Da li smo došli toliko daleko da protivrečnosti više ne
funkcionišu? Kontradikcija, koegzistencija međusobno
isključivih mišljenja, tvrdnji, stavova ili činjenica, u
prethodnom (pre-posthumanističkom) svetu zahtevala je
razrešenje i stoga promene. To je pokrenulo misli i stvari
napred. Ali sada izgleda da je izgubio snagu. Što su
kontradikcije očiglednije, to se više stvari odvijaju kao da
ne postoje. Ono što se stvara izjeda misao i razdire
društvo, a zla kob kao da nas bespomoćno vuče za sobom.
Velika kontradikcija danas je između činjenice da takozvane
mere protiv korona virusa ne funkcionišu i između eskalacije
i pooštravanja tih istih mera. Kako vakcinacije i druge mere
eskaliraju, čak i ako ne ograničavaju epidemiju, nameće se
ideja da ograničavanje epidemije nije čak ni njihova svrha.
Čini se da nemamo mere zbog epidemije, već epidemiju zbog
mera. Da su mere cilj, a ne sredstvo. Dakle, kontradikcija
nije između neuspeha mera i njihovog intenziviranja, već
između onoga što verujemo da se dešava i onoga što zapravo
jeste. Postaje jasno da vakcine ne sprečavaju bolest ili
infekciju, da epidemije nisu i neće biti zaustavljene.
_001.jpg)