autor tekst 002 ›››

 

 

Veselin Radulović

 

„Ne pitajte me za prvi milion”

 Imamo zakone koji omogućavaju oduzimanje nezakonito stečene imovine, ali Vlada nije objasnila zašto nemamo slučajeva u kojima je takva imovina oduzeta

 Čuvena rečenica koju decenijama koriste oni koji su kriminalom stekli ogromno bogatsvo. Potpuno logično jer ono što oni sasvim sigurno ne mogu objasniti, jeste zakonitost porijekla upravo tog prvog miliona. Za ostale milione to je sigurno lakše. A iza tog prvog miliona nerijetko se kriju ratno profiterstvo, korupcija, monopoli, krijumčarenje cigareta, krijumčarenje droge, organizovani kriminal...

 Zato se često kaže da iza svakog velikog bogatstva stoji veliki zločin. Istina, to ne mora da bude pravilo, ali čini se da jeste u društvima kakvo je crnogorsko i to je, reklo bi se, prilično jasno. Osim ako nemate neki stepen mentalne retardacije i vjerujete u priče da su u Crnoj Gori postojali nečiji preci koji su imali milionski vrijednu imovinu, pa je prirodno da njihovi potomci danas imaju jahte, satove koji vrijede nekoliko stotina hiljada eura, nekretnine u svjetskim metropolama...

 Pravne države obezbjeđuju pravni sistem kojim nastoje da korupciju i organizovani kriminal drže pod kontrolom tako da njihovi akteri ne budu jači od same države. U istom cilju, Konvencija UN za borbu protiv korupcije preporučuje državama potpisnicama da razmotre mogućnost propisivanja krivičnog djela nezakonitog bogaćenja javnih funkcionera.

 Ipak, Vlada Crne Gore eksplicitno je saopštila da je protiv kriminalizacije nezakonitog bogaćenja javnih funkcionera. Kao glavni "argument" za ovakav stav iz Vlade se navodi to da zakoni već sadrže rješenja koja obezbjeđuju oduzimanje imovine stečene kriminalom. Ovaj "argument" Vlade jednako je ubjedljiv i jednako pokazuje volju izvršne vlasti da javnim funkcionerima oduzme imovinu koju su stekli korupcijom, kao što to pokazuje i izbor direktora Agencije za suzbijanje korupcije. Tako je na tu dužnost izabran penzionisani službenik policije koji u postupku izbora nije mogao da navede bar jedan slučaj korupcije koji je procesuirao dok je radio na rukovodećim mjestima u policiji, ali je zato odmah po izboru kao svoj  prvi  potez najavio procesuiranje članice Savjeta koja je to od njega tražila.

 Dakle, imamo zakone koji omogućavaju oduzimanje nezakonito stečene imovine, ali Vlada nije objasnila zašto onda nemamo slučajeva u kojima je oduzeta takva imovina nekom javnom funkcioneru ili sa njime povezanom licu. Znači li to da u Vladi smatraju da postoji problem u primjeni tih zakonskih rješenja jer rezultati izostaju, ili pak smatraju da u Crnoj Gori nema javnih funkcionera koji su se nezakonito obogatili?

 Ipak, ako je u pitanju ovo prvo, onda je to upravo argument više za kriminalizaciju nezakonitog bogaćenja jer bi se na taj način nadležnim organima, prije svih državnom tužilaštvu, omogućilo da se efikasnije bori protiv korupcije i da na tom polju najzad ostvari mjerljive rezultate, odnosno da se oduzme imovina koju su javni funkcioneri stekli korupcijom. Sa druge strane, ako u Crnoj Gori nema javnih funkcionera koji su se nezakonito obogatili, onda se postavlja pitanje kako su to međunarodni eksperti utvrdili da imamo problema sa korupcijom na visokom nivou i da se to upravo poklapa sa značajnim primjerima neobjašnjenog bogatstva javnih funkcionera.

 Takođe, ako nemamo funkcionera koji su se obogatili korupcijom, koja je uloga Agencije za sprječavanje korupcije, osim ako nije formirana da bi se borila protiv onih koji misle da imamo problem sa korupcijom na visokom novou. Onda bi bila razumljiva najava prvog poteza direktora ove Agencije da procesuira članicu Savjeta koja ga je pitala za rezultate u borbi protiv korupcije. Jedno je sigurno, ovakva najava prvog poteza direktora Agencije pokazuje da se on u borbi, bilo protiv korupcije ili protiv neistomišljenika, ne može baš pouzdati u stručnost.

 Da se vratimo opet na  prvi  milion sa početka teksta. Potpuno sam siguran da su protiv kriminalizacije nezakonitog bogaćenja svi javni funkcioneri koji su korupcijom stekli ogromno bogatstvo. Uvođenje tog krivičnog djela moglo bi ih dovesti u nelagodnu situaciju da objašnjavaju porijeklo prvog miliona. A za  prvi  milion se ipak ne pita. Za njega javni funkcioneri za sada mogu da kažu "naša stvar" ili "naši interesi" (Cosa Nostra).

 Do sada je tužilaštvo u Crnoj Gori poštovalo zahtjeve korumpiranih funkcionera i sa njima povezanih lica: "Ne pitajte me za  prvi  milion. Za ostale milione ako baš morate da pitate, nagodićemo se. Ljudi smo".

