autor tekst

 

 

autor: Dr. Slađana Velkov

 

 

TEKST

Šta su mikroorganizmi i kako nastaje bolest? 

Kada dođe do nakupljanja toksičnih materija u telu, koje uglavnom unosimo preko hrane, telo će najpre početi da ih odlaže pre svega u masnom tkivu koje služi za odlaganje toksičnog otpada. Što više industrijske i kuvane hrane jedemo sve više ćemo masnog tkiva imati. Tumor je korpa za otpatke u koju telo odbacije toksične materije i stvara ovojnice okolo da bi se izolovalo od otrova. Telo se neće čistiti od otpadaka sve dok uzimamo toksičnu hranu jer je preko 90% energije zauzeto varenjem velikih količina hrane kao i eliminacijom otpada. Kada prestanemo da unosimo hranu makar 1 dan, počeće čišćenje tela. Telo će se čistiti i kada smo na sirovoj hrani jer se ne troše metabolicki enzimi (gorivo za ćeliju) na varenje hrane, jer hrana vari samu sebe sopstvenim enzimima koji nisu uništeni kuvanjem. Međutim, ukoliko mi nastavimo da uzimamo toksičnu hranu, u početku neće biti čišćenja jer organizam troši najveći deo energije na varenje i eliminaciju hrane, ali će jednom doći do zasićenja i telo će alarmantno početi da se čisti, da izbacuje sluz i otpatke kašljem, povraćanjem, prolivima, znojenjem... U tim trenucima je sva telesna energija koncentrisana na čišćenje tela tako da se hrana koja bude pojedena neće variti već truleti u stomaku, što će dodatno opteretiti organizam i produbiti problem. Još početkom prošlog veka su naučnici otkrili i potvrdili u mnogobrojnim eksperimentima da bakterije ne žive samo izvan tela i napadaju nas, već da žive i nastaju u našem telu. Kada se posmatra živa krv, vide se bezbroj sićušnih biona (protiti), malih čestica koje plivaju u krvi i iz kojih nastaju mikroorganizmi koji se takođe nalaze u našoj krvi. Da, naša krv nije sterilna već se u njoj odvija veoma složen proces metamorfoze mikroorganizama. BION je osnovna jedinica života, orgonske energije čije poreklo je Sunce, a do nas se prenosi sunčevom svetlošću. Nalaze se u živoj materiji, vodi i vazduhu. U potpuno zdravom telu ne dolazi do transformacije biona. U bolesnom telu, kada dođe do povećane kiselosti organizma iz biona se vrenjem stvaraju različiti oblici, najpre patogenih bakterija, a u kiselijoj sredini dolazi i do transformacije u gljivice. 

To znači da će usled kiselosti organizma (zbog loše hrane uglavnom) doći do transformacije biona u mikroorganizme. Mikroorganizmi će prilikom dezintegracije ostavljati velike količine otpada iza sebe što će dodatno opteretiti organizam. Da li su onda mikroorganizmi krivi za našu bolest ili je problem u kiselosti organizma? Da nije bilo patološke, kisele podloge ne bi došlo do razvoja mikroorganizama. Kada uzimamo antibiotik da ubijemo mikrobe, oslobodićemo se privremeno jednog broja mikroba, ali će antibiotici (ANTI BIOS = PROTIV ŽIVOTA) uništavati i BIONE na taj način što će dodatno zakiseliti organizam i dovoditi do dalje transformacije u mikrobe. Jedini način da se zaustavi transformacija biona u mikrobe je da se telo održava alkalnim. Da li će nešto biti alkalno (bazno) ili kiselo zavisi od stepena vibracije - frekfencije. Određena vibracija može menjati sve pa i formu nekog bića akumulacijom ili dezintegracijom biona. Sva hrana ima sopstvenu vibraciju. Tako znamo da je prosečna frekfencija ljudskog tela između 60 i 70 Hz i kada frekfencija opada i imuni sistem slabi. Kada frekfencija padne ispod 58 Hz pojavljuju se simptomi prehlade, na 55 Hz kandida, na 42 Hz rak. Svaka bolest ima frekfenciju, stepen kiselosti na kojoj će doći do razvoja određenog mikroba, što znači da svaki mikrob ima svoju frekfenciju. Supstance sa većom vibracijom će uništiti bolest sa nižom vibracijom. Tako biva veoma važno sa kakvom vibracijom hranu jedemo, udišemo i absorbujemo. Toksične materije snižavaju našu telesnu vibraciju, tako industrijska hrana ima 0 Hz, sveže voće i povrće oko 15 Hz, sušeno bilje do 27 Hz, dok eterična ulja imaju između 52 i 320 Hz što je frekfencija ružinog ulja. Naše misli takođe imaju svoju vibraciju tako da će negativne misli snižavati telesnu frekfenciju i dovoditi do bolesti, dok nas dobre misli leče. 

Posle smrti organizma dolazi do dezintegracije materije do stepena biona, tako da određena koncentracija biona ostaje nerazagrađena i spremna za kreiranje novog živog organizma. Bioni su neuništivi i predstavljaju osnovnu jedinicu života. Kada se češće čistimo (razboljevamo), organizam će biti zdraviji dok, ako to nije slučaj, može doći do težih poremećaja usled veoma kisele sredine i dezintegracije velike količine biona. Deca imaju snažnije mehanizme odbrane i zato su često "bolešljiva" i imaju višu temperaturu od odraslih. Povišena temperatura je samo veća frekfencija na kojoj mnogi mikrobi ne mogu opstati i činimo sebi loše kada je snižavamo. Zašto se "prehladimo"? Ne razbolimo se od hladnoće već zato što kada nam je hladno dođe do skupljanja krvnih sudova na površini tako da velika količina krvi, a samim tim i toksina, dospe do vitalnih organa kada organizam reaguje time što počinje čišćenje: kašalj, znojenje, povraćanje, prolivi... Nijedan od ovih načina čišćenja ne treba zaustavljati već samo omogućiti lakše čišćenje uzimanjem dosta čiste osunčane vode koja će razvodniti sluz, biti bez hrane 2-3 dana, na svežim sokovima ili samo na sirovoj hrani, udisati čist vazduh i odmarati se. Mikrobi se neće razvijati van živog organizma, ali mogu preživeti neko kraće vreme tako da je moguće da neki mikroorganizam pređe sa neke osobe na nas. Ukoliko je naše telo kiselo, nastaviće da se razmnožavaju u našem telu, ali ukoliko je naše telo bazno, za dan, dva će se raspasti i od njih će ostati samo bioni. 

