Nikola Tesla - biografija
Pronalazač koji je
izumeo točak modernog doba
Nikola Tesla je rođen
u porodici pravoslavnog sveštenika 10. jula 1856. godine u
Smiljanu, današnja Republika Hrvatska. Njegovi roditelji
Milutin i Georgina osim njega imali su sina Daneta i ćerke
Angelinu i Milku, starije od Nikole i Maricu najmlađe dete u
porodici Tesla.
Svoje ime je dobio je
po dedi sa očeve strane. Školovanje je započeo u rodnom
mestu, gde je proveo najbezbrižnije godine svog života.
Nakon nesrećnog
slučaja, prilikom koga je porodici Tesla poginuo sin prvenac,
Dane, porodica se preselila u Gospić gde je mladi Nikola
nastavio školovanje. Školujuci se u Gospiću, a kasnije na
Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu, njega je morila
činjenica da će nakon toga morati da nastavi porodičnu
tradiciju i da postane sveštenik. Ta činjenica mu nije
davala mira budući da su ga iskreno zanimale prirodne nauke.
Po završetku karlovačke gimnazije, na raspustu, vrativši se
u Gospić mladi Tesla se razboleo od kolere. U to vreme ova
opaka bolest odnosila je veliki broj života.
“U jednom od samrtnih
trenutaka za koje su mislili da su mi poslednji, otac je
uleteo u moju sobu. Još uvek pamtim njegovo bledo lice dok
je pokušavao da me razveseli, nesigurnim glasom. Rekoh mu:
- Možda bih mogao da
se oporavim ako mi dopustiš da studiram tehniku.
- Ići ćeš u najbolju
tehničku školu na svetu, odgovorio je svečano, a znao sam da
tako i misli.”
Kako je, zaista, i
usledio čudesan oporavak, kao što mu je otac i obećao Nikola
Tesla je 1875. godine upisao Višu tehničku školu u Gracu. Na
tim, toliko željenim studijama, Tesla je iskazao više nego
potrebnog interesovanja za savladavanje predmeta. Na taj
način je želeo da svome ocu pokaže kako nije pogrešio što mu
je dozvolio da se posveti izučavanju tajni matematike,
fizike i mašinstva. Ipak, i pored priznanja profesora koje
je dobijao u svedočanstvima, njegov otac kao da je bio
nezainteresovan za sinovljeve uspehe.
“To je skoro ubilo
moju ambiciju; ali kasnije kada je otac umro, potreslo me je
kada sam našao zavežljaj pisama koja su moji profesori
pisali predlažući mu da me ispiše sa fakulteta, ukoliko neće
da se ubijem prekomernim radom.”
U Gracu, na tim
studijama Tesli se rodila ideja o stvaranju obrtnog polja.
Kada je jednom od svojih profesora izložio ideju da bi možda
bilo moguće pokretati motor bez četkica dobio je sledeći
odgovor:
“Možda će gospodin
Tesla da uradi velike stvari, ali mu sigurno neće uspeti da
uradi ovo. To bi bilo kao kad bi se jedna konstantna
privačna sila kao što je gravitacija preobratila u rotacionu.
To je perpetuum mobile, nemoguća ideja.”
Godine 1879. Nikola
Tesla je dobio svoje prvo nameštenje, počeo je da radi kao
pomoćni inženjer u Mariboru. Iste godine umro mu je otac i
da bi ispunio očevu zelju da završi fakultet 1880. Tesla
upisuje fakultet u Pragu. Nekoliko godina, koje su usledile,
predstavljale su značajan period u karijeri Nikole Tesle.
Nakon rada u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu,
usledio je izum obrtnog magnetnog polja (februara 1882.). Te
iste godine na preporuku svojih predpostavljenih dobio je
zaposlenje u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu. Tu
je proveo dve godine na raznim i vrlo odgovornim poslovima a
kako njegovo umeće nije moglo da prođe nezapaženo preporučen
je i samom Edisonu. Edison je u to vreme bio najznačajnija
ličnost tehnike u Americi, heroj elektrike koga je slavila
cela nacija. On je Tesli 1884. godine dao posao u svojoj
laboratoriji u Njujorku, ali njihova saradnja nije dugo
trajala.
