Po mom mišljenju, kao iskusan
lekar, nikada (i još uvek ne postoji) medicinsko opravdanje
za ekstremne mere preduzete širom sveta u ime jednog jedinog
neupadljivog koronavirusa (koji nikada nije bio nov kako se
tvrdi). Navodna sadašnja pandemija uvek je navodno bila
medicinski problem. Ljekari su obučeni (ili bi trebali biti)
za rješavanje medicinskih problema. Da bi se stekli
kompetentni lekari potrebne su dugogodišnje intenzivne obuke
i iskustvo. Činjenica da su lekari izostavljeni iz šire
slike (i da su na sramotu dopustili da budu smanjeni) u
rešavanju medicinskog problema govori vam sve što trebate
znati o tome šta je usledilo. Pravilnu medicinsku praksu
namerno su iskvarili političari i pseudo naučnici, a nastali
haos, konfuzija i strah, šta je i direktan rezultat svega
ovoga.
Sada javnost nije u stanju da
napravi razliku između dobrih naučnika i loših naučnika. Oni
veruju političarima kojima nekada nisu verovali! Jedini
ljudi sposobni da odvedu (i obučeni su da vode) javnost iz
svog Stokholmskog sindroma, kognitivne disonance,
posttraumatskog stresnog poremećaja, teške depresije
(izaberi) koja je rezultat više od godinu dana teške
psihološke torture kroz propagandu straha i „Proizvoljnost“
(namerno stvaranje zabune sa mešovitim porukama itd.) - jesu
pošteni lekari.
Javnost
očajnički traži verodostojan izlaz iz ovog očiglednog
pseudomedicinskog haosa. Javnost će verovati lekarima za
koje smatra da su pošteni i oni će ih slediti. Lekari imaju
etičku dužnost da to obezbede, a lekari najhitnije moraju da
prekinu program vakcinacije uz podizanje alarma, jer je
ogroman broj smrtnih slučajeva nakon „vakcina“ i
prevare/zataškavanja.