Znači, i u tom slučaju kada dobijemo mikrobe od drugih opet sve zavisi od kiselosti (frekfencije) našeg tela. Što se tiče virusa... virusi su delovi RNK i DNK koji nastaju raspadanjem ćelija i mikroba. Kada smo kiseli, dolazi do raspadanja ćelija, crvenih krvnih zrnaca, mikroba... 

Kada se ćelija raspadne, delovi raspadnutih RNK i DNK - proteinskih delića - plivaju između ćelija u organizmu. Što kiseliji organizam, biće više raspadanja i više proteinskih delića - virusa. Virusi nisu živa bića i ne razmožavaju se već se ponašaju kao paraziti i opstaju na račun ćelija na koje se prikače. Znači, treba samo podići vibraciju sirovom hranom, gledanjem u Sunce, fizičkim aktivnostima i pozitivnim mislima i sve će biti u redu. 

izvor: ivanantic.net ›››

 

autor tekst

 

 

 autor: Dr. Slađana Velkov

 

 

TEKST

Vakcine ne štite već izazivaju bolesti

 Dok sam radila kao lekar u Kuvajtu, primetila sam da pacijenti kojima prepišem neki lek dolaze za nekoliko nedelja sa drugim simptomima – onima koji su bili navedeni kao negativno dejstvo tog leka. Kada bi dobili lek za te nove simptome, vraćali su se sa trećim simptomima – koji su bili posledica tog drugog leka. Što su više lekova koristili, bili su sve bolesniji. Zapitala sam se da li je način lečenja koji mi lekari primenjujemo zaista ispravan i jedini? Da li je negde na tom putu medicina zastranila i da li, umesto da lečimo, nanosimo jos veću štetu bolesnim ljudima? Kada je moja svekrva primila vakcinu protiv gripa i ubrzo se razbolela i, nažalost, umrla godinu i po posle primljene vakcine, krenula sam u istraživanje prirodnih načina lečenja i došla do zapanjujućih otkrića. Za moju svekrvu je, nažalost, bilo prekasno, ali ta saznanja su kompletno promenila moje shvatanje medicine. Ova jednostavna i lako primenljiva saznanja mnogim ljudima su pomogla da se izleče od mnogih, čak i od takozvanih neizlečivih bolesti.

 Pomenula bih najpre lažnu epidemiju svinjskog gripa. Dok su svi mediji objavljivali vesti o navodnoj pandemiji i ministarstvo kupovalo ogroman broj vakcina našim parama, zahvaljujući austrijskoj novinarki Džejn Burgermajster doznajemo da je u vakcinama protiv svinjskog gripa u evropskim laboratorijama otkriven – smrtonosni virus ptičjeg gripa. Posledice vakcinacije ovom vakcinom su katastrofalne, sa mnogobrojnim smrtnim slučajevima i teškim oboljenjima, zbog čega je podignuta i optužnica protiv Svetske zdravstvene organizacije i ostalih koji su bili umešani u proklamovanje lažne pandemije. Ta ista organizacija promoviše i ostale vakcine. Da li ćemo i dalje verovati nekom ko je pokušao da nas prevari, napadne, ili ubije? Odgovor je: ne. Poverenje je izgubljeno! Bil Gates, javno, bez ustezanja, kaže da će pomoću vakcina smanjiti broj ljudi za 15%, pa se na osnovu toga može doneti zaključak da će u zemljama gde je vakcinacija obavezna doći do smanjenja broja ljudi, sterilizacijom vakcinama kako i teškim oboljenjima uključujući i autizam. Sve više male dece oboljeva od raka, sećerne bolesti reumatoidnog artritisa, ulceroznog kolitisa, alergija, astme i mnogo drugih bolesti a snažna veza između vakcina i tih bolesti je sve očiglednija. Kompanije koje proizvode vakcine ne interesuje zdravlje ljudi već isključivo biznis. Ali, za nas to nije biznis već dragoceno zdravlje naše dece i zato moramo da preuzmemo odgovornost. Odgovornost za zdravlje naše dece imamo isključivo mi roditelji a ne organizacije, bolnice i lekari.

 Zapanjujuća je činjenica da se proizvođač vakcina – odriče odgovornosti za sve moguće posledice vakcina! Kada se nečije dete teško razboli ili izgubi život, koga će oštećeni tužiti ako se proizvođač odrekao odgovornosti? Kada kupimo frižider, kome ćemo se obratiti ako nam se pokvari, ako nemamo garanciju? Odgovornost je, na kraju, na lekaru koji daje vakcinu i on mora da se potpiše da garantuje da se detetu neće desiti ništa loše ukoliko primi vakcinu. U Ustavu Republike Srbije, član 25, piše:  „Fizički i psihički integritet je nepovrediv. Niko ne moše biti izložen mučenju ili nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.“ Prema tome, prisiljavanje na vakcinaciju je protivustavno. Takođe je protivustavno uslovljavanje vakcinacijom za upis u školu ili vrtić. Srbija je potpisnica Međunarodne Kasifikacije Bolesti, Revizija 10, Knjiga 1, Član Z 28 – Tačke 0 i 1, u kojoj piše da se: „Vakcinacija može odbiti ne samo radi zdravstvenih razloga već i zarad ličnog i verskog ubeđenja“. Ova knjiga je objavljena od strane Svetske Zdravstvene Organizacije a Republika Srbija je član SZO i prihvatila je obaveze koje proizilaze iz tog članstva. Vakcine spadaju u medicinski eksperiment jer ne postoji nijedna klinička studija koja potvrđuje efikanost i bezbednost vakcina. Takođe, važno je napomenuti da vakcinacija nije svuda obavezna, pa tako imamo evropske zemlje u kojima vakcinacija nije obavezna: Nemačka, Holandija, Luksemburg, Velika Britanija, Danska, Irska, Grčka, Španija, Portugalija, Austrija, Finska, Švedska, Norveška, Kipar, Estonija, Letonija, Litvanija, Švajcarska. A evropske zemlje u kojima je vakcinacija obavezna su: Srbija, Makedonija, BiH, Crna Gora, Hrvatska, Slovenija, Češka, Slovačka, Mađarska, Poljska, Rumunija. U zemljama od Slovenije, pa „naniže“ preti se neupisivanjem u školu, kaznama i oduzimanjem dece zbog nevakcinacije (što je zakonski neosnovano), dok ljude u zapadnoj Evropi niko ne prisiljava na to, iako se vakcine veoma agresivno reklamiraju.

