autor tekst 003 ›››

 

 

Olga Četverikova

Papa i Novi svetski poredak 

Rimski papa i Vatikan sada, generalno, igraju veliku ulogu u stvaranju jedne svetske religijske doktrine – kaže stručnjak za Vatikan Olga Četverikova. Papa želi da postane lider tog procesa. Podsećam da je Franjo sasvim nedavno govorio o početku Trećeg svetskog rata, pa je samim tim  na sebe preuzeo odgovornost za zbivanja u svetu. 

Postoji još i druga činjenica. U septembru 2014. godine održan je susret pape i bivšeg predsednika Izraela Šimona Peresa. Peres je tom prilikom rekao da se Organizacija ujedinjenih nacija pokazala neefikasnom u borbi protiv terorizma, te je zato potrebno osnovati Organizaciju ujedinjenih religija ili „OUN religija“, koja bi doprinela okončanju ratova. Po Peresovom mišljenju, upravo je papu moguće smatrati moralnim autoritetom za mir i on bi bio odličan šef nove organizacije. Faktički, počela je priprema za stvaranje takve globalne strukture, na čijem bi čelu bio rimski papa.

 Iz tog razloga Franjine reči treba razumeti ne samo kao upozorenje da će hrišćani živeti teško, već i kao zahtev za stvaranje svetske organizacije religija na čelu sa papom, koja bi rešila sadašnje probleme.

 Vatikan je već proklamovao ekumenističku otvorenost, odnosno dijalog s drugim religijama. Stvar je u tome da se mora priznati prvenstvo rimskog pape, a sva učenja mogu ostati nepromenjena.

 Što se tiče hrišćanstva, za 2017. godinu se priprema potpisivanje sporazuma koji bi trebalo da proglasi pravladavanje raskola između rimokatolika i protestanata.  Tada će biti i 500. godišnjica od kada je Martin Luter istupio sa kritikom crkve. Dokumenat je već spreman, a deo anglikanaca je već prešao pod vlast rimskog pape. Oni su sačuvali svoje učenje i obrede, ali su priznali vodeću ulogu pape.

 2013. godine, konstantinopoljski patrijarh Vartolomej je prvi, od vremena raskola 1054. godine, prisustvovao intronizaciji pape u Rimu. Konstantinopoljski patrijarh se smatra vaseljenskim, to jest – poglavarom svog Pravoslavlja. Za 2016. godinu se planira sazivanje Svepravoslavnog sabora. Prema preliminarnim podacima, planirano je da se konačno prizna vodeća uloga konstantinopoljskog patrijarha i osnivanje univerzalnog pravoslavnog Sinoda. Neophodno je da se stvori jedan organ, kao u Rimokatoličkoj „crkvi“. Tada će biti moguće nastavljanje ekumenističkog dijaloga. Potom neće proteći dugo do priznavanja vodeće uloge pape – njegovog moralnog autoriteta – od strane Pravoslavlja. Kroz taj autoritet papa će moći da realizuje svoju vlast.

 Vatikan danas vodi dijalog sa sledbenicima konfučijanizma, budistima, muslimanima.

 Vođe konfesija već vode međusobni dijalog. Ali nema ni govora o odricanju od svojih učenja. Reč je samo o priznavanju papinog moralnog autoriteta.

 Pojavljuje se jasna konstrukcija. Papa će biti moralni autoritet za sve konfesije. Shodno tome, niče religijska osnova za novi globalni poredak. Svima će biti rečeno da je sa takvom konstrukcijom moguće učiniti kraj ratovima i haosu.

 Vatikan je 2013. godine izdao dokumenat „Na putu ka reformisanju međunardnog finansijskog i monetarnog sistema u kontekstu globalnog organa vlasti“. Navodno, potreban je globalni organ vlasti i jedinstven finansijski sistem, koji bi učinio kraj ratovima i besporetku. Sada vidimo da se u ulozi planetarne pretnje nalazi ISIL. I svi političari govore da je potrebno ujedinjenje radi postizanja pobede nad terorizmom i ekstremizmom.

