Za 40 godina rada operisao
40.000 pacijenata obolelih od malignih tumora od čega je
izlečio 28.000
Gotovo pola veka sretali su se
svakodnevno profesor i smrt. Od 40 000 pacijenata koje je
operisao od malignih tumora, smrt mu je otela 12000. Ali on,
profesor dr Slobodan Čikarić, jedan od najpoznatijih
onkologa radiologa u Srbiji, izborio se za život 28 000
ljudi.
Svoje pacijente prof. Dr
Čikarić je lečio još od 1974. stavljajući u prostor blizu
karcinoma radioaktivni materijal, zbog čega je stekao
svetsko priznanje.
– Ubacivao sam u matericu
svojim rukama radioaktivni materijal – kaže u razgovoru za
naš časopis. – Rekli su mi, pa vi ubacujete u vagine žena
male atomske bombe!? Da, govorio sam, ali ja sam siguran da
će im to pomoći. Verovao sam u svoju metodu i uspeo. Metoda
je stekla zvanično svetsko priznanje.
Zašto
nastaje tumor?
– U genetskoj šifri ćelije nešto
se poremeti, nešto što diriguje zdravim ćelijama. Posecite
se na nož i signali će smesta početi da stižu kako bi se
reparirala posekotina. Ćelije rade svoj posao, one se
epitelišu. Kod tumora, zdrava ćelija pređe u bolesnu i tada
se u genetskom kodu nešto poremeti, jer je stigao eksterni
agens – neka spoljašna sila.
Šta najčešće spolja utiče na pojavu tumora?
– Najčešće to je duvan, izduvni
gasovi, jonizujuće zračenje, azbest, alfatoksin…Mnogo je
agenasa na samom vrhu, a verovali ili ne, najopasniji je
duvan koji sadrži kancerogene agense zbog kojih nastaje
jedna trećina svih malignih tumora. Dakle, 80 do 90 odsto
kancera pluća nastaje zbog duvanskog dima.
Da
li verujete da je pronađen lek protiv kancera ali se iz
nekih razloga krije,
kako većina ljudi voli da sumnja?
– Ne verujem da je nađen lek.
Tumor je biološki sistem koji je stariji od čoveka. Jedan
naučnik (Roj Li Mudi) je 1923. godine otkrio na kostima
dinosaura tumor. Vidite, i dinosauri su umirali od tumora.
A, kao što je poznato, dinosauri i čovek se nisu sreli u
istoriji. To je veoma snažan dokaz da je tumor star,
najverovatnije, koliko i život na zemlji. Tumor ne može da
egzistira samostalno u nama. Istina, može u Petrijeviom
šoljama (na podlogama) gde kulture ćelija mogu da se
razviju. Da bi živeo, dakle, tumor mora da ima domaćina.
Bilo da se radi o životinji, biljci ili čoveku. On je svoje
mesto za život pronašao.
Da
li ste posle toliko godina rada i toliko pacijenata
promenili svoj odnos prema smrti?
– Ima ljudi koji se nisu
pripremali za situaciju da gledaju smrti u oči. A školovali
su se za lekara. Ja mislim da je veoma važno znati da će vam
tokom radnog veka umirati pacijenti. I to je bolno. Ali, i
to je život. Život se sastoji od življenja i umiranja. Ljudi
umiru od starosti, bolesti, u saobraćajnim nesrećama, ubiju
ih, ubiju se…
Zašto
ljudi tako teško prihvataju smrt?
– Zato što je to fakat u životu.
Nešto u šta nema sumnje. To je konačna izvesnost. Kada
prihvatite smrt pomirićete se sa tim da ćete jednom umreti.
I da je to normalno.
Da
li ste ikada imali strah od smrti?
– Ne. Izbegao sam smrti nekoliko
puta i čini mi se da smo se nekako združili, smrt i ja. Bio
sam kao dete u zbegu na Kozari kada sam joj prvi put
pobegao, pa onda u Jasenovcu, zatim u nekim krečanama – i tu
sam joj umakao. Za sada vodim 3 prema 1.
Da
li se sećate kada vam je umro prvi pacijent?
– Da, sećam se. Kada mi je umro
prvi pacijent bio sam bolestan. Bukvalno bolestan! Ništa,
baš ništa nije moglo da me oraspoloži. To se godinama
kasnije nije promenilo. Samo je intenzitet varirao. Najteže
je kad umre dete. Manje teško kada je to odrastao ili
stariji čovek. Ali, uvek je teško.Posle svake smrti treba mi
nekoliko dana da se oporavim. Moj život jednostavno preplavi
crnilo.
Šta
onda pomaže?
– Ništa. I niko. Nikakav
događaj, ne može da odagna to crnilo usled smrti…nego samo
vreme. Protok vremena. Ono leči sve.
Kakve
su posledice NATO bombardovanja?
– Jezive. Gotovo 18.000 ljudi u
Srbiji umrlo od raka koji je direktno izazvan osiromašenim
uranijumom 238, dok je još 30.000 obolelo od karcinoma. To
je dovoljan razlog zbog kojeg bi NATO trebalo da nam
isplati odštetu koja se meri milijardama dolara. Zato je
formiran naučnoistraživački tim iza kojeg stoji država
Srbija, a koji će se baviti istraživanjem tog problema.