 Imamo podatke, grafikone i studije mnogobrojnih vrhunskih svetskih stručnjaka koji nedvosmisleno pokazuju da vakcine nisu iskorenile nijednu bolest, već su se implementirale tek kada je više od 90 posto bolesti već bilo iskorenjeno. Zarazne bolesti su iskorenjene boljom higijenom, boljom ishranom, boljim uslovima života, uvođenjem frižidera itd. Istorijski podaci govore da su u epidemijama uglavnom obolevali vakcinisani ljudi. Pa tako između 1871 i 1872 imamo epidemiju malih boginja odmah posle masovne vakcinacije protiv malih boginja. Umrlo je 45 000 ljudi. U Nemačkoj, između 1940 i 1945 izbija epidemija difterije posle masovne vakcinacije protiv difterije. 1972 u Gani, jedna od najgorih epidemija malih boginja među vakcinisanom populacijom. U Velikoj Britaniji između 1970 i 1990 preko 200 000 obolelih od velikog kašlja kod dece koja su vakcinisana protiv velikog kašlja. U Indiji u 70-im godinama prošlog veka, 260 000 slučajeva tuberkuloze među vakcinisanom populacijom. 1977. godine, dr Jonas Salk, koji je razvio prvu vakcinu protiv dečije paralize, svedoči u kongresu zajedno sa kolegama da je masovno vakcinisanje protiv dečije paralize odgovorno za većinu slučajeva dečije paralize u SAD-u od 1961. godine. 1979. godine je Švedska je zbog neefikasnosti vakcine odustala od vakcinacije protiv velikog kašlja jer se veliki kašalj javljao upravo kod vakcinisane populacije. U Omanu je između 1988. i 1989. godine izbila epidemija dečije paralize među vakcinisanom decom. 1994-e godine, časopis New England Journal of Medicine objavljuje istraživanje da je preko 80% dece mlađe od 5 godina obolelo od velikog kašlja iako su vakcinisana. 1990. godine časopis Journal of the American Medical Association objavljuje članak u kome kaže da se masovna pojava malih boginja dešava u školama upravo među vakcinisanom decom.

 Poznato je da je broj autistične dece drastično povećan poslednjih nekoliko godina. Autizam se širi kao epidemija. Broj autistične dece se popeo sa razmere 1: 10 000 (jedno dete na 10.000 dece), što je bilo u 1980. godini – na razmeru 1: 50 (jedno dete na 50) u 2013, što je katastrofalno. Podaci su sa podrucja SAD, međutim, ni evropske statistike ne razlikuju se mnogo. Molim vas, pogledajte kratak video na Youtubu: „Važno! Američki kongres o autizmu“, u kojem se razotkrivaju mnoge zakulisne radnje kada su vakcine i zataškavanje istine o autizmu u pitanju (http://www.youtube.com/watch?v=RvcSktD9o3c) Sve je više studija koje pokazuju da je uzrok autizma u vakcinama. Dr Laura Hevitson i njene kolege napravile su studiju na primatima na Univerzitetu Pitsburg u Pensilvaniji (Amerika). Primati su dobili standardne vakcine u dozama koje odgovaraju njihovoj težini i uzrastu i vakcinisani majmuni su dobili autizam, za razliku od nevakcinisanih. Italijanski sud je 2012. presudio u slučaju Valentino Boka da je autizam izazvan vakcinom. Vlada je isplatila 174.000E odštete, a stotine drugih slučajeva autizma čeka suđenje.

 Kada se vakcina ubrizga u telo povećava se broj antitela, jer se telo brani od napadača koji ulazi neprirodno u organizam. Ta antitela napadaju organe primaoca svuda gde se sadržaj vakcine nađe. Kako moždano tkivo ima afinitet prema aluminijumu i živi iz vakcina, a ova dva elementa su veoma snažni neurotoksini i akumuliraju se u mozgu, antitela će napadati upravo moždano tkivo. Meningee su ovojnice mozga i kada dođe do upale ovojnica, to stanje zovemo meningitis. Kada živa prodre duboko u mozak i antitela napadnu sam mozak, to stanje zovemo encefalitis. Meningitis može biti virusni, bakterijski ili, pak, neki toksini mogu izazvati upalu moždanih ovojnica. A to znači da svaka vakcina može izazvati meningitis i encefalitis, a blagi oblik upale mozga i moždanih ovojnica ima svako dete koje primi bilo koju vakcinu. O tome detaljno govori profesor dr Rasel Blajlok, poznati američki dečji neurohirurg. Njegova predavanja možete naci na Youtubu. Pojava antitela u krvi posle ubrizgavanja vakcine nema nikakve veze sa imunim odgovorom. Broj antitela će biti povećan i ako ubrizgamo, recimo, neko ulje u mišić, jer to nije prirodan put prodora mikroba (ili neke druge materije) i telo automatski napada uljeza. Vakcinacija se bazira na porastu broja antitela, što nema nikakve veze sa imunitetom. Imunizacija i imunitet su dve različite stvari. Imunizacija je veštačka metoda kojom se na veštacki način ubacuju sintetički virisi stvoreni u laboratoriji, dok je imunitet imuni odgovor na prirodne mikrobe koji ulaze na prirodan način. Jedno nema veze sa drugim.

 Pravi imuni odgovor nastaje kada neki mikrob ili bilo koja supstanca uđe u telo kroz disajni ili digestivni trakt, uši ili oči – što je prirodan put kojim unutrašnji organi dolaze u dodir sa spoljnom sredinom i gde se u sluzokoži prepoznaju strana tela i eliminišu ili apsorbuju. Imuni odgovor nije borba, već uspostavljanje ravnoteže eliminacijom – kašljem, stolicom, temperaturom ili – prihvatanjem – ukoliko se radi o korisnoj supstanci. Kada je vakcinacija u pitanju kažu da prisustvo antitela znači da je telo zaštićeno, a kada se radi o sidi – kažu da prisustvo antitela u krvi znači bolest. Ova očigledna kontradiktornost dovodi čitav koncept vakcinacije i njene ciljeve u veliku sumnju. Očigledno se radi o potpuno netačnim srednjovekovnim postulatima na kojima počiva vakcinacija – najopasnija medicinska praksa u istoriji klasične medicine, koja je usmrtila i osakatila bezbroj dece. Mnogi lekari i naučnici smatraju da je najmanje 70 posto današnjih bolesti – posledica vakcina. Dečje bolesti su prirodne bolesti koje nas jačaju. Ja nisam vakcinisana i prebolela sam sve dečje bolesti bez ikakvih problema. Vakcinisana deca su imala iste bolesti u isto vreme kad i ja. Ne treba da se branimo ni od čega, već da podignemo imunitet sirovom hranom i Suncem, pa će nam svaka „bolest“ biti tek blaga nelagodnost. U klasičnoj medicini stalno se „objavljuje rat“: govori se o bolestima, operacijama, prognozama… umesto da se bavi zdravljem i prevencijom.