 Papina činjenja – to su samo religijska pokrića za Novi svetski poredak. Iza svega toga stoje finansijske strukture, transnacionalne korporacije, globalni fondovi, velike banke. Uloga Vatikana je – dati religijsko opravdanje.

 Institut za religiozne poslove (odnosno, vatikanska banka) faktički je već prešao pod upravu Sistema federalnih rezervi SAD – integrisan je u sistem američkih banaka. Preciznije govoreći, Benedikta XVI su primorali da ode, kako bi se eliminisala samostalnost Vatikana u finansijskim pitanjima. Vatikan mora biti integrisan u Novi svetski poredak, a papa je odgovoran za njegovo religijsko pokriće.

 Za protivnike se priprema represivna mašinerija. Ali ne obična, već savremena. Mi vidimo kako se sva plaćanja prevode u elektronski oblik, a njih je lako blokirati.

 Oni veruju u „religiju vlasti“. To je religija koja vuče korene iz gnostičkih i kabalističkih učenja. Oni žele neku vrstu totalitarne duhovne vlasti. Glavno za njih je – vlast. Oni veruju u to da su izabrani za gospodarenje nad ljudima. Oni imaju svoja učenja, okultna društva, svoje rituale posvećivanja.

 Mnogi pravoslavni ljudi u savremenoj geopolitici vide neki duhovni smisao, upoređuju ono što se zbiva s Otkrivenjem Jovanovim. Neki ne prihvataju elektronska sredstva kontrole. Mnogi ateisti veruju da će razvoj tehnologije svima doneti sreću, a uvođenje kontrole vide kao prirodan tok naučno-tehničkog progresa.

 U stvari, moramo se boriti da budemo ono što jesmo.  Šef „Gugla“ Erik Šmit već govori da za nekoliko godina ljudi neće imati privatan život. Ali, kakav je to život?

izvor: ceopom-istina.rs ›››

 

 

autor tekst 002 ›››

 

 

Olga Četverikova

 

Kompletno restrukturiranje čoveka ili šta se krije iza „Globalnog obrazovanja“

 „Globalno obrazovanje“ je razvijeno kasnih 1970-ih. U njegovom stvaranju je igrao glavnu ulogu Robert Miler (bio je zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija). Tu su i njegove kolege iz Sjedinjenih Američkih Država 1970-80, koji su razvili program „Globalno obrazovanje“ i koje je obezbedilo prelazak na novi sistem vrednosti u čijem središtu je tolerancija. To je panteističan pogled na svet, govoreći vrlo iskreno – ovaj sistem ima korene u okultnom svetu „Nju ejdž“ (Nova era).

… „Nju Ejdž“ je jezgro okultizma, umreženo, gde dolaze sve ostale sekte koje su aktivne na Zapadu i u našoj zemlji. I usput, slučaj Sodome – sve se i dešava u ovom svetu okultizma. Globalni cilj nije samo da kontroliše čoveka, ali, na primer, jeste kontrola rađanja u pojedinim zemljama. Najnovija tehnika jeste, pre svega, seksualno obrazovanje. Ovo je uvođenje različitih modela razvrata kroz njih. Propaganda ide putem filmova, preko crtanih filmova, kroz emisije – tzv. serije, razne šou-rijalitije, to je generalno ključna tačka. Uključite TV – podivljala primitivizacija ljudske svesti, i – što je najvažnije – neosetno uvođenje ovog tolerantnog odnosa prema razvratu. Na nivou kulture – tzv. pop kulture – to je prisutno već duže vremena. Ali, obrazovanje se i dalje drži svojih kanonskih pravila u zemljama koje su interesne sfere „Nju ejdža“. Jer, danas je težište upravo na ovoj sferi ljudskog života.

 Obrazovanje je bastion odvraćanja nekim pristupima Globalnog obrazovanja. Ovde mnogo zavisi od nastavnika, odnosno od pojedinaca. Jer, čak i ako se nešto nalazi u školskom udžbeniku ili programu – nastavni proces i dalje, u velikoj meri, zavisi od ličnosti nastavnika. Da bi se ukloniio ovaj faktor sada se pruža prekvalifikacija kadrova, kroz obuku, i samo „inovirani profesori“ moći će da ostanu. A „neinovirani“ ljudi su isključeni ili su uvedene mnoge druge metode da bi ih sistem sam odbacio. Ako želite da ostanete u obrazovanje – morate glumiti zatvorenost i nezainteresovanost.

