Sa problemom megalopolisa sam se susreo pre nekoliko godina
kada sam počeo da pišem doktorsku disertaciju o slikama
evropskih metropola u prozi Miloša Crnjanskog. Radeći na toj
tezi, iščitavajući ponovo Crnjanskog, dobio sam neku vrstu
potrebe da pokušam da imenujem jedno stanje svesti ili jedno
stanje sveta koje se pojavljuje u njegovoj prozi, pre svega
u tekstu „Iris Berlina“ iz „Knjige o Nemačkoj“ i u „Romanu o
Londonu“. Za mene megalopolis, već tu u knjizi „Crnjanski,
megalopolis“, nije tek veliki grad, još manje je to
prestonica. To je zaista jedno stanje svesti ili bolje je
reći jedan sklop vrednosti, koji može biti i treba da bude
imenovan posebnim pojmom. U najkraćim crtama, to je zapravo
sinonim za ekonomski fašizam ili ako hoćete za ekonomski
rasizam, koji je utemeljen na nečemu što jedan francuski
filozof naziva „ontologija profita“. Ontologija profita,
kada se prevede na običan jezik, znači otprilike ovo: sve
što donosi profit ima pravo da postoji, a ono što ne donosi
profit mora da nestane.
_d.jpg)
_l.jpg)