Trebalo je da prođu čitave dve decenije od upokojenja SFRJ,
jedne pristojne i u svetu poštovane zemlje, da bi javno
izražavanje simpatija prema njoj prešlo put od strogo
zabranjene ljubavi zbog koje je moglo i da se nastrada,
preko nipodaštavanja jugonostalgičnih manifestacija kao
bizarnih ili ekscentričnih, do legitimizacije prava na
slobodu kolektivnog sećanja i davanja oduška preživelim
pozitivnim emocijama.