autor tekst 001 ›››

 

 

Miroslav Parović

 

 Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta, u intervjuu za Magazin Tabloid najavljuje tužan kraj ucenjenog diktatora

Vučića čeka zatvor ili ludnica

 Uplašen i nerazuman, Aleksandar Vučić je svoju sudbinu vezao za vlast. Sudbina mu zavisi od načina na koji bude bio srušen. Kad geopolitičke oluje udare u njega, koji je gromobran mafiji, završiće ili kao Tači u nekom stranom zatvoru ili kod nas u ludnici, kaže Miroslav Parović u intervjuu za Magazin Tabloid. U razgovoru s Predragom Popovićem, Parović je istakao da ni ujedinjena opozicija ne bi imala velike šanse za pobedu na izborima, ali postoje rešenja koja bi mogla da uzdrmaju Vučića i SNS, kao što je predsednička kandidatura Dejana Bodiroge ili dr Branimira Nestorovića. Od opozicije, za Vučića veću pretnju predstavljaju strani moćnici, koji ga ucenjuju, kao i najbliži saradnici, koji jedva čekaju da mu vide leđa. 

Razgovor vodio Predrag Popović

 P.P: Da li opozicija ima šanse da pobedi Vučića na izborima?

 PAROVIĆ: Šanse da se Vučić pobedi na izborima su veoma male, a i te male šanse ovakva opozicija traći povlačenjem krajnje glupih poteza. Jedini način da se na izborima Vučić uzdrma, a možda i u konačnom pobedi je da se izazove velika politička kriza u zemlji, a da se potom na izborima napravi referendumska atmosfera tako što će se predložiti zajednički predsednički kandidat sposoban da preuzme deo birača koji bi inače glasali za vlast. I odmah da kažem, u Srbiji preko milion ljudi glasa za Vučića jer ga smatraju najmanje lošim rešenjem i ti ljudi bi se u velikom broju okrenuli od njega kada bi drugi kandidat bio neko ko je nesumnjivi patriota i ostvaren čovek. Sa druge strane, i neka vrsta zajedničke pobune koja bi političku krizu povela u pravcu sprečavanja održavanja izbora kojima Vučić planira da legalizuje ovo ludilo u zemlji je možda i delotvornija opoziciona strategija. Ali, kao što vidite, svaka ozbiljna strategija podrazumeva ideju zajedništva, a ne logiku svaka vaška obaška.

 P.P: Zašto su stranke „prave opozicije", koje su prošle godine bojkotovale izbore, sada odlučile da na njima učestvuju?

 PAROVIĆ: Pasivni bojkot, za koji se prošle godine odlučio deo opozicije, nije doveo do željenog rezultata jer međunarodni faktor na koji su bojkotaši računali nije Vučića označio kao novog Lukašenka u Evropi i režim nije pretrpeo niti jednu javnu sankciju i sve se svelo na eventualne usmene opomene. Sa druge strane, u jednom danu su nestale praktično sve lokalne organizacije svih opozicionih partija imajući u vidu da se u većini gradova i opština van Beograda sav politički život održava oko lokalnih skupština.

 Sada, kada je na red došao Beograd, kao i podela parlamentarnog kolača, mnogi iz te bojkot opozicije su se setili da će im se raspasti stranke ukoliko ne uđu u te skupštine. Otuda ide neutemeljena kampanja da je Beograd pred padom, a sve sa ciljem da se javnosti i partijskoj strukturi lakše objasni zašto je važno da u skupštini Beograda sedi trideset opozicionih odbornika i u Narodnoj skupštini pedeset poslanika, od toga da recimo u Leskovcu, Apatinu ili Kosjeriću sede isto tako neki protivnici režima. Nažalost, ali ta beogradizacija opozicije je veliki problem, pa mnogi ne vide dalje od Vračara i čini mi se da kada bi im Vučić zaista dao taj Vračar oni drugih problema sa njime ne bi ni imali.

 P.P: Zašto lideri opozicionih stranaka nemaju razumevanja za Vaš predlog o zajedničkom nastupu na izborima ili zajedničkom bojkotu?

