Svet palanke postoji samo u duhu;
sâm duh palanke je jedna apsolutna palanka, za kojom
zaostaje svaka stvarnost palanke. On nema svog sveta, u koji
bi mogao savršeno da se materijalizuje, koji bi bio njegovo
idealno oličenje. Palanka je teška, statična i ustajala zato
što je isključena iz kretanja: iako je nužno uronjena u
vremenski tok, ona se uvek suprotstavlja promeni. Zato ona
vidi istoriju kao statičnu, kao područje prošlosti, a ne kao
napredovanje ka budućnosti. Nema sveta izvan duha palanke.
Samo on koji ispoveda religiju zatvorenosti, religiju u
kojoj je vrhovni bog ovaj bog jedinstva, a njegova
antitetička, demonska sila, zlo apsolutne otvorenosti, samo
on poznaje ovaj apsolutno-otvoreni svet; ali ne znači li to
da, ako je svet palanački, isto tako nije li palanka –
svetska.