Nezadovoljan odnosom
predpostavljenih prema svome radu, Nikola Tesla je već
naredne 1885. napustio Edisona i uz pomoć nekih investitora
osnovao “Tesla Arc Light Co”. U početku, zbog obaveza prema
investitorima, morao je da radi u oblasti lučnih svetiljki,
ali je nakon toga krenuo u realizaciju svojih projekata iz
oblasti polifaznih naizmeničnih struja. Nakon predavanja
“Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje” 16.
maja 1888. koje je odrzao pred Američkim institutom
elektroinženjera (AIEE), Tesla je dobio ponudu od firme
Vestinghaus (Westinghouse) za otkup patenata iz oblasti
polifaznih struja.
Usledile su godine u
kojima je Tesla sa Vestinghausovim inženjerima radio na
praktičnoj primeni svojih izuma. Tridesetog jula 1891.
Nikola Tesla je dobio američko državljanstvo.
Dobar deo 1892. Tesla
je proveo u Evropi. Tu je kroz mnogobrojna predavanja
promovisao svoje ideje. Svoje predavanje “Eksperimenti sa
naizmeničnim strujama visokih napona i visokih frekfencija”
održao je u Engleskoj pred Institutom elektroinženjera i
pred Kraljevskim institutom. Isto predavanje ponovio je u
Parizu pred interacionalnim društvom električara i
Francuskim društvom za fiziku. Stigao je i da jedini put u
životu poseti Beograd gde je ostao tri dana. Takode te 1882.
godine Tesla je ostao i bez drugog roditelja. Umrla mu je
majka i taj gubitak mu je strašno teško pao.
Nakon povratka u
Ameriku usledila je nova borba. Zagovornici upotrebe
jednosmerne, ujedno i protivnici korišćenja naizmenicne
struje osuli su drvlje i kamenje kritikujuci i upozoravajuci
na opasnosti koje njena upotreba donosi. Trijumf, u ovom
sukobu poznatom kao “Rat struja”, su 1893. odneli oni koji
su imali malo više vizionarstva sa sobom. Svetska izložba u
Čikagu je te godine bila osvetljena uz pomoć naizmenične
struje.
Usledilo je
istraživanje na polju bežičnog prenosa signala i energije.
Svoju ideju i nameru da svoje istraživanje uputi u tom smeru
Tesla je javno izneo u govoru prilikom puštanja u pogon
elektrane na Nijagarinim vodopadima 1897. Kakav li je bio
izraz lica ljudi kojima neko, tek
što
su doživeli prenos električne energije na veću udaljenost,
priča o prenosu iste bez žica?
Veliku misteriju
predstavljaju Teslina istraživanja na ovom polju. Iako je
proveo skoro godinu dana u Kolorado Springsu (1899-1900), i
vodio iscrpan dnevnik o svojim istraživanjima, do šire
upotrebe bežičnog prenosa električne energije do dana
današnjeg nije došlo. Tesla je imao nameru da iskoristi
gornje slojeve Zemljine kugle kako bi energiju sa jednog
preneo na drugi kraj sveta. Neka svoja otkrića opisao je u
eseju “Problem povećanja ljudske energije”, koji je izazvao
široko interesovanje naučnog i poslovnog sveta.
Verovatno i sam
zaintrigiran esejem J.P. Morgan (John Pierpont Morgan
1837-1913), u to vreme jedan od najbogatijih ljudi Amerike,
ponudio je finansijsku podršku Tesli. Do saradnje je došlo
na projektu “Svetski radio sistem” koji je Tesla vodio u
svojoj laboratoriji na Long Ajlendu. Već posle godinu dana
1901. Morgan je naučniku uskratio finansije. Povod za
prestanak saradnje je bilo prvo uspešno transantlantsko
bežično slanje radio poruke, koje je izveo Markoni (Guglielmo
Marconi 1874- 1937). Tesla je Morganu tada priznao da je on
tako nešto mogao da učini odavno, ali da to nije cilj
njegovog istraživanja. Morgan je bio besan zbog ove, kako je
on smatrao, utaje i više nije nikada sarađivao sa Teslom.
Tesla se nekako
snalazio na ovom projektu do 1905. kada je i potpuno iscrpeo
izvore finansiranja i bio je primoran da ga napusti.