 Bezbednost i efikasnost HPV vakcine protiv raka grlića materice, koja se tako uporno reklamira – nisu dovoljno ispitane. HPV vakcina sadrži genetski modifikovane viruse, aluminijum u dvostruko većoj dozi nego u drugim vakcinama, polisorbat 80 – konzervans koji u eksperimentima na miševima izaziva sterilitet kod ženskih i atrofiju testisa kod muških miševa (što je dokumentovano u medicinskoj literaturi). I sama dr Dajana Harper, koja je napravila HPV vakcinu, na konferenciji za vakcinacije u Virdžiniji u Americi izjavila je da je HPV vakcina nedovoljno ispitana, da je veoma opasna i da nije efikasna. Od 2006. do 2013. godine registrovano je 30. 674 prijava slučajeva bolesti i smrti, od toga 140 smrtnih slučajeva, 963 trajna invaliditeta, 6.085 se nije oporavilo, 534 patološke promene na PAP testu, 216 displazija grlića materice (što je predmaligna promena), 65 slučajeva raka grlića materice… A pritom je poznato da se regustruje tek mali procenat posledica vakcina. Vaccine Adverse Events Reporting System VAERS prikuplja podatke o negativnim efektima HPV vakcine iz svih zemalja sveta. (izvor: sanevax.org) Neke od posledica su: smrt, paraliza, grčevi, neurološki poremećaji, moždani udar, nepravilnosti rada srca, prestanak rada bubrega, oštećenje i gubitak vida, autoimune bolesti, rak grlića materice, genitalne bradavice, sterilitet, pobačaji, artritis, astma. Indija je 2010. suspendovala klinička ispitivanja HPV vakcine posle smrti četiri devojčice koje su primile vakcinu i podnet je zahtev za oduzimanje licence za tu vakcinu.

 Zatražite od doktora koji daje detetu vakcinu da potpiše izjavu da prihvata krivičnu i materijalnu odgovornost za sve negativne posledice vakcine. Videćete da, od doktora do ministarstva, niko neće smeti da vam potpiše izjavu. Prilikom nabavke vakcina, proizvođači se odriču odgovornosti za negativne efekte. Ako proizvođač nije odgovoran, ko je onda odgovoran? Odgovornost za živote naše dece je uvek naša. Ovde se radi o životu i smrti, i žrtve ove vakcine same se organizuju i angažuju advokate da zastupaju njihova prava i kreiraju političke grupe koje traže izmene zakona i pooštravanje kontrole. Samo u Americi, desetak advokatskih firmi je specijalizovano da zastupa slučajeve oštećenih od vakcina. Preporučujem svima da se dobro informišu pre nego donesu bilo kakvu odluku. Sastav HPV vakcine može se naći na zvaničnom sajtu američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (www.cdc.gov/vaccines/pubs/pinkbook/downloads/appendices/B/excipient-table-2.pdf), a možete pročitati i o efektima jednog od sastojaka, polisorbata 80 na reproduktivne organe miševa (http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/8473002?dopt=Abstract).    

 Smrtnost dece od polivalentnih vakcina je veća za 50%! Podaci američke državne agencije Vaccine Adverse Events Reporting System (VAERS – Sistem izveštavanja o neželjenim posledicama vakcinacije), govore da je 145.000 dece umrlo tokom 20 godina – kao posledica upravo tih kombinovanih vakcina.   Načelnik pedijatrije dr Jacob Puliyel (St. Stephens Hospital, New Delhi, Indija), je u naučnom časopisu Indian Journal of Medical Ethics (IJME) optužio SZO (Svetsku zdravstvenu organizaciju) da promoviše petovalentne vakcine tvrdeći netačno da nema negativnih efekata od ovih vakcina što je po dr Puliyel-u upravo suprotno faktima. Zbog prevelike smrtnosti i neželjenih reakcija od polivalentnih vakcina u Pakistanu, Vijetnamu, Šri Lanki i Butanu, vakcinacija ovim vakcinama je zabranjena. Dati jednu ovakvu vakcinu bebi od tri kilograma je približno dati 30 vakcina odraslom čoveku od 80 kilograma! „Svaka pojedinačna vakcina je napad, polivalentne vakcine su više napada u isto vreme. Pucate u vaše dete uzijem umesto revolverom!” Dr Rebecca Carley U studiji objavljenoj u časopisu Human & Experimental Toxicology, čiji su autori dr Gari Goldman i Nejl Z. Miler, navodi se da je procenat umrle i teško oštećene dece veći u slučajevima kada dete dobije više vakcina odjednom. 

izvor: sladjanavelkov.wordpress.com ›››

 

 

autor tekst

 

 

autor: Dr. Slađana Velkov

 

 

TEKST

 

ZAŠTO DANAS,

U VREME NAJSAVREMENIJE MEDICINE,

IMAMO TOLIKO BOLESNIH LJUDI?

Zar ne bi trebalo da se živi duže i zdravije? 

Dok sam radila kao lekar u Kuvajtu, primetila sam da pacijenti kojima prepišem neki lek dolaze za nekoliko nedelja sa drugim simptomima koji su bili navedeni kao negativno dejstvo tog leka. Kada bi dobili lek za te nove simptome, vraćali su se sa trećim simptomima koji su bili posledica drugog leka. Što su više lekova koristili, bili su sve bolesniji. Zapitala sam se, da li je način lečenja koji mi lekari primenjujemo zaista ispravan i jedini? Da li je negde na tom putu medicina zastranila i umesto da lečimo, nanosimo još veću štetu bolesnim ljudima? Kada je moja svekrva primila vakcinu protiv gripa, ubrzo se razbolela i na žalost umrla godinu i po posle primljene vakcine, krenula sam u istraživanje prirodnih načina lečenja i došla do zapanjujućih otkrića. Za moju svekrvu je nažalost bilo prekasno ali ta saznanja su kompletno promenila moje shvatanje medicine i rezultate toga bih želela da podelim sa vama. Ova jednostavna i lako primenljiva saznanja su mnogim ljudima pomogla da se izleče od mnogih, čak i od takozvanih “neizlečivih” bolesti.

