autor tekst 001 ›››

 

 

Mišo Vujović

 

Moj brate odmetnuti

 Ti goriš mržnjom, brate, ko davno raspaljeno ognjište ugašeno od piromanizovanih spasilaca Crne Gore, rasčerčene ko polutke u nikšićkoj kasapnici

 Golem je ovaj svet da bi nas razumeo. Tup i bezosećajan kao posivela planinska stena. Tamna i hladna, vlažna i klizava. Strma za penjanje sunovratna za povratak u podnožje.

 Ti si to što misliš da jesi. I budi to što su ti rekli ako stvarno tako osećaš. Ako te pritiska teskoba vrati se imaš gde. Nisam ja odbegao od tebe. Već ti od sebe. Ne od srpstva već od sopstva. A nemamo gde ni ja ni ti. Gde god odemo sebe ćemo poneti.

 Tesna je koža samoizgnanička. Ta teskoba i nemir, koji je verno prati, svaki šum pretvaraju u oluju, iskru u buktinju. A gluvoća nas ubi. Ma koliko bili glasni jedan drugoga ne čujemo!

 Ti goriš mržnjom, brate, ko davno raspaljeno ognjište ugašeno od piromanizovanih spasilaca Crne Gore, rasčerčene ko polutke u nikšićkoj kasapnici.

 A iskasapili ste sve od predaka do potomaka sejući zlu krv da bi lečili teskobu dokazivanje da ste danas to što juče niste bili. Prekopali ste i preorali sve od Kosova do Golog otoka. Uzori su vam Sekula, Štedimlija, Starčevići, Šuflaji, Tompsoni… Đedovi su klicali Obiliću unuci Paveliću i Drljeviću.

 Od razdrljenjog uma do umobolnog čina kratak je korak. Kraći od kratkog pamćenja, našta ste sebe osudili. Ponosite se hiljadugodišnjom tradicijom kao i Hrvati koje slepo oponašate u mržnji prema onom što ste bili tokom tisućljetnog trajanja. Aka to izbrišete ostaje rupa u pamćenju, krater toliko veliki da ga svi vaše kvazi istoričari ne mogu zatrpati.

 Ne prekoravan te što si se odmetnuo u izdaju, ali me boli što mene nazivaš izdajnikom!?

 Koga sam ja izdao? 

Vladiku Danila? Svetog Petra? Svetog Vasilija? Njegoša? Vuka Mićunovića? Vojvodu Draška? Đeda Šaja i njegovu braću na večnoj straži na Tarabošu.

 Nađi jednoga Crnogorca da nije bio Srbin!? Do Musolinija i Tita, Crnogorci su se dičili srpstvom kao simbolom slobode i otpora.

 Opijeni Brozom ko Rusi Lenjinom i sada se koprcaju ko nasukani kitovi na obali. Rusi su se svoje opijenosti otreznili, za razliku od Crnogoraca – montenegrina još omamljenih titoizmom – duboko integrisanim u svest nove nacije lišene stare slave.

 Kao što ste se lako odrekli dela teritorija Kraljevine Crne Gore i Zetske banovine tako se danas odričete duše zbog sitnog šićara.

 Zbog čega brate odmetnuti? Zbog čega ste u raskolu sa dušom? Osnivate crkve sa anatemisanim licima koje će vas produhoviti isto onoliko koliko će feministički pokreti sprečiti nasilje u porodici.

 A od nasilja sve kreće. Sve što vezujete za novi identitet nastalo je nasilno, na jamama, pasjim grobljima, Kunovom prisoju, crvenom teroru, Zidanom mostu, Kočevju, Golom otoku, na pokradenim izborima, referendumu 2006.

 Stoga, moj brate odmetnuti, ruka ti je pružena, budi ono što osećaš ali dopusti drugima da budu ono što jesu i što jesmo.

 I zapamti: Svaki potočić ne postane reka.

izvor: in4s.net ›››