Savremeni svetski
analitičari projektovanja modela za XXI vek i novih oblika
ideološkog inženjeringa polaze od jedne nesporne činjenice:
čovečanstvo je ušlo u treći milenijum sa mnoštvom nerešenih problema,
bez jasne perspektive u pogledu mogućnosti njihovog rešenja. I dok
jedni krajnje pesimistički gledaju na budućnost, pribegavajući
povremeno biblijskim proročanstvima, poput, primera radi, Umberta
Eka, koji smatra da se svet kreće jednom jedinom cilju, a to je –
pakao, drugi, s nepouzdanim optimizmom, najavljuju novu ovozemaljsku
ideologiju u vidu Novog svetskog poretka.
Pisac ove studije
Saša Marković argumentovano odbacuje oba navedena pristupa,
smatrajući ih izlišnim i nerealnim. Pri tom, njega nisu povela, još
manje zanela, velika imena savremene političke misli; on ih je
temeljito proučio, ali je smelo krenuo sopstvenim putem,
opredeljujući se za empirijski postupak u analizi savremenog sveta i
njegove budućnosti. Po njegovom mišljenju, promene koje su se
odigrale u društvu i u prirodi, i to na planetarnom nivou, zahtevaju
novu logiku i novu naučnu metodologiju.
U epicentar svoje
knjige autor smelo postavlja američku neoimperijalnu politiku, koja
planirano, kontinuirano i sistematično „proizvodi“ i istovremeno
primenjuje političko nasilje koje vodi samo jednom cilju, a to je –
apokalipsa. To je ideja vodilja koju pisac znalački razrađuje kroz
tri dela svoje studije: 1. Imperijalni karakter republike; 2.
Poreklo angloameričke dominacije, i 3. Multipolarnost ili izolacija
Amerike.
.jpg)
