autor tekst 001 ›››

 

 

Ratibor M. Đurđević

 

Svedočanstvo

 Dr Ratibor M. Đurđević: tekst, objašnjenja i tumačenja knjige

"Protokoli sionskih mudraca" (1)

 Ko ima uši neka čuje

 Četvrto izdanje knjige tumačenja i objašnjenja "Protokola sionskih mudraca", koju je napisao dr Ratibor M. Đurđević (o čijoj impresivnoj ličnosti svedoči i njegova biografija koju uz feljton objavljujemo), danas, u vreme bankarskog fašizma i zavereničkih lanaca u kojima se svet nalazi, potrebna je radi razumevanja neizvesne budućnosti koja je pred nama. Magazin Tabloid će u nekoliko nastavaka doneti najinteresantnije delove iz ove knjige u kojoj priređivač između ostalog kaže: "...Sto godina je prošlo od vremena kad su se Protokoli pojavili. Predavač te serije izlaganja ne krije da je cilj judeo-bankara i judeo-masona, kao izvršitelja njihovih planova, da na presto nove svetske imperije dovedu svoga judejskog cara. U zlodelima Lenjina, Staljina, Maoa, Tita, Pola Pota i drugih komunističkih zločinaca, jasno razaznajemo kako će nesrećni Evro-Amerikanci tavoriti živote u toj bezdušnoj tiraniji...". 

Dr Ratibor M. Đurđević

 Satana im je mnogo pomogao da odu daleko u postizanju svojih ciljeva. Judejsko globalno carstvo već je ostvareno u: Ujedinjenim Nacijama i njenim agencijama, Ujedinjenoj Evropi i njenim savetima, parlamentu itd., finansijskim ustanovama- MMF, Svetskoj banci, kontroli medija, informativnih sistema.

 Tajnom, ali prepoznatljivom judeo-masonski kontrolisanom vladom SAD-a, Britanije, Francuske, Nemačke i ostalih parlamentarnih demokratija.

 Mi smo u klopci - ali judejska vlast nije još postala apsolutna kao što će biti u konsolidovanom Novom Svetskom Poretku. Jedini spas je u duhovnoj, hrišćanskoj revoluciji. Bez toga Bog neće imati razloga da nas spase od satanske judejske autokratije. A to znači: dejudaizacija naše kulture i verovanja, filosofije i životnih stavova, umetnosti i prosvete, medija i morala, je nezaobilazni zadatak u našoj situaciji.

 Potčinjavanje hrišćanskim vrednostima, odlučno odbacivanje podmetnutih nam farisejskih pošasti. Vraćanje hrišćanskim korenima i isterivanje judejskih besova. Još jednom dejudeizacija i hristijanizacija.

 Protokoli Sionskih mudraca ne odnose se samo na upravnike komunističkih klanica, već u istoj meri i na direktore evro-američkih parlamentarnih demokratija. Čitaoci i proučavatelji Protokola s obe strane Atlantskog okeana, obično se usredsređuju pa povezanost judejske zavere sa uspostavom boljševičkog i drugih komunističkih režima. Takvo raskrinkavanje je neophodno i opravdano, jer se uzroci tih krvavih događaja teško mogu na koji drugi način dobro razumeti.

 Takav pristup Protokolima, na žalost, zanemaruje činjenicu da su judeo-bankari isto tako određivali i razvoj političkih događaja u demokratskom svetu. Na primer, politička praksa u Britaniji je bila određena judeo-masonskom dominacijom kroz radnu spregu bankara i Krune, a kasnije i u funkcionisanju mo- derne britanske države. Uticaj judejskih bankara se preneo i na britansku koloniju Ameriku i nastavio se u izmenjenoj, ali ne manje kobnoj formi kad su se formirale nezavisne Sjedinjene Američke Države. Posle detaljnog proučavanja i pisanja nekoliko studija, predložio sam da se ta država, čiji sam i sam državljanin, nazove Judeo-Amerika.

 Ljudi obavešteni o zakulisnim radnjama u Francuskoj masonskoj revoluciji nemaju nikakve sumnje da je francuska demokratija, sem kratkih intervala, bila već dva veka pod dominacijom ateističke masonske lože Grand Orijent (Veliki Istok). Pri tom se misli na neznabožački, vavilonski, antihrišćanski Istok. Francuska je, pod vođstvom te satanske klike, postala sekularna antihrišćanska država. Čak i posle 200 godina, ona je nastavila da se razvija u neprijateljstvu prema Crkvi i Hristu. Ukratko, sekularna (bezbožna) demokratija je prikriveni rat protiv hrišćanstva, dok je boljševizam brutalan i krvožedan oblik otvorene pobune protiv Hrista - Boga.

 „Demokratija" kao antihrišćansko oruđe

 U odabiru iz Protokola Sionskih mudraca koji je učinio Daglas Rid, a koji sledi u trećem delu mojih komentara na Protokole, čitaoci će doći do zaključaka sličnih mojima: da je „demokratski" oblik rata protiv Hrista opasniji po društvo i duše od boljševičkog zbog toga što se dešava u podmukloj i skrivenoj ofanzivi.

 Metod tog „demokratskog" dela judejskog rata protiv Hrista je relativno jednostavan, iako ne manje destruktivan od otvorenog i brutalnog napada na hrišćanstvo kroz komunizam.

 Judeo-bankari i judeo-masoni su taj metod „demokratskog" porobljavanja hrišćanskih naroda doveli do savršenstva.

 Taj metod borbe protiv Hrista sastoji se u zapanjujuće jednostavnom postupku. Narod bira svoje predstavnike u parlamentu slobodno i uz svu zaštitu protiv krađe glasova i drugih zloupotreba.

 Kad se poslanici nađu u prestonici, na njih se primenjuje skriveni ali neumoljiv pritisak da govore i glasaju kako su tajni Gospodari odredili. Sloboda narodnih predstavnika je prividna i ograničena postojećim "javnim" mnjenjem. Ovo je zavisno od medija i opšte prihvaćenih, i od judeo-masona obliko- vanih ideja i stavova.

 Judejci su gospodari medija, izdavaštva, prosvete i kulture, kao i ekonomskog i industrijskog domena. Judejska buđ je prožela nekadašnji, zdraviji hrišćanski pogled na svet. Ko se od narodnih poslanika pobuni protiv judaizovanih (naprednih, sekularističkih, liberalnih) shvatanja iza kojih stoje skriveni judeo-masonski posmatrači, taj je političar zapečatio svoju političku karijeru. Proglasiće ga ekstremistom, čudakom, fašistom, zatucankom, itd. i na idućim izbo- rima će biti odstranjen iz politike.

 Ceo proces je doveden do politički smrtonosnog savršenstva. U knjizi "Amerika opet kolonija": Uljezi i njihovi podanici Amerikanci, Sveska B, Vašington pod totalitarnim uljezima, opisao sam tu tragičnu situaciju u detalje.

 Oko 40 američkih poslanika i senatora su tako izbačeni iz političkog života. Ostali su prihvatili ograničenja koja je jevrejski lobi uspostavio i tako se predstavničko ljudsko krdo u prestonici kreće kako ih judejski kauboji upućuju. Glavno je da „demokratija" (u ovoj specijalnoj formi) trijumfuje, a koliko će žrtava pasti u Iraku, Izraelu, Jugoslaviji, Čečeniji-to nije važno. U ime miroljubivog američkog naroda, surovi Judejci guraju svoje megalomanske projekte za osvajanje sveta. Protokoli Sionskih mudraca kazuju nešto o kriminalnom mentalitetu sadašnjih osvajača sveta.

 Jedan od pokazatelja nedostatka ljubavi i poštovanja koje judeo-bankari pokazuju prema potčinjenom čovečanstvu...

 Ove zime (2001) izlazi iz štampe moja poslednja knjiga, Putokazi za treći milenijum. Sveska A se bavi pozitivnim duhovnim vrednostima i naslovljena je "Ka Hristu".

 Druga sveska prikazuje negativne i zle pojave u savremenom čovečanstvu, pa nosi i prikladan naslov, "Ka Satani". Jedan od članaka u njoj saopštava izučavanje podljudske talmudske vere i međuljudskih odnosa koje žigoše profesor Izrael Šahak, jedan od hrabrih kritičara farisejske nečovečnosti prema Nejevrejima.

 Kao što su proroci pre više od 2.000 godina oštro osuđivali neznabožački mentalitet Izraelaca zaraženih vavilonskim i feničanskim uticajima, tako i profesor Šahak osuđuje etiku džungle kojom se rukovode savremeni rabini i njihovi vernici među „pobožnim", tačnije posatanjenim Jevrejima. Bog je ljubav, a Satana je pakost i zverost - najkraće rečeno i sasvim razumljivo.

 Podstrek za ovo savremeno razmatranje potiče iz ekološke situacije koja se preteći nadvila nad čovečanstvo. Ovo pišem o pravoslavnom Božiću 2001.

 Pre 68 godina, kad sam kao student došao u Beograd iz Kruševca, na bregovima Košutnjaka bilo je, u toku zime, 10-30 santimetara snega. Skijao sam se i uživao u zimskoj lepoti Banovog Brda i Topčidera. Sada tu nema ni jedan santimetar snega. Stanujemo u tom kraju i po ulicama se crni asfalt.

 U toku poslednjih 20 do 30 godina, judejski finansijski silnici i njihovi arijevski poslušnici su ekspanzijom industrije upropastili prirodnu ravnotežu u atmosferi. Sada - ekolozi nam objašnjavaju - izduvni gasovi su progoreli rupu u ozonskom sloju i sunce zagreva atmosferu bez zaštitnog omotača. Voda koja je isparila se ne pretvara u kišu ili sneg, i tako se ne vraća na zemlju, već odlazi u vasionu. Prošlog leta je bila neuobičajeno velika suša. Vodostaj na rekama koje pokreću električne turbine je sada nizak i inženjeri objašnjavaju nestanak struje u hladnim danima nedovoljnom količinom vode u rekama.

 Kriza nije nova. Već pre 40 godina stručnjaci su izražavali strah od moguće klimatske katastrofe, uključujući i posledice po zdravlje ljudi.

 Ekološki pokret je počeo, ali nije daleko stigao. Ko sprečava rešenje tog ozbiljnog problema? Oni koji žele da prodaju što više naftnih proizvoda bez obzira na opasnost po zdravlje i prirodu. Ljudi u gradovima su tako zaglupljeni da više vole da žive u zagađenim centrima nego da pređu u predgrađa gde je zdravstvena pretnja nešto manje ozbiljna.

