biografija: Moje ime je Tim Gielen, i nakon
što pogledate jedan od mojih video snimaka, možda ćete se
zapitati ko sam ja. Zato ću vam reći nešto o sebi. Kao mali
voleo sam da se igram napolju, crtam, maštam i zabavljam se.
Uvek sam se pitao zašto sam bio
primoran da provodim toliko sati dnevno u hladnoj učionici
slušajući informacije koje me uopšte nisu zanimale. Pitao
sam se zašto mi u školi nije bilo dozvoljeno da crtam, zašto
mi nije bilo dozvoljeno da budem kreativan i zašto su me
učili da verujem bilo čemu osim svom sopstvenom
osećaju. Pitao sam se zašto se nepoštovanje naređenja
kažnjava izbacivanjem iz učionice ili pritvorom. Takođe sam
se pitao – dok sam sanjario tokom još jednog dosadnog časa
matematike – zašto su ljudi jedina stvorenja na Zemlji koja
moraju da plate za samo svoje postojanje, i zašto vlasti – u
bilo kom obliku – određuju načine na koje se pretpostavlja –
ili ne – da živimo svoje živote.
Tokom svog života radio sam u
svim vrstama zanimanja. Doživeo sam uspone i padove, sreću i
tugu. Bio sam dobar prema drugima, ali na moju žalost bio
sam i loš. Tokom 10 godina koje su prethodile trenutku kada
su nam diktatorske covid-mere iznenada promenile živote,
radio sam kao profesionalni muzičar u zemlji u kojoj sam
živeo najmanje pola svog života: Španiji. Nedugo nakon što
je tamo 15. marta 2020. pozvana prva teška blokada, skoro
sve moje rezervacije za tu godinu su otkazane i kao rezultat
toga bio sam primoran da odustanem od određenih stvari,
uključujući moje finansijske hartije od vrednosti i brojne
ambicije koje imao sam. Ubrzo mi je postalo jasno da je
Covid-19 vezan za teme koje su me oduvek zanimale i sa
kojima sam postao prilično upoznat.
Hteo sam da upozorim druge i
odmah sam nekoliko puta dnevno počeo da obaveštavam šačicu
pratilaca na Fejsbuku o brojnim lažima sa kojim su nas vlada
i mediji hranili u vezi sa takozvanim korona virusom.
Pomalo naivno, nisam očekivao da ću ovim uvrediti toliko
ljudi. Većina ih je mislila da sam poludeo, a neki su mi i
okrenuli leđa zbog mog mišljenja. Nisam navikao na ovo jer
sam oduvek svakog smatrao prijateljem; smeđi, beli, crni,
Jevrejin, musliman, hrišćanin ili ateista, star ili mlad,
strejt ili gej, levo ili desno. Ovaj period je bio veoma
bolan za mene – ali u isto vreme prilično otkrivajući – i
nakon što sam pratio i delio svaku vest oko godinu dana, u
nadi da ću svoje sugrađane bolje upoznati sa – između
ostalog – opasnom agendom iza Covid prevare, spremao sam se
da odustanem.
Odlučio sam da se više neću
obeshrabriti, da ću nastaviti da sledim svoj osećaj i da ću
se sa obnovljenom energijom posvetiti informisanju drugih
uprkos brojnim protivljenjima koja ću verovatno iskusiti.
Radim svoj posao u nadi da ću nešto doprineti boljem svetu,
a ne da nikome držim predavanja ili tvrdim da znam bolje.
Kao što ste pročitali, ja nisam autoritet ni u jednoj
oblasti i nemam nikakvu titulu. Želim da ohrabrim ljude da
sami istražuju, a ne da se slepo oslanjaju na mišljenja
drugih, čak ni na moje. Ne tvrdim da sve znam jer sam
svestan da znanje nije eksponencijalno. Što više učimo,
postavljaće se više pitanja na koja ne znamo odgovore. Ja
sam ljudsko biće, baš kao i ti, i baš kao i ti želim slobodu
da verujem šta god hoću, da govorim šta god želim, da dišem
kako želim i da budem ono što jesam. Želim da mogu sam da
odlučim da li ću se vakcinisati ili ne, a da moj izbor ne
bude posledica. Na svoj nesavršen način, nastaviću da branim
ova Bogom dana prava.
.jpg)
