U šta ove dvije strane veruju?
Pokret za izbor protiv pokreta za život – Debata
Termini "pro-life" i "pro-choice" odnose se na dominantne
ideologije koje se tiču prava na abortus. Oni koji su za
život, termin za koji neki tvrde da je pristrasan jer
sugeriše da opozicija ne ceni ljudski život, smatraju da
abortus treba zabraniti. Oni koji se zalažu za izbor
podržavaju da abortus ostane legalan i pristupačan. U
stvarnosti, kontroverze u vezi sa reproduktivnim pravima su
mnogo složenije. Neki ljudi podržavaju abortus u određenim
okolnostima, a ne u drugim ili veruju da bi takve procedure
trebalo da budu „bezbedne, retke i legalne." Stvari
komplikuje to što ne postoji konsenzus o tome kada tačno
počinje život. Nijanse sive u debati o abortusu su razlog
zašto je diskusija o reproduktivnim pravima daleko od
jednostavne.
Perspektiva
Pokreta za život
Neko ko je "pro-life" veruje da vlada ima obavezu da sačuva
sav ljudski život, bez obzira na nameru, održivost ili brige
o kvalitetu života. Sveobuhvatna etika za život, kao što je
ona koju je predložila Rimokatolička crkva, zabranjuje:
abortus ,
eutanaziju i potpomognuto samoubistvo
smrtnu kaznu
rat, sa vrlo malim izuzecima
U slučajevima kada je etika pro-života u sukobu sa ličnom
autonomijom, kao što je abortus i asistirano samoubistvo,
smatra se konzervativnim. U slučajevima kada je etika za
život u sukobu sa politikom vlade, kao u slučaju smrtne
kazne i rata, kaže se da je liberalna.
Perspektiva pokreta za izbor
Ljudi koji su "za izbor" veruju da pojedinci imaju
neograničenu autonomiju u pogledu sopstvenih reproduktivnih
sistema, sve dok ne krše autonomiju drugih. Sveobuhvatna
pozicija za izbor tvrdi da sledeće mora ostati legalno:
Celibat i apstinencija
Upotreba kontracepcije
Upotreba hitne kontracepcije
Abortus
Porođaj
U skladu sa zabranom delimičnog pobačaja koju je usvojio
Kongres i koja je potpisana 2003. godine, abortus je u
većini slučajeva postao ilegalan u drugom tromesečju
trudnoće, čak i ako je zdravlje majke ugroženo. Pojedine
države imaju svoje zakone, neke zabranjuju abortus nakon 20
nedelja, a većina ograničavaju pobačaje u kasnim terminima.
Stav za izbor se doživljava kao "pro-abortus" nekima u SAD,
ali ovo nije tačno. Svrha pokreta za izbor je da osigura da
svi izbori ostanu legalni.
Tačka Konflikta
Pokreti za život i za izbor prvenstveno dolaze u sukob po
pitanju abortusa. Pro-life pokret tvrdi da je čak i neodrživ,
nerazvijen ljudski život svetinja i da mora biti zaštićen od
strane vlade. Po ovom modelu abortus treba zabraniti, a ne
praktikovati ni na ilegalnoj osnovi. Pokret za izbor tvrdi
da vlada ne bi trebalo da spreči pojedincu da prekine
trudnoću pre tačke održivosti (kada fetus ne može da živi
van materice). Pokreti za život i za izbor se u izvesnoj
meri preklapaju u tome što dele cilj smanjenja broja
abortusa. Međutim, oni se razlikuju u pogledu stepena i
metodologije.
Religija i svetost života
Političari sa obe strane debate o abortusu samo ponekad
pominju versku prirodu sukoba. Ako neko veruje da se
besmrtna duša stvara u trenutku začeća i da je "ličnost"
određena prisustvom te duše, onda zapravo nema razlike
između prekida trudnoće od nedelju dana ili ubistva žive
osobe koja diše. Neki članovi pokreta protiv abortusa su
priznali (isto držeći da je sav život svet) da postoji
razlika između fetusa i potpuno formiranog ljudskog bića.
Verski pluralizam i obaveza Vlade
Američka vlada ne može da prizna postojanje besmrtne duše
koja počinje od začeća, a da ne preuzme specifičnu, teološku
definiciju ljudskog života. Neke teološke tradicije uče da
se duša usađuje pri oživljavanju (kada fetus počne da se
kreće), a ne pri začeću. Druge teološke tradicije uče da se
duša rađa pri rođenju, dok neke tvrde da duša ne postoji -
tek nakon rođenja. Ipak, druge teološke tradicije uče da ne
postoji nikakva besmrtna duša.
Može li nam nauka nešto reći?
Iako ne postoji naučna osnova za postojanje duše, ne postoji
ni takva osnova za postojanje subjektivnosti. Ovo može
otežati utvrđivanje pojmova kao što je "svetost." Sama nauka
nam ne može reći da li ljudski život vredi više ili manje od
kamena. Cenimo jedni druge iz društvenih i emocionalnih
razloga. Nauka nam ne govori da to uradimo. U meri u kojoj
imamo nešto što se približava naučnoj definiciji ličnosti,
to bi najverovatnije počivalo na našem razumevanju mozga.
Naučnici veruju da neokortikalni razvoj čini emocije i
spoznaju mogućim i da ne počinje do kasnog drugog ili ranog
trećeg trimestra trudnoće.
Alternativni standardi za ličnost
Neki zagovornici života tvrde da samo prisustvo života ili
jedinstvene DNK definiše ličnost. Mnoge stvari za koje ne
smatramo da su žive osobe mogu zadovoljiti ovaj kriterijum.
Naši krajnici i slepo crevo su svakako i ljudski i živi, ali
njihovo uklanjanje ne smatramo nečim sličnim ubistvu osobe.
Jedinstveni DNK argument je ubedljiviji. Spermatozoidi i
jajne ćelije sadrže genetski materijal koji će kasnije
formirati zigotu. Ovom definicijom ličnosti moglo bi se
postaviti pitanje da li određeni oblici genske terapije
stvaraju i nove osobe.
Nije izbor
Debata za život naspram izbora ima tendenciju da zanemaruje
činjenicu da velika većina žena koje abortiraju ne čine to
po svom izboru, barem ne u potpunosti. Okolnosti ih dovode u
poziciju u kojoj je abortus najmanje samodestruktivna opcija.
Prema studiji koju je sproveo Institut Gutmaher, 73 odsto
žena koje su abortirale u Sjedinjenim Državama 2004. reklo
je da ne mogu da priušte decu.
Budućnost abortusa
Najefikasniji oblici kontrole rađanja — čak i ako se
pravilno koriste — bili su samo 90 procenata efikasni u
kasnom 20. veku. Danas su se opcije kontracepcije poboljšale,
pa čak i ako iz nekog razloga ne uspeju, pojedinci mogu
uzeti hitnu kontracepciju kako bi sprečili trudnoću.
Napredak u kontroli rađanja može pomoći da se dodatno smanji
rizik od neplaniranih trudnoća. Jednog dana abortus može
postati sve ređi u Sjedinjenim Državama. Ali da bi se to
dogodilo, pojedinci iz svih socioekonomskih sredina i
regiona bi morali da imaju pristup isplativim i pouzdanim
oblicima kontracepcije.