 Postoji ukupno restrukturiranje čoveka. To je ono što mi zovemo Transhumanizovani projekat, kada osoba – korak po korak – prelazi od humane u post-humanu. Ovaj projekat je Transhumanizacija, time se bave NASA, DARPA, vodeće američke obaveštajne agencije. Transhumanizam nije marginalan, on je najnoviji strateški pravac u konceptu „ljudske obnove“ – stvaranja NOVOG ČOVEKA.

 Cilj je ukupno restrukturiranje čoveka, jednostavno rečeno, oduzimanje identiteta osobe, duhovne suštine. Čovek može biti u potpunosti doveden pod kontrolu kada ne sluša samo svoj um nego prihvataju tuđu volju i um. Neophodno je da se pokori osoba na ovom nivou – na nivou volje – i da se transformiše u post-ljudsko biće puno različitih čipova, ljudske-kiborg svesti i integrisanja u jednu informacionu mrežu koja je povezana sa nukleus mrežom, i preko nje da se u potpunosti kontroliše čovečanstvo. Ali da bi se to obistinilo potrebno je dramatično potcenjen i uništen stepen duhovnog razvoja čoveka, da bude okrenut u primitivnog potrošača koji ima jednostavan skup zahteva – i od njega možete tražiti sve. Naše obrazovanje je oduvek imalo cilj ne samo na profesionalnu orijentaciju, nego i otkrivanja lica svesti ljudskog lica, tako smo shvatili obrazovanje – obrazovanje lica. I još uvek je u školama inercija da se uči upravo ono što se uči.

 Ali uništavanje obrazovanja danas ide veoma dobro. Prvo, uništili su osnovne škole, a zatim srednju školu – izgradili su „globalno obrazovanje“, a zatim uklonili „krov“ – Akademiju nauka, a sada, kada je sve bilo pripremljeno, nadgradnja je razbiti predškolsko obrazovanje.

 Jedan od principa nove tehnike jeste zabrana tradicionalnog sistema obrazovanja, prelazak na novi – sa uvođenjem stranog jezika, strane tehnike i ostalog. Kao rezultat toga, realnost je da naša deca ne uče ruske bajke i ruske pesme u ruskoj književnosti, nego „Harija Potera“ i slično.

 Korporacije ne trebaju osobe koje imaju ličnost, već ljude-kompjutere, i nastavnici moraju da steknu „kompetenciju“, diktirana saznanja. Nastavniku se zabranjuje kao nekad da obrazuje, utiče na proces formiranja identiteta (bez ideala, nema autoriteta, bez jedne istine, da ne mogu na nešto da obrate više pažnje), nastavnik mora da izgleda kao deo sistema i da pomogne da se steknu diktirana saznanja.

 Najgora stvar je što se ovo uvodi u ranom detinjstvu, sada imamo čak i predškolsko vaspitanje koje se smatra kao korak kontinuiranog obrazovanja. To sada nije vaspitanje, ovo je predškolsko obrazovanje, a između obrazovanja i formiranja ličnosti (vaspitanja), značajne su razlike. I 2012. godine razvili smo standarde predškolskog vaspitanja i obrazovanja, a prema njima dete ima aktivnu ulogu u izboru sadržaja svog obrazovanja. Predškolsko obrazovanje – deca od tri meseca do sedam godina! To znači da dete od tri meseca ima aktivnu ulogu u izboru sadržaja svog obrazovanja, to je napisano u standardu – zamislite to?!

