G

 

autor tekst 001 ›››

 

 

Pande Kolemiševski

 

David i Golijat – slabiji jači od jačih

 U kontekstu bugarsko-makedonskog spora pojavilo se nekoliko navodnih stručnih mišljenja da Makedonija mora popustiti bugarskim zahtevima jer je manja, slabija, siromašnija i slabija. Da u savremenom svetu samo snaga pobeđuje i svako ko je slabiji mora da prihvati tu realnost. Dakle, Makedonija mora prihvatiti sve bugarske zahteve. Da nije bilo baš tako kroz istoriju potvrđuju mnoge legende i događaji. Da se ​​mali ne bore protiv velikih, svet bi živeo u statusu kvo, prvobitna zajednica bi i dalje vladala. Da se ​​mali narodi nisu borili za slobodu i svoja prava, nikada ne bi pravili svoje države. Tako je i sa malim, slabima, siromašnima, hendikepiranima – da nisu ulazili u bitke sa većima i jačima, da se nisu borili za svoja prava, bili bi zaboravljeni, odbačeni. 

Kao svojevrsnu pouku i poruku ispričaćemo biblijsku legendu o Davidu i Golijatu.

 Kralj David je jedan od najpoznatijih i najslavnijih jevrejskih kraljeva u njihovoj istoriji. Drugi jevrejski kralj, osim psalama, njegove sposobnosti vladara i vojskovođe, u legendama je najpoznatiji po borbi sa Golijatom. Izraz „David i Golijat“ je ušao u gotovo sve zapadne jezike kao simbol, kao metafora, za neočekivanu pobedu slabijeg nad mnogo jačim protivnikom, manjeg nad većim. Ta legenda, nastala pre tri hiljade godina, nadaleko je poznata i bezbroj puta je opisivana, komentarisana i tumačena. Nije suvišno prepričavati je, jer je njena trajnost neprolazna. Može se odnositi na mnoge stvari, na svaku osobu, na mnoge opšte i pojedinačne situacije u životu.

 Incident se dogodio (ako se dogodio) u vreme vojnog sukoba između Filistejaca (neobrezanih verom) i Izraelaca. Među Filistejcima je bio jedan veliki čovek po imenu Golijat, visok preko dva i po metra, a samo njegovo ime znači džin, veliki, veliki čovek. Četrdeset dana zaredom, svakog jutra izlazio je na sred polja između dve vojske i više puta, sa prezirom prema neprijatelju, govorio isto. Glasno je viknuo: „Što si izašao da se boriš. Izaberi čoveka i pusti ga da siđe kod mene. Ako može da se bori sa mnom i ubije me, mi ćemo biti vaši robovi, ali ako ga pobedim i ubijem, vi ćete biti naši robovi i služiti nam." I svi Izrailjci, videvši i čuvši tog čoveka, pobegoše od njega, veoma se uplašiše i niko se ne usudio da mu izađe u susret.

 Kralj Saul, koji je tada vladao, najavio je da će onaj ko ubije Golijata biti nagrađen velikim bogatstvom. Dao bih mu ćerku za ženu i obezbedio mu veliku slavu. Uprkos bogatim nagradama, takav heroj se dugo nije pojavljivao. Konačno je izašao David, kojeg je, po predanju, Bog izabrao da bude budući kralj, i da će njegova loza biti najdugotrajnija, zauvek. To se dogodilo kada je David još bio dete i čuvao ovce. Konkretno, javio mu se Bog i odredio mu tu sudbinu kada ga je zatekao na pašnjaku sa ovcama. David je bio lepo plavo dete, prijatnog lica, odakle mu i ime, po kome bi se na makedonskom zvao Dragan, Dragi ili Ljuben. Još od malih nogu, kao čobanin, odlikovao se borbenošću i hrabrošću, umno je govorio, umeo je da svira violinu i lepo peva.