 Živimo u vremenu mitova

 Kada je Đordano Bruno rekao da je Zemlja okrugla, spalili su ga na lomači jer se tada smatralo da je Zemlja ravna ploča. Takođe danas imamo mitove u ishrani da je meso neophodno za život čoveka iako trećina čovečanstva hiljadama godina ne jede meso i zdraviji su od onih koji ga jedu. Takođe, mit o kalcijumu koji nas savetuje da pijemo mleko da bi smo imali jake kosti, iako znamo da krava ima veoma snažne kosti i rogove, ima kalcijuma u mleku u izobilju a ne pije mleko. Još uvek se hranimo onako kako nalažu pogrešne piramide ishrane po školama i bolnicama iako već dugo postoje dokazi o štetnosti takve visoko proteinske hrane.

 O čemu se tu radi?

 Mnogobrojne studije dokazuju da čovek nije mesojed. Ukoliko uporedimo digestivni trakt čoveka i životinja mesojeda i biljojeda, videćemo da čovek spada u grupu biljojeda po svim karakteristikama. Lav je brz i može uhvatiti antilopu u trku, ima kandže kojima hvata plen i kida meso oštrim zubima. Čovek, kao i biljojedi ne mogu uhvatiti životinju u trku, nemaju kandže i imaju ravne kutnjake. Probajte da skočite na kravu, odgrizete parče mesa i biće vam jasno da nismo opremljeni za ubijanje. Mesojedi imaju kiselinu u ustima gde započinje varenje mesa, 20 puta jaču kiselinu u stomaku i veoma kratka creva kroz koja prođe za nekoliko sati digestirano. Ljudi i životinje biljojedi sa druge strane nemaju kiselinu u ustima, imaju veoma slabu kiselinu u stomaku koja ne može variti meso tako da dolazi do raspadanja a ne varenja. Takođe, imaju veoma duga creva tako da meso ostaje u stomaku 72 sata, sto je 3 dana. Ostavite parče mesa 3 dana na sobnoj temperature i videćete sta se dešava u stomaku.

 Produkti raspadanja tog mesa ce se resorbovati u telo i mogu izazvati rak i mnoge druge bolesti. Meso koje se nalazi po prodavnicama je odavno u procesu raspadanja ali se veštačka boja održava ugljen monoksidom kojim se prska. U mesu se takođe nalaze hormoni koji se životinjama na farmama daju da bi brže dostigle težinu za prodaju i donele više novca. Odgajivači profitiraju duplo smanjujući period ishrane životinja a ti hormoni završavaju u nama, kreirajući mnoga oboljenja, kao što su rak prostate i dojke ali i rani pubertet kod dece tako da danas imamo decu koja već u 5-6 godina dobijaju prve karakteristike puberteta.

 Šokantno je da je 60% smrtnosti u Srbiji posledica kardiovaskularnih bolesti koje su pre svega izazvane pogrešnom ishranom životinjskim proizvodima. Retko će vam to neko jasno i jednostavno objasniti ali radi se o sledećem: Masnoće iz mesa i mleka zapušavaju krvne sudove i ako se taj krvni sud nalazi u srcu, doći će do infarkta ako se nalazi u mozgu, doći će do moždanog udara. Jednostavno i ubojito. Međutim, već za par nedelja na sirovoj hrani, masne naslage se tope, bolesti nestaju i podmlađujemo se. Ovo sam videla na mnogobrojnim primerima u praksi.

 Šta je onda naš lek, šta trebamo jesti pitate se? Lek je vrlo jednostavan i delotvoran. Ono što hranu čini hranom je Sunčeva energija uskladištena u njoj. Sunce daruje život svom organskom životu na Zemlji. Sunčeva energija se transformiše fotosintezom u biljkama i tako dobijamo sekundarni izvor energije. Kada jedemo meso, mi takođe uzimamo Sunčevu energiju ali trećerazrednu, transformisanu kroz biljke životinje što ukazuje da je meso siromašan izvor energije, dok su Sunce i biljke čišći i bogatiji izvori energije. Nekada su ljudi živeli u skladu sa Suncem. Ustajali su sa Suncem i vraćali se u svoje kuce tek kada bi Sunce zašlo. Danas se ljudi plaše i kriju od Sunca, mažu štetne kreme na kožu koje mogu izazvati rak i blokiraju da zdravi Sunčevi zraci dođu do kože, nose naočare za Sunce i spavaju kada je Sunce visoko na nebu. Da bi se napajali Suncem, treba mu prvo dozvoliti da uđe u naše oči i aktivira žlezde hipofizu i epifizu koje se nalaze iza očiju i aktiviraju se svetlošću. Trebamo se izlagati što više Suncu u jutarnjim i večernjim satima i ne nositi naočare za Sunce.

 Posle Sunca, sledeći čist izvor energije su žive nekuvane biljke, jer se kuvanjem hrana ubija i životna snaga nestaje. Ako posadimo pečenu jabuku, iz nje ništa neće izrasti jer u njoj nema života, ali ako posadimo sirovu jabuku, iz nje ce izrasti prelepo drvo koje ce roditi hiljade drugih plodova. Živa hrana će nam dati život dok nešto što je mrtvo će nam samo oduzeti životnu snagu i naše telo ce početi da stari i umire. Umorni smo i pospani kada jedemo kuvanu – mrtvu hranu. Nasuprot tome, kada jedemo živu – sirovu biljnu hranu, osećamo se osveženi i odmorni. Samo život može dati život! Loša ishrana, nedostatak Sunca i sveže vode je jedan od glavnih uzroka mnogih bolesti. Pravilna ishrana, detoksikacija i Sunce mogu lečiti hronične bolesti cak i terminalne poput raka.

