Literarna
zanimljivost i uverljivost odvela me je nužno u neistražene
paralelne svetove obaveštajnih službi, policijskih i diplomatskih
tajni, pustolovina i avantura, kaprica moćnika, ličnih i porodičnih
drama i tragedija. Pobednici i heroji, suvereni junaci i sudije
istorije, literarno najčešće deluju nezanimljivo, izveštačeno i
lažno, za razliku od pobeđenih, sklonjenih, isključenih, onih u
manjini – odbačenih grubo kao narodni neprijatelji, izdajnici,
smutljivci, kolebljivci, nezadovoljnici i neistomišljenici svih boja.
Ljudi koji su, kad je grmelo, pogrešno procenili političku situaciju,
odnos snaga, zaigrali na slabiju kartu ili neoprezno trčali ispred
rude.
Milomir Marić je
uvek težio da obelodani ono što su drugi želeli da sakriju. Uporno
nastojeći da razobliči zablude i tabue jugoslovenskog komunističkog
sistema, autor je gotovo jednu deceniju proveo prikupljajući
sklonjenu i neobjavljenu istorijsku građu iz domaćih i inostranih
arhiva. Kontroverzna knjiga Deca komunizma, koja je krajem
osamdesetih godina, kada je objavljena, izazvala burne reakcije u
tadašnjoj jugoslovenskoj javnosti, rezultat je ovog dugogodišnjeg
rada.
„Marić pripada
neustrašivoj generaciji koja je videla u šta su se pretvorili naši
lepi snovi i ideali!“
– Vladimir Dedijer
„Deca komunizma su
pripovest o revolucionarnoj avanturi, ispričana u jedino primerenom
žanru – akcionom. Pred nama se javljaju ljudi sa svim svojim
vrlinama i manama, pobedama i porazima, uverenjima i zabludama,
istinama i lažima. Ni anđeli, ni đavoli. Prosto ljudi kojima se dala
prilika ili su je sami stvorili da u zgusnutim periodima istorije
odigraju važne i dalekosežne uloge.“
– Ljubomir Kljakić
.jpg)
