Kada stranac dođe u Dansku stekne utisak da je ovde sve
dozvoljeno. Niko nikome ništa ne govori, šta je u redu, a
šta nije. Jedino osetiš hladan vazduh oko sebe ako prekršiš
neko njihovo nepisano pravilo. Mi smo u Jugoslaviji naučili
da ljudi pokazuju svoja osećanja. Tako kada se neko sa nečim
ne slaže on to odmah i pokaže. Ovde je drugačije, ovde se
sve nekako uvija i pakuje. Čak ni najobičniji odgovori, koji
mogu da samo budu DA ili NE, ne izgovaraju se jasno. Ljudi,
umesto da kažu, „gladan sam”, obično kažu, „mislim da sam
gladan”.
_001.jpg)