 Slika govori hiljadu reči pa vam toplo preporučujem da pogledate dokumentarni film Joe Cross-a „Fat, Sick and Nearly Dead“ koji je godinama bezuspešno lečen savremenom medicinom. Promenivši metod on se sam za 2 meseca izlečio od gojaznosti i mnoštva bolesti i to sirovom biljnom hranom i fizičkom aktivnošću. Za 60 dana ne samo da se potpuno izlečio nego se i podmladio za bar 10 godina. Pogledajte i klip na youtube o vitalnoj 70 godišnjoj „baki“ koja se hrani sirovom biljnom hranom i izgleda kao da joj je 30 dok je njen suprug bolestan i tipičan predstavnik 70 godišnjeg starca.

 izvor: sladjanavelkov.wordpress.com ›››

 

 

autor tekst

 

 

autor: Dr. Slađana Velkov

 

 

TEKST

“Meso se ne probavlja u našem stomku, već raspada, što je uvod u mnoge bolesti”

 Vjerovanje da su životinjski proteini superiorni u odnosu na biljne proteine datira iz 1914. godine kada su dva naučnika, Osborne i Mendel napravili eksperimente na miševima i utvrdili da miševi brže rastu kada jedu životinjske proteine. Kasnije je utvrđeno da je tačno da miševi brže rastu, ali i da kraće žive, te da oboljevaju od raka i drugih bolesti. Bez obzira na to, generacije školske djece i doktora su pogrešno informirani da su nam meso, mlijeko i jaja neophodni kao izvori proteina. Iako je ovaj mit u ishrani odavno opovrgnut, nema nekih pomaka da se informira javnost, da je ono čemu su nas učili potvrđeno kao netačno.

 Posljedice pogrešne prehrane vidljive su u današnjoj epidemiji brojnih savremenih bolesti i lako je vidjeti ko tu dobija, a ko gubi.

 Piramida prehrane koju učimo u školama i koju znamo još od djetinjstva je pogrešna. Visoko proteinska prehrana je velika zabluda koja ozbiljno ugrožava naše zdravlje.

Prije svega, mi ljudi nismo dizajnirani da jedemo meso, zato se meso uopšte ne probavlja u našem stomku već raspada, što je uvod u mnoge bolesti. Što se tiče mlijeka, sve bebe (kod životinja i ljudi) piju mlijeko, a kad dobiju zube počinju žvakati hranu. Mi smo jedina vrsta koja i poslije toga uzima mlijeko i mliječne proizvode, i to mlijeko koje je dizajnirano za druge vrste i potpuno neprikladno za ljudsku upotrebu.

 Slikovito, kravlje mlijeko je dizajnirano da od teleta napravi kravu od pola tone što nije slučaj s nama, jer su naše potrebe za proteinima mnogo manje. Naše tijelo poslije treće godine života smanjuje polako produkciju enzima koji vare mlijeko.

 Proteine dobijamo digestijom hrane, ali naš organizam, takođe reciklira proteine kroz razlaganje izumrlih stanica. Oni zatim cirkuliraju kroz organizam krvlju i limfom i koriste se po potrebi. Nije potrebno jesti meso, mlijeko ili jaja da bismo dobili potrebne proteine. Kako bik ili slon dobijaju proteine? Sjetite se koliko mišića imaju.

 Kao što jake kosti ne ovise od kalcijuma, već o tome koliko se tijelo kreće i opterećuje kosti, tako i jaki mišići ne ovise o unosu proteina, već o naporu kojima su izloženi. Mišići postaju veći tako što pri velikim naporima dođe do pucanja mišićnih vlakana koji se onda obnavljaju i na taj način dođe do njihovog uvećavanja. Velike doze proteina će prilikom razlaganja osloboditi toksične količine azota u krvi, koji će se zatim akumulirati u mišićima i izazivati kroničan umor. Potrebno je ojačati mišiće i poboljšati njihov tonus, ali ne i pretjerivati. Kod djece u rastu i kod povećanih umnih napora može se povećati dnevna doza proteina za 10-15 g dnevno. Zeleno lišće, koštunjavo voće, klice i sjemenke su jako bogate proteinima.

 Dr. Jaffe s Kalifornijskog Univerziteta u Barkleyju, je istraživao djelovanje dijete bez životinjskih produkata na nekoliko generacija djece i odraslih. Dok današnje dijete bazirane na životinjskim produktima sadrže i do 150 g dnevno, Dr Jaffe je ispitanicima davao 24-33 g proteina dnevno. Nitko od ispitanika nije imao nikakve znake nedostataka proteina niti bilo kojih drugih hranjivih tvari. Svi su bili u odličnom zdravlju! Dr. Max Rubner, direktor Higijenskog Instituta berlinskog Univerziteta, poslije svojih opsežnih istraživanja, također tvrdi da nam je potrebno samo oko 28 grama dnevno.

 Naime, čovjek može akumulirati oko 30 g proteina dnevno u tijelu. Sve što je više od toga odlazi u jetru i pretvara se u kiselinu koja se vezuje za kalcij iz kostiju i izbacuje se preko urina (proteinom izazvana hypercalciuria – gubljenje kalcija preko urina) i na taj način nastaju problemi s kostima. Ako jedemo raznovrsno voće, povrće, koštunjavo voće, sjemenke i klice, vrlo lako ćemo uzeti dovoljne količine proteina, a i drugih hranjivih tvari.

 Aminokiseline su gradivni elementi proteina. Dijelimo ih na esencijalne i neesencijalne. Nije potrebno kombinirati žitarice i grahorice u jednom obroku ili u jednom danu da bi unijeli sve esencijalne aminokiseline. U biljkama imamo zastupljene sve aminokiseline i naše tijelo ima sposobnost da ih akumulira nekoliko dana za buduću upotrebu. Takođe, ima dosta voća i povrća koje sadrže sve aminokiseline, kao što su: banane, datule, orasi, bademi, suncokretove sjemenke, kupus, brokule, mrkva i druge. Znači, treba jesti raznovrsno voće, povrće, koštunjavo voće, sjemenke i klice koje će nas snabdjeti sa svim esencijalnim i neesencijalnim aminokiselinama kao i svim ostalim hranjivim tvarima koje su nam potrebne. Naravno, treba ih jesti sirove jer se kuhanjem aminokiseline oštećuju. 

izvor: sladjanavelkov.wordpress.com ›››

 

 

autor tekst

 

 

autor: Dr. Slađana Velkov

 

 

TEKST

Uputstvo za samoizlečenje i zdrav život 

 • Jedan sat posle izlaska sunca ili pre zalaska sunca praktikujte gledanje u sunce, počnite sa 10 sekundi, povećavajte 10 sekundi svakog dana. Stanite bosonogi na suvu zemlju ili beton dok gledate u sunce.

