Sredinom prošlog veka Britanci
su izvodili masovne nuklarne probe u Australiiji. Lokalno
stanoviništvo, mahom aboridžinsko, bilo je izloženo jakoj
radijaciji zbog koje su obolevali i umirali od najtežih
bolesti. Australijske vlasti priču su decenijama gurale pod
tepih, ali je zahvaljući jednom Srbinu svet saznao istinu.
Njegovo ime je Sreten Božić, ali
svetskoj javnosti poznatiji je kao B. Vongar, pesnik i
višestruko nagrađivani pisac.
Od
Aranđelovca do Aboridžina
Njegova neobična životna priča
vodi preko rodne Gornje Trešnjevice u blizini Aranđelovca,
do Pariza i druženja sa velikanima poput Žan Pola Sartra,
Simona de Bovoara i Samjuela Beketa, do Australije.
Najmanji kontinent sanjao je od
detinjstva kada mu je otac Stevan pričao kao je pre njegovog
rođenja tragao za zlatom u Australiji. Nakon godinu dana
puta brodom iz Evrope stigao je na australijsko kopno. Kupio
je kamilu i krenuo preko pustinje Tanami da bi stigao do
Kimberliza gde je bilo posla za došljake. Put kroz pustinju
bio je dug i naporan. Izmorenog i žednog Sretena pronašao je
stari Aboridžin i spasio mu život. Tako se Srbin obreo u
malom aboridžinskom selu nedaleko od mesta gde su Britanci
testirali nuklearno oružje dva puta jače od bombi bačenih na
Nagasaki i Hirošimu.
Muk
australijski vlasti
Za nuklerane testove sprovođene
u Maralingi i Emu poljanama u Južnoj Australiji i oko
zapadnoaustralijskih ostrva Monte Belo u periodu od 1952. do
1963. godine Velika Britanija imala je dozvolu vlade
Australije. Tadašnji australijski premijer Robert Menzis
dozvolio je britanske nuklearne probe bez konsultacija sa
kabinetom, smatrajući da će Britanija zaštiti Australiju u
"nuklearnom svetu".
Ova odluka imala je ozbiljne
posledice po lokalno stanovništvo. Oko deset hiljada
Aboridžina zbog zračenja je oslepelo ili umrlo. Mnogi su
dobili teške povrede i deformitete, poput neplodnosti,
problema sa plućima, defekata kože i kancera. Zdravstvena
dokumentacija pokazala je da su deca rođena posle nuklearnih
proba imala tumore, razvijenu cerebralnu paralizu,
nedostatak kostiju i bolesti srca.
Australijske vlasti ovu
činjenicu su prećutkivale, ali Sreten, koji je ubrzo po
dolasku primetio da ljudi u plemenu ovog najstarijeg
svetskog naroda ili teško bolesni ili slepi, nije želeo da
zažmuri.
Borba
da se čuje istina
Sreten ili Barnubir kako je
dobio ime među Aboridžinima, odnosno Bi Vongar, prvi je
svojim književnim radom ukazao na nuklearne probe na
kontinentu, i iskopavanje uranijumske rude koje su zapretile
da dovedu do istrebljenja starosedelaca kontinenta.
Napisao je "Nuklearnu
trilogiju", svedočanstvo o užasnim posledicima sa kojima su
se Aboridžini nosili godinama nakon što su probe prestale.
Ova knjiga donela mu je mnogo priznanja, ali i nevolje sa
vlastima. Njegovi romani bili su zabranjivani u Australiji,
ali objavljivani u SAD i Evropi.
O stradanju Aboridžina od
nuklearnih proba pokušao je da obavesti javnost i izložbom
fotografija, ali je ona zatvorena samo sat vremena nakon
otvaranja. Svih pet hiljada fotografija koje je Vogner
slikao zaplenila je vlast. Policija je redovno nadzirala
njegovu kuću i imanje, a zabranjeno mu je da javno govori o
atomskim probama na Aboridžinima.
Devedesetih godina B Vongar je
počeo da piše roman "Raki", priču o aboridžinskom dečaku
odraslom u Srbiji. Rukopis ove knjige zaplenila je policija.
Kolege pisci su ustali u njegovu odbranu, ali bez uspeha.
Tek kasnije, po sećanju, Vongar je ponovo napisao zabranjeni
roman. Za to delo, 1997. godine najveću australijsku nagradu
za književnost.
Po pravilniku Udruženja
književnika Australije, dobitnik ove nagrade postaje državni
kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Međutim, već
iduće godine pravilnik Udruženja je promenjen. Nove odredbe
nalagale su da se za Nobelovu nagradu biraju dva kandidata
na osnovu predloga članova ove književne asocijacije. Sreten
Božić ostao je tako bez kandidature.
Danas Vongar živi sa čoporom
dingosa u kući u Melburnu, i na imanju u crvenoj pustinji
Tanami. Zbog toga ga Australijanci zovu Dingo-čovek. Oženjen
je Aboridžinkom sa kojom ima dvoje dece.