 Obrazovanje za sve“ je program koji je razvio Miler u kasnim 1970-im i sprovodi se kroz UNESKO. U stvari, UNESKO je takođe struktura sa okultnim značajem i znanjem, zna se šta oni rade. Druga stvar jeste da je velikom delu zvaničnika – na srednjem nivou saznanja i znanja o njihovim ciljevima, koji su maskirani pod „Globalnim obrazovanjem“ – izgleda da je sve u redu, da se ugrađuju u univerzalnu ljubav, u univerzalno prijateljstvo. U stvari, to je politika segregacije, pod maskom globalizacije, komercijalizacija čovečanstva koje naglo pada u nivou razvijenosti i nad kojim se primenjuju tehnike smanjivanja populacije kroz razne metode i tehnike, ima ih mnogo opisanih, dok se čekaju uslovi da elita preuzme kontrolu i ostvari svoje nehumane projekte.

 Dr Olga Četverikova je docent na katedri istorije i politike Evrope i Amerike MGIMO Rusije 

Preveo: Toma Ristić

izvor: stanje stvari ›››

 

 

autor tekst 001 ›››

 

Olga Četverikova

 

Transhumanizam

 Transhumanizam je od samog početka sebe proglasio za bogoborački, antihrišćanski pogled na svet, koji otvoreno ustaje protiv čoveka kao Božje tvorevine

 Transhumanizam je postao najnovija forma „evolucionog humanizma“. Ovaj termin je pozajmljen od Džulijana Hakslija. No, Haksli govori o „razumevanju novih mogućnosti ljudske prirode“, pri čemu čovek, svejedno – ostaje čovek. Savremeni transhumanisti razmatraju evoluciju kao proces koji je usmeren na prevazilaženje same čovekove prirode i prelazak u kvalitativno novo stanje.

 

Sredstvo za dostizanje toga je primena i konvergencija NBIK tehnologija (nano-tehnologije, biologija, informatika i kognitivne nauke). Prvi put pojam „transčovek“ upotrebio je futurolog F.M. Esfendijari (koji je uzeo pseudonim FM-2030), polazeći od Ničeovog pojma čoveka kao prelazne karike u evoluciji od majmuna ka natčoveku (ne bez razloga, Fridrih Niče se sa svojim: „Čovek je nešto što treba prevazići“, smatra glavnim inspiratorom transhumanističkog pokreta). Shodno tome, transhumanist je određen kao „prelazni čovek“, kao samospoznajuće biće, koje evoluira u „postčoveka“ – „potomka čoveka“, modifikovanog do te mere da više nije čovek.

 Kao njegove glavne karakteristike Esfendijari je izdvojio telo poboljšano implantima, bespolnost, veštačko razmnožavanje i podeljenu individualnost, to jest podeljenost svesti i ličnosti u par tela – biološkom i tehnološkom. Onoga ko se sprema da postane postčovek smatraju transhumanistom.

 Kao idejna, kulturno-intelektualna struja transhumanizam se stvara 80-tih godina u onoj istoj Kaliforniji iz koje su izašle i nove tehnologije (Silikonska dolina), i „Nju ejdž“ (Esalenski institut). Osnovali su ga – filozofi i futurolozi koji su se okupili na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu. Vodeću ulogu je odigrao budući arhitekta „prelepog sveta“, engleski filozof i futurolog Maks O‘Konor, koji je uzeo pseudonim Maks Mor. Godine 1990. razradio je sopstvenu doktrinu „Principi ekstropijanstva“ (ekstropija – stepen životnosti ili organizovanosti sistemske inteligencije), u kojoj je izložio puteve prelaska čoveka u postljudsko postojanje. Godine 1992. zajedno sa Tomasom Morom osnovao je Ekstropijski institut u kojem su se proučavali neodarvinistički futurološki projekti koji su predlagani kao „ideologija budućnosti“. Na kraju, 2010. godine Mor je postao generalni direktor velike američke krionističke firme „Alkor“.

 Ekstropijanska antropologija je, kako tvrdi E. Dejvis, „stari humanizam, kome su uključeni svi motori“. Ona je objedinila njuejdžovsku perspektivu (šesta rasa) sa tehničkim libertarijanstvom, koje ne priznaje nikakve prirodne barijere za čovekovu evoluciju. Kako Mor tvrdi, „kada nam tehnologija dozvoli da prevaziđemo sebe u psihološkim, genetskim i neurološkim aspektima, mi, postavši transljudi, možemo sebe pretvoriti u postljude – bića fizičkih, intelektualnih i psiholoških sposobnosti bez presedana, koja se samoprogramiraju, koja su potencijalno besmrtna, ničim neograničene individue“.