 Pre 30 i 40 godina u Americi, gde je opasnost bila veoma vidljiva, pronalazači su diskutovali o drugim izvorima energije za pogon vozila: vodonik (hidrogen) sagoreva čisto i ima ga mnogo u prirodi; takođe, električni motori ne truju okolinu kao benzinski. Zašto te mogućnosti nisu iskorišćene? Zato što gospodari demokratske politike nisu to dozvolili. Znači Judeo-bankari i izvršitelji njihove čudovišne volje, judeo-masoni, su krivi za ovaj zločin nad prirodom - čovečanstvom.

 Naučnici, takoreći o svom trošku, su pokušali da nađu praktična rešenja. Patente su gospodari finansija uhapsili i odbili da ulože novac u dalje njihovo istraživanje i primenu. U međuvremenu ljudi i biljke su nastavili da se guše u prljavom vazduhu. Pre neko veče jedan stručnjak je ozbiljno izlagao o klimatskim trendovima po kojima će Balkan - teren sa pogodnom klimom za gajenje voća i povrća i mesnate hrane - postati, u dogledno vreme pustinja! Judeo-bankari su tako pohlepni na dobit da im ništa nije važnije - ni zdravlje, ni budućnost čovečanstva. Oni kontrolišu demokratske procese i ne dozvoljavaju da se pitanje reši. To su zločinci - kapitalisti, Judejci ili „hrišćani". Kao beslovesne životinje, oni sprovode svoje kratkoročne interese i odbijaju da se pokaju i pokore Tvorcu koji im je dao Zemlju na uživanje. Oni je pretvaraju u pakao. Bednici - moćnici. Zverovi. „Sinovi Satane", kako ih je Hristos naznačio. (Jov. 8:44).

 Velika tragikomedija judeo-demokratije: Navodna borba protiv komunizma

 Pukovnici i drugi viši oficiri KGB-a koji su prebegli na Zapad tokom 1970 -ih raskrinkali su podvalu o borbi demokratija protiv sovjetskog režima. Oni su nedvosmisleno objasnili celu igru: navodni sukob između tiranskog komunizma i slobodoljubive zapadne demokratije je bila obmana glupavih Goja.

 Pre čitanja tih izlaganja, i ja sam bio jedan od miliona „korisnih idiota" (kako je Lenjin zvao levičarske napredne liberale i druge Goje na Zapadu). Verovao sam u diplomatsku i medijsku sliku o neizgladivoj suprotnosti parlamentarne demokratije prema marksističkim revolucijama. Bio je tu NATO pakt nasuprot Varšavskom; u Vijetiamu, a i ranije u Koreji, bio je rat protiv revolucionarnih pokreta azijskih naroda, i američka i druge anglo-saksonske „demokratije" su im se suprotstavile. Tu je bio i SEATO - Savez antikomunističkih država, koji je navodno bio front da zaustavi komunističku agresiju na jugu Azije i Tihom okeanu, a koji je organizovano navodni antikomunista Džon Foster Dals, dugogodišnji američki ministar spoljnih poslova. On je istovremeno, ali tajno, bio glavni arhitekta- sovjetskog širenja u svetu.

 Bilo je „neuralgičnih tačaka" kao Vijetnam, Kambodža, Angola, Nikaragva. Sve je to vrilo na površini. Ispod te judeo-demokratske opsene, komunisti su uspostavljali diktature, u Kini, Koreji, Vijetnamu, Kambodži, Etiopiji, Angoli, Kubi, Nikaragvi - većinom pod vidom „agrarne revolucije" ili borbe protiv nacionalističkih ili revolucionarnih diktatora - Čang- Kaj Šeka, Dijema, Somoze, Hajle Selasija, itd.

 Uprkos antikomunističkoj pozi u američkom ministarstvu spoljnih poslova bilo je visokih činovnika prokomunista i levih naprednjaka, mnogi od njih sa jevrejskim prezimenima.

 Komunistički valjak se kotrljao i crvene zastave su se vijorile na mnogim teritorijama. Ako bismo ih na globusu predstavili crvenom bojom, bilo bi toliko rumenila da bi se stvarni antikomunisti morali zabrinuti. Ceo gaj sistem varki i lukavstava je teoretski pretpostavljen u „dijalektičkoj" judejskoj formuli na koju su se i vladajući komunisti uveliko oslanjali. U svojoj svesti i u teoriji oni se rukovode šemom: teza + antiteza = sinteza

 Teza je mogao biti demokratski sistem. Antiteza je akcija judeo-masonsrije (komunizma) u potpomaganju revolucija, socijalizma, sekularizma. Sinteza je prokomunistički, judeo-masonski svet prožet marksističkim fantazijama, a koji se oslanja na aktivnosti levičara (socijalista, liberalnih političara).

 To je baza koja se kreće u dalju fazu Novog (judejskog) Svetskog poretka. To je navodno nezaustavljivi progres čovečanstva. Neće se „čovečanstvo" od toga ovajditi, ali će judeo-masoni prići bliže svojoj diktaturi nad ljudskim masama i državama. Satana je jedini dobitnik; on carstvuje nad čovečanstvom koje se privolelo Protivniku Božijem, umesto sinu Božijem, Isusu Hristu.

 Onda je komunistička sekta počela pucati. Preko Gorbačova, sovjetsko krilo prepoznatljivo se rastočilo, i taj, na oko moćni blok, se srušio. Takav lom se desio ranije britanskom, francuskom i drugim kolonijalnim upravama, koje su judeo-bankari urušili kao njima nepotrebne smetnje. Izgledalo je da je sloboda najzad stigla Moskvi i njenim satelitima.

 Kao što je pre sedamdeset godina Hitler gutao jednu susednu državu za drugom, judeo-masoni su sada stavili šapu na države Ujedinjene Evrope i NATO-a, pripremajući se na dugoročnu ofanzivu na Rusiju i sibirska bogatstva.

 Njihovo globalno carstvo u Evro- Americi i severnoj i centralnoj Aziji se već dalo nazreti. Jugoslavija je razgrađena kao smetnja judeo-masonskim diktatorima, uz lukave i surove metode koje nisu ništa čovečnije od Staljinovih i Hitlerovih. Mnogi su bivši Jugosloveni izgubili živote u tom najnovijem Judeo-masonskom preuređenju.

 Čemu je onda služila huka i buka ,,hladno? rata" između judejskih demokratija i judejskih Sovjeta? Glavna funkcija te međunarodne šarade je bila da se evro-američki goji drže u strahu, da se ne bune protiv traćenja narodnog bogatstva na skupoceno naoružanje. To je bila i funkcija pretnje nuklearnim ratom. Svi smo se mi ponašali kao Goje - glupava stoka - nesposobna da razazna cinične istine iza te dimne zavese. Mi obični smrtnici prosto ne možemo da pariramo lukavstvu Sinova Satane, bar dok se ne vratimo prosvetljenju i zaštiti od zabluda koju hrišćanstvo pruža.

 Naši lideri imaju isuviše duboko ispran mozak judejskim smicalicama. Zbunjeni goji su nemoćni da pariraju, jer su im judeo-masoni pomutili rasuđivanje.

 Porobljeni Zapad

 (Slučaj i skandal Hajder)

 Mnogima će ovaj podnaslov biti čudan i nepojmljiv. Lažljivi judeo-mediji i judeo-prosveta su nam tutnuli u glavu da smo mi na Zapadu slobodni i predstavljamo demokratiju u najlepšem smislu. Mi jesmo slobodni, ali samo u ograničenom obimu. Slobodni smo da napadamo „demokratsko" uređenje i predlažemo bolja rešenja za privredu ili politički sistem, za monetarnu politiku ili društvene odnose.

 Ali, u najvažnijvm nismo slobodni: ne smemo da predložimo odbacivanje judeo-bankarske kontrole i vraćanje na hrišćansku i nacionalistički ideološku osnovu; odbacivanje judeo-liberalnog, sekularističkog sistema i judejsku kontrolu našeg društva. To je tabu-tema. Judeo-demokrate to zovu fašizam, mračnjaštvo, uspostavljanje nacionalističkih normi. Uzbuna povodom Jerga Hajdera prošle godine to jasno pokazuje...

 Mi koji površno pratimo politička zbivanja bili smo zatečeni uzbunom u sadašnjim judeo-liberalnim i medijskim forumima Evrope povodom Hajdera. Imali smo utisak da se radi o nekom vanredno važnom zbivanju. Moji jednomišljenici i ja nismo bili iznenađeni. Judeo-masonska klika - svesni i nesvesni pioni u izgrađivanju Novog (judejskog) Svetskog Poretka - su se opravdano uzbunili - opravdano sa gledišta internacionalne zavere.

 O čemu se tu radi?

 Jerg Hajder je guverner Koruške, jedne od nekoliko provincija Austrije, ni najprostranija, ni najmnogoljudnija. Stranka se zove Liberalnom i ne radi se tu ni o kakvoj prevari. Meni se čini da se radi, o veoma veštoj, da ne kažem lukavoj upotrebi izraza „liberali", tj. oslobođen, slobodouman.

 Neznabošci koji su propagirali Francusku revoluciju, zvali su sebe liberalima, tj. oslobođenim od učenja i autoriteta Rimokatoličke crkve. U slučaju Hajderove Liberalne partije, pridev liberalan je upotrebljen u hrišćanskom i konzervativnom značenju: slobodan od judeo-masonske ideologije.

 Zašto su se levičarsko-liberalni upravljači toliko uznemirili, da su autoritarno i autoritativno isključili Austriju iz nekih foruma UJedinjene Evrope zato što je prema političkim pravilima austrijska država uvela Hajdera u centralnu vladu.

 Zbog te oluje nezadovoljstva evropskih judeo-liberala, on se povukao iz centralne vlade. Ali to nije pomoglo. Mržnjom ispunjeni i fanatični liberali-levičari su nastavili da kakoću.

 Huka i buka oko Hajdera bila je - bar meni - komična. Šta je to on tako rđavo učinio? Bez upoznavanja sa detaljima, mislim da sam dobro razumeo razlog za celu uzbunu: Hajder je najavio neku vrstu nacionalnog otpora judeo-masonskim internacionalistima. Ovi se već 40 godina trude da razbiju etničku čistotu evropskih naroda.

 Međunarodni gospodari su za vreme socijalističke vlade u Nemačkoj uvezli toliko Turaka u Berlin, da su neka populaciona predviđanja bila da će kroz 20-30 godina ga prestonica Nemačke postati većinski turski grad.

 Socijalisti, tj. zastupnici judeo-masonskih planova, naselili su u Francusku oko 5.000.000 „crnih stopala" iz severne i drugih delova Afrike u okolinu Pariza. To je bio prkos francuskim nacionalistima i osiguravanje glasova za socijaliste za centralnu oblast Francuske, onu u, i oko Pariza.

 Isti trend je bio u celoj Evropi.

