autor tekst 001 ›››

 

 

Rudi Klarič

 

Konjanici apokalipse

 Neki kritikuju moje pisanje: Klarič još jednom moralizira o nekakvoj nematerijalnoj, neizmernoj, apstraktnoj savesti, koja – ko zna – da li uopšte postoji...

 Juče na Novoj 24 TV, uveče, u 20 časova i deset minuta, sa velikim interesovanjem pratio sam razgovor sa četvoricom slovenačkih sudija. Luka Svetina im je postavljao pitanja hrabro i pronicljivo. Ispitanici su bili: Zvjezdan Radonjić, Ernest Petrič, Jan Zobec i Peter Jambrek.

 Možda grešim, pa molim da me neko od vas koji ste pratili dotični razgovor pažljivije od mene obavestite koliko puta neko od učesnika prolazno – makar u prolazu – može biti samo nenamerno – pomenuti nežan – lagan – srećan - isceljenje - na kraju krajeva poznatog svetu - reč: savest?

 Ne kaže se da svako od nas mora znati šta je savest — ili čak — šta je čista savest. Za profesionalnog sudiju svakako je neophodna savest i čista savest. Zašto onda u svih 50 minuta stručne rasprave na temu budućeg pravca slovenačkog pravosuđa niko od prisutnih časnih ljudi nije pomenuo ličnu savest koja je neophodna za rehabilitaciju slovenačkog pravosuđa?

 Sve prisutne sudije pokazale su koliko su opterećene teškom odgovornošću. Moglo se videti individualno i kolektivno nastojanje da se nađe izlaz iz gustog, u univerzum smrdljivih pravosudnih sranja, u kojima je naše pravosuđe bar do grla, ako ne i gotovo.

 Ne izvinjavam se zbog izraza "sranje" u prethodnoj rečenici, jer je to razumno, opravdano i opravdano. Činilo se da ni najeminentnije, ugledne, mudre, pravedne, svestrano iskusne slovenačke sudije ne mogu pronaći izlaz - rešenje - iz zagonetnog stanja slovenačkog pravosuđa.

 Kako rešiti situaciju u koju je sebe i njih doveo duhovno neprobuđeni Branko Masleša, potcenjujući i prezrivo skrivajući dokaze svoje kompetentnosti za pravično, pošteno i smisleno (jednom rečju savesno) suđenje.

 Više mi nije bitno da li gospodin Masleša ima diplomu, doktorat, pravosudni ispit, komunalnu dozvolu, vozačku dozvolu... Za mene je bitno da nema pojma o tome – šta je savest – i – šta je čak još gore - dokazao je da uopšte nema savesti . To je dokazao činjenicom da je odgovorio pretnjom na potpuno legitiman zahtev da se narodu pokaže papir – dokaz – diploma – uverenje da ume da sudi i čak sme da sudi. Iako je možda položio pravosudni ispit, gospodin Masleša je svojim presudama, riječima i postupcima dokazao svoj karakter, bahatost, uobraženost, nesposobnost, nepodobnost i nepodobnost za rad sudije. Ne može više da ispravi svoju ružnoću, makar imao i pokazao sve diplome sveta.

 I šta sad? Četvorica uglednih slovenačkih diplomaca, pravnika, čuvara pravne države, bez sumnje formalno besprekorno obučeni... samo vrte glavom na mom TV ekranu 50 minuta. Ne znaju. Pitaju se. Veoma komplikovana pozicija. Očigledno ni Nemci nisu baš uspeli ni sa lustracijom u Istočnoj Nemačkoj... Nema izlaza... strašno... zapravo strašno... reklo bi se zastrašujuće... Ili samo kukavički?

 Neki na moje pisanje kažu: Klarič još jednom moralizira o nekakvoj nematerijalnoj, neizmernoj, apstraktnoj savesti, koja – ko zna – da li uopšte postoji... jedno jedino filozofiranje....

 Kao i uvek, kada pišem, snimam, stvaram... Okrenuo sam se i u ovom slučaju svojoj savesti. Nije trebalo ni pet sekundi. Bez ikakvog – a posebno nepotrebnog – odlaganja i odmah pored doktorata, koji naravno nemam, odgovorila mi je:

 Svaka država, odnosno njena demokratski izabrana vlada, ima mogućnost i dužnost da preduzme akciju u slučaju ovako grubog sudskog mešanja u ljudska prava. Ako to ne učini, sama vlada krši ustavne odredbe da je Slovenija pravna država.

 U našem slučaju, međutim, prekršaj na državnom nivou je mnogo gori. Sve pokazuje da je upravljanje pravosuđem preuzeo organizovani kriminal sa nasleđenim trajnim mandatom i imunitetom. Ima više nego dovoljno razloga da Vlada ispuni svoju svetu dužnost da u što bržem postupku, na hitnoj sednici, donese zakon za efektivnu zaštitu ljudskih prava, zaštitu naroda i zaštitu vladavine prava. Narodnoj skupštini.

 Da nam konačno obezbedi savesno (smisleno) funkcionisanje, poštenu i pravednu pravnu državu a ne bilo kakvu pravnu državu. Vlada bi to obezbedila pripremom i skupštinskim usvajanjem zakona koji bi omogućio pravično kažnjavanje korumpiranih ili kompromitovanih sudija, ukidanje stalnih mandata i formiranje inspekcije nezavisne od sudskog ceha, koja će biti zadužena za otklanjanje nepravilnosti i korupcije u pravosuđu. Istovremeno, Vlada treba da obezbedi građanima pravičnu nadoknadu ili obnavljanje postupaka koje vode kompromitovane sudije.

 Postojeća vlast to može i mora da uradi odmah. Nema sumnje da je država finansijski sposobna da plati odštetu. Reč je o stvarnoj i pravičnoj trenutnoj nadoknadi za sve one koji mogu da dokažu da je sudija Branko Masleša uticao na suđenje bilo statusom vrhovnog sudije ili na bilo koji drugi način svojim nepoštenjem. Ovo neće uništiti zemlju, samo će je ojačati. U svakom slučaju, to će značiti neophodan zaokret u pravcu savesno vođene vladavine prava.

 Pre svega zato da vladavinu prava u Sloveniji nikada više ne kontroliše duboko inkriminisani, beskrupulozni sudski mentalitet, koji je u Sloveniji trebalo da istekne – već po osamostaljivanju.

 izvor: prava.si ›››