Golem je ovaj svet da bi nas
razumeo. Tup i bezosećajan kao posivela planinska stena.
Tamna i hladna, vlažna i klizava. Strma za penjanje
sunovratna za povratak u podnožje. Ti si to što misliš da
jesi. I budi to što su ti rekli ako stvarno tako osećaš. Ako
te pritiska teskoba vrati se imaš gde. Nisam ja odbegao od
tebe. Već ti od sebe. Ne od srpstva već od sopstva. A nemamo
gde ni ja ni ti. Gde god odemo sebe ćemo poneti. Tesna je
koža samoizgnanička. Ta teskoba i nemir, koji je verno
prati, svaki šum pretvaraju u oluju, iskru u buktinju. A
gluvoća nas ubi. Ma koliko bili glasni jedan drugoga ne
čujemo! Ti goriš mržnjom, brate, ko davno raspaljeno
ognjište ugašeno od piromanizovanih spasilaca Crne Gore,
rasčerčene ko polutke u nikšićkoj kasapnici. A iskasapili
ste sve od predaka do potomaka sejući zlu krv da bi lečili
teskobu dokazivanje da ste danas to što juče niste bili.