 PAROVIĆ: Milim da je razlog taj što unutar opozicije trenutno ne postoji niko ko ima realno utemeljeni autoritet pa samim tim ni sposobnost da prevaziđe sujetu i počne da deluje integrativno. Setite se Đinđića tokom devedesetih godina i kako je on autentično radio i na uličnim demonstracijama i na objedinjavanju opozicionih snaga. Na kraju, uz svu negativnu kampanju kojoj je bio izložen on lično, kao i čitava opozicija, ogroman deo naroda se pokrenuo i isprva na izborima pobedio Miloševića da bi kasnije brojne igre domaćih i međunarodnih službi napravile peti oktobar kako bi pokušali da izazovu građanski rat u Srbiji.

 Ja sam svestan svoje male političke snage i zaista ne želim da pametujem već da ukažem kako je potrebno da se svi saberemo i koliko ko može da doprinese da ovo ludlio koje vlada zemljom bude poraženo. To vam je kao u onoj dečijoj priči o dedi i repi u kojoj je poenta da je na kraju i miš potreban da bi se repa iščupala, pa bih sve kolege iz opozicije uputio da tu priču ponovo pročitaju.

 P.P: Zašto ste Vi, koji ste prošle godine učestvovali na lažnim izborima, sada bliži ideji da ove bojkotujete?

 PAROVIĆ: Da budem pomalo ironičan. Đilas i Jeremić su me taman ubedili da su bojkotom pobedili pa sam i ja poželeo da budem pobednik, al avaj njima je očigledno dojadilo da pobeđuju. Ponoviću, ako hoćemo da oborimo Vučića potrebno je akciono zajedništvo cele opozicije i jasan cilj da se izazove kriza vlasti. To je moguće uraditi na više načina i oko toga se treba dogovoriti. Daću primer mogućeg modela. Kandidujemo jednu zajedničku listu i predsedničkog kandidata koji će preko medija svih 45 dana kampanje pozivati ljude da se na izborni dan svi okupimo na velikom mitingu u Beogradu, a da pre toga svi dostavljaju primere izbornih zloupotreba vlasti koje će pravni tim zajedničke liste procesuirati. Takođe, da se mi, lideri i liderčići stranaka i pokreta, obavežemo da ćemo biti kontrolori na svojim biračkim mestima. Ovakvom postavkom bi Vučiću napravili pakao od života i on ne bi mogao nikako da zatvori izborni proces i proglasi izborne rezultate. A ovakvih mogućih akcija ima jako puno.

 P.P: Zanimljivi su Vam predlozi predsedničkih kandidata. Da li ste razgovarali s nekim od njih na tu temu? Da li osim Branimira Nestorovića, Dejana Bodiroge, vladike Grigorija ima još neko za koga mislite da bi mogao da se suprotstavi Vučiću?

 PAROVIĆ: Ja sam u više javnih nastupa pokušao da javnosti predočim neku ideju foto robota potencijalnog kandidata koji bi mogao da ugrozi Vučića. Tako sam naveo primer Dejana Bodiroge koji je jedan od najvoljenijih sportista u istoriji ovog naroda i neko ko nema niti jednu mrlju u karijeri i shodno tome ne izaziva bilo kakve podele u narodu, pa bi samim tim Vučićevoj medijskoj mašineriji bilo jako teško da ga satanizuju. Šta da kažu za Bodirogu?! Da je lopov? Izdajnik? Antisrbin? Pa sam čin gde neki Orlić, Đuka ili Martinović nešto govore protiv Bodiroge bi srozavalo i Vučića i SNS. Sa druge strane, doktor Nestorović nije neko ko ne deli narod, ali velikom broju ljudi on uliva poverenje u ovom teškom vremenu bolesti. Nemam dilemu da bi on na izborima dobio puno glasova i da bi gro tih glasova bio upravo iz reda onih koji za Vučića glasaju jer nemaju bolju opciju. Ti glasovi bi doveli do drugog kruga, a onda bi i sekretarica iz predsedništva išla da glasa protiv Vučića jer se svima, a možda ponajviše samim naprednjacima on popeo na glavu.

 Dakle, taj jedan neveliki broj preostalih nacionalnih autoriteta danas ima jako veliku odgovornost jer je više nego jasno da kao narod i država pod ovom vlašću srljamo u propast i zato treba apelovati na njih da nečinjenjem na kraju ne postanu Vučićevi saučesnici. Dodao bih da vladiku Grigorija ja nikada nisam spominjao kao dobrog kandidata jer znam da nije realno da se on uključi u aktivnu politiku, ali isto tako bez podrške nekog značajnog iz crkve od promena u Srbiji nema ništa tako da i sa te strane treba tražiti blagoslov i podršku.

