću, čistoćom i borbenošću. Nijedna stranka nije pobedila na izborima. Nisu pobedili programi koji su zaista svi bili dopadljivi i slični, pobedila je iskrenost, pobedila je duhovitost, pobedila je tvrdoglavost i požrtvovanost, pobedila je druga kultura.

Sve ovo zajedno pomoglo je da se promeni parlamentarna demokratija u Sloveniji.

Ispred parlamenta se pojavilo svesno i ponosno građansko društvo koje je jače od svih političkih partija. Nije ni levo ni desno, već etičko. Ne bori se za parcijalne interese, bori se protiv gluposti, protiv laži, protiv korupcije i za zdravo društvo. Bori se sa ljudima za ljude. Naoružana je razumom, obrazovanjem, umetnošću, kulturom, duhovitošću, mladošću i životnim žarom. Po prvi put u istoriji Slovenije, parlamentarne stranke sada imaju jaku i nestranačku narodnu opoziciju van parlamenta. Ako se u parlamentu ponovo dese izdaja, uzurpacija vlasti, beskrajne političke gluposti... javnost će ih slomiti spolja. U petak će ponovo biti protesta. Glas naroda će se snažno čuti. A to je upravo nada u obnovu parlamentarne demokratije, koja više nikada ne sme da otme ni slobodu ni državu.

Sam sam donedavno bio ubeđen da će biciklisti i Institut 8. mart iskoristiti simpatije naroda i kao stranka ući u parlament. Nema sumnje da bi uspeli. Ali sada znam da je dobro što je pokret ostao van parlamenta, što nije ušao u politiku, već što želi da kontroliše politiku spolja. Parlamentarna demokratija se menja izvan parlamenta, a ne unutra. Parlamentarnu demokratiju mora da menja narod, neće je menjati sami političari, jer im sasvim odgovara samodovoljnost parlamentarne demokratije koja se kune samo u izbornu nedelju. Ne, od sada su izbori svaki dan! Od sada će izabrani zvaničnici svakodnevno biti pod budnim okom civilnog društva.

Od 22. aprila 2022. političari više ne mogu da se ponašaju kao do sada.

Više im neće biti dozvoljeno da krše obećanja koja su dali.

Uveren sam da su se sa snažnim narodnim pokretom promenila i parlamentarna etika i moral. Na scenu su stupili obrazovani, mladi i požrtvovani ljudi – doduše van parlamenta. Političari, pazite na svoje reči, svoja dela, svoja obećanja. Politika više nije sama sebi dovoljna. I onaj na vlasti i onaj koji sedi u opoziciji.

Izborna nedelja će od sada biti svaki dan.

Nismo mi više ljudi zbog vas, već ste vi zbog nas!!

izvor: vrabecanarhist.eu ›››