 GLOSA

 Prikazujući Protokole Sionskih mudraca kao falsifikat, Judejci se nadaju da će se time obustaviti istraživanja i otkrivanja načina njihovog delovanja protiv naroda koji su žrtva judejske zavere protiv hrišćanstva, kao i protiv arijevskih nacija uopšte. Eksplozija nacionalnog gneva se može samo odložiti, ali se ta tempirana bomba ne može demontirati.

izvor: magazin-tabloid.com ›››

 

autor tekst 002 ›››

 

 

Ratibor M. Đurđević

 

 

Dr Ratibor M. Đurđević: tekst, objašnjenja i tumačenja knjige

"Protokoli sionskih mudraca" (2)

 Protiv Goja, svih boja

 Četvrto izdanje knjige tumačenja i objašnjenja "Protokola sionskih mudraca", koju je napisao dr Ratibor M. Đurđević (o čijoj impresivnoj ličnosti svedoči i njegova biografija koju uz feljton objavljujemo), danas, u vreme bankarskog fašizma i zavereničkih lanaca u kojima se svet nalazi, potrebna je radi razumevanja neizvesne budućnosti koja je pred nama. Magazin Tabloid će u nekoliko nastavaka doneti najinteresantnije delove iz ove knjige u kojoj priređivač između ostalog kaže: "...Sto godina je prošlo od vremena kad su se Protokoli pojavili. Predavač te serije izlaganja ne krije da je cilj judeo-bankara i judeo-masona, kao izvršitelja njihovih planova, da na presto nove svetske imperije dovedu svoga judejskog cara. U zlodelima Lenjina, Staljina, Maoa, Tita, Pola Pota i drugih komunističkih zločinaca, jasno razaznajemo kako će nesrećni Evro-Amerikanci tavoriti živote u toj bezdušnoj tiraniji...".

 Dr Ratibor M. Đurđević

 Protokoli su dokument o judejskoj podlosti, podrivačkoj zaveri, beskrupuloznosti i đavolskom štetočinstvu. Svojim radom protiv verskih i nacionalnih interesa naroda u čijoj zemlji žive, Judejci požuruju dan zaslužene osvete i kazne. Umesto da očiste svoje redove od zlih sunarodnika, oni se uzdaju da će odložiti dan pobune ugnjetenih i opljačkanih ljudi. Nepravedne sudije boljševičko-judejske uprave, kažnjavale su dugogodišnjom robijom, pa i smrću, nesrećne Ruse koji su samo ispričali neki neugodan vic o Jevrejima. Period od četrdeset i pedeset godina tog ugnjetavanja nije mnogo izmenio potmuli gnev po- robljenog naroda: disidenti koji su izlazili iz SSSR-a, 60-ih i 70-ih godina svedočili su o raširenom „antisemitizmu" u tom socijalističkom raju.

 Teško je reći u kojoj su meri i sami cionisti podgrevali priče o masovnoj mržnji protiv Jevreja da bi privoleli ljude da savladaju želju da nastave da žive među Rusima, u zemlji na koju su navikli i da se presele u Izrael, ili radije u Ameriku kao novu obećanu zemlju za Jevreje. Oni su se svesno ili nesvesno nadali da će Amerikanci nastaviti sa svojom ulogom mlakonja koji se prave da ne vide da su ih tuđinci porobili. (Ja sam objavio 1987. godine dvotomnu studiju...Moja psihološka ispitivanja su pokazala da se Jevreji održavaju na vlasti u Americi izazivajući strah većinskog stanovništva svojom napadnošću, lukavstvom i neprijatnim karakterom.)

 Povika na Protokole kao falsifikat je u funkciji učvršćivanja sindroma straha od Judejaca kod zastrašenih i zaglupljenih Goja. To je neoboriva psihološka i sociološka činjenica.

 Smejurija oko javne „tajne" Protokola sionskih mudraca u Evro-Americi

 Već sam u više navrata pisao o judejskom teranju šege sa evro-američkim Gojama i sprdanjem sa njihovom „kulturom". Kao kauboji, koji usmeravaju krdo goveda (na jevrejskom Goji) pucketanjem dugačkog biča, judejski mediji zamajavaju evro-američke hrišćane naprednim i slobodoumnim idejama, pretnjama, navodnim opasnostima ili dočaravanjem rajskog naselja na zemlji, koje će njihovi agenti (sekularni mudraci raznih boja) uspostaviti među ljudima, čim njihovi genijalni planovi budu sprovedeni.

 Tajna Protokola sionskih mudraca ne postoji. Ona služi samo zastrašivanju Goja i uspostavljanju mehanizama kontrole nad hrišćanskim krdom. Kad bi bilo potrebno pružiti samo delimičnu bibliografiju judejske zavere protiv hrišćanstva, broj izvora bi premašio 1.000 natpisa. (Naročito ih je mnogo na engleskom jeziku, kulture koju su Judejci najtemeljitije porobili i iskvarili).

 Stotine knjiga kojima sam se služio da bih potkrepio uvide koje sam pružao čitaocima, na stotine objavljenih strana na engleskom i srpskom jeziku, opisuju aspekte judeo-masonske zavere, kojima nas ovi opaki neprijatelji Hrista zaluđuju već više od trista godina uz pomoć antihrišćanske „prosvete" i drugih metoda ispiranja evro-američkih mozgova.

 Da pomenem samo ograničeni broj glavnih dela koja iscrpno i ubedljivo govore o judejskoj zaveri protiv hrišćana i njihovih interesa. U poređenju sa naslovima koji će biti navedeni, Protokoli jedva da govore ili sumarno aludiraju na mnoštvo podataka iznetih u mnogobrojnim izvorima o judejskoj zaveri. Pomenućemo potpunija izlaganja o judejskim zavojevačima na evro-američkom prostoru. Neke od adresa mogu biti zastarele. Tačna obaveštenja o adresama se mogu dobiti u većim bibliotekama.

 Postoje na stotine dela na engleskom, ruskom i francuskom jeziku, koja daleko uspešnije izlažu dokaze o judejskoj zaveri protiv hrišćanskog napretka i bezbednosti, nego što to čine Protokoli sionskih mudraca. Opstruiranje izdavanja Protokola, služi kao dimna zavesa i provera poslušnosti Goja tajnim judejskim upravljačima.

 Judejci progone protivnike hrišćane i u „demokratskoj" Evropi

 Zastrašujući primer progona hrišćanskih protivnika u Evropi od strane jevrejskih siledžija nalazimo, između mnogih ostalih, i u slučaju američkog državljanina nemačkog porekla, Hansa Šmita.

 Ja sam za njegov slučaj čuo pre dve, tri godine. Došao je u Nemačku da poseti brata i na aerodromu u Frankfurtu nemačka policija ga je uhapsila. O njegovom slučaju je pisao jedan drugi Nemac, slikar Ernst Cindel, koga su Jevreji besomučno progonili putem sudova u Kanadi. (Ova država je otišla dalje od mnogih drugih zemalja u dozvoljavanju Jevrejima da zlostavljaju „antisemitske" aktiviste.)

 Razlog za hapšenje je bio, prema Cindelu, u tome što je Šmit dao izjavu jednom nemačkom novinaru još u Americi da su njegove sunarodnike, Nemce, judeo-masoni pretvorili u svoju koloniju i da Nemačka nije slobodna zemlja. (U tom smislu nije ni Amerika slobodna, jer i u njoj vršljaju judeo-masoni, komunisti i jevrejski lobi.) Ta izjava je štampana u jednom nemačkom listu.

 Dok sam do pre osam godina živeo u Americi, bio sam u prepisci sa Hansom Šmitom. On je bio organizator i predsednik Američko-nemačkog prosvetnog udruženja, koje se borilo da uplašene Amerikance nemačkog porekla podstakne da savladaju strah koji su im Jevreji uterali u kosti stalnim podsećanjem na Hitlerove zločine i njihovim preuveličavanjem.

 U SAD živi preko 50.000.000 američkih Nemaca i samo se mali broj njih usudio da se pridruži Šmitovom pokušaju da se oslobode SSJ (Sindroma straha od Judejaca). Šmit se borio protiv jevrejskih laži i podsticao sunarodnike da se suprotstave tajnim jevrejskim gospodarima Amerike.

 Okrutni i drski Jevreji nisu Šmitu oprostili ovo suprotstavljanje jevrejskoj nadmoći u Americi i Nemačkoj koja je, praktično posmatrano, Judeo-američka kolonija. Najzad su Jevreji našli priliku da se osvete hrabrom (po njihovom mišljenju drskom) Nemcu.

 U avgustu 1995. godine, Hans Šmit, naturalizovani američki građanin, pripremao se da se ukrca na avion u Frankfurtu koji će ga odvesti kući na Floridu, pošto je lečen u Nemačkoj. Ali nije uspeo da prođe nemačku carinu. Pisac je uhapšen i utamničen u zatvoru nalik na tvrđavu, u Bicovu.

 Tako su započela stradanja kao u Srednjem veku: nezavisni pisac je utamničen jer njegovi eseji i pisma vređaju moćne sile u međunarodnom establišmentu...

 Svoj „zločin" Šmit čak nije ni počinio na nemačkoj teritoriji. "Uvredljive" članke i pisma pisao je u svom domu u Pensakoli (SAD). Ali, kako je Novi svetski poredak pružio pipke po čitavom svetu, nacionalni suverenitet postaje stvar prošlosti.

 Američki Stejt department je odbio da protestvuje zbog Šmitovog hapšenja u Nemačkoj. Ostavljen je da trune u zatvoru, a, ako bude sreće, i da umre. Vlasti su namerno pogoršale njegove bolesti srca i prostate, pošto su ga strpali u zatvorenički kombi i vozikali po Nemačkoj, uskraćujući mu odgovarajuće lečenje.

 Namera je bila da Šmita ubiju uskraćivanjem lečenja ili, ako to ne uspe, onda da mu se sudi u jednom od nemačkih divljih sudova (gde se disidenti bez pogovora osuđuju) i da se osudi na nekoliko godina zatvora.

 I pored svega toga, Šmit je uspeo da sačuva svoj neukrotivi optimizam dok su prijatelji slobodne reči širom sveta počeli da protestvuju u njegovu korist.

 Hans Šmit sigurno i vešto priča o svom stradanju. On ne samo da opisuje svoju zakonsku borbu i stradanja za vreme utamničenja, već nas i uvodi u revizionističku istoriju Erzaca, posleratne nemačke vlade, oformljene pred bajonetima Saveznika.

 Njegovo oko za detalje, anegdote i vešta politička analiza čine izuzetno zanimljivom knjigu Utamničen u "demokratskoj" Nemačkoj-stradanje jednog američkog pisca, koja predstavlja pobunu protiv totalitarne nepravde, kao i vitešku borbu za reviziju Drugog svetskog rata.