 P.P: Boško Obradović, Vaš bivši partijski drug, pozvao je patriotske stranke i pokrete na stvaranje zajedničke izborne liste. Da li ste zainteresovani za to?

 PAROVIĆ: Zainteresovan sam u kontekstu potrebnog zajedništva o kojem stalno govorim. Ali nisam zainteresovan da budem u poserdnom dogovoru sa Vučićem kroz saradnju sa njegovim instalažama jer barem ja znam ko su i šta su POKS, Zavetnici i slične agencije za pružanje patriostkih usluga koje koristi onaj ko im plati više. Zato sam gospodinu Obradoviću javno poručio da kriterijum udruživanja obavezno mora da sadrži i tačku o eksplicitnoj borbi protiv kriminala vrha vlasti i to pre svega samog Vučića jer gore spomenute agencije o svemu smeju da pričaju sem o toj povezanosti mafije sa vlasti. Znate, meni je svojevremeno jedan još uvek aktuelni ministar u Vladi Srbije dao ponudu da slobodno napadam njega, ali da ne spominjem Aleksandra i Andreja Vučića i ja jako dobro znam kako izgleda ta strategija u kojoj su svi na meti osim onoga ko u suštini simbolizuje vlast pa i sve loše u ovoj zemlji i baš zato sam često eksplicitniji i ostrašćeniji nego što sam po svojoj prirodi imajući u vidu da je previše onih plaćenih da amortizuju, relativizuju i sluđuju narod. 

P.P: Kako objašnjavate Obradovićevu transformaciju, od opozicionog jurišnika, koji je najžešće optuživao Vučića za kriminal i izdaju nacionalnih interesa, do „korektnog sagovornika" i uvaženog gosta na čašici razgovora i vina?

 PAROVIĆ: Lično smatram da je to greška, ali je ona posledica onih loših efekata bojkota o kojima sam govorio. Boško Obradović, kao političar koji nije iz Beograda, na svojoj koži više je osetio posledice i u neku ruku je iz cele priče Saveza za Srbiju izašao na sličan način na koji je Srbija izašla iz Jugoslavije, izranjavan i kao glavni optuženi za izdaju.

 Ali sada je na njemu da vidi da li je njegova politička budućnost u pokušaju pravljenja koalicije sa Zavetnicima koju Vučić neće dozvoliti ili da se pak okrene stvaranju autentične narodnjačke kolone unutar akciono objedinjene opozicije.

 P.P: Da li Vas je iznenadila ideološka transformacija Saše Radulovića?

 PAROVIĆ: Mislim da je Radulović neko ko prati istraživanja javnog mnjenja i traži nepokrivene niše u biračkom telu. Pre pet godina nepokrivena tema je bila departizacija (ranije je Dinkić držao tu temu kroz priču stručnost iznad politike), sada je to tema korone i ispitivanje genetskog koda Srba, a sutra će možda tri posto ljudi hteti da kolonizuju Mars i verujem da će se Radulović istim žarom obraćati i njima. U tome je on najsličniji Vučiću i njegovom stilu bavljenja politikom.

 P.P: Očekujete li da Vučić podobnu opoziciju (SRS, DSS, POKS, Dveri, Dosta je bilo...) ubaci u parlament?

 PAROVIĆ: Sve zavisno od odluke onoga što se zove građanska opozicija u Srbiji. Ako oni izađu na izbore onda će sam Vučić potopiti sve druge sem možda Radulovića, koji mu treba zbog održavanja političkog narativa u kojem su Bajden i Putin isti, čime se dugoročno podriva politička pozicija Rusije u Srbiji. Sa parlamentom u kojem Vučić i njegova koalicija (sa sve SPS) imaju 180 poslanika, građanska opozicija 50, Radulović 10 i manjine 10 doći ćete u situaciju da je politika u potpunosti postala prozapadna i onda će u narednom koraku ulazak Srbije u NATO i okretanje leđa Rusiji i Kini biti jednostavno. To bi išlo kroz izdvajanje Srpske NATO stranke iz SNS, a koju bi činili Šapić, Šormaz, Dragišić i slični koji bi bili proglašeni za „dobre naprednjake" i reklo bi se za njih „da nisu klali nego držali" i nova vlast bi onda bila formirana na tim osnovama.