 • Pijte čistu vodu bez fluorida ili filtrirajte vodu sa česme povratnom osmozom. Najbolja je prirodna izvorska neflaširana voda. (Ostavite vodu na suncu nekoliko sati u providnim, bezbojnim, staklenim flašama da bi upila sunčevu energiju. Ne ostavljajte je noću napolju.)

 • Vežbajte svakoga dana telesne vežbe i krećite se na svežem vazduhu.

 • Izlažite se što više suncu (ne nosite naočare za sunce i ne koristite zaštitne kreme).

 • Izbegavajte fluorescentno svetlo.

 • Dišite duboko napolju na svežem vazduhu najmanje 20 minuta ujutru i uveče.

 • Hodajte bosi najmanje 15 minuta dnevno. Provedite jedan sat dnevno u miru.

 • Spavati između 10 uveče i 2 ujutru, zato što tada naše telo luči lekovite hormone. Pratite ritam sunca.

 • Izbegavati gledanje televizije, filmova (izuzev selektiranih), kao i čitanje novina. Pronđite hobi koji vas ispunjava, čitajte knjige, slikajte i slušajte relaksirajuću muziku.

 • Izbegavajte komercijalne kozmetičke preparate-zameniti ih prirodnim.

 • Ishrana treba da se sastoji od sirovog voća, povrća i žitarica, bez životinjskih produkata (meso, mleko, sir I jaja. Vidi Jelovnik)

 • Ako jedete kuvano povrće, jedite dvostruko vise sirovo povrće.

 • Izbegavajte industrijsku hranu, posebno supe ili zacine koji sadrze Mono Sodium Glutamat (koji se nalazi u skoro svakoj slanoj industijskoj hrani); upotrebljavati morsku so i prirodno bilje.

 • Izbegavajte dijetalne produkte koji sadrže veštačke zaslađivače. Zamenite ih malteksom, medom i smeđim šećerom.

 • Izbegavajte alkohol, cigarete, kafu, crni čaj, žvakaće gume, hranu ili pića iz konzervi.

 • Postepeno eliminišite sve lekove pod nadzorom vašeg lekara.

 • Izbegavajte sintetičke vitamine.

 • Zamenite veštačke sobne osveživače prirodnim (lavanda).

 • Izbegavajte upotrebu mobilnog telefona, koristeći slušalice i čuvajte telefon dalje od tela.

 • Budite pozitivni, imajte osmeh uvek na licu, to će pospesiti lučenje lekovitih hormona.

 • Ne razmišljajte i ne govorite negativno o sebi ili drugima jer vaša podsvest prati vaše misli. Ponašajte se kao da ste zdravi.

 • Kad oprostimo, oslobađamo se mržnje i ljutine koji utiču na lučenje negativnih hormona i oštećuju naše zdravlje. Opraštajuci drugima, mi pomažemo sebi.

 • Čak i mentalne bolesti mogu da se leče sirovom biljnom hranom i suncem.

 Jelovnik (Idealna Dijeta) Bez životinjskih produkata

 Doručak: Gledanje u sunce. Svež sok i sveže voće; ne jesti kuvanu hranu ujutru, jer se telo čisti do oko podneva.

 Ručak: Svež sok od šargarepe, salata od voća (banana, jabuka, smokve itd.) ili salata od povrća.

 Večera: Svež sok od šargarepe, velika salata od zelenog povrća (zelena salata, brokuli, spanać, karfiol, celer, šargarepa, etc.). Posle salate možete pojesti kuvanu hranu (pečen krompir, integralni pirinač, bareno povrće, itd.). Kasnije u toku večeri možete popiti času ili dve organskog jabukovog soka ili parče voća.

 Idealna dieta sadrzi 85% sirove hrane i 15% kuvane hrane. Kuvana hrana se preporučuje samo za večeru.

 Jelovnik (Prelazna Dijeta) Bez životinjskih produkata

 Doručak: Gledanje u sunce. Velika časa soka od pomorandze, šargarepe ili jabuka.

 Presovane pahuljice od raznih žitarica, dodajte po jednu kašiku prethodno samljevenih lanenih, suncokretovih i bundevinih semenki kao i nekog suvog voća.

 Sipajte vodu preko mešavine uveče i ostavite preko noći. Jesti ujutru za doručak.

 Voće. Domaći neslan raženi hleb, bez masnoća, namazati medom.

 Ručak: Sveža salata od mešanog povrća. Čorba od povrća (kuvana sa malo vode i na tihoj vatri) Velika čaša soka od jabuka ili šargarepe. Pečeni krompir. Sveže kuvano povrće.

 Večera: Jelovnik je isti kao za ručak. Mozete jesti drugačije povrće i voće kao i različite metode pripremanja krompira i organskog integralnog pirinča.

 Između obroka možete piti sveže voćne sokove, šaku prethodno potopljenih preko noći, badema, oraha, semenki kao i povrće i voće.

 Povremeno uzimajte mahunarke: azuki pasulj, boraniju, grašak. Ne kuvajte ih predugo. Ne stavljajte brašno u čorbu od pasulja. Za bolji ukus koristite maslinovo ulje, morsku so i suvo povrće.

 Kompletno isključiti iz ishrane: belo brašno i sećer kao i njihove produkte, meso, ribu, jaja, mleko i sve vrste industrijske i procesuirane hrane.

 Jedite sveže povrće i voće u odnosu 80/20. Pijte najmanje 2.5 L vode bez fluorida.

 Dijeta za teško bolesne ljude

 Bolesti nastaju usled:

 1. Nedovoljno elektromagnetne (sunčeve) energije

2. Nedostatka hranljivih materija (kuvana hrana).

3. Previše toksina (akumuliranih u telu tokom vremena).

Sledstveno tome, lečenje se sastoji od:

 Preplaviti telo hranljivim materijama i sunčevom energijom.

 Gledanje u sunce. Ne jesti kuvanu hranu najmanje 3 meseca. Kasnije možete dodati 15% jednostavne kuvane hrane samo za večeru (pečen krompir, integralni pirinač, kuvano povrće), ali je bolje biti na kompletno sirovoj hrani dok simptomi potpuno ne iščeznu.

