Dugo smo mi Slovenci važili za
narod koji pokazuje nasilje u odnosu na sebe, bili smo u
svetskom vrhu po broju samoubistava, a nasilja u porodici
još uvek ima dosta. Danas, međutim, uočavamo da je i u
javnom prostoru sve više nasilja i da u tom pogledu ne
zaostajemo za svetskim trendovima. Šta se dešava sa
poslovičnim rezervisanim, više introvertiranim od
ekstrovertnih Slovenaca? Da li je i dalje karakteristično za
slovenačku kulturu, kao što smo primetili za poeziju
Franceta Prešerna, naime da ne izdržava u ekstremnim
situacijama, već bira smirenje u vidu rezignacije između
raja i pakla?
_001.jpg)