 P.P: Stranke „prave opozicije" (SSP, NS i DS) očekuju da osvoje oko 80 poslaničkih mandata. Da li je to realno i kakvu će korist od toga da imaju normalni građani Srbije?

 PAROVIĆ: U ovim uslovima i bez izazivanja ozbiljne političke krize tih opozicionih nekoliko desetina poslanika služiće samo da legalizuju Vučićev režim i kasnije kao poluga zapadnjaka da ga nateraju da što pre isporuči ono po šta je Kristofer Hil poslat u Srbiju.

 P.P: Vi ste, koliko znam, prvi pomenuli mogućnost da se Vučić ne kandiduje za predsednika. Zašto bi odustao od kandidature?

 PAROVIĆ: Postoji i ta, po mom mišljenju realna, opcija da se Vučić odluči za taktiku njegovog poslednjeg političkog očuha, Mila Đukanovića koji je u nekim periodima odustajao od bilo kakve državne funkcije i ostajao samo predsednik stranke. Na ovaj način bi pokušao da poturi druge da potpišu ono što je on obećao strancima. Od nezavisnosti Kosova, unitarizacije BiH do nuklearne elektrane u Srbiji. A videli smo da je i sada sklon tome da za brisleski sporazum javno optuži Dačića, a za ugovor o Beogradu na vodi Zoranu Mihajlović.

 P.P: Često ističete da je Vučić ucenjen. Ko ga i čime ucenjuje?

 PAROVIĆ: Ucenjuju ga razni. Stranci koje pokazuje kao svoje prijatelje u stvari su poverioci kod kojih se zadužio. Od brata Sija, Putina, Makrona, Bajdena svima je svašta obećao i svi ga drže u šaci. Takođe, najbliže okruženje je počelo da shvata da je njegova glava jedina karta za njihov spas pa ga i oni drže na nišanu. Ne bih ja danas bio u Vučićevoj koži, ali sam je kriv.

 P.P: Da li postoji nešto - Kosovo, Republika Srpska, državni resursi Srbije, bilo šta - što Vučić neće dati samo da bi produžio boravak na vlasti?

 PAROVIĆ: Plašim se da je on sada u tolikoj paranoji i strahu i da ne postoji ništa što mu je sveto. Postao je svestan da jedino na vlasti može biti bezbedan, a opet zna i da je mlad čovek i da je teško moguće da dočeka duboku starost na vlasti jer bi to značilo da će vladati do 2050. Zato sada kukavički pokušava da svoju ličnu sudbinu veže za sudbinu nacije čime misli da će nešto uraditi. Stranci zbog toga trljaju ruke jer planiraju da slomom Vučića slome i srpsku državnost i zato je bitno da mi kao narod pre svega toga napravimo otklon od njega i ne dozvolimo da budemo poistovećeni sa njegovim kriminalizovanim režimom.

 P.P: Šta treba da se desi pa da dođe do promene vlasti u Srbiji?

 PAROVIĆ: Potrebna je jasna i razumna politička artikulacija narastajućeg narodnog nezadovoljstva. Kada to budemo imali narod će se osmeliti i krenuti u pobunu, a i međunarodna zajednica ili makar onaj nama kao naciji naklonjen deo će imati sagovornika čime će Vučiću biti izbijen argument da niko drugi u Srbiji ne postoji do njega i njegovih kriminalaca.

 P.P: Šta će biti s Vučićem posle pada s vlasti?

 PAROVIĆ: Sve zavisno od načina na koji bude bio srušen. Ako je pametan sam će gledati kako da se skloni i da vlast prepusti razumnim ljudima. A pošto nije doći će u poziciju da ga čupaju geopolitičke oluje dok će on biti gromobran mafiji. Takvim padom će završiti ili kao Tači u nekom stranom zatvoru ili kod nas u ludnici.

 P.P: Kao i mi u Magazinu Tabloid, tako i Vi ukazujete da je Aleksandar Vučić kriminalizovao celu svoju porodicu. Šta čeka njegovog brata, sina, oca? Da li će posle smene vlasti moći da žive kao obični građani?

 PAROVIĆ: Jedna od većih životnih grešaka Aleksandra Vučića je ta što je članove najuže porodice uveo u politiku. Istu grešku je svojevremeno napravio i Slobodan Milošević i na primeru sudbine njegove porodice možemo zaključiti da to nikako nije dobro čak i da je pogubno.