 13 čaša svežeg soka dnevno, svakog sata: 1 sok od pomorandze, 4 soka od zelenog lisnatog povrća, 5 jabuka/šargarepa i 3 soka od šargarepe. U početku, ako nemožete piti toliku količinu soka, možete piti manje količine ali morate ih piti svakog sata. Takođe, prvih dan, dva u početku možete preskočiti 3 soka od šargarepe. Sok mora biti svež, ali ako morate da pripremite unapred sok od šargarepe možete pomešati sa sokom od jabuka da biste zaštitili sok od oksidacije. Nemojte gutati sok direktno, zadržati kratko u ustima da bi se sok pomešao sa pljuvačkom.

 Mozete jesti voće i povrće, male količine prethodno potopljenih badema ili oraha. 2 kašike lanenog ulja dnevno ili 2 kašike sveže samlevenog lanenog semena.

 Klizma od kafe (čišćenje debelog creva)

 Kada počnemo da se hranimo pravilno, tumori ili neki drugi toksičan otpad počinje da se topi pa ceo otpad ide u debelo crevo gde je ponovo absorbovan. Ovaj process može ubiti bolesnu osobu. Pored toga, jetra koja je vec preopterećena toksinima ne može više obavljati svoj zadatak, koji je da filtrira toksine i da ih izbacuje u creva. Kako bi mogli da izbacimo toksine napolje i da aktiviramo jetru, potrebne su nam redovne klizme od kafe. Kafa ce biti absorbovana u jetru i stimuliraće čišćenje jetre otvaranjem žučne kesice i izbacivanjem žuči sa koncentrovanim toksinima. Tečnost u debelom crevu će sakupiti toksine i izbaciti ih napolje. Uzmite 3 pune kasike organske kafe i dodati 1 L vode, kuvati 3 minuta, zatim dinstati poklopljeno narednih 25 minuta.

Procediti, dodati čaj od kamilice do 1 L i ostaviti da se ohladi do temperature tela. Legnite na desnu stranu sa nogama savijenim prema sebi. Podignite kesu sa tecnoscu najvise do 50 cm i pustite tecnost u vase crevo. Pokusajte da zadrzite klizmu 12 minuta, najmanje 5min, najvise 15min. Potrebno je 5 klizmi dnevno, zadnju u 10 uveče možete zameniti čajem od kamilice ako imate problema da zaspite. Prva dva dana možete mešati kafu i čaj od kamilice a takođe možete smanjiti količinu tečnosti.

 Posle dva meseca, možete smanjiti broj klizmi i zameniti neke od njih čajem od kamilice.

 Izbacivanje kamena iz žuči

 Kako prirodnim putem izbaciti kamen iz žuci Dr Lai Ciu Nan

 Svi imamo kamenje u zuči. Jedino je razlika u tome koliko ih imamo, malo ili mnogo, i da li su veliki ili mali.

 Jedan od simptoma kamena u zuči jeste osećaj nadutosti posle obilatog obroka. Osećate se kao da niste u stanju da svarite hranu. Ako se stanje pogorša, osećate bolove u predelu jetre. Ukoliko mislite da imate kamen u žuči, Ciu Nan nudi sledeći metod za prirodno izbacivanje kamena. Ovaj tretman je pogodan i za one koji imaju slabu jetru, jer je jetra povezana sa žučnom kesom.

 Režim:

 Prvih 5 dana piti po 4 čaše soka od jabuke dnevno. Umesto toga možete jesti 4 ili 5 jabuka dnevno, šta god vam više

prija. Jabukov sok smekšava kamen iz žuči. Tokom ovih prvih 5 dana jedite normalno.

Šestog dana nemojte ništa jesti niti piti posle 14h i nemojte večerati.

*U 6 popodne uzmite kašičicu Gorke soli (magnezijum sulfat) s čašom tople vode (prva doza).

*U 8 uveče ponovite to isto (druga doza). Magnezijum sulfat otvara žučne kanale.

*U 10 uveče popijte pola šolje maslinovog ulja (ili susamovog ulja) sa pola šoljice sveže izceđenog limunovog soka.

Dobro promešajte i popijte. Ulje podmazuje kamenje kako bi im pomoglo da prođu.

Čim popijete napitak,odmah legnite na leđa ili levi bok. Pokušajte da budete potpuno mirni barem 20 minuta i da ne ustajete u toku noći.

 *Sledećeg jutra ne pre 6:00, popijte treću času (dozu) gorke soli. Ako osetite mučninu sačekajte malo i onda pijte. Vratite te se u krevet i ležite na levi bok, po potrebi posetiti wc.

 *Dva sata kasnije 8:00 Popijte četvrtu času ( zadnju dozu ) gorke soli, vratite se nazad u krevet. Posle jos 2 sata možete jesti, počnite prvo sa laganom hranom.

 Treba jesti nemasnu hranu u danima terapije i pridržavati se tačnog tajminga i doze.

 DODATAK:

1 šolja = 250 ml ,

1 šolje soka od limuna = otprilike 3 isceđena limuna.

Sledećeg dana primetićete zelene kamenčiće u stolici.

„Obično plutaju“. „Mnogi su izbacili po 40 ili 50, pa čak i 100 kamenčića. Mnoštvo.“

„čak i ako nemate ni jedan od simptoma kamena u zuči, to ne znači da ih nemate. Uvek je dobro pročistiti se s vremena na vreme.“

 Kako gledati u sunce:

 Gledati u sunce 1 puta na dan u toku prvog sata posle izlaska sunca ili u toku zadnjeg sata pre zalaska. Stanite uspravno, bosonogi na goloj zemlji (ako je moguće). Skinite naočare. Možete treptati. Počnite sa 10 sekundi i povecavajte 10 sekundi dnevno. Ako je oblačno, gledajte u sunce ali ne povećavajte vreme. Kada je hladno, gledajte kroz otvoren prozor. Ako ste bolesni, zamišljajte da svetlost sunca ide u problematični deo tela. Budite zahvalni. Posle gledanja u sunce, protrljajte dlanove i držite ih na očima dok svetleći oblici ne nestanu. Posle ili pre gledanja u sunce, hodajte bosi 45 minuta (poželjno). Kada dostignete 45 min gledanja u sunce, smanjujte vreme gledanja za 1 min dnevno dok ne dođete do 15 min i ostanite tu 1 godinu. Ako želite. Produžite do kraja života.

izvor: sladjanavelkov.wordpress.com  ›››