G

 

autor tekst 001 ›››

 

 

Slavoljub Lekić

 

Veliki reset i elite u Srbiji

Mi smo u 20. veku dobili elitu koja je po svetonazoru, veri i obrazovanju srednja klasa, neelitistička. Pokazalo se da je jedini sistem koji nešto može da iznedri SPC, rekao prof. Lekić

 „Veliki reset je velika tema, aktivirana posebno u vreme pandemije karantina i knjige Klausa Švaba. Ne možemo više da obezbedimo neprekidan rast, progres, neprekidan rast materijalnog blagostanja; a to je alfa i omega potrošačkog društva.

 Zato se predlaže Veliki reset, odnosno da se vratimo 200 godina unazad i da elite ponovo povedu svet u neki novi ciklus razvoja u kom bi one opet bile dominantne i stvorile privid tog rasta, tako što bi faktički svi krenuli od nule. Mi smo na prostoru bivše SFRJ proigrali sve scenarije koji su sada, ili mogu biti na globalnom nivou. Sa Deda Avramom smo imali veliki reset sa programom spasavanja privrede „novim dinarom“, na primer. Veliki reset je i inkluzivni kapitalizam, a kreator te ideje je Lin Rotšild. Ta ideja glasi: kreiraćemo novi kapitalizam, u koji će svi biti uključeni kao u nekoj pravednijoj društvenoj raspodeli.

 A mi zapravo ulazimo u period kada će biti osporeno pravo svojine. Predsednik Kine u Davosu nije prihvatio taj koncept, a Putin ga je praktično odbio“, kaže profesor Slavoljub Lekić u emisiji „Srpski sv(ij)et“ na Nacionalnoj IN4S televiziji, objašnjavajući nekoliko novih pojmova koje su nametnule nove globalne tendencije.

 Profesor kaže da ne vjeruje u „zlatnu milijardu“ jer sumnja da bi neko išao na tu ljudoždersku ideju, i pojašnjava:

 „Zašto bi neko išao na to da smanji drastično broj stanovništva, kad vidimo da je taj trend evidentan i brz, zašto bi se trošila energija na nešto što se spontano dešava? Na procese i trendove ne može da se mnogo utiče, ali postoje ljudi koji su zainteresovani da ih ubrzaju ili uspore. Mislim da se ljudi nisu zaverili, već samo imaju neke ambicije“.

 „Stoleće vere i znanja je 21. stoleće. Ali ne kao pre 300- 400 godina kada su ih suprotstavljali. Početkom 20. veka svi su mislili da je tehnika vrednosno neutralna, a pokazalo se da nije. Domet novih tehnologija ne može da se sagleda. Važan element koji obuzdava znanje je vera. Bez kontrolnog mehanizma naučno-tehnološki proces se svodi na trivijalan nivo“, kaže Slavoljub Lekić, uvodeći gledaoce u priču o novim pojmovima u elitizmu: elita, antielita i kontraelita.

 „Procesi i trendovi rađaju nove pojmove. Elita je kod nas dominantan pojam, ali bi u skladu sa našim jezikom mogli reći odličnici ili plemići. Elita je u tehničkom smislu na mestima koja nikad ne mogu da budu nepopunjena-kao na primer šef države ili načelnih generalštaba. Procesi su otišli predaleko, a elita nema odgovor kako obezbediti novi rast. Onda se ona deli, jer određene grupe imaju nove ideje i tako se stvara kontraelita, koju u SAD- u predstavlja Tramp, ili u Francuskoj Marin le Pen. Ali Le Pen poziva maltene na sukob sa islamom, a to ne može da bude rešenje. I elita i kontraelita su od Francuske napravile hibridnu državu, čiji su građani danas muslimani. Oni su doveli te ljude iz Afrike, uveli ih u društvo, i sad kad oni menjaju društvo – oni bi da ponište te promene. Ali ne bi da ponište sirovine koje su eksploatisali. Dakle, ni elita ni kontraelita nema rešenje“, ovako na primjeru Zapada objašnjava te nove pojmove gost Srpskog sv(ij)eta.

 Nastavlja pojašnjenjem trećeg pojma: „Antielita je pojam koji nastaje u vanrednim situacijama, kad ni elita ni kontraelita nemaju rešenje – pojavljuju se ljudi bez političkog iskustva, samonikli, koje kontroliše stihija“. Rusija i Turska, kako kaže profesor, na primjeru boljševika i Erdogana nijesu sasvim dobar, ali jesu jedna vrsta primjera antielite.

 U direktnom programu na kanalu Nacionalne TV, profesor Lekić govori o krizi i kontroli obrazovnog sistema, koji je globalan, ali daje objašnjenje na primjeru Srbije:

 „Danas ljudi koji su profesori imaju smanjeno obrazovanje. Kada razgovarate sa profesorima sa Beogradskog univerziteta (BU), oni ne žele da govore o instituciji u kojoj rade. Za njih to nije unosna institucija, već uvek žele neko ministarsko mesto, minimalno toliko. Dakle – obrazovanje nije bitno (za njih)!

 A moje je mišljenje da su Akademija nauka (SANU) i Univerzitet bitnije od Predsednika, od Skupštine i Vlade. Bitnije su od institucija koje nemaju uticaj na proces. Na Univerzitetu se kreira mišljenje, SANU ga samo sažima, i poručuje da su iznad Ustava Srbije, govoreći o Kosovu. Oni zaista i jesu iznad Ustava. BU treba da postoji, ali ta stihija ne treba da troši energiju naših vladika, koji su duhovna elita. Mi smo u 20. veku dobili elitu koja je po svetonazoru, veri i obrazovanju srednja klasa, neelitistička. Srednja klasa je klasa konzumerizma, i vi danas sa njima osim o tenderima nemate o čemu da govorite. Pokazalo se da je jedini sistem koji nešto može da iznedri Srpska pravoslavna crkva (SPC). Pola miliona ljudi na sahrani patrijarha Pavla i litije su pokazale da iza tih ljudi ne ostaje ni papirić niti lom. Nigde to ne možete da vidite drugo“.

 Interesantan je fokus koji u smislu uticaja na procese vidi profesor Slavoljub Lekić:

 „Kroz formiranje Pravoslavnog fakulteta, mi bismo dobili jednu elitnu univerzitetsku ustanovu koja bi školovala i svršene srednjoškolce, ali i davala obrazovanje ljudima koji su završili strukovne studije. Bili bi u rangu BU, ali i nešto više“.

 On pojašnjava da bi centar istraživanja i proučavanja trebao da bude iz oblasti bogoslovlja, medicine i poljoprivrede:

 „Da bi se telo održavalo i da bi duh bio bodar, potrebna je hrana. Naravno tu se treba baviti i drugim oblastima. Time bi se rasprava između mondijalističkih struktura, koje su jedine na našim univerzitetima, i crkve sa druge strane konačno eliminisao. Crkva i društvo bi bili shvaćeni u najširem smislu zajednice“.

 Voditelj Velja Čupić je intenzivno učestvovao u razgovoru, dopunjavajući se sa profesorom, i na kraju upitao: Ima li srpski svet perspektivu samoodržanja?

 Profesor Slavoljub Lekić je bio jasan:

 „Vrlo veliku! Mi moramo imati svoj svetonazor. Kada se sa njim pojavimo, prepoznaće nas i London, i Vašington, i Moskva i Peking. Jer oni razumeju samo one koji imaju svoj svetonazor. One koji nemaju, oni to konstatuju i koriste ih kao topovsko meso!“

 izvor: stanjestvari.com ›››

 

G