autor poezija 001 ›››

 

 

Predrag Lucić

Govorio ja zidu ili Wall Streetu 

Moj je tata građevinac bio

I Berlinski zid je porušio,

Ali ni ja nisam pitbullshit -

Umalo sam srušio Wall Street.

Mili Bože, golemoga jada,

Otkad vladam, sve mi samo pada:

Neboderi, Pentagona krilo…

Ništa nije gdje je nekad bilo.

NASDAQ pade na behar, na voće,

Jer se tebi, Bože, tako hoće,

A na burzi, premda mi se neće,

Sa minusom nula se nadmeće.

Bez pameta nema selameta,

Meni srećom pamet i ne smeta,

Al mi smeta što Dow Jones izdiše,

Što god padne, ne diže se više.

Indeks pada u mladosti cvijetu,

Ja se čudim bešćutnome svijetu,

Koji usred pada decimala

Primjećuje da je bomba pala…

Bomba pala sred šatre svadbene,

Bomba pala na djecu i žene;

Humanisti vrište: “Jao! Jao!” -

Gdje je “Jao!” što je dolar pao?

Dolar pade, a Wall Street se ljulja,

Humaniste to ništa ne žulja;

Al ih žulja kad projektil pada,

Makar pada na centar Bagdada.

Ne bole ih zgažene kamate,

Al ih bole bačene granate;

Ne dira ih sudba Enronova

Nego udes paštunskih svatova.

Ne štrecnu se kad broker leleče

Već kad napalm Paštunčad ispeče;

Ni briga ih što se dolar slama -

Oni dreče oko Guantanama.

Al dolaru porasti će krila,

Tih je krila cijela eskadrila;

Što ne mogu s burze činovnici,

Odradit će bombe i marinci.

Dow Jonesu će svanuti i NASDAQ-u

Kad omrkne čitavom Iraku;

Kad zapljušte bombe po Iranu -

Stiže dolar na zelenu granu.

Neka dolar jača, neka raste

Ko na djeci od napalma kraste;

Samo bombe, što imam na umu,

Doprinijet će gospodarskom boomu!

 

autor poezija ›››