 Svoje principe Mor posmatra kao etička načela koja daju smisao, smer i cilj ljudskom životu, to jest, koja su povezana sa religijom. I zaista, iako ekstropijanstvo nastupa pod maskom nauke, njegovi religiozni koreni su se pojavili u jednom Morovom članku, koji očigledno ne računa na veliku publiku. Reč je o radu „U slavu Đavola“, štampanom u žurnalu „Libertarijanska alijansa“ 1991. godine. [3]

 U pomenutom tekstu Mor izlaže poznatu gnostičko-teozofsku ideju o Luciferu – „svetlonoši“, koji je ustao protiv Boga zato što je čoveka držao u tami. Pojasnivši da pohvala Luciferu nosi čisto apstraktan karakter, on, ne skrivajući, izjavljuje da mu je zadatak – da pokaže koliko se fundamentalno sistem vrednosti i pogledi esktropijanaca razilaze sa vrednostima i pogledom na svet koji zagovara hrišćanska tradicija, a koji on naziva „iracionalna religiozna dogma“. Đavo – Lucifer, po njemu, ovaploćuje „moć za dobro“, razum, intelekt i kritičko mišljenje. Zamrzevši Carstvo Božje i zahteve da slepo sledi dogme, napustio je Nebesa, tu užasnu duhovnu „Državu“ i postao simbol sposobnosti čoveka za „večni progres“.

 Mor otvoreno upućuje bogoborački poziv :

„Bogu se gadi što mi uživamo u životu. Jer, ako osećamo zadovoljstvo možemo prestati da budemo pokorni i poželeti da u životu dostignemo pozitivna osećanja, a ne da izbegnemo kaznu… Lucifer nas sve vreme ubeđuje da nema razloga da budemo altruisti. Možemo sami za sebe birati vrednosti na isti način kao što mislimo sami za sebe. Za Lucifera takve vrednosti su potraga za srećom, novim znanjem, novim iskustvima… ŽELIM DA NAPOMENEM DA STE SVI VI – PAPE. Vi ste sebi najviši autoritet. Vi ste sebi sami izvor delovanja. Vi, sami, nije važno da li aktivno ili ne, birate sebi sistem vrednosti i životne ciljeve. Vi, sami, birate u šta ćete verovati, koliko ćete snažno verovati i šta ćete prihvatiti kao diskreditujuće činjenice. Niko nema vlast nad vama – vi upravljate sobom, birate prilaz životu, mislite. Pridružite se meni, pridružite se Luciferu, i pridružite se Ekstropijanstvu u borbi protiv Boga i njegovih entropijskih sila i posvetite svoj um i srce i hrabrost ovom delu…. Napred ka svetlu!“

 A šta zapravo Mor podrazumeva pod „svetlošću“ proizilazi, konkretno, iz njegovog drugog članka, objavljenog pod naslovom „Seks, prinuda i uzrast za pristanak“ u kojem autor brani pravo na pedofiliju, tvrdeći da „dobrovoljni seks sa nepunoletnom osobom nije nemoralan, već je samo stvar ukusa.“

 Godine 1998. Morov istomišljenik, profesor Oksfordskog univerziteta Nik Bostrom (specijalista za pitanja kloniranja, veštačkog intelekta, nanotehnologije, krionizma itd.) i Dejvid Pirs (pristalica „hedonističkog imperativa“ u sferi ostvarivanja nanotehnologije) osnovali su Svetsku transhumanističku asocijaciju (VTA). To je bila nevladina organizacija čiji je cilj da transhumanizam postane priznat u širim naučnim krugovima i državnim strukturama (godine 2008. da bi „imidž“ VTA dobio u većoj meri ljudsku dimenziju, počeli su da koriste naziv „Čovečanstvo plus“).