 P.P: Da li verujete u Vučićeve priče da mu svi prete ubistvom, jednako domaći opozicionari, strane službe, pa i njegovi kumovi?

 PAROVIĆ: Koliko je meni poznato, ni naše ni strane službe nemaju niti jednu indiciju da je bilo ko ozbiljno planirao da ubije Vučića. Tako da je to ili plod njegove paranoje ili deo medijske strategije da se kod ljudi izazove sažaljenje. Pazite, u februaru 2003. na putu ka aerodromu bio je pokušaj ubistva Zorana Đinđića. On je tada nastavio put i nakon nepuna dva sata je stigao u Banjaluku gde niko od pristunih novinara na njegovom licu i u njegovom govoru nije mogao da primeti da je preživeo pokušaj atentata. A ovaj kuka i plače po ceo dan, čak kuka i kada sam postavi oružje kao slučaj iz Jajinaca.

 P.P: Kako objašnjavate režimsku političku, policijsku, pravosudnu i medijsku hajku na Dijanu Hrkalović? Kakav će epilog imati taj spektakl?

 PAROVIĆ: Svestan da dolazak Gabrijela Eskobara i Kristofera Hila znači nove vetrove iz Amerike, kao i da je poraz Mila Đukanovića u Crnoj Gori označio i pad tzv. Kavačkog klana (a u suštini taj klan je maskirana služba državne bezbednosti Crne Gore) Vučić je zato krenuo da čisti smeće u svom dvorištu. Plan mu je da državnu saradnju sa Kavačkim klanom (tj. sa Milom) svali na par svojih saradnika, a ujedno njih će optužiti i da su tipovali „škaljarce" jer zna da će krenuti osveta pa da pokuša da skloni to od sebe.

 Na nesreću po Vučića epilog čitave priče će zavisiti od nekoga sa strane. To je nažalost i naša nacionalna nesreća jer se pokazuje da nemamo institucije sposobne da se izbore sa mafijom.

 P.P: Ako Dijana Hrkalović popusti pod pritiscima, pa optuži Nebojšu Stefanovića za prisluškivanje porodice Vučić i pripremu državnog udara, da li će i on biti uhapšen?

 PAROVIĆ: I to zavisi od toga šta od kompromitijućih materijala o Vučiću čuva Stefanović i da li će imati mogućnost da to negde plasira. Za sada deluje da Dijana Hrkalović vrlo vešto ćuti o optužbama, a preko advokata šalje poruke da ona sebe smatra za deo ekipe u kojoj su i Vučić i Stefanović. Dakle, poruka je ako padam ja padate i vas dvojica! E sada da li to šalje Dijana kao doktor psihologije koja zna koliko su ova dvojica hrabri ili neko treći šalje preko nje to ćemo videti u narednim nedeljama.

 P.P: Da li dr Stefanović ima zaštitu američkih službi?

 PAROVIĆ: Tamo je logika da dok koristiš imaš njihovu podršku. Mislim da je Stefanović propustio priliku da postane subjekat političkog života u Srbiji, a što bi kao zaštićeni svedok koji bi javno progovorio svakako postao. Ovako je danas postao objekat koji svako šutira.

 P.P: Pomenuli ste da će „Gabrijel Eskobar presuditi Vučiću". Kakva će biti presuda?

 PAROVIĆ: Zavisi od toga koliko će Vučić biti spreman da služi novoj američkoj administraciji. Za sada je skinuo gaće i na sve je spreman. Ruši Dodika u Republici Srpskoj i pokušava da tamo izazove građanski rat, svoje verne saradnike iz Demokratskog fronta Crne Gore je već prodao i o njima u srpskim medijima ima vesti koliko i o Aboridžinima u Australiji. A navešću i dva primera iz moje struke. Prvo je početkom avgusta Vlada Srbije sa jednom američkom firmom potpisala ugovor vredan milijardu evra za izgradnju velikih solarnih elektrana čime će se prepustiti oko tri posto srpskog tržišta električnom energijom, a na ime plaćanja lobističkih usluga krugovima bliskim Bajednu. Sada nudi Amerikancima i da u Srbiji izgrade nuklearnu elektranu što je projekat ne manji od sedam milijardi evra, a uz to ide i dugoročno vezivanje za ovu zemlju jer održavanje, remont i dopremanje goriva za tu nuklearku mogu vršiti samo kompanije koje su je gradile.