 Ćutanje i apsolutna poslušnost

 Povodom znamenitih Protokola sionskih mudraca, potrebno je reći nekoliko reči da bi čitaoci bili pravilno obavešteni o jednoj od najznačajnijih stvari po opstanak čovečanstva. Velika katastrofa koju spremaju tajne, podzemne sile, koje su od pamtiveka upravljale sudbinom naroda, prete da u najskorijoj budućnosti ostvare svoje satanske namere. I uspeće, ako se čovečanstvo na vreme ne digne i ne stane energično u svoju vlastitu samoodbranu.

 Jedan sud u jednoj neutralnoj zemlji doneo je „posle dvogodišnje istrage" odluku, da znameniti Protokoli sionskih mudraca nisu ništa drugo do običan falsifikat! Mnogobrojni listovi, kao po komandi, doneli su izveštaj da su sva nastojanja da se dokaže njihova istinitost bila slaba i ništavna.

 Ovo treba da je kratko i dovoljno da se obesnaži jedan od najopasnijih poduhvata protivu čovečanstva. Jedna odluka je pala; šta bi još htelo čovečanstvo? Kako ono sme i da pomisli da ono što je rešio jedan sudija pojedinac nije tačno!

 Međutim, evo samo nekoliko „sitnica", nekoliko poučnih detalja o uslovima koji ovu „presudu" tj. sudijsku odluku u potpunosti obesnažuju...

 Kako bezmalo celokupna štampa stoji pod jevrejskom vlasnicima, istina može jedino teškom mukom i postepeno da se progura do javnosti. Jedna od osnovnih težnji jevrejstva je da narodi i nadalje ostanu u nepoznavanju činjenica koje su za njih od životne važnosti.

 Protokoli sionskih mudraca predstavljaju strategijski plan jevrejskog naroda za osvajanje sveta. Ova knjiga, protivno svim nastojanjima jevrejstva da se ona sačuva u najvećoj tajnosti, izašla je u javnost pre nekih 30 godina (sačinjena je na velikom cionističkom tajnom kongresu u Bazelu, 1897. godine) i u velikoj je meri vek sprovedeno u delo ono što je u njoj predviđeno. Prirodno je da je ta činjenica izazvala opravdanu reakciju kod nejevreja.

 Boljševizam je, kako ćemo videti, jevrejski proizvod kojim, pod izgovorom „opšte koristi", svesno uništavaju u našem čoveku sve ono što ga čini čovekom, ubijajući u njemu dušu i sve moralne vrednosti, istovremenim oduzimanjem svake sopstvenosti, pretvarajući konekventno i čoveka samo u običan broj, taj isti boljševizam pod kojim narodi u svome iskrenom i idealističkom nastojanju zamišljaju nešto sasvim drugo, preti da preplavi ceo svet. Ko pročita Protokole mnoge će mu stvari i mnoge činjenice iz svakidašnjeg života, postati jasne.

 Naša kultura, naš opstanak kao slobodnih živih bića je u opasnosti i zato nije čudo što se na svim stranama, u svim državama diže jedan talas antisemitizma, čim narodi uoče istinu, jedinu i strašnu. Ovaj pokret nije ništa drugo do reakcija i samoodbrana protiv te opasnosti.

 Prirodno je, dakle, što jevrejstvo pokušava da porekne sve to tvrdeći da su Protokoli lažni. Jedna sudska odluka koja bi to potvrdila, bez obzira na koji se način do nje došlo, od veli- ke i neizmerne je važnosti. Stoga su upregnute sve sile, uložen je najveći trud, preduzete su sve moguće mere da se do takve jedne odluke i dođe.

 U prvom redu je za to odabrana varoš Bern u Švajcarskoj, jer je predstavljala jedan zgodan forum. Vešto su se poslužili jednim paragrafom kantonalnog zakona koji ovlašćuje da se izvesna privatna lica sudski progone. Nekoliko siromašnih mladih ljudi, bez ikakve imovine, koji nisu imali mogućnost ni da se sami hrane, optuženi su jer su bez dozvole za trgovanje prodavali jednu knjigu koja se i posle sudske presude može dobiti u svim knjižarama u Švajcarskoj.

 Teški problem „verodostojnosti" iste vešto je pokrenut, zapravo je skrenut na pitanje da li su ti mladići imali pravo prodavanja ili ne. Što je najvažnije, pitanje istinitosti Protokola postavljeno je pošto se proces već bio protegao na celu godinu dana.

 I došlo se dotle da se sudski postupak, odnosno spor, čiji je ishod od svetske važnosti, odvijao pred jednim običnim policijskim sudom, kao i to da odluka nije doneta od kolegijuma, već od samo jednog sudije, za koga se „slučajno" naknadno utvrdilo da je mason i marksista.

 Zaista, vešto udešena stvar. Sem toga, da bi jevrejstvo osiguralo sebi sigurnu pobedu u ovom slučaju, odabralo je masu svojih znamenitih advokata i jednog svog "stručnjaka".

 Drugi svedok-veštak, koga je sud naznačio kao neutralnog, poznati je mason visokog stepena Miljukov, bivši predsednik revolucionarne kadetske stranke u Rusiji, koji je organizovao veliku i krvavu revoluciju u Rusiji 1905. godine. Pozvana je masa projevrejskih svedoka iz najudaljenijih krajeva sveta u Bern; međutim, onima koji su trebali da dokažu istinitost Protokola, onemogućen je pristup. 

 Kad se zna da je masonerija (Slobodno zidarstvo) slepo oruđe i da je apsolutni izvršni organ "jevrejskih svetskih mudraca" pomoću koje jevrejstvo faktički, iako tajno, upravlja bezmalo celim svetom, kada se zna kakvu strahovitu zakletvu polažu slobodni zidari prilikom stupanja u tu „humanu" i „nepolitičku" organizaciju, kao i glavni zahtev-apsolutnu poslušnost i ćutanje, onda je lako zaključiti kako može da glasi jedna presuda doneta od ovakvih slepih izvršnih organa.

 Sudija se služio lažima i drugima dozvolio da lažu

 U interesu je međutim i samih tih Slobodnih zidara, nejevreja, da vide kakva im je lepa sudbina određena od strane te iste jevrejske „braće". Jevrejstvo je već unapred likovalo zbog svoje pobede, jer je odluka po pitanju verodostojnosti rečenih Protokola unapred bila spremljena i doneta.

 Evo dokaza za to: 28. aprila 1935. sud donosi po tom predmetu, između ostalog, četrnaest dana pre donošenja sudske odluk,e sledeće zaključke:

 ...Ovde se ne radi o tome da se dokaže ili opovrgne autentičnost Protokola sionskih mudraca, ova je okolnost već regulisana. Od važnosti je sada to da se obesnaženju navoda da što veći publicitet u celom svetu. Odluka ima da se svuda bučno objavi. Sam, pak, proces dokazuje šta se sve može postići je tom dobrom jevrejskom organizacijom".

 Dakle, dve nedelje pre no što jedan švajcarski sudija, treba da donese presudu, Jevreji trijumfalno objavljuju da se pobeda ima pripisati njihovoj organizaciji (dakle ne istinitosti njihovih navoda).

 Pod ovakvim uslovima, jasno je koliko je i sam proces bio jedna lakrdija. Jevreji su i mogli da budu unapred sigurni u svoju „pobedu" jer se pokazalo da je prvi „ekspert" gospođa Lusli utoliko neutralan, što je i sam po poreklu Jevrejka - ekspert koji je određen od suda kao „neutralan". Glavno jevrejsko glasilo, od 13. maja 1935., ponovo je učinilo jednu glupost na taj način što je navelo da je rečeni Lusli u stvari projevrejski svedok, misleći da se s ove strane okeana ne čitaju američke novine.

 Time je svojim sopstvenim priznanjem dokazalo da je ekspert Lusli, koji je trebalo da bude neutralan, u osnovi jevrejski agent i na taj način je doneta „odluka" kojom se Protokoli proglašavaju apokrifnim jer se njihova istinitost „nije mogla" dokazati. Uzgred budi rečeno, od 36 svedoka koji su se javili da stručno dokažu istinitost istih, samo je jednome dopušteno da uzme učešća u sporu i to nemačkom potpukovniku Flajšhaueru, ali pošto su druga dvojica „eksperata" bila kao što smo videli „neutralni", prosto su ga nadglasali. S druge pak strane, bilo je dozvoljeno da preko stotinu svedoka brani jevrejsku tezu, pored napred rečena dva eksperta.

 Uostalom, evo još nekoliko detalja sa suđenja: u oktobru 1934. projevrejski svedoci dali su mnogobrojne izjave i podatke koji ne odgovaraju istini. Jedan od branilaca zahtevao je da se oni kazne zbog lažnog svedočenja. Sud je odbio taj zahtev-iz tehničkih razloga! Sem toga, svedoci nisu potpisali svoje izjave! Mogli su se, dakle, uvek izvući pod izgovorom da njihove izjave date u zapisnik nisu verno zavedene, pošto ova formalnost nije ispunjena i same izjave su pravno nevažeće. Pa ipak se i sam sudija lažima služio i dozvolio da se i drugi lažima služe.

 Iz svega ovoga, jasno se vidi da su Protololi sionskih mudraca, jedna strahovita istina u koju se može svako uveriti ako malo bolje prostudira podzemni rad jevrejstva, jer ono je njegov pravi domen.

 Naposletku, kao glavni zaključak se nameće sledeće: Protokoli sionskih mudraca nisu ništa drugo do sistematski i planski izrađena akcija, koju predviđa Talmud. Ako je Talmud lažan, onda su i Protokoli lažni! Neka se jedan Jevrejin nađe koji će potvrditi da je Talmud lažan!

 A 1. Redakcija lista „Balkan", 1939. godine piše...

 "...Sada, kada je veoma teško nabaviti čuvene Protokole sionskih mudraca, jer se oni svuda uništavaju po tajnom nalogu jevrejske egzekutive, od strane njenih agenata (na teritoriji sovjetske Rusije zajedno sa knjigom uništava se i njezin sopstvenik), smatramo da je krajnje vreme da se širi krugovi naše čitalačke publike upoznaju sa ovim delom, u kojem su osobito jasno istaknuti razvitak i suština tajne i po čovečanstvo kobne jevrejsko-masonske zavere protiv nejevreja celog sveta...".