 Upravo je VTA pripremila Transhumanističku deklaraciju koja je prihvaćena 2002. godine, u kojoj se govori da napredne tehnologije ne samo što radikalno menjaju ljude (prevazilazi se starenje, ograničenost prirodnog i veštačkog intelekta, patnje i „zatočenje u granicama planete Zemlje“), već i o neophodnosti da se brani moralno pravo osoba koje nameravaju da koriste te tehnologije – od tehnofobije i besmislenih zabrana.

 Ta pretenzija na ničim ograničenu „rukotvorenu evoluciju“ ojačana je i sledećim stavom: transhumanizam „štiti pravo na dostojan život svih bića sa čulnim opažanjem, bez obzira o kakvom je mozgu reč – ljudskom, veštačkom, postljudskom ili životinjskom.“

 To jest, čovek se posmatra kao eksperimentalni objekt, kao biološki materijal za primenu novih tehnologija. Njegovo korišćenje nije ograničeno bilo kakvim usklađivanjem sa moralnim normama, i definisano je samo pravima eksperimentatora, zapisanih u koncepciji „prava Čoveka“, koja su našla svoj izraz u zakonima bioetike, i koja su krajnje konjukturna pa se menjaju u zavisnosti od potreba naručioca. Na primer, Nik Bostrom, koji je sada direktor Instituta budućeg čovečanstva, ubeđen je da nema nikakvih moralnih i etičkih uzroka koji onemogućavaju mešanje u prirodu radi postizanja besmrtnosti. I više od toga, on posmatra kao opasne, čak smrtonosne one religiozne doktrine koje uče o vaskrsenju u drugom svetu, pošto su „bespomoćne i podstiču na neaktivnost.“

 Na taj način transhumanizam je od samog početka sebe proglasio za bogoborački, antihrišćanski pogled na svet, koji otvoreno ustaje protiv čoveka kao Božje tvorevina i „lika Boga“. No, zajedno sa tim, transhumanizam predstavlja i samouništenje humanizma, jer za „ljudsko pravo“ proglašava i ukidanje samog čoveka. Danas transhumanizam predstavlja široki pokret u čijim okvirima postoje različiti tokovi (tehnokratski, ekološki, libertijanski, anarhistički i dr.) i u čijim su okvirima objedinjeni ljudi različitih religioznih pogleda. Jedni govore o svojoj „svetskoj duhovnosti“, drugi izjavljuju da su ateisti, treći – sledbenici budizma, hinduizma i religioznih struja iz sfere uticaja Nju ejdža. Član VTA je i Transhumanistička asocijacija mormona.

 No, sve ih objedinjuje jedno – težnja da prevladaju ljudsku prirodu radi dostizanja kvalitativno novog stanja – „novog tela“ i „novog intelekta“ ‒ ili putem velikog broja izmena u samom čoveku, ili stvaranjem veštačkog bića. [10] Da bi se to postiglo razrađuju se različite varijante „evolucije“, među kojima možemo izdvojiti sledeće:

FARMACEUTSKI ČOVEK, to jest čovek s izmenjenim stanjem svesti, koje nastaje kao rezultat korišćenja odgovarajućih hemijskih preparata. To omogućava da se stvore različite vrste raspoloženja, osećanja, čak i verovanja.

GENETSKO-MODIFIKOVANI ČOVEK, koji se „dobija“ kao rezultat genetskog inženjeringa i korišćenja GMO. Reč je o stvaranju ljudi sa izmenjenim genomom, to jest sa tuđim genima (uvođenjem genetskih vakcina), koji će biti imuni na sve bolesti, podnositi sve temperature, radijaciju, živeti pod vodom, umeti da lete, i biti vrlo mali (da bi se rešio problem prenaseljenosti). Najaktivniji su predstavnici postdženderizma, koji nastupaju uopšteno za odbacivanje polova i zahtevaju prelazak na veštačku oplodnju. Nije slučajno jedan od transhumanista Filip Godar istakao da su oni pristalice „poboljšanja ljudske rase u ime prava čoveka i prava manjina, uključujući i prava homoseksualaca“.

