Pandemija kojoj se ne nazire kraj pojačala je, naravno, žal
za “starim dobrim vremenima”, ali uz slutnje da se naziru
“aveti prošlosti”. Kontraevolucija jezdi od pluskvamperfekta
ka prezentu. Da li nam je sjutrašnjica u repriziranju
(ne)ugodne jučerašnjice?
Manimo se prošlosti,
posvetimo se budućnosti.
Ta milozvučna poštapalica za
relaksiranje svakojakih napetih odnosa trpi udare
osporavanja, pa se čak pod dejstvom aktuelnih smandrljavanja
sve češće premeće u svoju suprotnost - da nam je sutrašnjica
u repriziranju (ne)ugodne jučerašnjice.
Pandemija kojoj se ne nazire
kraj pojačala je, naravno, žal za “starim dobrim vremenima”,
ali uz slutnje da se naziru “aveti prošlosti”.
Kontraevolucija jezdi od pluskvamperfekta ka prezentu.
Već je poduže u opticaju
podsetnik - kako su padale davne imperije, pa da slično čeka
i sadašnje; da je na pomolu primena drevne Tukididove zamke
prema kojoj je neizbežan oružani sukob pri spoljnom
ugrožavanju statusa dominantne sile; da je sadašnja
situacija slična onoj pred Prvi svetski rat; da koronavirus
napreduje tragom katastrofalnog “španskog gripa”; da se
pomaljaju simptomi Velike depresije; da smo na pragu
modernizovanog Hladnog rata… Hronologija sugeriše da nam je
prošlost sve bliža, takoreći pred svakim nosem koji može da
namiriše opasnost.
Naglo su narasle zebnje od
repriziranja osme decenije prošlog veka u kojoj su mnogi
događaji izgledali neponovljivi, a neki se ipak mimo
očekivanja ispostavili kao predznaci današnjih iskušenja.
Meni je pak draga jer sam na njenom startu 1971. postao
novinar i u tom svojstvu istrajavam evo punih pola veka.
Sadašnje poređenje s tom dekadom
proizilazi iz slutnji da bi kao i onda mogle svet da zadese
grdne nevolje u snabdevanju energijom i drugim potrepštinama
kao što su bile onda zbog naftnog embarga koji su Arapi
zaveli kao odgovor Zapadu što je stao na stranu Izraela u
ratu protiv njihove koalicije. Cene petroleja tada su
vrtoglavo skočile i izazvale velike poremećaje u globalnoj
ekonomiji, uz scene slične ovima koje viđamo pred britanskim
pumpama.
Do mnogostrukih lomova i
strepnji danas dolazi iz drugih razloga. Ali, bilo da su
proistekli iz naglo povećane tražnje posle karantinskih
privrednih zastoja, bilo da im doprinose zavrzlame oko
isporuka ruskog gasa ili nedostatak radne snage, ili… oni
potvrđuju da je svet manje spreman da zaustavi globalna
tumbanja nego da ih izazove.
Najznačajniji događaj, a u
svojoj dalekosežnosti i najparadoksalniji, bio je, čini mi
se, uključivanje NR Kine u glavne globalne tokove mahom
normalizacijom odnosa sa Amerikom. Zauzela je (tek) 1971.
mesto u UN, koje je dotad držao Tajvan, načinila je otklon
od SSSR i priklonila se Zapadu čijim se velikim prilivom
kapitala upustila u unutrašnje reforme, da bi danas postala
druga ekonomska sila. Za tim epohalnim preokretom usledio je
strateški zaokret - Peking danas rivalizira s Vašingtonom, a
uortačuje se pritom s Moskvom.
Bile su to godine i kada su
otvorene ratove povele socijalističke zemlje, kako je ovde
zvanično konstatovano - invazija SSSR na Avganistan,
Vijetnama na Kampućiju, napad Kine na Vijetnam. Prethodno je
Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji isticanjem
ljudskih prava podrila sovjetski model, pa i nagovestila pad
Berlinskog zida. A sa druge strane, general Augusto Pinoče
je u Čileu svrgnuo socijalističku vlast i instalirao prvu
“neoliberalnu ekonomiju” koju su potom globalizovali
Margaret Tačer i Ronald Regan.
U tim vremenima ukazali su se i
prvi uverljivi znaci o potencijalnom rastakanju SFRJ.
Prisećam se.
Kada su me povodom Titove smrti
1980. godine pojedine strane kolege pitale postoje li
izgledi da se ovde kao komunističkoj zemlji, najbližoj
zapadnim vrednostima, u doglednoj budućnosti uvede
višestranački sistem, odgovarao sam potvrdno. Uz diskretno
teoretisanje da bi iz tog procesa, ako krene po nacionalnim
i republičkim linijama, mogla da proistekne pluralizacija ne
samo partija nego i država.
Ne samo kod nas, i drugde su
bitne promene ubrzavane “biološkim pučevima”, to jest
smrtima lidera. Pre nego što je Mihail Gorbačov došao na
čelo SSSR-a i raspustio istočni blok, u kratkom razmaku su
umrla trojica prethodnika - naslednik preminulog dugoročnog
Leonida Brežnjeva, Jurij Andropov umire posle 16 meseci, a
njegov naslednik Konstantin Černjenko skončava pre
napunjenih godinu dana na vlasti.
I druge tri ideološke sile imale
su neuobičajene smene na vrhu. Papa Jovan Pavle Drugi je na
čelo Vatikana došao kada je dotadašnji izdahnuo posle samo
33 dana na tom mestu. Tek kada je Mao Cedung napustio ovaj
svet, skrajnuti Deng Sjaoping se uzdigao i postavio osnove
za ekonomski uzlet Kine. A prethodno je Ričard Nikson,
“sponzor” otvaranja Kine, bio primoran da podnese ostavku na
funkciju predsednika SAD zbog prisluškivačke afere
Votergejt.
Nikada valjda u novijoj istoriji
nije bilo tolikog niza gotovo istovremenih vanrednih smena
na vrhu unutar sila koje su na različite načine oblikovale
svet. Ali, ta osma dekada iznedrila je i stvari za široku
upotrebu. Lansirani su prvi kompjuteri za kućnu upotrebu,
mejlovi, vokmeni, video-igrice. Premijerno se ispilila i
prva beba iz epruvete. Rasplamsao se feminizam, pojavile su
se ekološke stranke.
I mi ovde imamo neposredan
razlog da sadašnjost uporedimo sa 1970-im. Onda se munjevito
protiv velikih boginja vakcinisala cela Jugoslavija. Danas
Srbija ne stiže da vakciniše ni polovinu od trostruko manjeg
broja stanovnika. Umesto reprize blagotvornog čina
prošlosti, mi imamo lidere s “repovima” iz nemile prošlosti…
.jpg)
_001.jpg)