Usledile su godine u kojima je on radio na usavršavanju
postojećih i patentiranju novih pronalazaka u oblasti
mašinstva. Te godine su bile dosta teške za njega. Javnost
se podsetila velikog genija 1917. kada mu je dodeljena
Edisonova medalja, najveće američko odličje u oblasti
tehnike. 1919. Nikola Tesla je objavio svoju autobiografiju
kroz seriju članaka u časopisu Electrical Experimenter. Za
ljude, koji mu nisu bili bliski, vesti od Tesle su stizale
kroz novinske članke u kojima su mogli da pročitaju njegove
često i previše senzacionalne izjave.
Izjave poput “Kako
signalizirati na Mars” ili “Rasturanje tornada” i nisu baš
doprinosile njegovom ugledu. Tada su se više smatrale plodom
bujne mašte nego li mogućim naučnim dostignućima. Tesla je
nekako opstajao uz pomoć prijatelja i skromne penzije koju
je nerado prihvatio od tadašnje jugoslovenske vlade. Njegovo
zdravlje se značajno pogoršalo nakon smrti njegovih
prijatelja Roberta Andervuda Džonsona (Robert Underwood
Johnson) i Ričmonda Pirsona Hobsona (Richmond Pearson
Hobson) 1937. Te godine je doživeo i saobraćajnu nesreću -
udario ga je taksi dok je prelazio ulicu.
Skoro sam, bez
porodice, i samo u društvu sestrića Save Kosanovića (sin
Marice Kosanović) i par prijatelja, Tesla se retko
pojavljivao u javnosti u poznim godinama svog života.
Izuzetak je bila poseta Kralja Petra II Karađorđevića koji
je došao da se upozna sa Teslom u njegovom apartmanu u junu
1942.
Godine 1943. petog
januara Tesla je pozvao američko vojno ministarstvo. U
kratkom razgovoru veliki naučnik je američkoj vojsci ponudio
tajne svog super oružja. Oficir nije shvatio o kome se radi
i verovatno misleći da je u pitanju šaljivdžija ili ludak
obećao je da će se javiti kasnije.
U osamdeset i sedmoj
godini u hotelu Njujorker 7. januara 1943. godine prestalo
je da kuca srce ovog plemenitog naučnika. U katedrali sv.
Jovana Bogoslova 12. januara okupilo se dve hiljade ljudi
među kojima je bio veliki broj pronalazača, dobitnika
Nobelove nagrade, svetski priznatih imena iz oblasti
elektrotehnike, jugoslovenskih diplomata.
Dva dana ranije
tadašnji gradonačelnik Njujorka Fiorelo La Gvardija (Fiorello
LaGuardia) održao je posmrtni govor koji je radio Njujork
direktno prenosio.
…Tesla je bio veliki
humanista-čist naučni genije - pesnik u nauci… On je činio
izvanredne, zapanjujuce, čudesne stvari u toku svog života.
Činio je to jednostavno da bi služio ljudskom rodu- a za
svoje usluge nije tražio ništa.
Novac - on za njega
nije mario.
Počast - ko je taj
neko ko može da počastvuje drugog.
To je bio njegov stav.
Zahvalnost - on je
nije očekivao niti je tražio…
Onaj značajni deo
Tesle živi u njegovom dostignuću koje je ogromno-skoro
nemoguće da se izračuna-koje je sastavni deo našeg života i
sastavni deo naše civilizacije, naše svakodnevnice našeg
tekućeg napora…”
Posmrtni ostaci
jednog od najvećih ljudi, koji su živeli u prošlom veku,
nalaze se u muzeju ‚‚Nikole Tesle‚‚ u Beogradu u urni
idealnog sfernog oblika.
Danas se u svetu ime
Nikole Tesle uzvikuje glasno, sa puno poštovanja, što ovaj
čovek i zaslužuje. Brojna udruženja, studentske i
inženjerske organizacije, čuvaju uspomenu na velikana
svetske nauke. O njemu su napisane mnoge knjige, ispričane
razne i moguće i nemoguće teorije, ali je samo jedna istina.
Nikola Tesla je bio veliki naučnik, čovek bez čijih bi izuma
teško mogli da živimo ovako kako živimo - sa puno komfora i
slobode koju nam pruža električna struja. Naša je dužnost
da, u znak zahvalnosti, ne dozvolimo da se njegovo ime ikada
zaboravi.