 GLOSA

 Naša kultura, naš opstanak kao slobodnih živih bića je u opasnosti i zato nije čudo što se na svim stranama, u svim državama diže jedan talas antisemitizma, čim narodi uoče istinu, jedinu i strašnu. Ovaj pokret nije ništa drugo do reakcija i samoodbrana protiv te opasnosti. 

izvor: www.magazin-tabloid.com ›››

 

 

autor tekst 003 ›››

 

 

Ratibor M. Đurđević

 

 

Dr Ratibor M. Đurđević: tekst, objašnjenja i tumačenja knjige

"Protokoli sionskih mudraca" (3)

 Zavera nad zaverama

 Četvrto izdanje knjige tumačenja i objašnjenja "Protokola sionskih mudraca", koju je napisao dr Ratibor M. Đurđević (o čijoj impresivnoj ličnosti svedoči i njegova biografija koju uz feljton objavljujemo), danas, u vreme bankarskog fašizma i zavereničkih lanaca u kojima se svet nalazi, potrebna je radi razumevanja neizvesne budućnosti koja je pred nama. Magazin Tabloid će u nekoliko nastavaka doneti najinteresantnije delove iz ove knjige u kojoj priređivač između ostalog kaže: "...Sto godina je prošlo od vremena kad su se Protokoli pojavili. Predavač te serije izlaganja ne krije da je cilj judeo-bankara i judeo-masona, kao izvršitelja njihovih planova, da na presto nove svetske imperije dovedu svoga judejskog cara. U zlodelima Lenjina, Staljina, Maoa, Tita, Pola Pota i drugih komunističkih zločinaca, jasno razaznajemo kako će nesrećni Evro-Amerikanci tavoriti živote u toj bezdušnoj tiraniji...".

 Dr Ratibor M. Đurđević

Ohola, zločinačka, neizmerna, iskonska i, što je najstrašnije, bezobzirna verska mržnja neobično izbija iz svih redova ovih Protokola; ona vri... ključa i preliva se kao iz lonca prepunog najodvratnije zlobe i osvete, ona već predoseća bliski kraj svog vekovnog sagrešenja - kada će moći da prospe po celome svetu otrov bratoubilačke klasne borbe, anarhije i sveopšte bede, da uništi sve što smo vekovima stvarali i smatrali za sveopšto, pa da onda nad preostalom ljudskom masom lišenom razuma i svakog moralnog osećanja ostvari carstvo Velike Internacionale sa judejskim carem „Doma Davidova".

 Svoj konačni cilj i zločinački plan ta banda Sionskih mudraca nastojala je uvek da krije od očiju nepozvanih, a služe se ovim sredstvima sa parolom: cilj opravdava sredstvo.

 Senzacionalistički proces u Bernu (1935), koji se pretvorao u farsu sa unapred određenim krajem, samo je potvrdio da ni podmitljivost ni krivokletstvo zaluđenih ili beskarakternih Nejevreja nije pomoglo jevrejstvu da dokaže „neistinitost" Protokola.

 Doista su smešni pokušaji Jevrejstva da opovrgnu autentičnost Protokola, kada ono delima svojih pisaca (Jakov Klackin, Luj Levi, časopis lože B'naj-B'rit, memoarima vođe cionista Teodora Hercla i dr.) i svim svojim postupcima stalno potvrđuje njihovu istinitost i činjenice, da ,,izabrani narod" stalno svim sredstvima teži da zavlada svetom pomoću svojih vernih a često nesvesnih sluga - raznih internacionala.

 U Bernskom procesu jevrejstvo nije uspelo da opovrgne tačnost objavljenih Sionskih protokola. Novine, koje se nalaze u rukama jevrejskih kapitalista, objavile su namerno netačan izveštaj o suđenju u Bernu.

 Rezultat suđenja, pak, stvarno je sledeći: optužba i tužilačka strana ima da im plati troškove; glavni optuženi knjižar Silvijo Šnel osuđen je svega na 20 švajcarskih franaka globe i na plaćanje 5/18 svih sudskih troškova za prestup 14 zakona grada Berna o „nemoralnoj literaturi, fotografiji i kinemagografiji". No, pošto je bio osuđen samo Šnel ne ukida se pravo prodaje i rasturanja brošure Protokoli Sionskih mudraca koju i danas slobodno prodaju drugi knjižari.

 Na ovaj način nije dokazan falsifikat tih Protokola, iako je sud (svakako pristrasno, na intervenciju raznih „uticajnih krugova") saslušao samo svedoke tužbe, a nijednog od 35 svedoka tuženih!

 Dalji komentari nisu potrebni; kako je rekao čuveni filozof Šopenhauer: „...Knjiga je isto što i ogledalo, ako se u njemu ogleda magarac, neće se u njemu pojaviti apostolski lik".

 Ovi redovi su napisani da otvore oči čitaocima kako bi mogli, kad je maska skinuta s raznih „internacionalnih pokreta ", da jasno vide kakva se podlost i čije prljave i odvratne težnje kriju iza takvih pokreta koji nam se ubacuju sa strane.

 Prvih dana ruske revolucije 1917. godine, iz tajnstvene arhive Ministarstva unutrašnjih poslova, a po naredbi predsednika Privremene revolucionarne vlade masona kneza Ljvova, bile su izdate Jevrejinu Vinaveru („spiritus rektor" konstitucione „kadetske" ruske stranke) sva akta koja su se ticala jevrejstva. Jedan činovnik pomenutog ministarstva zadržao je i revers primopredaje.

 Između ovih akata nalazio se jedan dosije na čijim koricama je stajalo: „...Predmet austrijskog podanika Teodora Hercla". U ovim koricama nalazio se, između ostalih, jedan dokument na starojevrejskom i na francuskom jeziku. U gornjem desnom uglu ovog dokumenta bilo je napisano: ,,Starešinama Siona". Ovaj natpis je značio da je dokument određen za čitanje samo za posebnu grupu jevrejskog naroda.

 Drugi dokument sa istom sadržinom, do koga se došlo drugim putem, dospeo je prvi put u rusku javnost krajem prošlog stoleća, i to pod naslovom Protokoli Sionskih mudrica koji i mi donosimo.

 Jesu li Protokoli Sionskih mudraca falsifikat?

 Ne nameravam da celu knjigu „Zavera nad zaverama" uključim u ovaj uvod, mada bi taj materijal bio od koristi zainteresovanom i ozbiljnom čitaocu.

 Dr Karl Bergmajster ispituje sa pravnog i faktografskog gledišta jevrejsku kampanju da „dokažu" da su Protokoli „falsifikat", navodno ruske tajne policije, koji je nekako dospeo u javnost. (Možda prilikom uzbune zbog požara koji je izbio u sali u kojoj je održavan prvi cionistički svetski kongres u Bazelu, Švajcarska 1897.)

 Hitleru su judeo-bankari iz Njujorka pomogli da dođe na vlast u Nemačkoj. On je imao da posluži kao iskra koja će da zapali požar svetskog rata, a čija je svrha bila da se uspostavi Judeo-masonska vlast nad evropskim narodima (vidi o tome Antoni Saton, "Vol Strit i dolazak Hitlera").

 Hitler je isuviše žustro preuzeo svoju ulogu evropskog piromana - a možda se to baš i tražilo: ludak se dao na posao previše samopouzdano. Plan je zahtevao da se i „demokratski" narodi mobilišu protiv njega, ali među Evropljanima je bilo političara koji nisu uleteli u zamku onako brzo kao što su go- spodari zavere predviđali. Jedno od sredstava za rasplamsavanje ratne psihoze i sprovođenje judejskih političkih manipulacija bio je ekonomski rat, svetski bojkot nemačkih proizvoda, a koji je Jevrejska svetska organizacija objavila u SAD 1934. Sastavni deo toga bilo je navodno dokazivanje da ne postoji judejska zavera za osvajanje sveta i da su Protokoli, koji o tome prilično jasno pišu, samo „antisemitska" nameštaljka.

 Za Judejce, manipulacije i lažiranje svetske istorije su već bili rutinska stvar: uspeli su da od većine obrazovanih goja u Evropi sakriju činjenicu da su farisejski ideolozi Talmuda - putem revolucija i ratova kao i finansijskih i medijskih manipulacija - već uspostavili kontrolu nad „ Velikom" Britanijom, demokratskom Francuskom i boljševičkim čudovištem u Rusiji.

 Svetska zavera za razbijanje Evrope i uspostavljanje judejske moći već je uveliko funkcionisala, ali je bilo potrebno iznova zamazati oči svetskoj javnosti. Jedan od potrebnih uslova za zamagljivanje pravog ratnog huškanja bio je „dokazati" da su Protokoli falsifikat desničarskih krugova.

 Kao što se go radi u judeo-boljševičkom svetu, proces je montiran u demokratskoj državi Švajcarskoj, u njenom glavnom gradu, Bernu. Za navodno dokazivanje izabran je običan policijski sud, umesto nekog višeg suda u kome je proces kontrolisan ustaljenim propisima.

 Za „sudiju" je izabran jedan levičar, marksista. (Taj izbor nije bio važan, jer je skoro ceo švajcarski narod bio zabrinut i uzrujan zbog prisustva ratobornih nacista na severnoj granici njihove zemlje, a koji bi se mogli drznuti da napadnu tradicionalno neutralnu švajcarsku državu).

 Sve je bilo pod efikasnom jevrejskom kontrolom: sudija je bio unapred saglasan sa cionističkim željama. On je ukazao na važnost jevrejskog „stručnjaka", prigušio pametne n pravovažne zamerke nemačkog pravnog i stručnog eksperta, saslušao je svedoka za jevrejsku stranu a ni jednog za nemačku i - pobeda jevrejske teze je objavljena!

 Protokoli su proglašeni falsifikatom, a jevrejska teza je promovisana u cionističkim svetskim medijima kao dokazana. Bio je to neka vrsta Drajfusovog procesa od pre četrdeset godina u francuskom sudu, samo u suprotnom, jevrejskom pravcu. U takvim partizanskim rasuđivanjima objektivnost nije važna.

 Kasnije, skoro dve godine posle odluke najnižeg suda, viši sud Švajcarske je poništio odluku prekršajnog suda, ali se svetska tj. jevrejska štampa na to nije ni osvrnula. U svesti „obaveštenih" ljudi uspostavljena je „istina" da su Protokoli dokazani falsifikat!

 Za inteligentnog i nepristrasnog čitaoca preporučujem da pročita kratku studiju dr Karla Bergmajstera Jevrejska svetska zavera u knjižici Zavera nad zaverama str. 25-56 koju je Ihtus hrišćanska knjiga izdala 1999.

 Ta studija prikazuje uobičajenu farsu boljševičkih, cionističkih i fašističkih sudova prve polovine 20. veka, kao i komunističkih sudova u zemljama porobljenim od judeo-sovjetskih „demokratskih" sila posle pobede levičarskih moćnika 1945. na kraju Drugog svetskog rata.

 U toj studiji dr Bergmajstera čitaoci će naći i svedočanstvo judejskog rabina Efrona, koji je prešao u pravoslavlje i živeo u srpskom manastiru Petkovici kao ruski emigrant oko 1923. i 1924.

