O DUBOKOJ DRŽAVI I SATANISTIMA
VLADARI SVETA
Vidiš li Bože
crvene cipele od dečije kože?
Vene isceđene,
kapi krvi poslednje
toče pune cisterne.
Siđi u podzemlje,
kroz tajne bunkere,
u te zlatne gradove,
dijamantske vrtove,
hotele luksuzne,
logore paklene,
gde hiljade otete dece
plače u kandžama satane.
Pozvaće te na večeru:
dođi na bebu pečenu.
Kostima će naložiti kamin,
u vino ti sipati adrenalin.
„OŃI“
će se uvek među ljude vraćati,
u crvenim cipelama
po mrtvim pčelama gaziti,
krvlju podmlađeni, nasmejani
pričati da su humani.
A iz tih podzemnih gradova,
skloništa od napada,
iz tih njihovih laboratorija
milion virusa i bakterija
tvoj svet nemilosrdno ubija.
Oni tope polove, sante ledene.
Potopiće te poplave.
Cunami ruši gradove,
zemljotres grobove i snove.
Sve će ti srušiti.
Suša će usev spržiti.
Milioni će od gladi umreti.
S neba padaju otrovi.
Pogledaj na dnu mora dečije kosti,
i te oči žedne krvi, željne smrti,
što sijaju nevinošću palih žrtvi.
Vidiš li Bože
i Nebo za pravdom vapi?
I poezija bez duše zjapi.
Svet oslobodi,
što ponižen trpi i ćuti
u strahu od logora i smrti.
.jpg)