 Ako sve ovo sprovede, na kraju će Eskobar presuditi Srbiji time što će Vučić nastaviti da dobija podršku.

 P.P: Američki predsednik Bajden početkom juna potpisao je izvršnu naredbu kojom balkanskim političarima i tajkunima preti stavljanjem na crnu listu, sankcijama i blokadom računa. Zašto je ta pretnja ostala mrtvo slovo na papiru?

 PAROVIĆ: Ta pretnja služi za ucenu kako bi bili ubrzani procesi potpune amerikanizacije regiona Zapadnog Balkana sa kojeg se ubrzano proteruju uticaji Rusije, Kine, Turske i Nemačke. A koliko vidim procese koji se dešavaju mislim da pretnja nije samo mrtvo slovo na papiru već se realizuje i u praksi, ali daleko od očiju javnosti jer im odgovaraju kriminalom ucenjene marionete na vlasti. Ako bi kojim slučajem npr. Vučić pokušao da izigra videćete koliko brzo bi Pandora papiri bili dopunjeni novim dokazima i kako bi se pojavili eksplicitni snimci Velje Nevolje sa samim državnim vrhom. Biće zanimljivo u tom smislu videti kako će proći poseta Putinu.

 P.P: Vučić je opljačkao Srbiju, uništio je sudbine miliona porodica i opet nema pobune, nema otpora. Zašto Srbi pristaju da umiru tiho?

 PAROVIĆ: Zato što je generisano beznađe čime se lomi duh ljudi. To je ista situacija kao kada su trojica naoružanih ustaša vodili stotinu ljudi na klanje i to bez bilo kakvog otpora. Zato barem mi kojima je ostalo zdravog razuma moramo čuvati iskru borbe i sačekati pogodan momenat da tom iskorm zapalimo požar pobune. Zato su bitni alterantivni mediji i magazin kao što je Tabloid jer to prate i oni koji se danas plaše, ali koji će možda već sutra biti u prvim redovima u odsudnim bitkama. 

P.P: Kakve će posledice ostati iza Vučića?

 PAROVIĆ: Iza Vučića ostaju uništene institucije koje ovaj narod gradi vekovima, ali još mnogo gore ostaju poniženi ljudi koje je on terao da izdaju sva svoja uverenja zarad neke bedne nadoknade. Dugo ćemo se oporavljati od svog tog zla.

 P.P: Pominjete mogućnost da Vučić završi u ludnici. Ima li leka za njegova mentalna oboljenja?

 PAROVIĆ: Ja zaista nisam stručnjak za mentalna oboljenja. Javno sam izneo nešto što mi je jedan dosta obavešten čovek rekao, a što mi ne deluje nerealno. Naime, on mi je pre par godina objasnio da su Amerikanci namerno na Vidovdan tražili da Milošević bude isporučen u Hag vezan, a onda su zabranili da bude dostojanstveno sahranjen već je poput psa pokopan u dvorištu ženine kuće u Požarevcu. Ovo je služilo poniženju Srba čiji je on izabrani predsednik bio. Zamislite sliku Vučića u ludnici i koliko bi to bilo nacionalno poniženje jer i on je izabrani predsednik, ali i nosilac ordena Srpske pravoslavne crkve i Rusije. A onda razmislite koliko bi takva slika odgovarala mnogim krugovima na Zapadu, ali i mnogim iz Vučićevog okruženja koji bi se time oprali. Zato nisam odbacio to kao opciju o kojoj neko razmišlja. Opet zbog toga je potrebno hitno napraviti nacionalni otklon od Vučića. 

Ni dinar za Vučića

 P.P: Kad Vučić završi u zatvoru, kao bivši saradnik, uplaćivaću mu svakog meseca poneki dinar za kantinu. Hoćete li i Vi, kao njegov bivši koalicioni partner?

 PAROVIĆ: Pošto je pitanje lične prirode onda ću biti krajnje ličan. Ja sam vaspitan da se prema drugima ophodim na način na koji su oni prema meni i tu sam na pozicijama one Končarove krilatice: „milost ne tražim, niti bih vam je dao". Imajući u vidu da sam od strane istog tog Vučića i njegovih najbližih saradnika brutalno pokraden i prevaren nemam apsolutno nikakav razlog da im pomažem. Ali zato imam veliki motiv da doprinesem da što pre napipaju bravu.

 izvor: magazin-tabloid.com ›››