 Nije u pitanju prvi milion, u pitanju je i svaki naredni, jer kamo srece da im je samo prvi bio nelegalan. Ovdasnji tajkuni, nepismeni zavarivaci, vozaci kamiona i viljuskara, rodbina i kumovi, svaku paru su uzeli na kombinaciju na štetu drzave, a svaki legalni posao im je propadao. 

izvor: vijesti.me ›››

 

 

autor tekst 001 ›››

 

 

Veselin Radulović

 

Dno organizovanog kriminala

 Teorijske definicije organizovanog kriminala kroz različite vremenske periode su se mijenjale. Ipak, suština tog fenomena uvijek je bila ista: protivzakonito djelovanje, odnosno vršenje krivičnih djela radi sticanja profita i moći. Ono što je karakterisalo sve kriminalne organizacije kroz istoriju jeste i apsolutna odanost svih članova organizaciji, mafiji, familiji...

 I organizaciona struktura kriminalnih organizacija nije se bitnije mijenjala tokom istorije. Od takozvanih vojnika, preko kapetana, bosova, podbosova, konsiljerea, pa sve do šefa svih šefova (Kapo di tuti kapi). Ovo su nazivi iz najpoznatije kriminalne organizacije - mafije i druge kriminalne organizacije koriste druga imena, ali hijerarhijska struktura i osnovna pravila ponašanja i funkcionisanja svih organizacija u suštini su isti. Ono što u savremenim uslovima predstavlja obavezan uslov za postojanje organizovanog kriminala, a koji ranije nije uvijek bio prisutan, jeste njegova povezanost sa državnim i političkim strukturama i pravosuđem.

 Drugim riječima, danas je nemoguće postojanje organizovanog kriminala ako ne postoji korupcija na visokom nivou. Ta korupcija održava i štiti organizovani kriminal i ona ga čini sigurnim. Ona je garant zaštite interesa organizovanog kriminala i garant izbjegavanja krivičnopravne odgovornosti njegovih aktera.

 Na primjer, državne i političke strukture mogu omogućiti nekom da stekne milionsku korist neovlašćenim oduzimanjem tuđe stvari ili krađom, čak mogu obezbijediti krađu međunarodnih razmjera. Korumpirane državne strukture će tada javno raspravljati ko treba da vrati ukradene milione, a oni koji su krađom stekli korist biće sigurni. Štaviše, u državama čije strukture potpuno kontroliše organizovani kriminal, oni koji steknu milionsku korist od međunarodne krađe mogu i javno da kažu da ukradeno neće da vrate baš zato što im je država omogućila da kradu.

 Korumpirane državne strukture takođe će omogućiti onima koji su ih korumpirali da se fiktivno zadužuju kod samih sebe i za obezbjeđenje takvih kredita davaće im se državne garancije.

 Korumpirane državne strukture tolerisaće i milionske utaje poreza, tolerisaće lažne bilanse kojima se prikazuje fiktivni gubitak (čak i kada državne institucije utvrde da je napravljen lažni bilans), tolerisaće i izbjegavanje plaćanje poreza na dobit. Jednom riječju, tolerisaće sve što bi u državama vladavine prava odvelo na višegodišnje kazne zatvora one koji su tu korupciju i ta krivična djela dogovorili sa najvišim državnim zvaničnikom gotovo javno u gradskoj kafani. Naravno, u pravnim državama i taj zvaničnik bi im tamo pravio društvo, bez obzira koliko je visok.

 Sva ta fiktivna zaduženja i sve te troškove krađi, korupcije, lažnih bilansa i lažnih gubitaka, utaja poreza i uopšte organizovanog kriminala, korupcijom državnih struktura stavljaju se na teret drugih. A ti drugi su naravno oni koji plaćaju porez i pune državnu kasu, koju onda korumpirane državne strukture koriste za finansiranje organizovanog kriminala i korupcije. U tom cilju korumpirane državne strukture donose zakone kojima se uvode nove i povećavaju postojeće dažbine. Tada se radi o najtežim oblicima organizovanog kriminala - kada organizovani kriminal ima moć da se pripremaju i donose zakoni u skladu sa njegovim finansijskim interesima.

 U takvim slučajevima veoma je bitno shvatiti i strukturu tog organizovanog kriminala, odnosno shvatiti ko je vojnik, ko kapetan i ko bos. U svim kriminalnim organizacijama šef je onaj prema kome idu prihodi i u čijem finansijskom interesu rade svi ostali, počev od vojnika pa dalje. Zato su svi oni koji glasaju za zakone kojima se pokrivaju troškovi organizovanog kriminala ništa drugo do vojnici organizovanog kriminala. I tu su na samom dnu, kao što im je dno mjesto i u mnogim sistemima vrijednosti. Društvo na dnu ljestvice oganizovanog kriminala, ali i moralne ljestvice, prave im drugi vojnici, prije svih državni tužioci koji omogućavaju nekažnjeno vršenje najtežih krivičnih djela.

 Za svoju odanost vojnici su nagrađeni i finansijski i funkcijama. Ipak, zaboravljaju jedno: kroz istoriju je bilo bosova koji su uspijevali da izbjegnu krivičnopravnu odgovornost za sva nedjela, čak i kada su njihove organizacije bivale ozbiljno ugrožene. Za razliku od njih, vojnici su uvijek odgovarali i plaćali. Nekad pred zakonom, a nekad pred bosom zato što je smatrao da ga nijesu dovoljno dobro služili i štitili. Apsurd je da su pred zakonom uvijek bolje prolazili nego pred bosom. Iako su zakon gazili, a bosa mazili.

 P.S. Svaka sličnost sa stvarnim ljudima i događajima je očigledna 

izvor: vijesti.me ›››