 Tako je pastir David, još dete, ambiciozan i željan dokazivanja, došao u vojsku u dolinu i hvalio se u narodu da može da pobedi Golijata. Videći ga malog i sićušnog, niko mu nije verovao, naprotiv, svi su mu se rugali, čak i njegova braća, koja su bila vojnici. Njegov najstariji brat se naljutio i prekorio ga rečima: „Zašto si došao ovamo, kome si ostavio onih nekoliko ovaca u pustinji?“ David je stigao pred cara i zatražio da se bori protiv Golijata. Car mu reče: „Ne možeš da se boriš protiv njega, jer si još dečak, a on je od mladosti vojnik. A David je rekao da je, dok je držao ovce na šumskim obroncima, ubijao medvede i lavove ako bi ugrabili ovcu iz njegovog stada. Stojeći uspravno, rekao je da će to učiniti i Golijatu, jer zna da ima Božiju pomoć, da je Bog iza njega. Video je, nije video, car mu je verovao i dozvolio mu da se bori, bez ikakve nade u pobedu, bez i najmanje misli da može da pobedi tog gororazbijača.

 Golijat je bio u bakarnom oklopu, težak šezdeset kila, naoružan mačem, štitom i dugim kopljem. Pokušali su da Davidu stave takvu zaštitu, ali on nije mogao ni da podigne ruku ni da se pomeri u njoj. Spustio je to breme, uzeo svoj pastirski štap, ubrao pet glatkih kamenčića iz potoka, stavio ih u pastirsku torbu, uzeo glasnika u ruku i izašao pred Filistejca. Kada su se približili jedan drugome, Golijat ga pogleda sa prezirom i ironijom, jer je bio mlad, blag i lep, neiskusan i slab, i reče Davidu: „Što si krenuo protiv mene sa motkom i kamenjem?“ Zar ja nisam pas?“ David mu je odgovorio: „Ti nisi pas, ti si inferiorniji od psa“. I još mu reče: „Sada ću te ubiti, skinu ti glavu i daj tvoj leš pticama nebeskim i zverima zemaljskim, i cela zemlja će znati da postoji Bog koji je sa mnom. ."

 Tada se David odmakao dovoljno daleko, posegnuo u svoju torbu, izvadio kamen i bacio ga kopljem. Udario je Golijata pravo među oči, tako da mu se kamen zabio u čelo i on je pao ničice na zemlju. Tako ga je kopljem i kamenom oborio, pa mu iz korica izvukao mač i odsekao mu glavu. Tada su Filistejci pobegli, uhvatili fitilj, ne zna se dokle su stigli.

Takav je bio i ishod borbe, koja je, kako je na početku pomenuto, do danas ostala simbol pobede naizgled slabih nad vidno jačim protivnikom. Za pobedu slabih nad jakima, slabih nad moćnima. Metafora koja kaže da formalna, spolja viđena sila nije uvek ta koja pobeđuje. Da u svakoj borbi, osim snage, brzine, lukavosti, treba koristiti i snalažljivost u postupku. Ako je Golijat, veliki i nespretni, mislio da će se boriti prsa o prsa, grdno se prevario. A lagao je zato što je običaj u drvenom ratovanju bio da se najjači bore među sobom, kako bi izbegli masovno krvoproliće, da mnogi ljudi ne stradaju u nepotrebnim sukobima.

 David je za samo trenutak okrenuo tradicionalnu vojnu strategiju naglavačke, napravio neočekivan potez i dobio rat. Samo jednom strelom, jednim udarcem, napravio je iznenađujući preokret, izmestio prednost neprijateljskih snaga, preokrenuo situaciju na terenu u korist Jevreja, iako je pre toga bio predviđen težak poraz njegovih sunarodnika.

 Tako je biblijska priča o Davidu i Golijatu ostala do danas, iako se sumnja da li je taj događaj istinit. Bez obzira na to, ona nas s jedne strane uči da giganti nisu tako moćni kao što izgledaju. Mali David je pobedio, a posle nekoliko godina seo je na presto i postao uspešan kralj, koji je ujedinio dvanaest jevrejskih plemena i osnovao grad Jerusalim. Ali s druge strane, mnogi istraživači tog događaja ne zaboravljaju da metaforički napomenu da u životnim situacijama David zna da igra dobro, ali Golijat je Golijat, koji nikada nije izgubio početnu prednost i ne gubi bitke tako lakomisleno i lako.

 izvor: novamakedonija.com.mk ›››

G