 On potvrđuje da su Protokoli Sionskih mudraca autentični izvodi iz širih i obuhvatnijih planova koje su fariseji (savremeni rabini) razvili da oštete spasilački rad Isusa Hrista, Sina Božjeg, protiv koga se oni zagriženo bore već 2.000 godina.

 Totalitarna nepravda

 ...Došao sam do članka „Mondijalizam i imigracija". Tekst je preuzet iz srpskog nacionalističkog časopisa Iskra.

 Samo neki od naslova koji pokazuju kako su lukavi fariseji (pokrovitelji bezbožničke demokratije, liberalizma, socijalizma, komunizma, boljševizma, ateističkog humanizma, sekularizma, itd.) gojama „prodali rog za sveću" su: Pet krvavih revolucija judeo-bankara i njihove judeo-masonerije (Ihtus hrišćanska knjiga, IHK 1999); Superbankari - vampiri savremenog čovečanstva (IHK. 1997,1999); Tetralogija Savremeni likovi pilikovi Satane i Tajni rušitelji jevrejstva i hrišćanstva - Ateističko-nihilistička kampanje protiv Mojsija.

 „Prava prema Prvom amandmanu" odnose se na slobodu reči i govora koju američki Ustav, star više od 200 godina, obezbeđuje svakom američkom građaninu. Podli uljezi Judejci kršili su i zaobilazili ga prava američkih građana, naročito počev od administracije drugog Jevrejina u Beloj kući, Franklina D. Ruzvelta. (Prvi je bio Vilson, a treći Ajzenhauer.)

 Za više primera judejskog mahnitanja po Americi, vidi moju studiju Rugobe i laži američke demokratije: čuveni pesnik Ezra Paund, kandidat za Nobelovu nagradu (Judejci sprečili izbor u "demokratskoj" Švedskoj), držan bez presude u ludnici 13 godina; farmer Gordon Kal, američki patriota i odlikovani vojnik, ubijen od strane judeo-američke policije; industrijalac, Rudi Stanko, osuđen nepravedno na sedam godina robije od sudije Jevrejina zato što se usudio da se suprotstavi jevrejskom kartelu mesa, a radi maltretiranja (kao Šmit u Nemačkoj) vožen u lancima hiljadama kilometara tamo-amo po Americi; patriota i književnik Justas Malins, kritičar jevrejskih zlodela u Americi, 40 godina proganjan u judejskoj koloniji, SAD; dr Ben Kuk, psiholog, proganjan od Jevreja-psihologa, zato što je otvoreno pisao o gadostima Talmuda i ateističke judeo-masonerije.

 Šmit je bio žrtva judeo-komunističkog sistema koji se sad krije pod maskom Novog Svetskog Poretka. „Totalitarna nepravda" je tačan opis tiranije koja se sprema čovečanstvu u novom izdanju zverske boljševičko-judejske uprave u dolazećem Novom Svetskom Poretku (vidi dr Karl Bergmajster, Zavera nad zaverama, Protokoli Sionskih mudraca pred sudom u Bernu. 1934-1935, o „pobedi Jevreja" u Bernu, Švajcarska, tri predgovora redakcije lista Balkan izdanjima Protokola Sionskih mudraca, 1939- 1941).

 Takvu vrstu komande svetskim medijima Judejci su proveli i u satanizaciji Srba koju su sprovodili 1992-1999, za vreme napada na srpski narod. Gornja napomena pokazuje da je judeo-masonerija imala punu kontrolu u demokratskim zemljama Zapada.

 Moj poziv na uzbunu

 Čitaoci će uvideti opravdanost mog predloga u knjigama objavljenim i na srpskom i na engleskom. Već i sami naslovi naznačuju vrstu duhovnog i društvenog oboljenja kojim su Judejci zarazili Evro-Ameriku: Rugobe i laži američke demokratije: Amerika opet kolonija: Uljezi i njihovi podanici Amerikanci, sveska A, Nečujna okupacija Amerike, sveska B, Vašington pod totalitarnim uljezima i (neprevedena na srpski), Rat protiv Hrista u Americi: Hrišćanska tvrđava u Americi pod opsadom; Mediji i Vrhovni sud u antihrišćanskoj akciji, kulturno izrođavanje Amerike u nehrišćansko, Pagansko društvo išlo je paralelno sa političkim prodorom judeo-masonske dominacije.

 Aspekte rashristovljavanja američkog društva sam opisao u više naslova, od kojih ću pomenuti neke: Tetralogija, Savremeni likovi Satane, sveska A, Tajni rušitelji jevrejstva i hrišćanstva: Ateističko-nihilistička kampanja protiv Mojseja, Hrista, Boga i Svetog pisma, sveska B, Sekularizam i paganizam: dve kuge savremene Evro-Amerike, sveska V, Beslovesni novi neznabošci: Hristoborna kultura Evro-Amerike, i sveska G, Frojdizam i psihoterapije drevne antihrišćanske jeresi u modernom ruhu; Karl Marks: Sluga i žrtva Satane; Pornografija i televizija: Zločini protiv duhovnosti u Americi; Pederska brigada i perverznjaci mrze Hrista; Abortus: Još jedna humani- stička vodenica smrti i više drugih naslova.

 Ne može se reći da nisam pružio podatke o masovnoj judaizaciji i duhovnoj degeneraciji evro-američkih naroda i pojedinaca koju su judeo-masoni sproveli u toku 18, 19. i 20. veka. Stupnjevi tog procesa su izloženi u knjizi Pet krvavih revolucija judeo-bankara i njihove judeo-masonerije.

 Ovo komentarisano izdanje Protokola Sionskih mudraca je samo jedan aspekt raskrinkavanja farisejsko-talmudske zavere protiv Hrista, Njegove Crkve i hrišćanskog društva i kulture. U svetlosti tih razvoja mora se priznati da Protokoli opisuju samo deo rata koji Satana vodi protiv Boga i Hrista u Zapadnom svetu.

 Drugi oblik judejskog rata protiv Hrista je vidljiv u akcijama i posledicama tzv. „Francuske" revolucije, antihrišćanskoj demokratiji i judeo-bankarskom komunizmu.

 Tragom Protokola Sionskih mudraca u naše vreme

 (Uvod izdavača)

 Pre koju godinu, kad je komunizam u krnjoj Jugoslaviji već zvanično „pao", iako se održao na vlasti u vidu levičarstva i socijalizma, beogradske „nekomunističke" vlasti su zabranile malotiražno izdanje Protokola Sionskih mudraca i zaplenili neprodate primerke da bi ih uništile. Tako su pre izvesnog broja godina i titovski boljševički upravljači učinili sa tekstom jedne knjige koja je sadržavala u sebi obimni umetak Protokola. Kakav je smisao tih cenzorskih postupaka?

 Upućeni hrišćani uviđaju da se radi o nekoj igri koju nam jevrejski moćnici nameću radi svojih ciljeva. Radi se, ja mislim, o proračunatoj prevari koja ima više namena. Prvo, cionističkim šefovima jevrejstva (od sefardski, nemongolski koji ni 10% nisu pravi Jevreji!) potrebno je da drže svoje rastureno stado u relativnom strahu od stvarnih ili umišljenih neprijatelja i tako ih primoravaju da daju novčane priloge za nacionalističke Jevrejske poduhvate, ili da se opredeljuju za povratak u Palestinu u strahu za svoju bezbednost, ili da podignu stepen Jevrejske borbenosti protiv utvare „antisemitizma".

 Negde sedamdesetih godina, francuska policija je utvrdila da je izraelska tajna služba, zloglasni Mosad, udesila da se bombe podmetnu u pariskim sinagogama da bi se zaplašili Jevreji. Iz istog razloga, cionističko vođstvo preuveličava razmere „antisemitizma" u Evro-Americi i tako stalno održava i raspaljuje po potrebi neprijateljstvo koje većina Jevreja oseća prema svim ostalim narodima.

 Cionističko lukavstvo je upereno i protiv hrišćana. Prvo, Jevrejsko vođstvo je u skoro svim „hrišćanskim" državama uspostavilo cenzuru koja zabranjuje da se išta nepovoljno objavi o njihovoj kontroli nad Jevrejima Amerike, Engleske, Francuske, Nemačke i drugih „demokratskih" zemalja. Povika na „antise- mite" služi održavanju pritiska na gojske-vlade da održavaju zabranu kritike jevrejskih zlodela i da brže ispunjavaju zahteve jevrejskih zaverenika.

 U Kanadi, Francuskoj, Švedskoj, naročito Nemačkoj i drugim „naprednim" zemljama, postoje „zakoni protiv mržnje". Oni prigušuju negodovanje protiv judejskih izrabljivača hrišćanske većine i održavaju jevrejsku kliku u sedlu.

 Naročito su Nemci - inače građani judeo-američke kolonije pod imenom Nemačke - revnosni u održavanju ovog antinacionalnog zakona i mnogi su advokati, novinari, vojnici u zatvorima, ili su proveli u njima godinu i više dana na „prevaspitavanju," da utuve u glavu da se javno ne sme reći ono što mnogi i znaju: Judejci vladaju „demokratskim" vladama na Zapadu.

 Jevrejski uljezi podržavaju ugnjetavanje nacionalista stalnim pothranjivanjem jevrejskog straha da su „antisemiti" opasni, gadni i mnogobrojni, da bi tako zataškali teške nepravde koje nanose hrišćanskoj većini. Oni zatvaraju oči pred činjenicom da nepravda neće moći dugoročno da se održi i da će nevini Jevreji opet platiti za zlodela podlaca koji su se krili pod imenom Jevreja. (Pogromi u carskoj Rusiji i sibirske robijašnice bili su gruba narodna i državna osveta jevrejskim, hazarskim predvodnicima koji su vršili atentate na visoke državne činovnike i careve, širili zla komunistička načela i privredno zloupotrebljavali slovenski narod). 

izvor: www.magazin-tabloid.com ›››

 

 

autor tekst 004 ›››

 

 

Ratibor M. Đurđević

 

 

Dr Ratibor M. Đurđević: tekst, objašnjenja i tumačenja knjige

"Protokoli sionskih mudraca" (4) 

U carstvu zavera i laži

 Četvrto izdanje knjige tumačenja i objašnjenja "Protokola sionskih mudraca", koju je napisao dr Ratibor M. Đurđević (o čijoj impresivnoj ličnosti svedoči i njegova biografija koju uz feljton objavljujemo), danas, u vreme bankarskog fašizma i zavereničkih lanaca u kojima se svet nalazi, potrebna je radi razumevanja neizvesne budućnosti koja je pred nama. Magazin Tabloid će u nekoliko nastavaka doneti najinteresantnije delove iz ove knjige u kojoj priređivač između ostalog kaže: "...Sto godina je prošlo od vremena kad su se Protokoli pojavili. Predavač te serije izlaganja ne krije da je cilj judeo-bankara i judeo-masona, kao izvršitelja njihovih planova, da na presto nove svetske imperije dovedu svoga judejskog cara. U zlodelima Lenjina, Staljina, Maoa, Tita, Pola Pota i drugih komunističkih zločinaca, jasno razaznajemo kako će nesrećni Evro-Amerikanci tavoriti živote u toj bezdušnoj tiraniji...".

