biografija:
Nikola Aleksić, rođen je u
Somboru 19.12.1947. godine gde je završio srednju medicinsku
školu-laborantskog smera. Posle odsluženog vojnog roka i
kratkog rada u struci, 1969. godine odlazi u Novi Sad gde
upisuje Medicinski fakultet. Paralelno se zapošljava kao
noćni čuvar u Službi društvenog knjigovodstva (SDK) gde je
radio isključivo u trećoj smeni tokom studiranja. Kao
apsolvent medicine sa nekoliko preostalih ispita, dobija
stan iz fonda solidarnosti, zbog čega pasivizira privođenje
kraju studija da bi zadržao stan i formirao porodicu, jer se
oženio koleginicom tokom studija. Ubrzo menja posao za
srednjoškolsko radno mesto na završnoj obradi dokumenata i
nastavlja da radi isključivo u trećoj smeni sve do gašenja
SDK 2005. godine kada dobija otkaz kao i stotine drugih i
osam godina čeka starosni uslov za odlazak u penziju koju je
dobio tek u decembru 2013. godine.
Kao društveno aktivan čovek
1989. godine ulazi u Skupštinu grada Novog Sada u poslednji
saziv delegatskog sistema. Po slomu političkog sistema u
SFRJ, kao delegat bez baze koja je ukinuta, predlaže
novoosnovanom Ekološkom pokretu Novog Sada (21.4.1990.) da
bude njegova baza i prva nevladina organizacija koja je
imala svog predstavnika u lokalnom parlamentu. Njegov
predlog je zvanično prihvaćen i Nikola Aleksić postaje prvi
legitimni predstavnik neke organizacije u lokalnom
parlamentu u prelaznom periodu SFRJ, a od 1995. godine
izmenom Statuta postaje direktor Ekološkog pokreta na kom
mestu se i danas nalazi. Zahvaljujući korektnom zastupanju
interesa građana i programskom opredeljenju Ekološkog
pokreta, Nikola Aleksić je još tri puta zaredom izabran za
odbornika po većinskom sistemu (po imenu i prezimenu) između
svih političkih stranaka i koalicija kao predstavnik grupe
građana pod anzivom Ekološki pokret Novog Sada. Zbog njega
je protivustavno promenjen izborni zakon na lokalnom nivou
samo da bi bio sprečen da ga građani biraju i po peti put za
svog predstavnika.
Kroz četiri mandata zastupanja
interesa građana u lokalnom parlamentu Novog Sada izborio se
da se očuvaju svi parkovi Novog Sada, Sokolski dom, Zmaj
Jovina i Dunavska ulica koje su duša Novog Sada, stadion FK
Vojvodine, Vojna bolnica, Petrovaradinska tvrđava, Fruška
gora i ostvario bezbroj drugih rezultata. Među rezultatima
se svakako mora navesti da je do sada organizovao više od
350 javnih tribina-predavanja, simpozijuma, savetovanja,
okruglih stolova i više od sto različitih koncerata,
promocija, izložbi, pozorišnih predstava, zatim, 19
međunarodnih naučnih Eko-konferencija koje su 5 (pet) puta
zaredom imale (nefinansijsko) pokroviteljstvo Ujedinjenih
nacija(!) i iza kojih je ostalo više od 2.000 naučnih radova
objavljenih u celovitom obliku na više od 15.000 strana.
Poseban podvig je izveo 1999.
godine kada je sa jednim jedinim letkom sam pobedio NATO
pakt i rasterao 30.000 vojnika iz Makedonije, čime je
sprečio vojnu okupaciju SRJ! Opisani podvig mu je NATO
pisanim putem priznao kopirajući njegov letak i zatrpavanjem
vojnika JNA na Kosovu i Metohiji sa tim letkom pod oznakama
NATO alijanse u uzaludnoj nadi da će postići isti efekat.
Nikola Aleksić je ugrozio i samu NATO alijansu kada je 61-og
dana agresije podneo krivičnu prijavu Državnom tužiocu SAD
protiv predsednika Klintona. Kuriozitet je bio u tome što je
krivična prijava predstavljala originalnu optužnicu protiv
nacističkih ratnih zločinaca iz Nirnberga 1945. godine u
kojoj su bili promenjeni samo datum, imena zločinaca i
geografska odrednica, sve ostalo je bilo 100% istovetno!
Time je dokazao, pored toga da je američki predsednik
pogazio sopstveni Ustav, jer je nastavio agresiju preko 60
dana bez dozvole Kongresa, isto tako i da su SAD i NATO
zvanično preuzele nacističku ideologiju! Zatim je 2008.
godine sprečio odvajanje Vojvodine internacionalizacijom
krivične prijave protiv separatista po imenu i prezimenu
zbog nezakonitog donošenja i protivustavnog usvajanja
Predloga statuta APV. Da je Predlog usvojen u Narodnoj
skupštini, NATO snage bi za 6 sati zauzele pozicije na Savi
i Dunavu i odvojile Vojvodinu, a da se niko na svetu ne bi
mogao pobuniti, jer bi odluka bila naša.
Šest puta je sam išao na Narodnu
skupštinu i jednom ispred Generalštaba ispred kojih je javno
pozivao vojsku i policiju da uhapse predsednika Srbije,
Vladu i Generalštab zbog izdaje naroda i države i zbog
genocida koji se svakodnevno sprovodi nad stanovništvom
Srbije. Da nije njegovih protesta i borbe protiv genocida,
zakon o legalizaciji GMO bi bio donet još pre nekoliko
godina.
Svojim doslednim zalaganjima i
neustrašivim nastupima postao je poznat i van granica
Srbije, on je postao sinonim borbe protiv GMO.
Za 26 godina koliko vodi i
predstavlja Ekološki pokret nije primio, niti je mogao i
jedan honorar da obezbedi sebi, jer nije imao od čega.
Četiri puta je zalagao sopstveni stan u hipoteku poslovne
banke da bi Ekološki pokret dobio kratkoročni kredit da
prevaziđe neke prolazne teškoće i po sopstvenom priznanju,
prestao je da broji pokušaje likvidacije, samo se raduje kad
preživi.