biografija:
Miroslav Parović (Zrenjanin, 14.
jul 1984) je srpski političar i predsednik predsedništva
Narodnog slobodarskog pokreta, kandidat na izborima za
predsednika Srbije 2017. Rođen je 14. jula 1984. godine u
Zrenjaninu, od roditelja poljoprivrednika.
Osnovnu školu završio je u mestu Jaša Tomić, a srednju
elektrotehničku školu „Nikola Tesla“ u Zrenjaninu.
Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu završio je
elektrotehniku kao jedan od najboljih studenata generacije
(prosek ocena 9,82) i stekao zvanje: diplomirani inženjer -
master elektrotehnike i master računarstva.
Nakon prethodnog višegodišnjeg aktivizma kao studenta, i u
Srpskom saboru Dveri, te u Pokretu za život Srbije - Dveri
čiji je bio jedan od ideoloških tvoraca i nosilac izborne
liste u Novom Sadu na izborima 2012. Bio je osnivač
političke organizacije Treća Srbija koja je 17. decembra
2016. odlukom organa partije prerasla u Narodni slobodarski
pokret.
Aktivan na društvenoj sceni, govorio je na više stotina
tribina, skupova, protesta, televizijskih i radio-emisija.
Prvi je političar iz Srbije koji je na najvišem nivou
primljen u Vladi Krima i upravi Grada Sevastopolja u
decembru mesecu 2014. Tokom 2014. godine zvanično je
primljen u Evropskom parlamentu od strane poslanika
Nacionalnog fronta, Žan luk Šafhauzera. Predsedavao i idejno
osmislio veliku međunarodnu konferenciju "Nova Evropa",
17.10.2014. godine, na kojoj su učesnici iz vodećih država
Evrope razgovarali o mogućnosti uspostavljanja osovine
Pariz-Berlin-Moskva-Beograd kao načina da se Evropa otrgne
od dominacije NATO pakta. Održava stalne kontakte sa
slobodarskim i suverenističkim partijama Evrope, a pre svega
onima iz Francuske, Rusije, Nemačke i Austrije.
Sa ponosom ističe svoju inicijativu i učešće u podizanju
spomenika Stefanu Nemanji u Banja Luci.
U periodu od 2012–2016. u Skupštini grada Novog Sada bio je
savetnik gradonačelnika Novog Sada za energetiku ispred
svoje partije.
Radio je na brojnim inženjerskim projektima i pisao stručne
i naučne radove u oblasti elektroenergetike, obnovljivih
izvora energije i energetske efikasnosti. Kao dete paora
posebno se interesuje za razvoj koncepta održivog sela u 21.
veku, smatrajući da Srbija mora da proizvodi zdravu hranu,
čistu energiju i nove tehnologije.
Od njegove 24. godine uz društveni aktivizam, sve vreme se
bavio i poslom elektro-inženjera, i trenutno je zaposlen u
struci u sistemu Elektroprivrede Srbije.