 Dr Ratibor M. Đurđević

 "...Svim putevima i načinima treba da razvijamo značaj naše Nadvlade, predstavljajući je kao zaštitnika i nagrađivača svima onima koji nam se dobrovoljno pokore.

 Aristokratija gojska kao politička snaga je umrla - o njoj više ne vodimo računa; ali kao teritorijalna vlasnica ona je po nas škodljiva time što može biti samostalna u pogledu materijalnih izvora za svoj život. Mi je moramo po svaku cenu lišiti zemlje. Najbolji način za postignuće toga cilja je povećanje dažbina na zemlju - dakle, zaduženje zemlje. Ove mere će održavati zemljoradnju u stanju bezuslovne potčinjenosti.

 Ne umejući da se, po inerciji svog nasleđa, zadovoljavaju malim, gojski aristokrati će brzo bankrotirati. U isto vreme treba pojačano štititi trgovinu i industriju, a što je najvažnije - špekulaciju, čija se uloga sastoji u tome da bude protivteg industriji: bez špekulacije, industrija će umnožiti privatne kapitale i poslužiće jačanju i podizanju zemljoradnje, oslobodivši zemlju od zaduženosti stvorene zajmovima agrarnih banaka. Potrebno je da industrija isiše iz zemlje i ruke i kapitale i da preko špekulacije preda u naše ruke sav svetski novac, izbacivši samim tim sve Goje u redove proletera. Tada će Goji kleknuti pred nama, samo da bi dobili pravo na opstanak.

 Da bismo srušili gojsku industriju, mi ćemo kao pomoć špekulaciji nametnuti silnu potrebu u raskoši, nezajažljivoj raskoši koju smo uspeli da razvijemo među Gojima. Podići ćemo radničke nadnice koje svejedno neće doneti nikakve koristi radnicima, jer ćemo istovremeno izazvati poskupljenje najglavnijih životnih namirnica, tobož usled opadanja zemljoradnje i stočarstva; sem toga, mi ćemo vešto i duboko potkopati izvore proizvodnje, naviknuvši radnike na anarhiju i alkoholna pića, i preduzevši zajedno s tim sve mere da se sa zemlje oteraju sve inteligentne gojske snage.

 Da bi pravo naličje stvari ostalo nepoznato za Goje, mi ćemo ga prikriti tobožnjom težnjom da poslužimo radničkim klasama i velikim ekonomskim principima, koje vrlo aktivno propagiraju naše ekonomske teorije...".

 Dvosmisleno korištenje pravom

 "...Neophodno je postići da, sem nas, u svima državama budu samo mase proletarijata, nekoliko odanih nam milionera, policajci i vojnici.

 U celoj Evropi, a pomoću njenih odnosa i na drugim kontinentima, mi moramo stvoriti vrenja, razdore i neprijateljstva. U tome je dvojaka korist: prvo, time mi držimo u respektu prema sebi sve zemlje, koje dobro znaju da smo mi kadri, po svojoj vlasti- toj želji, izazvati nerede i.pi povratiti red: sve su zemlje navi- kle da vide u nama neophodni pritisak; drugo, mi ćemo intrigama zamrsiti sve konce, koje smo pružili u sve državne kabinete putem politike, ekonomskih ugovora ili dužničkih obaveza.

 Da bismo to postigli mi treba da se naoružamo velikim lukavstvom i pronicljivošću za vreme pregovora i sporazuma, ali u onom što se zove 'službeni jezik', mi ćemo se držati suprotne taktike i izgledaćemo pošteni, popustišvi i spremni na sporazum. Na taj način narodi i vlade Goja, koje smo mi navikli da gledaju u pokaznu stranu onoga što im predstavljamo, smatraće nas još za dobrotvore i spasioce roda ljudskog.

 Na svaki otpor i protivdejstvo mi moramo biti u stanju da odgovorimo ratom sa susedima one zemlje koja se osmeli da nam protivreči ali ako i susedi namisle da nam se kolektivno usprotive, mi moramo dati otpor putem opštega rata.

 Glavni uspeh politike sastoji se u tajni njenih preduzeća: reč ne mora biti u saglasnosti sa dejstvima diplomate.

 Na akciju u korist našeg široko smišljenog plana, koji se već približuje željenom kraju, mi moramo prinuđivati gojske vlade tobože javnim mnenjem, koje smo tajno udesili pomoću takozvane 'velike sile' - štampe, koja je, sa malim izuzetkom na koji ne vredi obraćati pažnju, već sva u našim rukama.

 Jednom reči, da rezimiramo- naš sistem obuzdavanja gojskih vlada u Evropi: mi ćemo jednoj od njih pokazati svoju snagu atentatima, tj. terorom, a svima, ako se dopusti njihov ustanak protiv nas, odgovorićemo amerikanskim ili kitajskim ili japanskim topovima. Dvosmisleno korištenje pravom. Saradnici masonske uprave...".

 Naročite škole, vaspitavanje i obrazovanje, ekonomisti i milioneri...

 "...Mi se moramo snabdevati svima čudima kojima bi se naši protivnici mogli koristiti protiv nas. Mi ćemo morati iznalaziti u najjefinijim izrazima i začkoljicama pravnog rečnika, opravdanja za one slučajeve kada budemo morali donositi odluke koje se mogu učiniti prekomerno smele i nepravične, jer je važno da se te odluke izraze takvim izrazima koji bi izgledali kao najviša moralna pravila pravnog karaktera.

 Naša uprava mora okružiti sebe svima snagama civilizacije u čijoj sredini bude dejstvovala. Ona će okružiti sebe publicistima, pravnicima-praktičarima, administratorima, diplomatama i najzad ljudi- ma pripremljenim naročitim nad-vaspitanjem i obrazovanjem u našim naročitim školama diplomatskim, pravnim, istoričarskim, itd.

 Ovi ljudi će znati sve tajne društvenoga života, oni će znati sve jezike sastavljene iz političkih slova i reči: oni će biti upoznati sa celokupnim naličjem ljudske prirode, sa svim njenim osetljivim strunama na kojima će morati umeti da sviraju. Te su strune: konstrukcija gojskih umova, njihove tendencije, nedostaci, poroci i kakvoće, osobine klasa i staleža. Pojmljivo je, da genijalni saradnici naše vlasti, o kojima ja govorim, neće biti uzeti iz sredine Goja, koji su navikli da vrše svoj administrativni posao ne misleći šta njime treba postići, ne misleći o tome zato što je on potreban. Administratori gojski potpisuju akte ne čitajući ih, služe iz koristoljublja ili častoljublja.

 Mi ćemo okružiti našu vladu čitavim svetom ekonomista. Eto zašto su ekonomske nauke glavni predmet nastave za Jevreje. Nas će okruživati čitava plejada bankara, industrijalaca, kapitalista, a što je glavno, milionera, jer, u suštini, sve će biti rešeno pitanjem cifara. Za vreme dok još ne bude bilo bezopasno da se odgovorni položaji u državama daju našoj braći Jevrejima, mi ćemo ih poverovati licima čiji su karakteri i prošlost takvi da između njih i naroda leži čitava provalija; takvim ljudima koji u slučaju neposlušnosti prema našim naređenjima mogu očekivati samo ili sud, ili izgnanstvo-ovo zato da bi oni štitili naše interese do poslednjeg daha...".

 Opštenje vlasti sa narodom, liberalna samovolja, lažne teorije, tumačenje zakona...

 Primenjujući naše principe obraćajte pažnju na karakter naroda u čijoj se sredini budete nalazili i delovali; opšta, podjednaka njihova primena, pre nego što se narod prevaspita na naš način, ne može imati uspeha. Ali, idući oprezno u njihovoj primeni, vi ćete videti da neće proći ni desetak godina pa će se i najtvrdoglaviji karakter promeni-ti, i mi ćemo ubeležiti novi narod u redove nama već pokornih.

 Reč naše liberalne, u suštini, masonske parole - „sloboda, jednakost, bratstvo" - kada se mi zacarimo, zamenićemo već ne rečima parola nego samo idejnosti: „..pravo slobode, dužnost jednakosti, ideal bratstva", - reći ćemo mi ... i uhvatićemo jarca za rogove... Mi smo već zbrisali svaku drugu upravu, sem naše, mada je takvih još mnogo.

 Sada, pak, ako kakve države ulože protest protiv nas, to je samo radi forme i po našem nahođenju i rasporedu, jer nam je njihov antisemitizam potreban radi upravljanja našom mlađom braćom. Ja neću ovo objašnjavati jer je već ne jedanput bilo predmet naših beseda.

 U stvari, pak, za nas nema prepona.

 Naša Nadvlada nalazi se pod takvim izvanredno legalnim uslovima, koji se obično nazivaju energičnom i snažnom rečju - diktatura. Ja mogu sa čistom savešću reći, da smo u danom trenutku mi - zakonodavci, mi vršimo sud i sve rasprave, mi kažnjavamo i pomilujemo, mi smo, kao šef svih naših trupa, na predvodničkom konju. Mi upravljamo snažnom voljom, jer su u našim rukama parčići neka- da silne partije koju smo sada pokorili. U našim su rukama neobuzdana častoljublja, vrele požude i pohlepnosti, nemilosrdne osvete, pakosne mržnje.

 Od nas dolazi teror koji je sve zahvatio. U našoj su službi ljudi svih mišljenja, svih doktrina: restauratori monarhija, de- magozi, socijalisti, komunisti i svakojaki utopisti. Mi smo sve uprezali u posao: svaki od njih sa svoje strane podgriza poslednje ostatke vlasti, stara se da obori sav ustanovljeni red. Ova akcija je izmučila sve države; one vapiju za mir, gotove su za njega sve da žrtvuju; ali mi im nećemo dati mira sve dotle dok ne pri- znaju našu internacionalnu Nadvladu otvoreno i pokorno.

 Narod je zavapio o neophodnosti da se socijalno pitanje reši putem međunarodnih sporazuma. Razdrobljenost na partije prepustila ih je sve našoj volji, jer da se vodi suparnička borba treba imati novaca, a on je sav kod nas.

 Mi bi se mogli bojati spajanja gojske „videće" sile vladara sa slepom silom narodnom, no mi smo preduzeli sve mere protiv takve mogućnosti: između jedne i druge sile mi smo podigli zid u vidu uzajamnog (među njima) terora. Na taj način slepa sila naroda ostaJe naš oslonac i mi ćemo joj, samo mi i niko više, biti rukovodilac, i naravno, upravićemo je ka našem cilju.