Sud u Torinu je već dokazao da je bilo posledica od
osiromašenog uranijuma po italijanske vojnike?
– Pritom, italijanski vojnici
nisu bili u kontinuitetu na Kosmetu a oboleli su od malignih
tumora. Oni su boravili u tri navrata 2000., zatim 2001. i
2002. godine. Kada su se vratili kući počeli su da
oboljevaju od malignih tumora. Tek kada je njihov komandant
oboleo od raka štitne žlezde, počeli su sudski procesi.
Dakle, italijanski vojnici su oboleli zbog posledica
osiromašenog uranijuma, a boravili su na KiM posle rata, a
ta prašina se širila i tokom rata. Italijani su tužili svoju
državu jer ih je poslala tamo gde je prethodno kontaminirala
teren, a nije ih zaštitila. Ti vojnici su se čudili kada su
došli na Kosmet zašto su američki vojnici zaštićeni
skafanderima i rukavicama, a oni golih ruku prilaze tenku
koji je raketirao NATO. Sud u Napulju je 2010. presudio u
korist vojnika jer je utvrđeno da se razboleo jer je poslat
da ratuje na prostoru koji je bio kontaminiran osiromašenim
uranijumom. U presudi stoji da je od 500 vojnika čak 47
umrlo od raka.
Šta je sa našim ljudima koji su bili sve vreme na Kosmetu?
– Svi smo mi bili u zoni
povećanog rizika od zračenja. I oni u Subotici i oni na
Kosovu, jer projektil koji u sebi sadrži penetrator ili
probojnu iglu od OU 238 prilikom sudara sa čvrstim predmetom
kao što je čelik, tenkovski oklop ili beton sagoreva, a
uranijum 238 se potom pretvara u okside. Tako nastaje
uranijumska prašina, čije su dimenzije mikronske (od jedan
do pet mikrometara), koja odlazi u više slojeve atmosfere,
odakle je vetrovi raznose na velika rastojanja. U pitanju su
desetine, stotine i hiljade kilometara.
Gde se nalazi Srbija
po stopi smrtnosti od malignih tumora?
– U samom smo vhu. Ukupan broj
otkrivenih malignih tumora u Srbiji 2001. bio je 30.744, a
2015. čak 38.066. Te 2001. od ove bolesti umrlo je 16.776
osoba, a 15 godina kasnije 21.865. Taj skok može da se desi
samo kada u životni milje jedne populacije dođe neki
kancerogeni agens s kojim može da se susretne svaki
stanovnik i koji deluje u toku jedne godine. Zato se
pojavila stepenica posle pet, šest ili deset godina.
Ispostavilo se da se pre 7,5 godina pojavio kancerogeni
agens u vidu prašine uranijuma. U pitanju su male količine,
ali svaka doza, pa čak i najmanja, izaziva kancerogenezu i
mutaciju genoma. Pitanje je i povećanja steriliteta. Pojava
potomaka sa psihofizičkim deformacijama je posledica dejstva
uranijuma 238. Rađaju se deca bez ruku, očiju, mozga, javlja
se maloumnost, idiotija… To se ne događa u jednoj
generaciji, već može da preskoči i sledeću i treću i petu,
pa tamo negde u nekoj budućnosti da se javi pogođeni
potomak. Tu je problem latentnog perioda. Ipak, javljaju se
i sada. Naročito ako su trudne žene udisale ili jele
zagađenu hranu.
Da
li se zna koliko ima takvih slučajeva?
– Nažalost, niko ne vodi
evidenciju o psihofizičkim deformacijama novorođene dece.
Da li verujete da loše misli mogu da izazovu bilo koju
bolest i rak, naravno?
– Stanje psihe i rak, nemaju
nikakve dodirne tačke. Loše raspoloženje ne može da
proizvede rak. Ali može da potpomogne da se on razvija brže,
ako se tome pridruže i drugi egzogeni faktori. Pod jednakim
uslovima oboljevaju i pesimisti i optimisti. Samo je ovima
koji su vedre prirode mnogo lakše da prebrode tešku
situaciju, a samim tim i bolje prolaze pacijenti optimisti
jer je njima lakše da veruju u uspeh. A to je veoma, veoma
važno. Nije naučno dokazano, ali vera u uspeh je važna kao i
samo lečenje.
Loše raspoloženje ne može da izazove rak ali može da ga
ubrza
– Mi tvrdimo da je na Srbiju
bačeno 15 tona OU. Za to imamo materijalne dokaze jer je
pronađen dobar deo neeksplodirane municije koja je pala u
meko tlo na četiri lokaliteta u Pčinjskom okrugu. Odmah su
prebačeni u Vinču i tamo svi mogu da ih vide. S druge
strane, NATO nam je poslao pismeni dopis da je bačeno svega
10 tona, a ruske vojne službe misle da je bilo 70 tona, jer
su brojali…
.jpg)
_001.jpg)