BIONIČKI ČOVEK – to je, sa jedne strane, robotizacija samog čoveka, to jest uvođenje u telo i mozak veštačkih imlantata ili čipova, pri čemu se dobijaju ljudi-kiborzi, a sa druge strane – stvaranje čovekopodobnih robota-androida.

 Na kraju, u koncepciju transhumanizma ulazi i „NAUČNI IMORTALIZAM“, to jest pokret besmrtnosti, koji pretpostavlja dva metoda. Prvi predviđa primenu biotehnologije (matične ćelije, kloniranje, krionika i sl.) Drugi – korišćenje informacionih i nanotehnologija. To je takozvano „preuzimanje svesti“, pri kojem dolazi do potpunog kopiranja ljudskog mozga na kompjuter radi stvaranja rezervnih kopija čoveka. Ovaj proces „digitalne metempsihoze“ podrobno je opisan u knjizi poznatog stručnjaka za robotiku Milanskog univerziteta Karnegi Hansa Moraveka ‒ „Deca razuma“, koja je postala klasika ekstropijanstva. Pošto se ljudska ličnost posmatra isključivo kao nosilac genetske informacije kodirane u DNK, a mozak kao – neurokompjuter, besmrtnost se planira dostići putem „dinamičkog prenosa“ svesti sa jednog medija-nosioca na drugi. Ideja se sastoji u tome, da se posle skeniranja moždanih struktura uz pomoć elektronike, ostvare identični dešavanja kao i u neuronskoj mreži mozga. Takve postljude transhumanisti zovu „preuzetim“.

 Kako ukazuje Nik Bostrom, biološki metod dostizanja besmrtnosti je privremen, a digitalni je glavni. Šta će pri tome biti sa samim čovekom, Bostrom opisuje na sledeći način:

„Ponekad se razlikuju preuzimanje sa uništenjem, kada se original mozga uništava u procesu skeniranja i preuzimanje bez uništenja, kada original mozga ostaje ceo i nepovređen zajedno sa preuzetom kopijom. Pitanje pod kojim se uslovima lični identitet može sačuvati za vreme preuzimanja sa uništenjem, ostaje predmet razmatranja. Većina filosofa koji izučavaju ovaj problem pretpostavljaju, da u krajnjem slučaju, pod nekim uslovima, mozak preuzet u kompjuter – predstavlja vas. Suština je da ste živi dok se čuvaju određene informacione strukture, kao što su vaše sećanje, vrednosti, odnosi i emocije; i nije toliko važno da li su oni realizovani na kompjuteru ili u toj odvratnoj sivoj masi unutar vaše lobanje.“

 Pri tome, nastavlja Bostrom, „preuzeti“ mogu čak naći da je za njih korisno da se odreknu svoga tela i žive u kvalitativno novom obliku ‒ kao informacione strukture u gigantskim superbrzim računarskim mrežama koje mogu regularno da prave svoje rezervne kopije. No, tada se pojavljuju pitanje: 

„Koja od njih ste vi? Sve su – vi ili ni jedna od njih? Koja će imati prava na vašu svojinu? Koja će ostati u braku sa vašim mužem/ženom? Pojavljuju se brojni filosofski, pravni i etički problemi. Moguće da će se ovo pitanje naći među najvrelijim političkim pitanjima ovog veka“.

Bostrom otvoreno zaključuje: 

„Transhumanizam je nešto više od proste apstraktne vera da se nalazimo u procesu prelaska naših bioloških granica uz pomoć tehnologije. To je takođe pokušaj da se ponovo definiše ljudsko biće na način drugačiji od onog kako ga obično predstavljaju… Tehnologije nam pomažu da pređemo granice onoga što većina smatra ljudskim.“ 

Zaista, reč je o prelasku ljudskih granica i ulazak u sferu inferalnog sveta. Mi imamo posla sa moralnom i duhovnom mutacijom koja ima duboke religiozne korene.

 Odlomak iz knjige Diktatura „Prosvećenih“ – Duh i ciljevi transhumanizma

 Priredio i preveo: Aleksandar Mirković

izvor: stanje stvari ›››