 Da se ruka slepe gomile ne bi mogla osloboditi našeg rukovodstva, mi se moramo s vremena na vreme nalaziti u prisnom općenju s njom, ako ne lično a ono preko najvernije braće naše. Kada budemo priznata vlast, mi ćemo sa narodom besediti lično na trgovima i učićemo ga po pitanjima politike onako kako nama bude trebalo.

 Kako ćemo proveriti š ga mu se predaje u seoskim školama? Pa što rekne poslanik vladin ili sam vladar, to ne može a da se ne sazna odmah u celoj državi, jer će glas narodni to brzo razneti na sve strane.

 Da ne bismo pre vremena uništavali gojske ustanove, mi smo ih se dotakli veštom rukom i prikupili u svoje ruke krajeve opruga njihovog mehanizma. Te su opruge bile u strogom ali pravičnom redu, no mi smo ga zamenili liberalnim neredom i samovoljom. Mi smo dodirnuli i pokrenuli jurisdikciju, izborni red, štampu, slobodu ličnosti, a što je glavno obrazovanje i vaspitanje kao ugaoni kamen-temeljac slobodnog bića.

 Mi smo zavarali, zabunili i razvratili gojsku omladinu putem vaspitanja na lažnim principima i teorijama, koje smo im mi namerno takve sugerirali.

 Pored postojećih zakona, ne menjajući ih bitno već kvareći ih samo protivrečnim tumačenjnma, mi smo stvorili nešto grandiozno u smislu rezultata. Ti su se rezultati u početku ispoljili u tome što su tumačenja maskirala zakone, a zatim ih i sasvim zaklonila od vladinih pogleda, jer je nemogućno znati takvo zamršeno zakonodavstvo...Vi kažete, da će se na nas dići s oružjem u rukama ako pre vremena prokljuve u čemu je stvar; ali za taj slučaj mi na Zapadu imamo takav terorizujući manevar, da će i najhrabrija srca zadrhtati: metropoli genovi podzemni hodnici metroa biće dotle provedeni u svima prestonicama, odakle će one biti bačene u vazduh sa svima svojim organizacijama i zemaljskim dokumentima...".

 Opšte pravo glasa, samoznačaj, lideri masonstva, ustanove i njihove funkcije, otrov liberalizma...

 "...Danas počinjem ponavljanem onoga što sam već rekao i molim vas da upamtite, da se vlade i narodi zadovoljavaju onim što im se pokaže. A i kud će oni da razgledaju naličje stvari kad je za njihove predstavnike veselje i zabava najvažnija stvar. Za našu politiku je vrlo važno da se zna ova podrobnost: ona će nam pomoći kad pređemo na razmatranje podele vlasti, slobode govora, štampe, religije (vere), prava udruživanja, jednakosti pred zakonom, neprikosnovenosti svojine, stana, poreza (ideja o skrivenom porezu), povratne sile zakona.

 Sva su ta pitanja takva da ih direktno i otvoreno pred narodom ne treba nikad dodirivati. U onim slučajevima kada se moraju dodirnuti ne treba ih nabrajati, nego izjavljivati bez podrobnog izlaganja da mi priznajemo principe savremenog prava. Značaj tog prećutkivanja sastoji se u tome što nam neimenovani princip ostavlja slobodu dejstva da ovo ili ono neprimetno isključujemo iz njega; ako ih pak nabrajamo oni svi izgledaju kao već darovani.

 Narod gaji naročitu ljubav i poštovanje prema genijima političke moći i na sva njihova nasilna dejstva odgovara: jest da je podlo, ali je vešto!... opsena, ali kako je izvedena, prosto veličanstveno, drsko, bezobrazno!

 Kada mi izvršimo naš državni prevrat mi ćemo tada reći narodima: '...Sve je išlo strahovito rđavo, svi ste se namučili. Mi razbijamo i ništimo uzroke vaših muka: narodnosti, granice, raznolikost moneta. Naravno, vi ste slobodni da o nama iskažete svoj sud, ali može li on biti pravičan ako ga vi donesete pre nego što oprobate ono što ćemo vam mi dati...'.

 Tada će nas oni uzdići i na rukama nositi u jednodušnom ushićenju nada i uzdanja. Glasanje, koje smo mi napravili naviknuvši na nj i najsitnije jedinice iz broja članova čovečanstva, sastavljajući grupne skupove i sporazume, učiniće svoju uslugu i odigraće ovoga puta svoju poslednju ulogu jednoglasnošću, u želji da se upoznaju sa nama i zbliže pre nego što nas osude.

 Toga radi treba nam dovesti na glasanje sve, bez razlike klasa i cenzusa, da bi se ustanovio apsolutizam većine do kojega se ne može doći kod inteligentnih cenzusnih klasa. Takvim putem ćemo, naviknuvši sve na misao o značaju sebe samoga, slomiti značaj gojske porodice i njenu vaspitnu prednost, odstraniće- mo izdvajanje individualnih umova, kojima gomila rukovođena od nas neće dati ni da se istaknu, čak ni da se izjasne: ona je navikla da sluša samo nas koji joj plaćamo za patnju i poslušnost.

 Time ćemo stvoriti takvu slepu moć koja nikad neće biti u stanju nikud da se krene bez rukovodstva naših agenata, koje ćemo postaviti na mesta njihovih vođa. Narod će se potčiniti tome režimu, jer će znati da će od ovih vođa zavisiti zarade, pokloni i dobijanje svakojakih dobara.

 Plan uprave mora izaći gotov iz jedne glave, jer ga ne možeš nikako utvrditi, ako dopustiš da se on iskida na komadiće u mnogobrojnim umovima. Prema tome mi možemo znati plan dejstva. Ali ga ne možemo pretresati da ne bismo narušili njegovu genijalnost, vezu njegovih sastavnih delova, praktičnu snagu takvoga smisla svake tačke njegove.

 Ako se sličan posao bude pretresao i menjao mnogobrojnim glasanjem, onda će on nositi na sebi otisak svih umnih nesporazuma, koji nisu pronikli u dubinu i vezu njegovih zamisli. Nama je potrebno da naši planovi budu snažni i celishodno smišljeni. Stoga ne treba da bacamo genijalni posao našega rukovođenja pred gomilu da ga ona rastrgne, pa čak ni pred ograničeno društvo.

 Svi planovi za sada neće prevrnuti gumbe savremene ustanove. Oni će samo zameniti njihovu ekonomiju, a sledstveno i svu kombinaciju njihovog kretanja koje će se na taj način upraviti putem obeleženim u našim planovima.

 Pod raznim nazivima u svima zemljama postoji približno jedno isto. Predstavništvo, Ministarstvo, Senat, Državni Savet, Zakonodavno i Izvršno Telo. Nije mi potrebno da vam objašnjavam mehanizam odnosa ovih ustanova među sobom, jer vam je to dobro poznato; obratite samo pažnju na go, da svaka od pomenutih ustanova odgovara nekoj važnoj državnoj funkciji, pri čemu vas molim da imate u vidu da reč „važan" ja ne vezujem za ustanovu nego za funkciju, sledstveno, nisu ustanove važne nego su važne njihove funkcije. 

 Ustanove su podelile među sobom sve funkcije uprave - administrativnu, zakonodavnu, izvršnu, te su prema tome počele dejstvovati u državnom organizmu kao organi u čovečijem telu. Ako povredimo jedan deo u državnoj mašini, države će se poboleti, kao čovečije telo, i ...umreće.

 Kad smo ubacili u državni organizam otrov liberalizma, sva se njihova politička kompleksnija promenila: države su se pobolele od smrtonosne bolesti - raspadanja trovanja krvi. Ostaje nam da očekujemo kraj njihove agonije.

 Liberalizam je rodio ustavne država koje su zamenile spasonosnu autokratiju za Goje, a ustavna država, kao što vam je dobro poznato, nije ništa drugo do škola razdora, raspre, nesuglasica, prepirke, besplodnih partijskih agitacija, partijskih tendencija - jednom reči, škola svega onoga što čini bezličnom delatnost države.

 Sudstvo je, ništa manje od štampe, osudila vladare na neaktivnost i nemoć i time ih učinila nepotrebnim, zbog čega su i bili zbačeni u mnogim zemljama.-Tada je mogla ponići republikanska era i tada smo zamenili vladara karikaturom vlade - predsednikom, uzetim iz gomile, iz sredine naših kreatura, naših robova. U tome je bila osnova koju smo podmetnuli pod Gojski narod, ili tačnije, pod gojske narode.

 U bliskoj budućnosti, mi ćemo ustanoviti odgovornost predsednika.

 Tada se mi već ne možemo ustručavati u sprovođenju onoga zašto će odgovarati naša bezlična kreatura. Šta se nas tiče, ako se prorede redovi onih koji teže k vlasti, što će nastati pometnje zbog nemogućnosti da se nađu predsednici, pometnje koje će konačno dezorganizovati zemlju.

 Da bi smo doveli naš plan do takvih rezultata, mi ćemo podešavati izbore takvih predsednika u čijoj prošlosti ima kakvih bilo neotkrivenih mračnih dela, kakvih bilo „Panama" - tada će oni biti verni izvršitelji naših naređenja iz bojazni da se to ne otkrije i iz svojstveno svakome čoveku, koji je došao do vlasti, težnje da održi svoje privilegije, preimućstva i počasti vezane za zvanje predsednika.

 Narodna skupština će prikrivati, štititi, izbirati predsednike, ali ćemo joj mi oduzeti pravo da predlaže zakone i njegove izmene, jer ćemo to pravo prepustiti odgovornome predsedniku, lutki u našim rukama.

 Naravno, tada će vlast predsednika postati meta za sve moguće napade, ali mi ćemo mu dati samozaštitu u pravu obraćanja k narodu i traženju njegove odluke, bez njegovih predstavnika, t.j. obraćanje onom istom našem slepom službeniku - većina iz gomile.

 Nezavisno od ovoga mi ćemo prepustiti predsedniku pravo objavljivanja opsadnog stanja. Ovo poslednje pravo motivisaćemo time, što predsednik, kao šef celokupne zemaljske vojske mora je imati na svom raspolaganju u slučaju zaštite novog republikanskog ustava, na čiju odbranu on ima pravo kao odgovorni predstavnik i čuvar toga ustava.

 Glosa

 Liberalizam je rodio ustavne država koje su zamenile spasonosnu autokratiju za Goje, a ustavna država, kao što vam je dobro poznato, nije ništa drugo do škola razdora, raspre, nesuglasica, prepirke, besplodnih partijskih agitacija, partijskih tendencija - jednom reči, škola svega onoga što čini bezličnom delatnost države.

izvor: www.magazin-tabloid.com ›››